ԌЕЗОННӦЈ РОБОЧӦЈЈАС ОБЩЕЖІԎԎӦЈАСЫН САԊІТАРНӦЈ МІԊІМУМ
Уҗалыԍ јӧзлыԍ ԇоԋвіԇалун кутӧм — уҗалыԍјаслӧн асланыс уҗ.
(Сӧветскӧј меԃіціналӧн лозунг).
... Бурмӧԁны робочӧјјаслыԍ оланінјассӧ — тащӧм міјан мог.
I. МЫЈ ЈЫЛЫԌ ВІԌТАВЛӦ ТАЈӦ ԊІГАЫС?
Ԉеԋінскӧј парԏіја ԁа сӧвет правіԏеԉство веԍкӧԁлӧм улын міјан страна аԁԇывтӧм ӧԁјасӧн мунӧ воԇӧ. Сӧмын ӧԏі 1929–30 воӧ промышԉенноԍтлӧн во гӧгӧрја проԁукціјаыс соԁіс војнаӧԇ ԁорыԍ кык мынԁаыԍ унҗыкӧԇ, а 1931 воӧ 1930 во ԁорын госуԁарственнӧј промышԉенноԍт соԁіс 45 прӧч. вылӧ.
Кӧԏ міјан оз ԍетны капітаԉістјас ԍӧмтӧ уҗјӧзӧн, мі 1931 воӧ нароԁнӧј овмӧсӧ пуктім 17 міԉԉарԁ шајт, м. н. куім ԋоԉӧԁ јукӧԁ вылас (74 прӧч.) унҗык 1930 воын ԁорыԍ. Капітаԉіԍԏіческӧј странајасын проізвоԁствоыс уԍӧ, соԁӧ безрабоԏіца, а міјан мӧԁарӧ, оз тырмы уҗалан выныс. Сӧмын ӧԏі 1931-ԁ воӧ уҗӧ сувтісны 518 выԉ завоԁ, на піын ем уна зев ыҗыԁ гігантјас, а віԇму овмӧслы 1931 воӧ ԍетісны 1040 выԉ машінно-тракторнӧј станціја.
Тајӧ ыҗыԁ стрӧітчан уҗас зев ыҗыԁ тыԁалана уҗ нуӧԁӧны строіԏеԉнӧј ԁа мукӧԁ каԁа робочӧјјас. 1931 воӧ ԍезоннӧј робочӧјјаслӧн лыԁ вӧліс кыпӧԁӧма став Сојуз паԍта 2 міԉԉонӧԇ, м. н 50 прӧч. унҗык 1930 во ԁорыԍ. Уҗ проізвоԃіԏеԉноԍтсӧ налыԍ вӧліс кыпӧԁӧма 33 прӧч. вылӧ, уҗԁон 4,5 прӧч. вылӧ. Мі-кӧ ӧткоԃалам 1928 воӧс кыԇі вітвоԍа план воԇвыв воӧс, 1931 вокӧԁ, аԁԇам, бӧрја куім воӧ меԁӧн уҗалыԍ јӧз лыԁ соԁіс 43 прӧч. вылӧ строіԏеԉнӧј робочӧјјаслӧн лыԁ соԁіс 309 прӧч. вылӧ.
Тајӧ робочӧјјасыс унҗыкаыс олӧны ӧтувја оланінјасын. Меԁым тырвыјӧн пӧртны олӧмӧ стрӧітчан планјас, оз сӧмын ков стрӧітчан уҗјас кежлӧ лӧԍӧԁны тырмымӧн стрӧітчан маԏеріалјас ԁа вајӧԁны уҗалыԍјасӧс, міјан щӧщ колӧ віԇны ԇоԋвіԇалунсӧ робочӧј — строіԏеԉјаслыԍ.
Царскӧј правіԏеԉство ԁырјі уна пӧлӧс уҗјас вылӧ меԁавлісны робочӧјјасӧс пӧԁраԁщікјас. Најӧ нарԏітлісны робочӧјјасӧс ез сӧмын уҗԁонӧн, но і оланінјас лӧԍӧԁалӧмӧн. Оланінјассӧ лӧԍӧԁавлісны омӧԉӧс, а олӧмԍыс ԍӧмсӧ боԍтісны уна. Уԅлісны җоҗ вылын, мыј тӧріс воԁны, олісны ӧтувја оланінјасын „мыј тӧріс“, керка пыщкӧсјас вӧлісны ԁуркӧԍ. Уна пӧԁраԁчікјас быԏ щӧктывлісны робочӧјјаслы ԋӧбавны тӧварјас ас лавкаыԍ, ыҗыԁ ԁонјасӧн. Тӧварыс, ԍојӧԁыс пӧԁраԁщіклӧн лавкаас вӧліс омӧԉ.
