ФРАНЦИЯ FRANCIJA
1. Общӧй тӧдмӧдъяс. 1. Oвꞩєəj tədmədjas.
Войнаӧдз Франция территория ыджда сертиыс Рытыввыв Европаын сулаліс коймӧд местаын. Война бӧрын, Германиялысь Эльзас-Лотарингия да Саарскӧй бассейн босьтӧмӧн, Франция петіс медводдза местаӧ. Плӧщадьыс сылӧн (Саартӧг) — 551 сюрс кв. км, олысьыс (1931-ӧд вося гижӧдъяс серти) — 42 млн. Vojnaəʒ Francija ţerritorija ьзda şerţiьs Rьtьvvьv Jevropaьn sulalis kojməd mestaьn. Vojna вərьn, Germaꞑijalьş Eļzas-Lotaringija da Saarskəj вaşşejn вoştəmən, Francija petis medvoʒʒa mestaə. Pləꞩєaḑьs sьlən (Saartəg) — 551 şurs kv. km, olьşьs (1931-əd voşa giƶədjas şerţi) — 42 mļn.
Рытыв-лунвыв да асыв-лунвыв косвыв границаясас мунӧны природнӧй рубежъясӧд: Пиренейясӧд — Испаниякӧд Альпыясӧд — Италиякӧд да Швейцариякӧд. Водзӧ войвывлань мунӧ граница Германиякӧд Рейн ю кузя. Сӧмын асыв-войвыв граница — Германиякӧд да Бельгиякӧд — мунӧ условнӧй визьӧд. Rьtьv-lunvьv da asьv-lunvьv kosvьv graꞑicajasas munənь prirodnəj ruвeƶjasəd: Pireꞑejajasəd — Ispaꞑijakəd Aļpьjasəd — Itaļijakəd da Ꞩvejcarijakəd. Voʒə vojvьvlaꞑ munə graꞑica Germaꞑijakəd Rejn ju kuⱬa. Səmьn asьv-vojvьv graꞑica — Germaꞑijakəd da Вeļgijakəd — munə uslovnəj viⱬəd.
Мукӧд странаяскӧд волысьӧмын да границаяс уськӧдчӧмъясысь видзӧмын Франциялӧн положенньӧыс абу сэтшӧм бур, кыдзи діяс вылын куйлысь Англиялӧн. Но квайт пельӧса территориясӧ Франциялысь куим боксяньыс кытшовтӧны жӧ мореяс: рытыв-войвыв да рытыв боксянь — Атлантическӧй океан да сылӧн юкӧнъяс — Бискайскӧй залив, Ламанш да Па-де-Кале проливъяс, асыв-лунвыв боксянь — Средиземнӧй море. Франциялӧн медылысса асыввыв местаӧдз — моресянь 400 км. Mukəd stranajaskəd volьşəmьn da graꞑicajas uşkədçəmjasьş viʒəmьn Francijalən poloƶeꞑꞑəьs aвu seєəm вur, kьʒi dijas vьlьn kujlьş Angļijalən. No kvajt peļəsa ţerritorijasə Francijalьş kujim вokşaꞑьs kьєovtənь-ƶə morejas: rьtьv-vojvьv da rьtьv вokşaꞑ — Atlanţiçeskəj okean da sьlən jukənjas — Вiskajskəj zaļiv, Lamanꞩ da Pa-de-Kaļe proļivjas, asьv-lunvьv вokşaꞑ — Sreḑiⱬemnəj more. Francijalən medьlьssa asьvvьv mestaəʒ — moreşaꞑ 400 km.
Берегъясыс абу сэтшӧм ёна кытшолаӧсь, кыдзи Англиялӧн. Атлантическӧй океанса омӧля кытшола берегъяс дорын гаваньяс — ю вомъясын: Гавр — Сена ю вомын, Бордо — Гаронна ю вомын. Ю вомъясӧдзыс волӧны приливъяс да сы вӧсна найӧ джуджыдӧсь. Мӧдарӧ, Средиземнӧй море вылын приливъяс пӧшти оз овлыны, Рона ю вом тырӧма косінъясӧн (мельясӧн) — сы вӧсна лунвывса главнӧй гавань — Марсель — сулалӧ Рона ю вомсянь асыввывланьын. Ӧні тайӧ гаваньсӧ йитӧма Рона юса судоходнӧй юкӧнкӧд каналӧн. Вeregjasьs aвu seєəm jona kьєolaəş, kьʒi Angļijalən. Atlanţiçeskəj okeansa oməļa kьєola вeregjas dorьn gavaꞑjas — ju vomjasьn: Gavr — Şena ju vomьn, Вordo — Garonna ju vomьn. Ju vomjasəʒьs volənь priļivjas da sь vəsna najə зuзьdəş. Mədarə, Sreḑiⱬemnəj more vьlьn priļivjas pəꞩţi oz ovlьnь, Rona ju vom tьrəma kosinjasən (meļjasən) — sь vəsna lunvьvsa glavnəj gavaꞑ — Marşeļ — sulalə Rona juvomşaꞑ asьvvьvlaꞑьn. Əni tajə gavaꞑsə jitəma Rona jusa sudoxodnəj jukənkəd kanalən.
Франция шусьӧ демократическӧй республикаӧн, а збыльвылӧсӧ сійӧ — буржуазнӧй республика; став странанас веськӧдлӧны центрсянь пуктӧм чиновникъяс. Francija ꞩuşə ḑemokraţiçeskəj respuвļikaən, a zвьļvьləsə sijə — вurƶuaznəj respuвļika; stav strananas veşkədlənь centrşaꞑ puktəm çinovꞑikjas.
Францияын олысь лыд (42 млн.) суклун сертиыс 1½ мындаӧн улынджык Германияын дорысь. Промышленнӧй обласьтъясын олысь лыд вылынджык (7 кв. км вылӧ воӧ 100 мортысь унджык); видз-му овмӧса юкӧнъясын олысь лыд шочджык. Francijaьn olьş lьd (42 mļn.) suklun şerţiьs 1½ mьndaən ulьnзьk Germaꞑijaьn dorьş. Promьꞩļennəj oвlaştjasьn olьş lьd vьlьnзьk (7 kv. km vьlə voə 100 mortьş unзьk); viʒmu ovməsa jukənjasьn olьş lьd ꞩoçзьk.
Франциялӧн столица — Париж — сулалӧ зэв ыджыд увтасінын, судоходнӧй Сена ю дорын. Парижлӧн значенньӧыс Франция олӧмын вывті ыджыд. Парижын сы гӧгӧрса оланінъяскӧд лыддьыссьӧ 4,5 млн. мортысь унджык, став Францияса олысьяс пытшсьыс ⅒ юкӧнысь унджык (Париж гӧгӧрса оланінъястӧг — 2,9 млн.). Париж — зэв ыджыд промышленнӧй центр. Francijalən stoļica — Pariƶ — sulalə zev ьзьd uvtasinьn, sudoxodnəj Şena ju dorьn. Pariƶlən znaçeꞑꞑəьs Francija oləmьn vьvti ьзьd. Pariƶьn sь gəgərsa olaninjaskəd lьḑḑьşşə 4,5 mļn. mortьş unзьk, stav Francijasa olьşjas pьєşьs ⅒ jukənьş unзьk (Pariƶ gəgərsa olaninjastəg — 2,9 mļn.). Pariƶ — zev ьзьd promьꞩļennəj centr.
Важ промышленнӧй карӧн лоӧ Лион, шӧвк вӧдитан центр. Войдӧр сійӧ вӧлі олысь лыд сертиыс мӧд кар Франциялӧн. Ӧні аслас 600 сюрса олысьнас сійӧ лоӧ улынджык Марсельысь(800 сюрс), коді ёна паськаліс мировӧй война дырйи да сы бӧрын Страсбург — ыджыд промышленнӧй да культурнӧй центр и важнӧй гавань Рейн вылын. Vaƶ promьꞩļennəj karən loə Ļion, ꞩəvkvəḑitan centr. Vojdər sijə vəli olьş lьd şerţiьs məd kar Francijalən. Əni aslas 600 şursa olьşnas sijə loə ulьnзьk Marşeļьş(800 şurs), kodi jona paşkalis mirovəj vojna dьrji da sь вərьn Strasвurg — ьзьd promьꞩļennəj da kuļturnəj centr i vaƶnəj gavaꞑ Rejn vьlьn.
2. Природнӧй условйӧяс. 2. Prirodnəj uslovijəjas.
Рельеф. Францияын му веркӧсыс уна сикаса. Унджыкыс — увтасаинъяс, но найӧ абу тшӧтшкӧсӧсь, а мылькъяӧсь. Reļjef. Francijaьn mu verkəsьs una şikasa. Unзьkьs — uvtasainjas, no najə aвu єəєkəsəş, a mьļkjaəş.
