ВЛАԌТ-ВЫЛЫН МЫРԂԂЫԌӦМ
Воԇԇа влаԍт.
Влаԍт — сіјӧ лоӧ ӧԏі пӧлӧс јӧзлӧн мукӧԁ вылын ыҗыԁалӧм. Певраԉса ревоԉутсіјаӧԇ (1917 воӧԇ) влаԍт вӧлі ԁворана ԁа помешщікјас кіын. Секі кымынкӧ ԍо ԍурс морт (ԁворана) ыҗыԁалісны уна міԉԉон рабочеј ԁа креԍԏана вылын. Ԁворана пуктісны јуралыԍӧс — сарӧс. Сар ачыс помешщік-жӧ вӧлі: сылӧн меԁ уна вӧлі віԇ-муыс. Тӧԁӧмыԍ сіјӧ вӧлі ԁорјӧ сӧмын ԁворанаӧс ԁа помешщікјасӧс.
Меԁым поԅіс ыҗыԁавны унҗык јӧз вылас, ԁворана лӧԍӧԁлісны пӧԉітсіја, жанԁарјасӧс, чіновԋікјасӧс, салԁатјасӧс, поп-ԃакӧс, учонӧјјасӧс. Поп-ԃак ԁа учонӧјјас пемԁӧԁлісны јӧзлыԍ вежӧрсӧ, ылӧԁлісны мӧԁар-југыԁӧн, меԁым најӧ талаԁор југыԁын ез кокԋӧԁны асԍыныс олӧмнысӧ. Ԁугԁасны-кӧ вӧлі уҗалыԍ јӧз мӧԁар-југыԁ вылӧ ескыны, ԁворана ԁа поп-ԃак салԁатјасӧс вајӧԁлісны, мырԁӧн јенԁум ԍујісны.
Школајасын велӧԁісны сарӧс ыҗыԁӧ пуктыны, гырыԍјаслыԍ (ԁвораналыԍ) кывзыны. Пемыԁ уҗалыԍ јӧз ԁумајтлісны: сарыԁлы ԁа ԁворанаыԁлы ыҗыԁавнысӧ-пӧ јен шуӧма, уҗалыԍјассӧ-пӧ јенмыԁ уҗавны сӧмын і лӧԍӧԁӧма.
Капітаԉістјас.
Во кыԅ кымын сајын влаԍтсӧ ԁворана кіыԍ понԁісны мырԃԃыны капітаԉістјас (пабрікантјас, завоԁщікјас, купечјас). Тӧвар кутіс вывті уна лоны, ез кут інны, ковміс тӧвар іналан местајас корԍны. Роԍԍіјаыԍ ԍіԏеч вӧлі нуӧны Перԍіјаӧ, Кітајӧ (татчӧс мужікјас новлісны ас кыӧм ԁӧра), сакар нуісны Ангԉіјаӧ порԍ верԁны (тані сакарсӧ ԁонаысла ԋӧбнысӧ ез вермыны). Сеԍԍа Роԍԍіјаыԍ зев јона нулісны ԋаԋ. Ԋаԋсӧ јонҗыка нулісны Туретскеј кар Констаԋԏінопоԉ пыр. Туртсіја вӧлі унаыԍ тујсӧ тупкывлӧ, оз леԇ роч купечјаслыԍ тӧварсӧ нуны. Сы-понԁа роч купечјас понԁісны мырԍыны, меԁым еԍкӧ Констаԋԏінопоԉсӧ боԍтны ас кіаныс. Најӧ кутісны роч јӧзлы шуны: Констаԋԏінопоԉ-пӧ важӧн вӧлі православнӧј кар; сіјӧн-пӧ колӧ ӧні бӧр мырԃԃыны турокјас орԁыԍ, ԁа лӧԍӧԁны бара православнӧј карӧ. Констаԋԏінопоԉ-понԁа Роԍԍіја војујтліс-ԋін Туртсіјакӧԁ 1877–1878 војасын. Сы-понԁа-жӧ меԁԍа панԍіс војна 1914 воын.
1914–1917 војасԍа војна.
Мыјла-нӧ еԍкӧ Роԍԍіјалӧн Гермаԋіјакӧԁ панԍіс војна?
Гермаԋіјаын зев уна пабрік-завоԁ. Ԋемечлӧн тӧвар бур ԁа ԁонтӧм, сӧмын інавнысӧ ԋекытчӧ. Меԁԍа јона іналӧ вӧлі Роԍԍіјаӧ, Австріјаӧ ԁа Туртсіјаӧ. Тӧԁӧмӧн, Гермаԋіја ез леԇ Роԍԍіјаӧс Туртсіјаӧ ԍујԍыны. Перԍіјаӧ вӧлі тӧварсӧ іналӧны Роԍԍіја ԁа Ангԉіја, сетчӧ-жӧ понԁіс ԍујԍыны Гермаԋіја. Сіԇжӧ Гермаԋіјакӧԁ ԍінԍісны тӧвар іналан места понԁа Ангԉіја ԁа Прантсіја.