Робочӧјјаслы бур олӧм лӧԍӧԁӧм јылыԍ оз вермы лоны ԋекущӧм ԍорԋі. Ез нуӧԁлыны ԋекущӧм југԁӧԁчан уҗ. Тӧԁісны, мыј југԁӧԁчан уҗ оз лӧԍав робочӧјјаслы, тајӧ оз ло бур вӧчӧм капітаԉістјаслы ԁа помешщікјаслы.
Капітаԉістјас міјанын војԁӧр, а мукӧԁ странајасын векна ӧнӧԇ, ԋӧԏі ез тӧжԁыԍны робочӧјјаслы бур оланінјас вӧчалӧм понԁа. Најӧ тӧжԁыԍісны: ещаҗык ԍӧм бырӧԁӧмӧн, робочӧј выныԍ боԍтны ыҗыԁҗык барыш. Налы кажітчытӧм ԁа віԍыԍ робочӧјјасӧс најӧ уҗ вылыԍ вӧтлавлісны, најӧ местаӧ боԍтавлісны выԉ робочӧјјасӧс.
Сӧвет странаын, кӧні влаԍтыс уҗалыԍјас кіын, робочӧјјас ԁа уҗалыԍјас вылӧ віԇӧԁӧны ԇік мӧԁногӧн. Госуԁарствоыс ачыс вӧчалӧ бур ӧтувја оланінјас, меԁым робочӧјјаслы сені овнысӧ вӧліс бур, меԁым ԁонсӧ олӧмԍыс лоіс мынтыны ічӧтӧс, меԁым робочӧјјас костын нуӧԁісны куԉтурно-проԍвеԏіԏеԉнӧј уҗ.
Кымын ӧԁјӧнҗык паԍкалӧ соціаԉізм стрӧітан уҗ, сымын јонҗыка тӧжԁыԍӧ сӧвет влаԍт ԁа коммуԋіст парԏіја робочӧјјаслы бур оланінјас лӧԍӧԁӧм понԁа. Коммуԋіст парԏіја Центраԉнӧј Коміԏетлӧн пԉенум 1931 воӧ јуԋ тӧлыԍӧ шуіс уԁарнӧј могӧн сувтӧԁны быԏ паԍкӧԁны жіԉішщно-коммунаԉнӧј овмӧс, бурмӧԁны робочӧјјаслыԍ олӧмсӧ, робочӧј поԍолокјас. 1931 воӧ јуԋ 23 лунӧ хоԅајствеԋԋікјас совешщаԋԋӧ вылын Стаԉін јорт шуіс:
„...Колӧ... воԇӧ бурмӧԁны робочӧјјасӧс снабжајтӧм ԁа налыԍ оланінјассӧ... Ӧніја робочӧј, міјан сӧветскӧј робочӧј кӧсјӧ овны став маԏеріаԉнӧј ԁа куԉтурнӧј потребноԍтјассӧ вевԏԏӧмӧн кыԇ проԁовоԉствіјӧӧн снабжајтӧм бокԍаԋ, оланінјас бокԍаԋ, куԉтурнӧј ԁа мукӧԁ ԍікас потребноԍтјассӧ вевԏԏӧм бокԍаԋ, налӧн та вылӧ ем право і мі објазанӧԍ обеспечітны тајӧ условіјӧјассӧ... Бурмӧԁны робочӧјјаслыԍ бытӧвӧј условіјӧјассӧ — тащӧм мог“.
Но меԁым бурмӧԁны робочӧјјаслыԍ куԉтурно-бытӧвӧј условіјӧјас, еща тајӧс нуӧԁны вывԍаԋ. Колӧ, меԁым робочӧјјасыс аԍныс куԉтурнӧја кыптісны ԁа отсалісны бурмӧԁны асԍыныс олӧмнысӧ. Колӧ робочӧјјаслы аслыныс боԍԍыны ԁа воԇмӧстчӧмӧн бырӧԁны олӧмыԍ быԁ лунја тырмытӧмторјассӧ, коԁјас вајӧны робочӧјјас ԇоԋвіԇалунлы омӧԉ ԁа мыјјасӧс зев кокԋіа поԅӧ бырӧԁны ас вынӧн ԁа воԇмӧстчӧмӧн.