Став войвылыс Франциялӧн дзоньнас увтас места — Парижскӧй бассейн. Некутшӧма коставлытӧг сійӧ вуджӧ Войвыв увтасӧ, коді мунӧ Бельгияӧд, Голландияӧд да Германияӧд. Лунвылын войвывса Франциялӧн увтасыс помасьӧ важся джуджыд Центральнӧй массивӧн, — коді страна пытшкас Франциялӧн эм сӧмын ӧти горнӧй массив. Медджуджыд гӧраыс сэн кайӧ пӧшти 1900 м. вылнаӧдз. Центральнӧй массивсянь разнӧй бокъясӧ визывтысь юяс аслас катыдланяс крутаа усьӧны (визывтӧны). Stav vojvьlьs Francijalən ʒoꞑnas uvtas mesta — Pariƶskəj вaşşejn. Ꞑekuєəma kostavlьtəg sijə vuзə Vojvьv uvtasə, kodi munə Вeļgijaəd, Gollanḑijaəd da Germaꞑijaəd. Lunvьlьn vojvьvsa Francijalən uvtasьs pomaşə vaƶşa зuзьd Centraļnəj maşşivən, — kodi strana pьєkas Francijalən em səmьn əţi gornəj maşşiv. Medзuзьd gəraьs sen kajə pəꞩţi 1900 m. vьlnaəʒ. Centraļnəj maşşivşaꞑ raznəj вokjasə vizьvtьş jujas aslas katьdlaꞑas krutaa uşənь (vizьvtənь).
Центральнӧй массив Лунвыв Франциялысь увтассӧ поткӧдӧ кык пельӧ: Аквитанскӧй увтас Гаронна ю кузя — рытыввылын да Ронскӧй увтас — асыввылын. Тайӧ увтасъясыс ӧтлаасьӧны впадинаӧн. Centraļnəj maşşiv Lunvьv Francijalьş uvtassə potkədə kьk peļə: Akvitanskəj uvtas Garonna ju kuⱬa — rьtьvvьlьn da Ronskəj uvtas — asьvvьlьn. Tajə uvtasjasьs ətlaaşənь vpaḑinaən.
Джуджыд хребетъяс Францияын эмӧсь сӧмын лунвыв доръясас, сійӧ — Альпыяс да Пиренейяс. Асыввойвыв дорӧдыс мунӧны ляпкыдик гӧраяс, джуджыд важся массивъяслӧн колясъясыс. Зuзьd xreвetjas Francijaьn eməş səmьn lunvьv dorjasas, sijə — Aļpьjas da Pireꞑejijas. Asьvvojvьv dorədьs munənь ļapkьḑik gərajas, зuзьd vaƶşa maşşivjaslən koļasjasьs.
Мупытшкысь перъянторъяс. Францияын, Англияын моз жӧ, важся гӧраясыс озырӧсь рудаясӧн. Асыв-войвылын, Лотарингияын — Рытыввыв Европаын медся озыр фосфор сора кӧрт рудаа местаяс. Лотарингияса рудаа местаяс Германиялысь мырддьӧм бӧрын (войнаӧдз Франция киын вӧлі сӧмын налӧн рытыввывса джынйыс) Франция петіс медводдза местаӧ кӧрт рудаӧн озырлун серти став Рытыввыв Европаын (Франциялӧн запасъясыс лоӧны 6 млрд. т. гӧгӧр, 5 млрд.-ыс сэтысь воӧ Лотарингия вылӧ). Mupьєkьş perjantorjas. Francijaьn, Angļijaьn moz-ƶə, vaƶşa gərajasьs ozьrəş rudajasən. Asьv-vojvьlьn, Lotaringijaьn — Rьtьvvьv Jevropaьn medşa ozьr fosfor sora kərt rudaa mestajas. Lotaringijasa rudaa mestajas Germaꞑijalьş mьrḑḑəm вərьn (vojnaəʒ Francija kiьn vəli səmьn nalən rьtьvvьvsa зьnjьs) Francija petis medvoʒʒa mestaə kərt rudaən ozьrlun şerţi stav Rьtьvvьv Jevropaьn (Francijalən zapasjasьs loənь 6 mļr. t. gəgər, 5 mļrd-ьs setьş voə Lotaringija vьlə).
Изшома местаяс Франциялӧн сідз жӧ куйлӧны войвылын, Бельгия да Германия вомӧн мунысь бассейнса рытыввыв юкӧнын. Тайӧ изшома местаясыс Франциялӧн абу торъя озырӧсь (Донбасса запасъяс дінын даспӧв кымын этша). Нӧшта этша запасъясыс значенньӧ сертиыс мӧд центральнӧй массив асыввыв бердса — Лионскӧй — бассейнлӧн. Изшом запасъяс Францияын ыджыд металлургическӧй промышленносьтлы абу тырмана, главнӧй бассейнъяслӧн войвылын куйлӧмыс зэв ёна сьӧктӧдӧ мукӧд промышленнӧй районъясӧ изшом петкӧдӧмсӧ, медся нин лунвыв да рытыввыв районъясӧ, войвывкӧд йитысь ва туйяс абутӧмла. Izꞩoma mestajas Francijalən siʒ-ƶə kujlənь vojvьlьn, Вeļgija da Germaꞑija vomən munьş вaşşejnsa rьtьvvьv jukənьn. Tajə izꞩoma mestajasьs Francijalən aвu torja ozьrəş (Donвassa zapasjas dinьn daspəv kьmьn eєa). Nəꞩta eєa zapasjasьs znaçeꞑꞑə şerţiьs məd centraļnəj maşşiv asьvvьv вerdsa — Ļionskəj — вaşşejnlən. Izꞩom zapasjas Francijaьn ьзьd metallurgiçeskəj promьꞩļennoştlь aвu tьrmana, glavnəj вaşşejnjaslən vojvьlьn kujləmьs zev jona şəktədə mukəd promьꞩļennəj rajonjasə izꞩom petkədəmsə, medşa-ꞑin lunvьv da rьtьvvьv rajonjasə, vojvьvkəd jitьş va tujjas aвutəmla.
Война дырйи Эльзасӧс киӧ босьтӧм бӧрын Франциялӧн лоисны калийнӧй солӧн ёна озыр местаяс. Vojna dьrji Eļzasəs kiə вoştəm вərьn Francijalən loisnь kaļijnəj solən jona ozьr mestajas.
Мусинъяс. Францияын ёнджыкасӧ паныдасьлӧны бур подзолистӧй мусинъяс да рудов муяс, кодъяс артмӧмаӧсь нюйтысь (лёсс) да сёйысь. Muşinjas. Francijaьn jonзьkasə panьdaşlənь вur podzoļistəj muşinjas da rudov mujas, kodjas artməmaəş ꞑujtьş (лесс) da şojьş.
Чужтытӧм муяс — сӧмын негырысь изъяинъяс Бретань кӧдж вылын, Центральнӧй массивын Пиренейясын да Альпыясын. Чужтытӧм муяс пытшкӧ жӧ пырӧны вӧлі Бискайскӧй залив пӧлӧн лыааинъяс, ӧні сэтчӧ садитӧма пожӧм вӧр, медся бур вӧрыс став Францияас. Çuƶtьtəm mujas — səmьn ꞑegьrьş izjainjas Вretaꞑ kəз vьlьn, Centraļnəj maşşivьn Pireꞑejjasьn da Aļpьjasьn. Çuƶtьtəm mujas pьєkə-ƶə pьrənь vəli Вiskajskəj zaļiv pələn lьaainjas, əni setçə saḑitəma poƶəm vər, medşa вur vərьs stav Francijaas.
Климат. Климат Франциялӧн морскӧй, небыдик, морозъястӧм тӧвъяса, шӧркодь шоныд гожӧма, зэр судзчымӧн, но не вывті уна осадокъяса. Весиг Атлантическӧй берегъяс пӧлӧн шонді оз саявлы руяс да кымӧръяс сайӧ. Асыввыв дорланьын климат вуджӧ кодь континентальнӧйӧ. Тӧвъяс асыввылын кӧдзыдджыкӧсь, овлӧны морозъяс, гожӧмын жар, вогӧгӧрся амплитуда 20° гӧгӧр. Средиземнӧй моредорса берегъясын тӧвнас век поводдяыс шоныд (январын 8% шоныд), а гожӧмыс вывті жар да кос. Kļimat. Kļimat Francijalən morskəj, ꞑeвьḑik, morozjastəm təvjasa, ꞩərkoḑ ꞩonьd goƶəma, zer suʒçьmən, no ꞑe vьvti una osadokjasa. Veşig Atlanţiçeskəj вeregjas pələn ꞩondi oz sajavlь rujas da kьmərjas sajə. Asьvvьv dorlaꞑьn kļimat vuзə-koḑ konţiꞑentaļnəjə. Təvjas asьvvьlьn kəʒьdзьkəş, ovlənь morozjas, goƶəmьn ƶar, vogəgərşa ampļituda 20° gəgər. Sreḑiⱬemnəj moredorsa вeregjasьn təvnas vek povoḑḑaьs ꞩonьd (janvarьn 8 prəç. ꞩonьd), a goƶəmьs vьvti ƶar da kos.
Юяс. Юяс войвыв Франциялӧн уна вааӧсь, джудждаыс пыр ӧткодь да лӧнь визулаӧсь, лэччӧны найӧ негырысь вывтасъяссянь, сэсся вогӧгӧр эм налы тырмымӧн зэр ва. Татшӧм лоӧ Шена ю, аслас вожъяскӧд — бур ватуй. Абуджык пыр ӧткодь джуджтаыс Луара, Рона, Гаронна юяслӧн. Вывті бур ватуйӧн лоӧ сідз жӧ Рейн. Jujas. Jujas vojvьv Francijalən una vaaəş, зuзdaьs pьr ətkoḑ da ləꞑ vizьlaəş, letçənь najə ꞑegьrьş vьvtasjasşaꞑ, seşşa vogəgər em nalь tьrmьmən zer va. Taєəm loə Ꞩena ju, aslas voƶjaskəd — вur vatuj. Aвuзьk pьr ətkoḑ зuзtaьs Luara, Rona, Garonna jujaslən. Vьvti вur vatujən loə siʒ-ƶə Rejn.