Важӧн-ԋін поԅіс віԁчыԍны војна кыптӧм. Став госуԁарствоыс ԁыр ԋін лӧԍӧԁчісны војујтнысӧ, лӧԍӧԁісны быԁԍама пӧлӧс морт віјан кӧлуј. Војујтан кӧлуј лӧԍӧԁӧм вылӧ віԇісны:
| 1888 воын. | 1908 воын. | 1914 воын. | |
| Роԍԍіја .... | 220 міԉԉ. шајт. | 475 міԉԉ. ш. | 1058 міԉԉ. ш. |
| Гермаԋіја .... | 290 | 460 | 942 |
| Ангԉіја .... | 320 | 670 | 840 |
| Прантсіја .... | 290 | 395 | 828 |
| Австріја .... | 95 | 190 | 386 |
| Ітаԉіја .... | 130 | 180 | 291 |
| Јапоԋіја .... | 40 | 110 | 205 |
1914 воын панԍіс ыҗыԁ војна. Правіԏеԉствојас асԍыныс пемыԁ јӧзсӧ ылӧԁлісны, міјан вылӧ-пӧ воӧны ԁа колӧ-пӧ воԇсаԍны, оз ков ԍетчыны. Роԍԍіјаын шуӧны — Гермаԋіја-пӧ понԁіс; Гермаԋіјаын — Ангԉіја-пӧ; Ангԉіјаын — Гермаԋіја-пӧ, сіԇ воԇӧ.
Војујтӧмԍыԁ пабрікантјаслы, завоԁщікјаслы кык пӧлӧс барыш: ӧԏі-кӧ, најӧ перјӧны выԉ тӧвар іналан места, мӧԁкӧ — војујтігас, быԁтор жугӧԁлігас, налӧн тӧварыԁ зев јона інӧ. Тӧвар ԁон быԁлаын зев ӧԁјӧ кутіс кајны.
Став верԍԏӧ јӧзсӧ, 18-ԍаԋ 45 арӧсӧԇ інԁісны тышкаԍны. Пабрік-завоԁјас уҗалісны сӧмын војујтан кӧлуј. Віԇ-му ныв-бабајаслӧн ԁа старікјаслӧн понԁіс енԁыны. Озырјаслыԍ ԅептыртӧм понԁа понԁіс віны мӧԁа-мӧԁнысӧ уҗалыԍ јӧз. Став ԍӧмыс госуԁарствојаслӧн муніс сӧмын војна вылӧ.
Ӧԏі во мунӧ војна, мӧԁ во, којмӧԁ во — век оз помаԍ. Роԍԍіјаӧс Гермаԋіја понԁіс вермыны, мырԃԃіс Поԉша. Віԇӧԁӧны пабрікантјас — сарлӧн вежӧрыс оз суԇԍы Гермаԋіјакӧԁ бура воԇсаԍны, ԁа і сар ԍемјаыс Гермаԋіја ԁор олӧ — тӧлкујтісны сарӧс чӧвтны.
Певраԉса ревоԉутсіја.
Певраԉса ревоԉутсіја бӧрын влаԍт боԍтісны пабрікантјас. Временнӧј Правіԏеԉство шуіс, мі-пӧ огӧ ԁугԁӧј војујтӧмыԍ кытчӧԇ Гермаԋіјаӧс огӧ вермӧј, кытчӧԇ Констаԋԏінопоԉ огӧ боԍтӧј. Асланыс озырлун-куԅа бара понԁісны леԇны вір салԁатјаслыԍ.
Локтісны заграԋічаыԍ боԉшӧвікјас, понԁісны віԍтавлыны салԁатјаслы мыј понԁа војујтӧны пабрікантјас, щӧктісны бырӧԁны војна. Јона ез кажітчыны боԉшӧвікјасыԁ пабрікантјаслы; понԁісны шуны боԉшӧвікјасӧс ԋемеч шпіонјасӧн, ԍујалісны најӧс ԏурмајасӧ.
Боԉшӧвікјас вӧлі шуӧны: міјанлы-пӧ Германскеј рабочеј ԁа креԍԏаԋін ԉоксӧ ԋінӧм ез вӧчны, ԋінӧмыԍ-пӧ најӧс віавнысӧ; колӧ-пӧ тышкаԍны озыр јӧзкӧԁ, мырԃԃыны налыԍ став озырлунсӧ.
Јуԉ тӧлыԍын 1917 воӧ боԉшӧвікјас салԁатјаскӧԁ понԁылісны мырԃԃыны влаԍтсӧ озырјаслыԍ, ԁа ез вермыны: унҗык салԁатыс ԁа креԍԏанаыс век-на вӧлі ескӧны Временнӧј Правіԏеԉстволы.