1930 воӧ мај 20-ԁ лунӧ Совнарком вынԍӧԁіс ԃекрет саԋітарнӧј міԋімум јылыԍ. „Саԋітарнӧј міԋімум“ кывјасыс віԍталӧны: меԁԍа ічӧт, меԁԍа прӧстӧј торјас јылыԍ, меԁым кутны асԍыным ԇоԋвіԇалун.
Став учрежԃеԋԋӧјаслы ԁа оргаԋізаціјајаслы ԃекрет щӧктӧ пырыԍ-пыр боԍԍыны меԁпрӧстӧј, меԁкокԋі ԁа меԁколана саԋітарнӧј уҗјас нуӧԁӧмӧ, меԁым кыпӧԁны ԇоԋвіԇалунсӧ став јӧзыслыԍ ԁа кыскыны тајӧ уҗас став уҗалыԍ јӧзӧс.
Сӧветскӧј меԃіціналӧн меԁыҗыԁ могыс сіјӧ, меԁым мортсӧ віԇны віԍмӧмыԍ: „віԍмӧмыԍ віԇны ԉечітӧм ԁорыԍ кокԋіҗык“. Вот тајӧ могсӧ і сувтӧԁӧ ас воԇас саԋітарнӧј міԋімум. Став СССР паԍтала саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁӧмлӧн тӧԁчаналуныс зев ыҗыԁ, сіјӧ бурмӧԁӧ олӧмсӧ став робочӧјјаслыԍ ԁа колхоԅԋікјаслыԍ.
Саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁӧм понԁа колӧ аслыныс став уҗалыԍ јӧзлы боԍтԍыны саԋітарнӧј уҗјас олӧмӧ нуӧԁӧмӧ. Став робочӧјјас отсӧгтӧг врачјас ӧтнаныс олӧмӧ нуӧԁны санміԋімум оз вермыны.
Быԁ ԍезоннӧј робочӧјлы колӧ чорыԁа тӧԁны, мыј сіјӧ абу бокыса морт, сылы колӧ аслыс тӧжԁыԍны ас матысса јӧз ԇоԋвіԇалун јылыԍ. Ӧтувја чорыԁ уҗӧн ԍезоннӧј робочӧјјасӧн ԇоԋвіԇалун кутӧм вылӧ віԇӧԁӧмӧн міјан оланінјас колӧ вӧчны сӧстӧмӧн, меԁ ӧтувја оланінјасын вӧліс сӧстӧмыԍ-состӧм, меԁ вӧліс і ставыс. Сӧмын таԇікӧн мі вермам вермаԍны ԁа бырӧԁны вуҗан віԍӧмјас.
Тајӧ ԋігаыс лыԃԃыԍлы віԍтавлас, кущӧмӧн колӧ лоны ԍезоԋԋікјаслӧн ӧтувја оланінјас, кыԇі сені колӧ лӧԍӧԁны олӧмсӧ ԁа кущӧм меԁпрӧстӧј саԋітарнӧј правілӧјас колӧ нуӧԁны олӧмӧ, меԁым пӧртны олӧмӧ саԋітарнӧј міԋімум ԁа сіјӧн віԇны робочӧјјасӧс віԍмӧмыԍ ԁа віԇны налыԍ ԇоԋвіԇалуннысӧ.
II. САԊІТАРНӦЈ КОМІԌԌІЈА (ЗԀРАВЈАЧЕЈКА)
Быԁ ӧтувја оланінӧ — обшщежіԏԏӧӧ меԁ вӧліс бӧрјӧма тані олыԍ робочӧјјасыԍ саԋітарнӧј коміԍԍіја, коԁӧс ӧні векҗык шуӧны „ԇоԋвіԇалун кутан уҗыԍ отсаԍыԍ группаӧн“, „ԇоԋвіԇалун кутан јачејкаӧн“ ԉібӧ прӧстӧ „зԁравјачејкаӧн“.
Саԋітарнӧј коміԍԍіјалӧн мог — віԇны ԁа бурмӧԁны ԇоԋвіԇалунсӧ ԍезоннӧј робочӧјјаслыԍ. Меԁԍа ыҗыԁ тујӧн, кыті колӧ нуӧԁны уҗ саԋітарнӧј коміԍԍіјалы, лоӧ кыскыны ԇоԋвіԇалун кутан уҗас аԍнысӧ робочӧјјасӧс ԁа таԇі нуӧԁны олӧмӧ ӧтувја оланінын саԋітарнӧј міԋімум.