Джуджыд массивъяс вывсянь визывтысь юяслӧн гӧравывса юкӧнъясыс, — Луаралӧн (Центральнӧй массивсянь), Роналӧн (Альпыяссянь), Гаронналӧн (Пиренейяссянь) да зэв уна посньыдик гӧравыв юяслӧн, — торъялӧны крута усьӧмӧн. Тайӧ торйыс сетӧ гырысь ва вын запасъяс (энергия). Рытыввыв Европаын еджыд шом запасъяс серти Франция улынджык сӧмын Скандинавскӧй странаясысь да Италияысь. Еджыд сом вылын уджалӧны 350-ысь уна гидроэлектростанция, но некымынысь ӧтдор найӧ — посньыдик станцияяс. Ва вынсӧ используйтӧма ⅕-ысь не унджык. Зuзьd maşşivjas vьvşaꞑ vizьvtьş jujaslən gəravьvsa jukənjasьs, — Luaralən (Centraļnəj maşşivşaꞑ), Ronalən (Aļpьjasşaꞑ), Garonnalən (Pireꞑejjasşaꞑ) da zev una posꞑiḑik gəravьv jujaslən, — torjalənь kruta uşəmən. Tajə torjьs şetə gьrьş va vьn zapasjas (eꞑergija). Rьtьvvьv Jevropaьn jeзьd ꞩom zapasjas şerţi Francija ulьnзьk səmьn Skanḑinavskəj stranajasьş da Itaļijaьş. Jeзьd som vьlьn uзalənь 350-ьş una gidroeļektrostancija, no ꞑekьmьnьş ətdor najə — posꞑiḑik stancijajas. Va vьnsə ispoļzujtəma ⅕-ьş ꞑeunзьk.
3. История да география йылысь висьт. 3. Istorija da geografija jьlьş vişt.
Волысьӧмъяслы мешайтысь пытшкӧсса потшӧгъяс (преграды) абутӧм, а сідз жӧ войвылӧс лунвывкӧд йитысь бур ватуй, Рона — Сона — Сена, кокньӧдісны ыджыд государство тэчӧмлы. 1715-ӧд воын нин Франциялӧн вӧлі матӧ ӧніядырся территория. Volьşəmjaslь meꞩajtьş pьєkəssa poєəgjas (преграды) aвutəm, a siʒ-ƶə vojvьləs lunvьvkəd jitьş вur vatuj, Rona — Sona — Şena, kokꞑədisnь ьзьd gosudarstvo teçəmlь. 1715-əd voьn-ꞑin Francijalən vəli matə ənijadьrşa ţerritorija.
Ассьыс владенньӧяссӧ паськӧдӧмын Франция используйтіс ассьыс море дорын сулалӧмсӧ море сайясысь муяс босьталӧмын — Войвыв Америкаын (Канада да Антильскӧй діяс) да Индияын. Англияын моз жӧ, вузасян капитал ёна озырмӧдчис колонияясӧс грабитӧм помысь, рабъясӧн вузасьӧмысь да сакарӧн, ромӧн, пряностьясӧн, звер куясӧн тӧргуйтӧм помысь. Asşьs vlaḑeꞑꞑəjassə paşkədəmьn Francija ispoļzujtis asşьs more dorьn sulaləmsə more sajjasьş mujas вoştaləmьn — Vojvьv Amerikaьn (Kanada da Anţiļskəj dijas) da Inḑijaьn. Angļijaьn moz-ƶə, vuzaşan kapital jona ozьrmədçis koloꞑijajasəs graвitəm pomьş, raвjasən vuzaşəmьş da sakarən, romən, prannoştjasən, ⱬver kujasən tərgujtəm pomьş.
ХІХ нэм пуксиг кежлӧ Франция, Англиякӧд вермасигӧн, воштіс пӧшті став колониясӧ ассьыс. Сӧмын ХІХ нэмся мӧд четвертсянь Франция заводитӧ выльысь тэчны колониальнӧй империя — Африкаын да Индо-Китайын. XIX-əd nem pukşig keƶlə Francija, Angļijakəd vermaşigən, voꞩtis pəꞩti stav koloꞑijasə asşьs. Səmьn XIX nemşa məd çetvertşaꞑ Francija zavoḑitə vьļьş teçnь koloꞑiaļnəj imperija — Afrikaьn da Indo-Kitajьn.
Англиялы мӧдарӧн, Франция — медсясӧ посни видз-му овмӧс кутысь крестьянаа страна. Крестьяна киын муыс лои 1789-ӧд вося буржуазнӧй революция бӧрын, коді шусьӧ ыджыд (Великӧй) французскӧй революцияӧн. Сэк, кор видзмусӧ позьӧ вӧлі свободнӧ вузавны-ньӧбны, регыдӧн посни крестьяна овмӧсъяскӧд орччӧн быдмисны кулацкӧй овмӧсъяс, торъя нин вузасян видз-му овмӧса да вина вӧчан районъясын. Angļijalь mədarən, Francija — medşasə posꞑi viʒmu ovməs kutьş kreşţanaa strana. Kreşţana kiьn muьs loi 1789-əd voşa вurƶuaznəj revoļucija вərьn, kodi ꞩuşə ьзьd (Veļikəj) francuzskəj revoļucijaən. Sek, kor viʒmusə poⱬə vəli svoвodnə vuzavnь-ꞑəвnь, regьdən posꞑi kreşţana ovməsjaskəd ortçən вьdmisnь kulackəj ovməsjas, torja-ꞑin vuzaşan viʒmuovməsa da vina vəçan rajonjasьn.
Англияын вузасян капиталкӧд орччӧн водз пондіс ворсны ыджыд роль и промышленнӧй капитал. Францияын жӧ промышленнӧй капитал быдмис ёна надзӧнджык. Angļijaьn vuzaşan kapitalkəd ortçən voʒ pondis vorsnь ьзьd roļ i promьꞩļennəj kapital. Francijaьn-ƶə promьꞩļennəj kapital вьdmis jona naʒənзьk.
Мануфактура Францияын ХVІІ нэмын нин ёна кыпаліс мича вӧчасъяс да роскош предметъяс вӧчӧмын (ковёръяс, гобеленъяс, шӧвк изделльӧяс, вӧсни нойяс, зеркалаяс). Но ассьыс первойя колониальнӧй империясӧ водз воштӧм вӧсна да мукӧд странаяскӧд вузасян йитӧдъяс паськыда кӧртавтӧм вӧсна, Францияын эз вӧв тӧваръяс иналан гырысь рынокъяс. Франциялӧн эз вӧвны и гырысь изшом запасъяс. Фабричнӧй промышленносьт чужӧ, но быдмӧ надзӧ да паськалӧ медсясӧ сійӧ бокланьӧ жӧ, кыдзи и мануфактура (роскош предметъяс, а оз уджалысь йӧзлы коланторъяс). Manufaktura Francijaьn XVII-əd nemьn-ꞑin jona kьpalis miça vəçasjas da roskoꞩ predmetjas vəçəmьn (kovjorjas, goвeļenjas, ꞩəvk iⱬḑeļļəjas, vəsꞑi nojjas, ⱬerkalajas). No asşьs pervojja koloꞑiaļnəj imperijasə voʒ voꞩtəm vəsna da mukəd stranajaskəd vuzaşan jitədjas paşkьda kərtavtəm vəsna, Francijaьn ez vəv təvarjas inalan gьrьş rьnokjas. Francijalən ez vəvnь i gьrьş izꞩom zapasjas. Faвriçnəj promьꞩļennoşt çuƶə, no вьdmə naʒə da paşkalə medşasə sijə вoklaꞑə-ƶə, kьʒi i manufaktura (roskoꞩ predmetjas, a oz uзalьş jəzlь kolantorjas).
Медводдза местаӧ Францияын ХІХ нэмӧ сувтіс эз промышленнӧй, а финансӧвӧй буржуазия — банкиръяс, биржӧвикъяс, кӧрт туй «корольяс». Финансӧвӧй буржуазия вермис вӧчны аслыс уджйӧзаӧн не сӧмын Франциясӧ, но и мукӧд государствоясӧс налы сьӧмъяс удждӧмӧн. Сьӧмсӧ сетлісны зэв гырысь прӧчентъяс вылӧ. Франция, аслас финансӧвӧй буржуазия пыр, лоӧ Англиякӧд радын мирӧвӧй ростовщикӧн. «Английскӧй Империализмысь торъялӧм серти (в отличие) французскӧй империализмӧс позьӧ шуны ростовщическӧй империализмӧн» — шуліс та йылысь В. И. Ленин. Medvoʒʒa mestaə Francijaьn XIX-əd nemə suvtis ez promьꞩļennəj, a finansəvəj вurƶuaⱬija — вankirjas, вirƶevikjas, kərttuj „koroļjas“. Finansəvəj вurƶuaⱬija vermis vəçnь aslьs uзjəzaən ꞑe səmьn Francijasə, no i mukəd gosudarstvojasəs nalь şəmjas uзdəmən. Şəmsə şetlisnь zev gьrьş prəçentjas vьlə. Francija, aslas finansəvəj вurƶuaⱬija pьr, loə Angļijakəd radьn mirəvəj rostovꞩєikən. „Angļijskəj Imperiaļizmьş torjaləm şerţi (в отличие) francuzskəj imperiaļizməs poⱬə ꞩunь rostovꞩєiçeskəj imperiaļizmən“ — ꞩulis ta jьlьş V. I. Ļeꞑin.
