![](/sites/all/themes/biblio/img/pause.png)
![](/sites/all/themes/biblio/img/down1.png)
![](/sites/all/themes/biblio/img/down.png)
![](/sites/all/themes/biblio/img/down3.png)
![](/sites/all/themes/biblio/img/left.png)
![](/sites/all/themes/biblio/img/right.png)
* * *И. М. Вавилин паметьлыМе мыжа тэ водзын и ӧні, Кор он нин нинӧм мен тэ вӧйп... Ю кузя бара кывтӧ сӧнік, Но сэтчӧ мыжлунӧс он вӧйт. Тэ гижлін мем: «Ёрт, волы, волы... И висьӧдча. И сёрни эм». Но кыдз тай ми вокыскӧд лолӧ — Век аски. Талун некор мем. А ӧні казьтышта — и падма: Он висьтась сэсся, некор он. Зэв скӧра шувгӧ тэнад парма, Код сетас на тэн збыльысь дон. Мый коркӧ ёртасьлін и мекӧд, Оз кувтӧдз сійӧ менам вун. Он лок нин миян костӧ некор, — Ми тэлань вешъям лунысь-лун.