Саԋітарнӧј коміԍԍіја бӧрјӧм могыԍ вӧчӧны ԍезоннӧј уҗалыԍјас пӧвсын собраԋԋӧ. Тајӧ собраԋԋӧ вылас врач вӧчас ԁоклаԁ. Сені сіјӧ віԍтавлас санкоміԍԍіја могјас јылыԍ ԁа кыԇі нуӧԁны ӧтувја оланінјасын саԋітарнӧј міԋімум.
Ӧтувја оланіныс-кӧ (обшщежіԏԏӧыс) абу ӧԏі керкаын, робочӧјјасыс уҗалӧны уна ԍменаын ԁа сіјӧн најӧс чукӧртнысӧ ӧтщӧщ ставсӧ ԋекыԇ оз поԅ, ԉібӧ емӧԍ кущӧмкӧ нӧшта помкајас, секі поԅӧ собраԋԋӧјассӧ нуӧԁны уна пӧрјӧн. Быԁ собраԋԋӧ вылын, ԁоклаԁ бӧрын, тајӧ робочӧјјасыс асԍаԋныс бӧрјӧны саԋітарнӧј коміԍԍіјаса шԉенјасӧс. Колӧ воԇвыв артавны, меԁым коміԍԍіјаса шԉенјасӧ веԍкалісны сещӧм јӧз, коԁјас ԇоԋвіԇалун кутан уҗ гӧгӧрыс тӧжԁыԍісны ԁа вермісны тајӧ уҗас бура уҗавны.
Сіԇ-жӧ колӧ кутны тӧԁвыв меԁ коміԍԍіјаӧ пырісны јӧзыс став керкајасԍыс, ӧтувја оланіныс-кӧ абу ӧԏі керка помын.
Коміԍԍіјалы колӧ чукӧртчывны еща вылӧ быԁ тӧлыԍ ӧтчыԁ, быԁ шԉенлы ԍетны уҗ ԁа быԁ чукӧртчылӧм вылын вӧчӧм уҗ јывԍыс кывзыны отчот.
Петкӧԁлана уҗыс саԋітарнӧј коміԍԍіјалӧн колӧ лоны, меԁым:
1. Јітчыны сіјӧ врачкӧԁ, коԁі уҗалӧ тајӧ преԁпріјаԏԏӧас ԁа отсаԍны сылы уҗас.
2. Віԇӧԁны меԁым, керка пыщкӧсјасыс век вӧлісны сӧстӧмӧԍ ԁа меԁ олісны саԋітарнӧј правілӧјас ԍерԏі.
3. Нуӧԁны врачлы ԍорԋіјас ԍезоԋԋікјаскӧԁ. Шуам: вуҗан віԍӧмјас јылыԍ, коԁјас вӧлісны тајӧ ӧтувја оланінас ԉібӧ рајонас, кыԇі віԇны аԍтӧ тајӧ віԍӧмјасԍыс, кыԇі колӧ ԍетны меԁвоԇԇа отсӧг ԁојмігјасӧн ԁа мукӧԁ колана торјас јылыԍ.
4. Котыртны ԍезоԋԋікјас пӧвсыԍ саԋітарнӧј кружок кӧн ԇоԋвіԇалун кутӧм јылыԍ поԅіс ԍорԋітны пыԁіԍаԋҗык
5. Лӧԍӧԁны „ԇоԋвіԇалун пеԉӧс“, лыԃԃавны ԇоԋвіԇалун кутӧм јылыԍ ԋігајас, ӧшлыны керкајасӧ ԁа уԉічӧ плакатјас ԁа лозунгјас.
6. Лӧԍӧԁны саԋітарнӧј міԋімум, м. н.-кӧ тајӧ ӧтувја оланінԍыс колӧ артавны, кущӧм уҗјас поԅӧ ԁа колӧ нуӧԁны ԇоԋвіԇалун кутӧм куԅа, ԁа віԇӧԁны, меԁ тајӧ інԁӧм торјассӧ нуӧԁісны олӧмӧ шуӧм каԁјасӧ.