Орччӧн Франциякӧд пондіс кыпӧдчыны соперник — Пруссия, Германиялӧн главнӧй государствоыс. 1870-ӧд воын пансьылӧм война помасис Францияӧс пазйӧмӧн. Сійӧ воштіс Эльзас да асыввыв Лотарингия дай нӧшта ковмис мынтыны 5 млрд. контрибуция. Ёна кыптіс революционнӧй движенньӧ Францияын, коді первойысь на мирас вайӧдліс пролетарскӧй диктатураӧдз (Парижскӧй коммуна). Ortçən Francijakəd pondis kьpədçьnь soperꞑik — Pruşşija, Germaꞑijalən glavnəj gosudarstvoьs. 1870-əd voьn panşьləm vojna pomaşis Francijaəs pazjəmən. Sijə voꞩtis Eļzas da asьvvьv Lotaringija daj nəꞩta kovmis mьntьnь 5 mļrd. kontriвucija. Jona kьptis revoļucionnəj dviƶeꞑꞑə Francijaьn, kodi pervojьş-na miras vajədlis proļetarskəj ḑiktaturaəʒ (Pariƶskəj kommuna).
Буржуазия пӧльта война бӧрын «реванш» (водзӧс босьтӧм) идея, Франция заводитчӧ ёна лӧсьӧдчыны, военнӧй рӧскодъяс вылӧ сьӧм жалиттӧг. 1914–1918 воясся империалистическӧй Франция вӧліс мед активнӧйӧн Россиякӧд да Англиякӧд союзын, Франция аслас буржуазиялысь «реванш» идеясӧ пӧртіс олӧмӧ. Германия лоис пазӧдӧма и грабитӧма. Вurƶuaⱬija pəļta vojna вərьn „revanꞩ“ (voʒəs вoştəm) iḑeja, Francija zavoḑitçə jona ləşədçьnь, vojennəj rəskodjas vьlə şəm ƶaļittəg. 1914–1918 vojasşa imperiaļişţiçeskəj Francija vəlis med akţivnəjən Roşşijakəd da Angļijakəd sojuzьn, Francija aslas вurƶuaⱬijalьş „revanꞩ“ iḑejasə pərtis oləmə. Germaꞑija lois pazədəma i graвitəma.
4. Народнӧй овмӧс. 4. Narodnəj ovməs.
Промышленносьт. Войнаӧдз Франция вӧлі аграрно индустриальнӧй странаӧн. Видз-му овмӧслӧн пайыс став продукция пытшкас, сідз жӧ петкӧдӧмын, вӧлі медыджыд. Главнӧй юкӧныс французскӧй промышленносьтлӧн вӧлі кокни (лёгкӧй) промышленносьт. Война бӧрын Франция киын лоисны Германиялӧн кӧрта да калийнӧй сола гырысь местаяс. Изшом запасъяс содісны Саарскӧй бассейн босьтӧм бӧрын. Таысь ӧтдор, Франция пӧльзуйтчис Германияысь репарация пыдди мынтан дарӧвӧй изшомӧн. Германиясянь жӧ Франциялы визувтіс вывті уна сьӧм. Ставыс тайӧ отсаліс Франциялы ёна паськӧдны ассьыс промышленносьтсӧ, торъя нин металлургия, машинаяс вӧчӧм, химия да военнӧй промышленносьтлысь став отрасльсӧ. Франция лоис индустриально-аграрнӧй странаӧн. Promьꞩļennoşt. Vojnaəʒ Francija vəli agrarno-industriaļnəj stranaən. Viʒmu ovməslən pajьs stav produkcija pьєkas, siʒ-ƶə petkədəmьn, vəli medьзьd. Glavnəj jukənьs francuzskəj promьꞩļennoştlən vəli kokꞑi (ļogkəj) promьꞩļennoşt. Vojna вərьn Francija kiьn loisnь Germaꞑijalən kərta da kaļijnəj sola gьrьş mestajas. Izꞩom zapasjas sodisnь Saarskəj вaşşejn вoştəm вərьn. Taьş ətdor, Francija pəļzujtçis Germaꞑijaьş reparacija pьḑḑi mьntan darəvəj izꞩomən. Germaꞑijaşaꞑ-ƶə Francijalь vizuvtis vьvti una şəm. Stavьs tajə otsalis Francijalь jona paşkədnь asşьs promьꞩļennoştsə, torja-ꞑin metallurgija, maꞩinajas vəçəm, ximija da vojennəj promьꞩļennoştlьş stav otrasļsə. Francija lois industriaļno-agrarnəj stranaən.
Кризис водзвывса бӧръя воясӧ индустриялӧн вогӧгӧрся продукция вӧлі 180 млрд. франк дон, а видз-му овмӧсса прӧдукция вылӧ воӧ вӧлі 150 млрд. франк. Тӧвар пыртӧмын 60%-ыс воӧ фабричнӧй сырьё вылӧ: вурун, хлопок, шӧвк, металлъяс, изшом. Тӧвар петкӧдӧмын фабричнӧй изделльӧяс вылӧ воӧ 62%, а вӧчӧм сёян прӧдуктаяскӧд (вина, сыр, консервъяс да с в.) да полуфабрикатъяскӧд (чугун, сталь) тшӧтш, дажӧ 72% (1929-ӧд в.) Kriⱬis voʒvьvsa вərja vojasə industrijalən vogəgərşa produkcija vəli 180 mļrd. frank don, a viʒmuovməssa prədukcija vьlə voə vəli 150 mļrd. frank. Təvar pьrtəmьn 60%-ьs voə faвriçnəj sьrjo vьlə: vurun, xlopok, ꞩəvk, metalljas, izꞩom. Təvar petkədəmьn faвriçnəj iⱬḑeļļəjas vьlə voə 62%, a vəçəm şojan prəduktajaskəd (vina, sьr, konşervjas da s v.) da polufaвrikatjaskəd (çugun, staļ) єəє, daƶə 72 prəç. (1929-əd v.)
1921-ӧд воӧ профессияяс серти йӧзсӧ гижалӧмысь тыдалӧ сійӧ, мый 22 млн. ас удж помысь олысь пытшкысь, видз-му овмӧсын уджалысь лыд вылӧ воӧ 9 млн., промышленносьт да транспорт вылӧ — 8 млн. гӧгӧр. Бӧрынджык промышленносьтӧ воисны уна сё сюрс иммигрантъяс мукӧд странаясысь да уна французъяс, найӧ эновтісны видз-му овмӧссӧ да мунісны фабрикаяс вылӧ каръясӧ. Ӧні фабрикаясын да транспорт вылын лыддьысьӧ 9 млн рабочӧйысь унджык. Видз-му овмӧсын уджалысь ӧні 9 миллионысь этшаджык. 1921-əd voə profeşşijajas şerţi jəzsə giƶaləmьş tьdalə sijə, mьj 22 mļn. as uз pomьş olьş pьєkьş, viʒmu ovməsьn uзalьş lьd vьlə voə 9 mļn., promьꞩļennoşt da transport vьlə — 8 mļn. gəgər. Вərьnзьk promьꞩļennoştə voisnь una şo şurs immigrantjas mukəd stranajasьş da una francuzjas, najə enovtisnь viʒmu ovməssə da munisnь faвrikajas vьlə karjasə. Əni faвrikajasьn da transport vьlьn lьḑḑьşə 9 mļn roвoçəjьş unзьk. Viʒmu ovməsьn uзalьş əni 9 miļļonьş eєaзьk.
Война бӧрын промышленносьт Франциялӧн ёнакодь перестроитчис да неуна вежлаліс местаяссӧ. Vojna вərьn promьꞩļennoşt Francijalən jonakoḑ perestroitçis da ꞑeuna veƶlalis mestajassə.
Войнаӧн кисьтӧм фабрикаяс да заводъяс войвылын вӧлі выльысь лӧсьӧдалӧма Германиялысь босьтӧм платежъяс вылӧ. Тані кыптісны выль доменнӧй пачьяс да мартенъяс, кодъясӧс вӧчӧма америкаса образецъяс серті. Тайӧ ёна кыпӧдіс францияса металлургическӧй предприяттьӧяслысь уджалан вынйӧрсӧ (производительную мощность). Чугун да сталь вӧчӧм войнаӧдз серти содіс кык мындаысь унджык. Vojnaən kiştəm faвrikajas da zavodjas vojvьlьn vəli vьļьş ləşədaləma Germaꞑijalьş вoştəm plaţeƶjas vьlə. Tani kьptisnь vьļ domennəj paçjas da marţenjas, kodjasəs vəçəma amerikasa oвraⱬecjas şerti. Tajə jona kьpədis francijasa metallurgiçeskəj predprijaţţəjaslьş uзalan vьnjərsə (производительную мощность). Çugun da staļ vəçəm vojnaəʒ şerţi sodis kьk mьndaьş unзьk.