Куԅаӧн уҗалыԍјас ԁӧзмыны понԁісны Правіԏеԉство вылӧ. Правіԏеԉство оз ԁугӧԁ војна, оз мырԃԃы пабрікјас, завоԁјас озырјаслыԍ, оз ԍет віԇ-му креԍԏаналы помешщікјас орԁыԍ. Каԅавны понԁісны — олӧм лӧԍӧԁны-пӧ верман сӧмын ас кіӧ влаԍтсӧ боԍтӧмӧн.
Окԏабрса ревоԉутсіја.
1917 воын, арнас, салԁатјас ԁа рабочејјас Піԏірын, Мӧскуаын ԁа мукӧԁлаын кыпӧԁчісны Временнӧј Правіԏеԉство вылӧ. Правіԏеԉствоӧс ԁорјыԍ еща лоі, уҗалыԍјас ԍінісны. Нојабрын 7-ԁ лунӧ (важ ногӧн Окԏабрын 25-ԁ лунӧ) влаԍт коԉі Сӧветјас кіӧ. Сӧветјасын вӧліны сӧмын салԁатјас, рабочејјас ԁа креԍԏана. Озырјасӧс сетчӧ ез ԍібӧԁны. Сӧветјаслӧн сјезԁ бӧрјіс Нароԁнӧј Коміссарјасӧс: Ԉеԋінӧс, Тротскејӧс ԁа мукӧԁӧс.
Сӧвет-влаԍт мырԃԃіс капітаԉістјаслыԍ пабрік-завоԁјассӧ, помешщікјаслыԍ віԇ-мусӧ, ԍетіс уҗалыԍјаслы. Сеԍԍа понԁіс бырӧԁны војна. Брест-Ԉітовскын Гермаԋіјакӧԁ вӧчісны мір. Секі Гермаԋіја вӧлі боԍтӧма Поԉша, Украіна, сіјӧн уна тор коріс Роԍԍіјалыԍ. Сӧвет-влаԍтлы быԏ лоі мірітчыны, оз вермы вӧлі воԇӧ тышкаԍны. Тӧԁісны боԉшӧвікјас, регыԁ-пӧ ԋемечјас сарнысӧ чӧвтасны, влаԍтсӧ уҗалыԍјас боԍтасны, секі-пӧ ԇікӧԇ-ԋін лӧԍӧԁчам накӧԁ.
Гражԁанскеј војна.
Геԋералјас, капітаԉістјас, помешщікјас пышјалісны заграԋічаӧ, понԁісны ышӧԁны Ангԉіјаӧс, Прантсіјаӧс сувтны Сӧвет-влаԍт вылӧ. Віԇӧԁӧны заграԋічаса капітаԉістјас — Роԍԍіјалӧн вын еща, кӧсјісны боԍтны ас кіпоԁ уланыс. Вајісны војска лунвылӧ, Аркаԋгеԉскӧ, Мурманӧ, Ԍібырӧ, гӧгӧр-бок понԁісны ԍујԍыны Роԍԍіјаӧ белӧјјаскӧԁ. Сӧвет-влаԍт лӧԍӧԁіс Гӧрԁ Арміја, понԁіс воԇсаԍны. Топӧԁісны капітаԉістјас Сӧветскӧј Роԍԍіјаӧс гӧгӧр-бок. Сетчӧ-жӧ сеԍԍа Роԍԍіјаын ԋаԋыԁ щыкі. Ԍӧкыԁ вӧлі уҗалыԍјаслы овны, ԁа ез ԍетчыны, вӧтлісны белӧјјасӧс быԁлаыԍ.
Ӧні белӧјјас Роԍԍіјаын абуӧԍ-ԋін, быріны, пышјісны.
Вӧԉіԍԏі Сӧвет-влаԍт кутчіԍіс ембур лӧԍӧԁны.
Ӧніја уҗ.
Ԍіԅім воԍа војнаӧн кіԍԍіс Роԍԍіјалӧн ембурыс: пабрік-завоԁјас, кӧрттујјас, ставыс гоԉԁіс. Унҗыксӧ војујтігӧн жугӧԁлісны белӧјјас. Ӧні Сӧвет-влаԍт боԍтчіс сіјӧс лӧԍӧԁны, меԁым пабрік-завоԁјас бӧр кутісны уҗавны, кӧрттујјас ветлыны. Ԋінӧм абунаԁ ԍӧкыԁ сіјӧс лӧԍӧԁны, заграԋічаԍаԋ оз отсавны. Кок-јылӧ кыпӧԁчыны комміс сӧмын ас вынӧн. Ԍӧкыԁ, ԃерт, тајӧ уҗыс, ԁа ставӧн-кӧ ӧтвылыԍ боԍтԍам — вермам.