III. КУЩӦМӦН КОЛӦ ЛОНЫ КЕРКАЛЫ ӦТУВЈА ОЛАНІН УЛӦ?
Робочӧјјаслӧн ӧтувја оланінјас овлӧны кык пӧлӧс: пыр олан ԁа мыјкӧ ԁыра (временнӧј) оланінјас. Пыр олан обшщежіԏԏӧјасӧн лоӧны керкајас, коԁјасӧс вӧчӧма куԅа олӧм вылӧ сені поԅӧ овны гожӧмын, сіԇ-жӧ і тӧлын. Тащӧм ӧтувја оланінас колӧ лоны ставыс, меԁым лӧԍӧԁны сені бур олӧм. Законјас ԍерԏі, тајӧ обшщежіԏԏӧјасын (таԇі понԁам шуны ӧтувја оланінјас) саԋітарнӧј условјӧјасыс колӧ лоны мыјкӧԁыра олан общежіԏԏӧ ԁорыԍ бурҗык: ӧԏі морт вылӧ воԁан местаыс колӧ лоны ыҗыԁҗык, колӧны ӧтувја ԍојанінјас, шојтчанінјас, песлаԍанінјас, клуб ԁа с. в.
Җеԋыԁ каԁ кежлӧ вӧчӧм обшщежіԏԏӧјас — сіјӧ лоӧны керкајас, коԁјасӧс вӧчӧма ԍезоннӧј уҗалыԍјаслы овны, меԁԍасӧ гожӧмын олӧм вылӧ. Оланінјас јона тырмытӧм понԁа ԁа обшщежіԏԏӧјас ӧԁјӧ стрӧітавны колӧм понԁа, коԁјасӧс ковмывлӧ стрӧітны ԇік јӧзтӧм местајасӧ, обшщӧжіԏԏӧјассӧ векҗык вӧчӧны кокԋіԃікӧс (баракјас) ԉібӧ веԍіг вӧчавлӧны палаткајас.
Ԍезоннӧј обшщӧжіԏԏӧјасын колӧ лоны тащӧм комнатајас: 1) уԅланінјас; 2) пуԍанінјас пуԅӧԁчанјасӧн; 3) ԍојанін ԉібӧ кӧні поԅіс каԁ коԉԉыны лунын; 4) кум, кӧні поԅӧ віԇны ԍезоԋԋікјаслыԍ оласнысӧ; 5) коԍтыԍанјас; б) мыԍԍанінјас; 7) уборнӧјјас; 8) песлаԍанінјас; 9) бурԁӧԁчанін.
1. Уԅланінјас. Уԅланінјас быԏ колӧ вӧчны мужіка јӧзлы ԁа нывбабајаслы торјӧн. Уԅланінјасӧ меԁ бура пыріс лунја југыԁ. Керка пыщкӧслӧн суԁтаыс колӧ лоны шӧркоԃа 2,5 метр. Муӧ пыԁӧ керсӧ вӧјтӧмӧн стрӧітны обшщӧжіԏԏӧјас оз поԅ. Җоҗсӧ колӧ вӧчны быԏ пӧвјыԍ: му ԉібӧ із җоҗ вӧчавны оз поԅ. Ӧшіԋјасын быԏ колӧ лоны форточкајас ԉібӧ ԁушԋікјас, еща вылӧ быԁ комнатаын ӧԏіӧн. Форточкалӧн ԉібӧ ԁушԋіклӧн ыҗԁаыс колӧ лоны еща вылӧ җоҗ ыҗԁа ԁорын ӧԏі ԍоӧԁ јукӧн.
Веԍіг гожӧмын олӧм вылӧ вӧчӧм керкајасӧ быԏ колӧ вӧчавны пачјас. Пачјас ковмасны кӧԇыԁјас ԁырјі ԁа меԁым керкаԍыс сынӧԁсӧ коԍтыны. Колӧ тӧԁвыв кутны, мыј ԍезоннӧј уҗ век ԋужавлӧ кӧԇыԁјас вотӧԇ.
Пачјассӧ колӧ вӧчавны кірпічыԍ, а оз кӧртыԍ, кущӧмӧԍ овлӧны міјан.
Оланінјас шонтыны кӧрт пачјасӧн оз поԅ тащӧм помкајас понԁа:
1. Зев ӧԁјӧ кӧԇалӧ, оз віԇ ас піас шоныԁсӧ, кыԇі віԇӧ кірпічјасыԍ вӧчӧм пач. Та понԁа керкаас шоныԁыс оз ло пыр ӧткоԃ, кор лоӧ зев пӧԍ, ԉібӧ зев кӧԇыԁ. Тајӧ вајӧ зев ыҗыԁ омӧԉ ԇоԋвіԇалунлы, вермӧны јӧзыс прӧстуԃітчыны (кынмавны).