Францияса изшом перъянінъяс (шахтаяс), Германияын моз жӧ, пӧрины энергохимическӧй комбинатъясӧ. Ёна паськалісны гидроэлектрическӧй станцияяс Альпыяс, Пиренейяс да Центральнӧй массив районын, такӧд ӧттшӧтш паськаліс и электрохимическӧй промышленносьт, металл кисьтасъяс (сплавъяс) да химическӧй веществояс — взрывчатӧй веществояс да мувынсьӧданторъяс вӧчӧм. Франциялы жӧ уджалӧны ӧні краскаяс да мувынсьӧданъяс вӧчан зэв бура оборудуйтӧм фабрикаяс Эльзасын. Francijasa izꞩom perjaninjas (ꞩaxtajas), Germaꞑijaьn moz-ƶə, pərinь eꞑergoximiçeskəj komвinatjasə. Jona paşkalisnь gidroeļektriçeskəj stancijajas Aļpьjas, Pireꞑejjas da Centraļnəj maşşiv rajonьn, takəd ətєəє paşkalis i eļektroximiçeskəj promьꞩļennoşt, metall kiştasjas (splavjas) da ximiçeskəj veꞩєestvojas — vzrьvçatəj veꞩєestvojas da muvьnşədan torjas vəçəm. Francijalь-ƶə uзalənь əni kraskajas da muvьnşədanjas vəçan zev вura oвorudujtəm faвrikajas Eļzasьn.
Тӧдчана паськалісны промышленносьтлӧн выль отрасльяс: автомобильнӧй, торъя нин Парижын да Лионын, искусственнӧй шӧвк вӧчан производство — Лионын, резинӧвӧй (автомобильнӧй шынаяс) — Клермон-Ферранын (Центральнӧй массив). Автомобиль вӧчӧмын Франция мунӧ Англиякӧд орччӧн, искусственнӧй шӧвк вӧчӧмын — Англиякӧд да Италиякӧд орччӧн, — кодъяс войдӧр мунлісны Францияысь водзынджык. Tədçana paşkalisnь promьꞩļennoştlən vьļ otraşļjas: avtomoвiļnəj, torja-ꞑin Pariƶьn da Ļionьn, iskusstvennəj ꞩəvk vəçan proizvodstvo — Ļionьn, reⱬinəvəj (avtomoвiļnəj ꞩьnajas) — Kļermon-Ferranьn (Centraļnəj maşşiv). Avtomoвiļ vəçəmьn Francija munə Angļijakəd ortçən, iskusstvennəj ꞩəvk vəçəmьn — Angļijakəd da Itaļijakəd ortçən, — kodjas vojdər munlisnь Francijaьş voʒьnзьk.
Выльног лӧсьӧдӧм бӧрын, медводзӧ, кокни промышленносьт местаӧ, петіс сьӧкыд промышленносьт — металлическӧй, машинаяс вӧчан да химическӧй заводъяс. Торъя нин ёна войнаӧдз серти паськаліс военнӧй-промышленносьт. Сьӧкыд индустрияын юрнуӧдысь капиталистъяс ӧні ворсӧны первой роль Францияса политическӧй олӧмын. Vьļnog ləşədəm вərьn, medvoʒə, kokꞑi promьꞩļennoşt mestaə, petis şəkьd promьꞩļennoşt — metaļļiçeskəj, maꞩinajas vəçan da ximiçeskəj zavodjas. Torja-ꞑin jona vojnaəʒ şerţi paşkalis vojennəj-promьꞩļennoşt. Şəkьd industrijaьn jurnuədьş kapitaļistjas əni vorsənь pervoj roļ Francijasa poļiţiçeskəj oləmьn.
Война дырйи, германияса войскаясӧн босьтӧм войвыв промышленнӧй районысь, металлическӧй да химическӧй промышленносьтлысь уна предприяттьӧ нуӧма вӧлі рытыв-лунвылӧ, Пиренейскӧй районъясӧ, да асыв-лунвылӧ, Джуджыд Альпыяс районӧ. Промышленносьт тані не сӧмын овмӧдчис, но и паськаліс война бӧрын электрометаллическӧй да электрохимическӧй промышленносьтӧ, донтӧм электроэнергия используйтӧмӧн. Vojna dьrji, germaꞑijasa vojskajasən вoştəm vojvьv promьꞩļennəj rajonьş, metaļļiçeskəj da ximiçeskəj promьꞩļennoştlьş una predprijaţţə nuəma vəli rьtьv-lunvьlə, Pireꞑejskəj rajonjasə, da asьv-lunvьlə, Зuзьd Aļpьjas rajonə. Promьꞩļennoşt tani ꞑe səmьn ovmədçis, no i paşkalis vojna вərьn eļektrometaļļiçeskəj da eļektroximiçeskəj promьꞩļennoştə, dontəm eļektroeꞑergija ispoļzujtəmən.
Промышленносьт картаысь тыдалӧ, мый став важнӧйджык промышленнӧй районъясыс, Парижскӧй центральнӧй районысь ӧтдор, куйлӧны асыввылын, изшома да кӧрта инъясӧ матынджык. Promьꞩļennoşt kartaьş tьdalə, mьj stav vaƶnəjзьk promьꞩļennəj rajonjasьs, Pariƶskəj centraļnəj rajonьş ətdor, kujlənь asьvvьlьn, izꞩoma da kərta injasə matьnзьk.
Войвылын, меддорас, ёна паськалӧма текстильнӧй да мыйкӧ мында металлическӧй промышленносьт. Тані — став шабді-джут производствоыс, шерстянӧй да хлопчатобумажнӧй производствоыс. Лунвывланьын куйлӧ ыджыд промышленнӧй район, кытчӧ пырӧ Лотарингия, кӧрта страна, да Эльзас, код вылӧ воӧ Францияса хлопчатобумажнӧй промышленносьтлӧн джын пайыс. Лотарингияын перйыссьӧ 95% кӧрт руда, вӧчсьӧ ⅘-ыс став чугунсьыс да ¾ стальыс Франциялӧн. Vojvьlьn, meddoras, jona paşkaləma ţekşţiļnəj da mьjkə-mьnda metaļļiçeskəj promьꞩļennoşt. Tani — stav ꞩaвdi-dƶut proizvodstvoьs, ꞩerşţanəj da xlopçatoвumaƶnəj proizvodstvoьs. Lunvьvlaꞑьn kujlə ьзьd promьꞩļennəj rajon, kьtçə pьrə Lotaringija, kərta strana, da Eļzas, kod vьlə voə Francijasa xlopçatoвumaƶnəj promьꞩļennoştlən зьn pajьs. Lotaringijaьn perjьşşə 95 prəç. kərt ruda, vəçşə ⅘-ьs stav çugunşьs da ¾ staļьs Francijalən.
Ещӧ лунвывланьынджык — ыджыд промышленнӧй район. Сӧрас — Лион — мирын медыджыд шӧвк вӧчан производствоӧн; войвылын — Крезо, коді снабжайтӧ пушкаясӧн да мукӧд ӧружйӧӧн не сӧмын Францияӧс, но и сылысь союзникъяссӧ *; асыввылын — электрометаллургическӧй да электрохимическӧй Альпийскӧй район. Jeꞩєə lunvьvlaꞑьnзьk — ьзьd promьꞩļennəj rajon. Səras — Ļion — mirьn medьзьd ꞩəvkvəçan proizvodstvoən; vojvьlьn — Krezo, kodi snaвƶajtə puꞩkajasən da mukəd əruƶjəən ꞑe səmьn Francijaəs, no i sьlьş sojuⱬꞑikjassə*; asьvvьlьn — eļektrometallurgiçeskəj da eļektroximiçeskəj Aļpijskəj rajon.
* Шнайдер концернлӧн, коді кутӧ аслас киын машинаяс вӧчан да военнӧй заводъяс Крезоын, эмӧсь юкӧдъяс не сӧмын Франция пасьтаын, но и Ичӧт (Малӧй) Антантаса странаясын (Чехословакия, Югославия, Румыния да Польшаын). * Ꞩnejder koncernlən, kodi kutə aslas kiьn maꞩinajas vəçan da vojennəj zavodjas Krezoьn, eməş jukədjas ꞑe səmьn Francija paştaьn, no i Içət (Maləj) Antantasa stranajasьn (Çexoslovakija, Jugoslavija, Rumьꞑija da Poļꞩaьn).
Парижлӧн значенньӧыс вывті ыджыд, медвойдӧр, кыдзи зэв ыджыд пролетарскӧй центрлӧн. Кыдзи и Лионскӧй район, Париж — важся промышленнӧй район, кӧні важся промышленносьткӧд ӧттшӧтш (роскош предметъяс, модаяс, точнӧй инструментъяс да художественнӧй изделльӧяс кыптісны выль сикаса промышленносьтъяс — военнӧй, металлическӧй, автомобильнӧй, авиационнӧй. Pariƶlən znaçeꞑꞑəьs vьvti ьзьd, medvojdər, kьʒi zev ьзьd proļetarskəj centrlən. Kьʒi i Ļionskəj rajon, Pariƶ — vaƶşa promьꞩļennəj rajon, kəni vaƶşa promьꞩļennoştkəd ətєəє (roskoꞩ predmetjas, modajas, toçnəj instrumentjas da xudoƶestvennəj iⱬḑeļļəjas kьptisnь vьļ şikasa promьꞩļennoştjas — vojennəj, metaļļiçeskəj, avtomoвiļnəj, aviacionnəj.
Видз-му овмӧс. Видз-му овмӧслы вывті бур природнӧй условйӧяс понда, видз-му овмӧс векысянь ворсліс зэв важнӧй роль Францияын. Viʒmu ovməs. Viʒmu ovməslь vьvti вur prirodnəj uslovijəjas ponda, viʒmu ovməs vekьşaꞑ vorslis zev vaƶnəj roļ Francijaьn.
