![](/sites/all/themes/biblio/img/pause.png)
![](/sites/all/themes/biblio/img/down1.png)
![](/sites/all/themes/biblio/img/down.png)
![](/sites/all/themes/biblio/img/down3.png)
![](/sites/all/themes/biblio/img/left.png)
![](/sites/all/themes/biblio/img/right.png)
АС ТӦВКӧть кытчӧ ог мун ме, кӧть кытӧн эг вӧв, Век муса мен ас муысь пӧльтана тӧв. Ме лолала сыӧн — и син водзын вӧр, Лӧз Эжва, код сывнас ас визяс оз тӧр. Ме аддза сӧдз Емва, Печора — став край, И сьӧлӧмын быттьӧнӧсь вӧвлытӧм май. Мед пармаӧй овлывлӧ зумыш и нор, Но сэтӧн ме олӧмлысь талялі сёр *. Ме сэтӧні первойысь аддзи лӧз эрд, И некодкӧд сійӧс ме ассьым ог веж. Ме казьтышта сійӧс, и кыпалӧ лов, И аслам судьбаысь дзик некор ог пов. Пӧльт войвывсянь, пармасянь мелань, ас тӧв, Да ворс менам юрсиын надзӧник, чӧв. Сэк ӧттшӧтш мен шушнит и пельӧ бур кыв: Мый думайтӧ ме йылысь гортын том ныв? А бӧр кодыр мунан, лёк сёрни эн кы, — Шу сылы пӧсь чолӧма, радейтан кыв!