2. Кӧрт пачјас ломтігӧн пачыс јона ԁоналӧ. Сынӧԁын пыр ем бус. Тајӧ бусыс пукԍӧ ԁа сотчӧ, сіјӧн сынӧԁас пыр лоӧ аслыс пӧлӧс ԁук. Тащӧм керкаын сынӧԁыс вывті кос. Тајӧ ставыс морт ԇоԋвіԇалунлы вајӧ омӧԉ. Кӧрт пачјас таыԍ кыԋԇі керка пыщкӧссӧ јона ԁуркмӧԁӧны. Јіркӧ ԁа ԍԏенјасӧ пукԍӧ са.
Кӧрт пачјас омӧԉӧԍ нӧшта і пӧжарјас лоӧмыԍ ԁа сіјӧс пыр ломтыны колӧ уна пес. Кірпіч пач ломтыны пескыԁ колӧ јона ещаҗык.
Торја омӧԉ-ԋін уԅлан комнатајасын кӧрт пач ломтӧмыԍ. Робочӧјјаслы лоӧ војнас шојтчігӧн лолавны щыкӧм сынӧԁӧн.
Сӧмын-ԋін сек, кор ԋекыԇі оз поԅ вӧчны кірпіч пачјас, поԅӧ сувтӧԁлыны ԋеыҗыԁ кӧрт пачјас. Тајӧ кӧрт пачјасыслыԍ пыщкӧссӧ колӧ кышны кірпічјасӧн, „Неп“ пачјас моз, ԉібӧ сіјӧ-жӧ сорт пачсӧ кышны кірпічӧн вылысԍаԋыс.
Обшщежіԏԏӧ керкаыс-кӧ ӧԏі суԁта ԁа уԅланінјасыс петӧны веԍкыԁа ывлавылӧ, колӧ петанінӧ быԏ вӧчны керкавоԇ ԉібӧ ӧԇӧссӧ вӧчны кыкпӧвсаӧс (тамбур). Пыран ӧԇӧсјасӧ колӧ лӧԍӧԁны пружіна затвор, меԁ најӧ вӧлісны пыр пӧԁсаӧԍ. Секі керкаыс ывлавыв сынӧԁнас оз понԁы кӧԇавны.
Быԁ ԍезоԋԋіклы колӧ лӧԍӧԁны торја којка. Оз поԅ вӧчавны ӧԏілаын уԅлан нарјас ԉібӧ кык мортӧн уԅлан којкајас.
Којка меԁ вӧліс паԍта ԁа куԅта ногыс колана ыҗԁа, меԁым сені бура поԅіс уԅлыны. Којка колӧ лоны: куԅтанас 190–200 саԋԏіметр, паԍтанас — 70 саԋԏіметр, җоҗԍаԋыс суԁтаыс колӧ лоны еща вылӧ 50 см.
Оз поԅ којкајассӧ пуктавны щук топыԁа. Секі вермасны луԁыкјас, пыщјас, тојјас вуҗны ӧԏі којкаыԍ мӧԁ којкаӧ (сіјӧн щӧщ вуҗӧны вуҗан віԍӧмјас), шуам кіԍтӧмӧн біјавіԍӧм, коԁі вуҗӧ тојјасӧн).
Ӧтувја оланінын быԁ олыԍлы колӧ лоны торја матрац, пӧԁушка (јурлӧс), коԁӧс тыртӧма кос турунӧн ԉібӧ іԇасӧн.
Којкајас коласӧ колӧ сувтӧԁлыны ічӧԏік пызанјас, еща вылӧ быԁ кык којка вылӧ ӧԏі пызан — стоԉік. Тајӧ стоԉіксӧ меԁбур вӧчны кык пеԉӧ пыщкӧссӧ торјӧԁӧмӧн, меԁым кыкнан җынјас еща вылӧ вӧліс кык җаҗ ԁа быԁ җаҗлы колӧ лоны торја ічӧԏік ӧԇӧс. Таԇікӧн быԁ ԍезоԋԋіклӧн лоӧ аслас торја шкаф, кытчӧ сіјӧ вермӧ томнавны асԍыс кӧлујсӧ томан сајӧ.
Керка помын-кӧ пӧртчыԍӧм вылӧ абу лӧԍӧԁӧма торја комната, уԅланінӧ колӧ лӧԍӧԁавны паԍкӧм віԇан шкафјас ԉібӧ тајӧ-кӧ абу — вӧчавны тырмымӧн вешалкајас.