Кызвын крестьянаыс нуӧдӧ овмӧссӧ посни да зэв посньыдик участокъяс вылын. Мусӧ посньыдик участокъяс вылӧ юклӧм понда эз позьлы нуӧдны машинаясӧн уджалӧм. Нянь (зернӧвӧй) овмӧс нуӧдсьӧ важ ногӧн (экстенсивнӧя), урожайяс ичӧтӧсь. Kьzvьn kreşţanaьs nuədə ovməssə posꞑi da zev posꞑiḑik uçastokjas vьlьn. Musə posꞑiḑik uçastokjas vьlə jukləm ponda ez poⱬlь nuədnь maꞩinajasən uзaləm. Ꞑaꞑ (ⱬernəvəj) ovməs nuədşə vaƶ nogən (ekştenşivnəja), uroƶajjas içətəş.
Посньыдик участокъяс вылын сьӧкыд пӧткӧдчыны крестьянинлы. ХІХ нэм шӧрсянь крестьяна пондісны пышйыны сиктъясысь каръясӧ. Видзму-овмӧсса департаментъясын (районъясын) мунӧ помала олысь лыд чинӧм. Вывті чорыда кучкис Франция видз-му овмӧс кузя сідз жӧ и мирӧвӧй войнаыд. Вийӧма вӧлі уна миллион уджалысь крестьянаӧс. Войнаӧдз муяс, садъяс да градъяс улын вӧлі 50% плӧщадьыс, ӧні 46% Торъя нин ёна чині шобді, Франциялӧн главнӧй нянь, да сахарнӧй свекла вӧдитӧм. Posꞑiḑik uçastokjas vьlьn şəkьd pətkədçьnь kreşţaꞑinlь. XIX-əd nem ꞩərşaꞑ kreşţana pondisnь pьꞩjьnь şiktjasьş karjasə. Viʒmu-ovməssa ḑepartamentjasьn (rajonjasьn) munə pomala olьş lьd çinəm. Vьvti çorьda kuçkis Francija viʒmu ovməs kuⱬa siʒ-ƶə i mirəvəj vojnaьd. Vijəma vəli una miļļon uзalьş kreşţanaəs. Vojnaəʒ mujas, sadjas da gradjas ulьn vəli 50 prəç. pləꞩєaḑьs, əni 46 prəç. Torja-ꞑin jona çini ꞩoвdi, Francijalən glavnəj ꞑaꞑ, da saxarnəj şvekla vəḑitəm.
Аслас шобдіыс воддза этшӧн оз тырмы, лоӧ пыртны Америкаысь да Алжирысь. Войнаӧдз Франция лишнӧй сахарсӧ петкӧдліс заграницаӧ, ӧні сахар петкӧдны абу. Уси вина вӧчӧм. Эз воны важвыяӧдз и скӧт стадаяс, торъя нин ыж да порсь стадаяс. Aslas ꞩoвdiьs voʒʒa eєən oz tьrmь, loə pьrtnь Amerikaьş da Alƶirьş. Vojnaəʒ Francija ļiꞩnəj saxarsə petkədlis zagraꞑicaə, əni saxar petkədnь aвu. Uşi vina vəçəm. Ez vonь vaƶvьjaəʒ i skət stadajas, torja-ꞑin ьƶ da porş stadajas.
Война бӧрын видз-му овмӧс пыр ӧтарӧ вуджӧ няня овмӧссянь интенсивнӧй скӧт видзӧмӧ. Медводдза местаӧ петіс йӧла да яя скӧт видзӧм, нянь вӧдитӧм да вина вӧчӧм вешйисны мӧд да коймӧд местаӧ. Vojna вərьn viʒmu ovməs pьr-ətarə vuзə ꞑaꞑa ovməsşaꞑ inţenşivnəj skətviʒəmə. Medvoʒʒa mestaə petis jəla da jaja skətviʒəm, ꞑaꞑvəḑitəm da vina vəçəm veꞩjisnь məd da kojməd mestaə.
Вузӧс нянь вӧдитан овмӧслӧн главнӧй обласьтыс лоӧ Парижскӧй бассейн (шобді) да асыв-лунвыв (шобді да маис). Виноград вӧдитӧм паськалӧма пӧшти став Франция пасьтаыс. Туйтӧм климат виноград воӧмлы лоӧ рытыв-войвылын (вывті уліса да абу зэв шоныд гожӧма). Самӧй тайӧ обласьтыс Франциялӧн, аслас бур туруна видзьясӧн, и лоӧ йӧла да яя скӧт видзан главнӧй районӧн. Ёна паськалӧма Францияын садъяс да градъяс вӧдитӧм. Некымын лунвыв департаментъясын градвыв пуктасъяс вӧчисны главнӧй культураӧн. Vuzəs ꞑaꞑvəḑitan ovməslən glavnəj oвlaştьs loə Pariƶskəj вaşşejn (ꞩoвdi) da asьv-lunvьv (ꞩoвdi da mais). Vinograd vəḑitəm paşkaləma pəꞩţi stav Francija paştaьs. Tujtəm kļimat vinograd voəmlь loə rьtьv-vojvьlьn (vьvti ulisa da aвu zev ꞩonьd goƶəma). Saməj tajə oвlaştьs Francijalən, aslas вur turuna viʒjasən, i loə jəla da jaja skət viʒan glavnəj rajonən. Jona paşkaləma Francijaьn sadjas da gradjas vəḑitəm. Ꞑekьmьn lunvьv ḑepartamentjasьn gradvьv puktasjas vəçisnь glavnəj kuļturaən.
Транспорт. Торъя районъяс Франциялӧн бура йитчӧны мӧда мӧдыскӧд ва туйясӧн — юясӧн да каналъясӧн, — шоссеясӧн да кӧрт туйясӧн. Transport. Torja rajonjas Francijalən вura jitçənь məda mədьskəd va tujjasən — jujasən da kanaljasən, — ꞩoşşejasən da kərttujjasən.
Судоходстволӧн медважнӧй Сена-ю система йитӧма каналъясӧн Рейнкӧд да Ронакӧд. Лунвывлы колан Лунвыв канал, кодӧс шуӧма вӧчны морскӧй каналӧ — Атлантическӧй океан да Средиземнӧй море костӧд, да канал Марсельсянь Роналань. Ювыв портъясысь медглавнӧйыс — Париж, сэсся Руан да Страсбург. Sudoxodstvolən medvaƶnəj Şena-ju şişţema jitəma kanaljasən Rejnkəd da Ronakəd. Lunvьvlь kolan Lunvьv kanal, kodəs ꞩuəma vəçnь morskəj kanalə — Atlanţiçeskəj okean da Sreḑiⱬemnəj more kostəd, da kanal Marşeļşaꞑ Ronalaꞑ. Juvьv portjasьş medglavnəjьs — Pariƶ, seşşa Ruan da Strasвurg.
Франциялӧн лыддьысьӧ 1300 сюрс гӧгӧр автомобиль *. Став главнӧй кӧрт туй визьясыс ӧтлаасьӧны Парижын, кыдзи ӧтувъя центрын. Francijalən lьḑḑьşə 1300 şurs gəgər avtomoвiļ*. Stav glavnəj kərttuj viⱬjasьs ətlaaşənь Pariƶьn, kьʒi ətuvja centrьn.
*Англияын — 1½ млн., САСШ — 27 млн. *Angļijaьn — 1½ mļn., ŞASꞨ — 27 mļn.
Франция пыр мунӧны уна важнӧй международнӧй кӧрт туй да сынӧд туй визьяс. Francija pьr munənь una vaƶnəj meƶdunarodnəj kərttuj da sьnədtuj viⱬjas.
Тӧргӧвӧй флот ыджда серти Франция сулалӧ сӧмын квайтӧд местаын. 70%-ысь унджык тӧварыс кыскавсьӧ мукӧд странаясса суднояс вылын. Медважнӧй портӧн лоӧ Марсель, сы бӧрын мунӧны Сена юдорса портъяс — Руан да Гавр. Ӧтлаын босьтӧмӧн Руан да Гавр груз бергӧдчӧм серти ордйӧдӧны Марсельӧс. Tərgəvəj flot ьзda şerţi Francija sulalə səmьn kvajtəd mestaьn. 70%-ьş unзьk təvarьs kьskavşə mukəd stranajassa sudnojas vьlьn. Medvaƶnəj portən loə Marşeļ, sьвərьn munənь Şena judorsa portjas — Ruan da Gavr. Ətlaьn вoştəmən Ruan da Gavr gruzвergədçəm şerţi ordjədənь Marşeļəs.
Ортсыса вузасьӧм. Петкӧдан тӧварыс кызвыныс — текстильнӧй изделие (тканьяс, белльӧ да паськӧм), машинаяс, автомобильяс, химическӧй прӧдуктъяс. Пыртанын медводдза местаын сулалӧ фабричнӧй сырьё (вурун, хлопок, шӧвк, изшом да нерп), сы бӧрын мунӧны сёян прӧдуктаяс (нянь, вина, кофей, фруктъяс). 1928-ӧд восянь ортсыса вузасьӧм пыр на мунӧ дефицитӧн. Главнӧй тӧвар пыртысьяс Франциялӧн — Германия, САСШ, Англия да Франциялӧн колонияяс; главнӧй ньӧбысьяс — колонияяс Франциялӧн, Англия, Бельгия Люксембургкӧд да Германия *. Ortsьsa vuzaşəm. Petkədan təvarьs kьzvьnьs — ţekşţiļnəj iⱬḑeļije (tkaꞑjas, вeļļə da paşkəm), maꞩinajas, avtomoвiļjas, ximiçeskəj prəduktjas. Pьrtanьn medvoʒʒa mestaьn sulalə faвriçnəj sьrjo (vurun, xlopok, ꞩəvk, izꞩom da ꞑerp), sьвərьn munənь şojan prəduktajas (ꞑaꞑ, vina, kofej, fruktjas). 1928-əd voşaꞑ ortsьsa vuzaşəm pьr-na munə ḑeficitən. Glavnəj təvarpьrtьşjas Francijalən — Germaꞑija, ŞASꞨ, Angļija da Francijalən koloꞑijajas; glavnəj ꞑəвьşjas — koloꞑijajas Francijalən, Angļija, Вeļgija Ļukşemвurgkəd da Germaꞑija*.
*Странаяссӧ ӧти-мӧд бӧрся индӧма найӧ тӧвар пыртан-петкӧдан ыджда серти. *Stranajassə əţi-məd вərşa indəma najə təvar pьrtan-petkədan ьзda şerţi.
5. Колониальнӧй империя Франциялӧн. 5. Koloꞑiaļnəj imperija Francijalən.
Колонияяс ыджда серти — 12 млн. кв. км. — Франция сулалӧ мӧд местаын мирас, Англия бӧрын. Колонияясын олысь лыдыс (60 млн.) 1½ мындаӧн унджык Францияын олысь лыд серти. Колонияяс Франциялӧн война бӧрын содіны, — Франциялы вуджисны некымын немецкӧй колонияяс Африкаысь, сетӧм мандатъяс Сирия да Ливан вылӧ Азияын. Унджык колонияыс Африкаын (Алжир, Туніс, Марокко, Экватор гӧгӧрса да Рытыввыв Африка, Мадагаскар), та бӧрын мунӧны колонияяс Азияын (Индо-Китай, Сирия да Ливан). Эмӧсь негырысь колонияяс Вест-Индияын, Лунвыв Америкаын да Океанияын. Koloꞑijajas ьзda şerţi — 12 mļn. kv. km. — Francija sulalə məd mestaьn miras, Angļija вərьn. Koloꞑijajasьn olьş lьdьs (60 mļn.) 1½ mьndaən unзьk Francijaьn olьş lьd şerţi. Koloꞑijajas Francijalən vojna вərьn sodinь, — Francijalь vuзisnь ꞑekьmьn ꞑemeckəj koloꞑijajas Afrikaьş, şetəm mandatjas Şirija da Ļivan vьlə Aⱬijaьn. Unзьk koloꞑijaьs Afrikaьn (Alƶir, Tunis, Marokko, Ekvator gəgərsa da Rьtьvvьv Afrika, Madagaskar), ta вərьn munənь koloꞑijajas Aⱬijaьn (Indo-Kitaj, Şirija da Ļivan). Eməş ꞑegьrьş koloꞑijajas Vest-Inḑijaьn, Lunvьv Amerikaьn da Okeaꞑijaьn.
Колонияяслӧн коланлуныс Франциялы — кыдзи изделльӧяс ньӧбысьяс да сырьё сетысьяс (сетӧны каучук, хлопок, нерп, пряностьяс). Африкаса колонияясысь война дырйи Франция «гумлаліс» сьӧд легионъясӧс». Тропическӧй странаясса олысьясӧс, торъя нин Экваториальнӧй Африкаса олысьясӧс, збыльвылӧсӧ пӧртӧма рабъясӧ. Уджӧдӧны мырдӧн быдсяманог мучитӧмӧн, нӧйтӧмӧн, кывзытӧмъясӧс дорӧны кандалъясӧ, казьнитӧны. Удж помысь омӧльтчӧмла да веськыда виялӧм понда, олысьяс ёна кулалӧны, дай йӧзыс лыднас оз содны. Koloꞑijajaslən kolanlunьs Francijalь — kьʒi iⱬḑeļijəjas ꞑəвьşjas da sьrjo şetьşjas (şetənь kauçuk, xlopok, ꞑerp, prannoşţjas). Afrikasa koloꞑijajasьş vojna dьrji Francija „gumlalis“ şəd ļegionjasəs“. Tropiçeskəj stranajassa olьşjasəs, torja-ꞑin Ekvatoriaļnəj Afrikasa olьşjasəs, zвьļvьləsə pərtəma raвjasə. Uзədənь mьrdən вьdşamanog muçitəmən, nəjtəmən, kьvzьtəmjasəs dorənь kandaljasə, kaⱬꞑitənь. Uз pomьş oməļtçəmla da veşkьda vijaləm ponda, olьşjas jona kulalənь, daj jəzьs lьdnas oz sodnь.
6. Ӧніядырся пытшкӧсса да ортсыса оласног. 6. Ənijadьrşa pьєkəssa da ortsьsa olasnog.
Мир пасьтаса экономическӧй кризис, коді заводитчис САСШ-ын 1928-ӧд воӧ, Францияӧ воис сёрӧнджык мукӧд капиталистическӧй государствояс дорысь, сӧмын 1930-ӧд во шӧрсянь. Но первойсяньыс жӧ сійӧ мӧдіс паськавны вывті ӧдйӧ да вывті чорыда. Промышленносьтын кризис мед ёна топӧдіс автомобильнӧй, металлургическӧй да текстильнӧй отрасльяс. Mir paştasa ekonomiçeskəj kriⱬis, kodi zavoḑitçis ŞASꞨ-ьn 1928-əd voə, Francijaə vois şorənзьk mukəd kapitaļişţiçeskəj gosudarstvojas dorьş, səmьn 1930-əd vo ꞩərşaꞑ. No pervojşaꞑьs-ƶə sijə mədis paşkavnь vьvti ədjə da vьvti çorьda. Promьꞩļennoştьn kriⱬis med jona topədis avtomoвiļnəj, metallurgiçeskəj da ţekşţiļnəj otraşļjas.
Джын рабочӧйсьыс унджыкыс воштісны уджсӧ дзоньнас либӧ мыйкӧ мында. Дзик уджтӧм да нетыр уджа йӧз 5 млн. гӧгӧр, на пытшкысь отсӧг (пособие) босьтӧ сӧмын сё сюрсыс. Зьn roвoçəjşьs unзьkьs voꞩtisnь uзsə ʒoꞑnas ļiвə mьjkə-mьnda. Ʒik uзtəm da ꞑetьruзa jəz 5 mļn. gəgər, na pьєkьş otsəg (пособие) вoştə səmьn şo şursьs.
Кризисӧн сьӧкыда кучкӧм улӧ шеді и видз-му овмӧс — нянь вӧдитӧм, вина вӧчӧм, скӧт видзӧм. Кризис рӧзӧритӧ весиг озыра олысь крестьянаӧс. Kriⱬisən şəkьda kuçkəm ulə ꞩedi i viʒmu ovməs — ꞑaꞑvəḑitəm, vinavəçəm, skətviʒəm. Kriⱬis rəzəritə veşig ozьra olьş kreşţanaəs.
Французскӧй буржуазия личкӧ рабочӧйяс уджалан дон вылӧ да мырсьӧ содтыны уджалан лун 8 чассянь 9–10 часӧдз. Капитал воӧм (наступление) вылӧ пролетариат кыввидзис паныд сувтӧмӧн (контрнаступлением). Кризис дырйи мӧдіс ёна паськавны стачечнӧй движенньӧ горнӧй да промышленнӧй округъясын. Пыр ӧтарӧ ёсьмӧ политическӧй тыш. Министерствояс юрбергӧдчана ӧдъясӧн вежласьӧны. Пролетариатлысь интересъяс видзысьӧн сулалӧ ӧтнас коммунистическӧй партия. Торъя нин ыджыд влиянньӧыс компартиялӧн Парижын, асыв-войвыв промышленнӧй районын да Лотарингияын. Francuzskəj вurƶuaⱬija ļiçkə roвoçəjjas uзalan don vьlə da mьrşə sodtьnь uзalan lun 8 çasşaꞑ 9–10 çasəʒ. Kapital voəm (наступление) vьlə proļetariat kьvviʒis panьd suvtəmən (контрнаступлением). Kriⱬis dьrji mədis jona paşkavnь staçeçnəj ḑviƶeꞑꞑə gornəj da promьꞩļennəj okrugjasьn. Pьr ətarə joşmə poļiţiçeskəj tьꞩ. Miꞑişţerstvojas jurвergədçana ədjasən veƶlaşənь. Proļetariatlьş inţeresjas viʒьşən sulalə ətnas kommuꞑişţiçeskəj parţija. Torja-ꞑin ьзьd vļijaꞑꞑəьs komparţijalən Pariƶьn, asьv-vojvьv promьꞩļennəj rajonьn da Lotaringijaьn.
Францияса буржуазия — медся реакционнӧй Европаын. Юрнуӧдысьяс на костын — финансистъяс да военнӧй промышленникъяс, сэтшӧм йӧз, кодъяслӧн горшныс сьылӧ нажӧвитчыны выль война вылын. Francijasa вurƶuaⱬija — medşa reakcionnəj Jevropaьn. Jurnuədьşjas na kostьn — finanşistjas da vojennəj promьꞩļeꞑꞑikjas, seєəm jəz, kodjaslən gorꞩnьs şьlə naƶəvitçьnь vьļ vojna vьlьn.