Комнатаын колӧ лоны җекјас, табуреткајас ԉібӧ скамјајас ԁа пызанјас.
Уԅлан комнатаӧ колӧ тырмымӧн лӧԍӧԁавны јог (
Быԁ уԅлан ӧԏі комната вылӧ јӧз лыԁ ԍерԏі еща вылӧ быԏ колӧ пуӧм ва ԁоз (бак). Тајӧ бакыс колӧ лоны вевтаӧн, бур еԍкӧн вӧліс вевтсӧ томнавлыны. Бак ԁорын колӧ лоны кружка ԁа ва веԁра меԁым кружка пожјалӧм васӧ ԁа коԉассӧ поԅіс кіԍтыны.
2. Ԍојӧԁ лӧԍӧԁанін (кухԋа). Хоԅајствеԋԋікјас-кӧ оз кӧсјыны ӧтувја оланінӧ вӧчны столовӧј, најӧ щӧщ оз вӧчны і ԍојӧԁ лӧԍӧԁанін. Таԇі вӧчны, ԃерт, оз поԅ. Ԍезоԋԋікјасыс-кӧ ԍојӧны-јуӧны кӧԏ оз обшщежіԏԏӧын, шуам ԍојӧны уҗаланінын, најӧ сені сӧмын ӧбеԁајтлӧны. Робочӧјјаслы колӧ ԍојыштны рытын, асылын, налы колӧ пӧԍ ԍојан. Та понԁа, робочӧјјас ԍојансӧ пуӧны уԅлан комнатаса пачын. Тајӧ-ԋін ԋекытчӧ оз шогмы. Керкаса сынӧԁыс лоӧ ԁука, понԁасны чукӧртчыны гутјас. Та понԁа санміԋімум олӧмӧ нуӧԁігӧн колӧ кӧԏ і ԍезоннӧј ӧтувја оланінјасын ԁа быԏ вӧчавны ԍојан пуанінјас (кухԋајас).
Сіԇ-жӧ ӧтувја оланінјасӧ быԏ колӧ лӧԍӧԁавны пуӧм ва ԁозјас (бакјас). Васӧ поԅӧ пуԅӧԁны ԍојан пуанінын (кухԋаын).
3. Ԍојанін (столовӧј). Матыс гӧгӧрын-кӧ абу ԋекӧн ԍојаніныс, а ӧтувја оланінын олӧ уна ԍезоԋԋік, секі быԏ колӧ торјӧн обшщежіԏԏӧ берԁас воԍтыны столовӧј. Ԍојӧм-јуӧм бура лӧԍӧԁӧм сајын абу сӧмын ԇоԋвіԇалуныс робочӧјјаслӧн, налӧн секі щӧщ соԁас уҗ проізвоԃіԏеԉноԍт. Оз ков сіԇ-жӧ вунӧԁны, гожԍа каԁӧ зев кокԋіа ԁа ӧԁјӧ паԍкалӧны быԁ пӧлӧс кынӧм віԍӧмјас. Тајӧ віԍӧмјасыслӧн паԍкавны верманалуныс сіԇ-жӧ омӧԉа ԁа кужтӧма ӧтувја ԍојанінјас котыртӧм сајын. Столӧвӧј лӧԍӧԁан уҗӧ хоԅајственнӧј оргаԋізаціјајас кынԇі колӧ кыскыны, меставывса коопераԏів правԉеԋԋӧӧс, коԁлы сіԇ-жӧ колӧ тӧжԁыԍны ԍезоԋԋікјас столовӧјын бура уҗ пуктӧм понԁа.
Столовӧјсӧ поԅӧ вӧчны сещӧмӧс, кӧні понԁасны ӧбӧԁсӧ пуны, поԅӧ лӧԍӧԁны і сещӧмӧс, кӧні ԁаԍ пуӧм ԍојансӧ понԁасны сӧмын шонтыны.
Гожӧмын столовӧјсӧ поԅӧ лӧԍӧԁны обшщежіԏԏӧ ԁорас, ывлаас, навес улӧ.
Меԁбӧрын-ԋін, кор саԋітарнӧј коміԍԍіја аԁԇас, ԋекыԇі ԋекущӧм столовӧј лӧԍӧԁны оз поԅ, секі колӧ лӧԍӧԁны буфет, кӧні кӧԏ поԅіс щај јуыштны ԁа ԍојыштны.
Ыҗыԁ обшщежіԏԏӧ берԁӧ колӧ лӧԍӧԁны ларек. Тајӧс поԅӧ воԍтыны обшщежіԏԏӧ ԁорӧ ывлаас.