Французскӧй буржуазиялӧн царскӧй Россия вӧлі паськыд нажӧвитчанін. Гырысь капиталъяс пуктӧма вӧлі промышленнӧй предприяттьӧясӧ да заёмъясӧ. Воштӧм сьӧмъяссӧ бергӧдӧм да важ уджйӧза Россияӧс бӧр ас киас кабыртӧм могысь, французскӧй империалистъяс отсасисны Сӧветскӧй Союзлы паныд мунысь контрреволюционнӧй вынъяслы. Francuzskəj вurƶuaⱬijalən carskəj Roşşija vəli paşkьd naƶəvitçanin. Gьrьş kapitaljas puktəma vəli promьꞩļennəj predprijaţijəjasə da zajomjasə. Voꞩtəm şəmjassə вergədəm da vaƶ uзjəza Roşşijaəs вər as kias kaвьrtəm mogьş, francuzskəj imperiaļistjas otsaşisnь Səvetskəj Sojuzlь panьd munьş kontrrevoļucionnəj vьnjaslь.
Но францияса правительство эз вермы не босьтны лыдвылӧ Союзлысь вывті ыджыд вынйӧрсӧ, коді тыдовтчис СССР-ӧс нёль воӧн вывті ён промышленнӧй странаӧ пӧртӧмын. СССР да Франция костын лӧсьӧдӧма пакт мӧда-мӧд вылӧ неуськӧдчӧм йылысь, вынсьӧдӧма сійӧс (пактсӧ) 1933-ӧд вося февраль тӧлысьын. Тайӧ — ыджыд вермӧм СССР-са мирнӧй политикалӧн. No francijasa praviţeļstvo ez vermь ꞑe вoştnь lьdvьlə Sojuzlьş vьvti ьзьd vьnjərsə, kodi tьdovtçis SSSR-əs ꞑoļ voən vьvti jon promьꞩļennəj stranaə pərtəmьn. SSSR da Francija kostьn ləşədəma pakt məda-məd vьlə ꞑeuşkədçəm jьlьş, vьnşədəma sijəs (paktsə) 1933-əd voşa fevraļ təlьşьn. Tajə — ьзьd verməm SSSR-sa mirnəj poļiţikalən.
Французскӧй империализм ӧнія кадӧ мунӧ паныд уна капиталистическӧй страналы, код соперничествоысь Франция полӧ, торъя нин мунӧ паныд Германиялы да Италиялы, коді ёна вынсяліс Средиземнӧй море вылын. Французскӧй империалистъяс оз жалитны сьӧм армия да воздушнӧй и морскӧй флот видзӧм вылӧ. Воздушнӧй флот Франциялӧн медся ён Европаын. Francuzskəj imperiaļizm ənija kadə munə panьd una kapitaļişţiçeskəj stranalь, kod soperꞑiçestvoьş Francija polə, torja-ꞑin munə panьd Germaꞑijalь da Itaļijalь, kodi jona vьnşalis Sreḑiⱬemnəj more vьlьn. Francuzskəj imperiaļistjas oz ƶaļitnь şəm armija da vozduꞩnəj i morskəj flot viʒəm vьlə. Vozduꞩnəj flot Francijalən medşa jon Jevropaьn.
ВЫВОДЪЯС. VЬVODJAS.
Франциялӧн положенньӧыс удобнӧй мукӧд государствояскӧд волысьӧм нуӧдӧмын. Природнӧй условйӧяс ёна лӧсялӧны видз-му овмӧс нуӧдӧмлы. Энергетическӧй ресурсъяс, еджыд шомысь ӧтдор, ыджыд промышленносьтлы абу судзсьымӧн. Кӧрт эм весиг унджык мыйда колӧ. Francijalən poloƶeꞑꞑəьs udoвnəj mukəd gosudarstvojaskəd volьşəm nuədəmьn. Prirodnəj uslovijəjas jona ləşalənь viʒmu ovməs nuədəmlь. Eꞑergeţiçeskəj resursjas, jeзьd ꞩomьş ətdor, ьзьd promьꞩļennoştlь aвu suʒşьmən. Kərt em veşig unзьk mьjda kolə.
Англия дінын Франция, капитализм паськалӧм серти бӧрӧджык кольӧм страна. Видз-му овмӧс ворсӧ тӧдчана роль, но война бӧрын сійӧ неуна чиныштіс. Войнаӧдз медсясӧ паськалӧма вӧлі кокни промышленносьт, бӧръя кадын медводдза местаӧ петіс сьӧкыд индустрия. Торъя значенньӧа лоӧ Франциялӧн мукӧд странаясын ростовщичайтӧмыс. Колонияяс Франциялӧн босьтӧны зэв ыджыд пространство, но экономическӧй да политическӧй значенньӧыс налӧн улынджык англияса колонияяс дорысь. Кризис Францияын кыптіс сёрӧнджык мукӧд странаясын дорысь, но кучкис сійӧ вывті чорыда. Angļija dinьn Francija, kapitaļizm paşkaləm şerţi вərəзьk koļəm strana. Viʒmu ovməs vorsə tədçana roļ, no vojna вərьn sijə ꞑeuna çinьꞩtis. Vojnaəʒ medşasə paşkaləma vəli kokꞑi promьꞩļennoşt, вərja kadьn medvoʒʒa mestaə petis şəkьd industrija. Torja znaçeꞑꞑəa loə Francijalən mukəd stranajasьn rostovꞩєiçajtəmьs. Koloꞑijajas Francijalən вoştənь zev ьзьd prostranstvo, no ekonomiçeskəj da poļiţiçeskəj znaçeꞑꞑəьs nalən ulьnзьk angļijasa koloꞑijajas dorьş. Kriⱬis Francijaьn kьptis şorənзьk mukəd stranajasьn dorьş, no kuçkis sijə vьvti çorьda.
Тӧдӧмлун тӧдмалан юасьӧмъяс. Tədəmlun tədmalan juaşəmjas.
Кутшӧм широта градусъяс улын лоӧны войвыв да лунвыв доръясыс Франциялӧн? Кутшӧм мореяс, заливъяс да проливъяс кытшовтӧны сійӧс? Кутшӧм государствояскӧд сылӧн границаясыс? Мыйӧн абуджык выгоднӧ Франциялӧн положенньӧыс Англия серти? Кытчӧ нуӧдӧны туйяс францияса атлантическӧй гаваньясысь, кытчӧ — Средиземнӧй моредор гаваньясысь? Kuєəm ꞩirota gradusjas ulьn loənь vojvьv da lunvьv dorjasьs Francijalən? Kuєəm morejas, zaļivjas da proļivjas kьєovtənь sijəs? Kuєəm gosudarstvojaskəd sьlən graꞑicajasьs? Mьjən aвuзьk vьgodnə Francijalən poloƶeꞑꞑəьs Angļija şerţi? Kьtçə nuədənь tujjas francijasa atlanţiçeskəj gavaꞑjasьş, kьtçə — Sreḑiⱬemnəj moredor gavaꞑjasьş?
Кутшӧмӧсь главнӧй формаясыс Войвыв да Лунвыв Франция рельефлӧн? Кӧні да кутшӧм мупытшса перъянторъяс эмӧсь? Кутшӧм главнӧй судоходнӧй юяс? Кутшӧм изотермаяс январлӧн да юльлӧн мунӧны Париж пыр, Лион пыр, Бретань пыр, Средиземнӧй море берегӧд. Kuєəməş glavnəj formajasьs Vojvьv da Lunvьv Francija reļjeflən? Kəni da kuєəm mupьєsa perjantorjas eməş? Kuєəm glavnəj sudoxodnəj jujas? Kuєəm izoţermajas janvarlən da juļlən munənь Pariƶ pьr, Ļion pьr, Вretaꞑ pьr, Sreḑiⱬemnəj more вeregəd.
Мыйӧн Франция торъялӧ Англияысь видзму кутӧм сям серти, видз-му овмӧс значенньӧ серти? Кутшӧм юкӧдъяс видз-му овмӧслӧн медъёна паськалӧма Францияын да кутшӧм местаясын? Мыйӧн торъялӧ война бӧрвывса промышленносьт Франциялӧн война водзвывсаысь? Мыйла война бӧрвывса кадӧ торъя ёна паськаліс сьӧкыд индустрия? Кутшӧм промышленнӧй районъяс лоӧны главнӧйясӧн да кыдзи (кӧні) найӧ пукалӧны? Петкӧдлыны карта вылысь главнӧй колонияяссӧ Франциялысь. Mьjən Francija torjalə Angļijaьş viʒmu kutəm şam şerţi, viʒmu ovməs znaçeꞑꞑə şerţi? Kuєəm jukədjas viʒmu ovməslən medjona paşkaləma Francijaьn da kuєəm mestajasьn? Mьjən torjalə vojna вərvьvsa promьꞩļennoşt Francijalən vojna voʒvьvsaьş? Mьjla vojna вərvьvsa kadə torja jona paşkalis şəkьd industrija? Kuєəm promьꞩļennəj rajonjas loənь glavnəjjasən da kьʒi (kəni) najə pukalənь? Petkədlьnь karta vьlьş glavnəj koloꞑijajassə Francijalьş.
Комиӧн
Важ коми гижӧд