Ԍезоннӧј робочӧјјас пӧвсын ԍојӧм јуӧм бура лӧԍӧԁӧм зев ыҗыԁ тор. Сылӧн тӧԁчаналуныс абу сӧмын кыԇі олӧм бурмӧԁан уҗ, ԍојӧм-јуӧм бура лӧԍӧԁӧмӧн кыптӧ уҗ проізвоԃіԏеԉноԍт ԁа щӧщ бурмӧԁӧ став југԁӧԁчан ԁа поԉіԏіка уҗ. Та понԁа столовӧј лӧԍӧԁӧм, буфет ԉібӧ ларок воԍтӧм колӧ нуӧԁны уԁарнӧја.
Обшщежіԏԏӧын-кӧ абу столовӧјыс, быԏ колӧ лӧԍӧԁны ԍојан комната. Комнатајасыс-кӧ оз тырмы, поԅӧ тајӧ комнатаас-жӧ нуӧԁны лунԍа куԉтурнӧј уҗјас (лыԃԃыԍны, ԍорԋітны ԁа м. т.). Тајӧ комнатаыс-кӧ абу, секі робочӧјјас понԁасны ԍојны уԅлан комнатааныс, таԇі саԋітаріја бокԍаԋ вӧчны ԋекыԇі оз поԅ.
4. Кӧлујјас віԇан кум (клаԁӧвӧј). Ԍезоԋԋікјас воӧны обшщежіԏԏӧӧ ԁа уԅлан комнатајассӧ тыртӧны ԍӧрыԍ вајӧм кӧлујӧн (јашщікјасӧн, кӧрԅінајасӧн, мешӧкјасӧн, тулупјасӧн, гынсапӧгјасӧн ԁа мукӧԁ кӧлујӧн). Тајӧ кӧлујјасыс тыртӧны керкасӧ. Таыԍ кынԇі кӧлујԍыс (ыж ку паԍјасыԍ) кајӧ ԁук. Сіԇ-жӧ уна кӧлуј вӧснаыс ԋекыԇ оз поԅ комната пыщкӧссӧ бура пеԉкмӧԁны.
Таыԍ кынԇі уԅлан комнатаын уна кӧлуј понԁа кокԋіԁа паԍкалӧны тӧрӧканјас, луԁыкјас, тојјас ԁа с. в.
Тапонԁа, быԏ колӧ вӧчны кӧлуј віԇан кум. Кум лӧԍӧԁӧм зев бур тор. Ӧԏі-кӧ секі лоӧ став оланіныс сӧстӧмҗык, мӧԁ-кӧ, кӧлујыс озҗык вермы вошлаԍны. Уԅланінјасын кӧлуј віԇігӧн зев кокԋіа кӧлујыс вермӧ вошны.
Кум поԅӧ лӧԍӧԁны кущӧм ԍурӧ комнатаӧ, сарајӧ ԁа с. в. Меԁым кумын кӧлујыс ез понԁы кујлыны җоҗас, колӧ вӧчавны ԍԏенјасас пу җаҗјас.
5. Коԍтыԍанінјас. Мукӧԁ ԍезоннӧј робочӧјјас уҗалӧны ывла вылын. Сіјӧн налыԍ паԍкӧмсӧ векҗык колӧ коԍтыны. Паԍкӧмјас коԍтӧм вылӧ вӧчӧны коԍтыԍанінјас. Тајӧ комнатасӧ ломтӧны зев шоныԁӧԇ ԁа кӧлујјас сені коԍмӧ зев ӧԁјӧ. Коԍтыԍан комнатаӧ колӧ вӧчны ԁушԋік, меԁым уԉ сынӧԁыс век верміс сеԍ петны.
Ӧтувја оланінын-кӧ торја коԍтыԍаніныс абу, секі ԍезоԋԋікјаслы быԏ лоӧ паԍкӧмнысӧ ԁа гынсапӧгнысӧ коԍтыны уԅлан комнатааныс, мыј понԁа сынӧԁыс сені лоӧ уԉ ԁа ԁурк.
6. Мыԍԍанінјас. Ӧтувја олан керкаас-кӧ ем валоктан труба, мыԍԍанінјас векҗык уборнӧјјас ԁорӧ, а валоктан трубаыс-кӧ абу, секі мыԍԍанінсӧ вӧчӧны торјӧн.
Мужікјаслы ԁа нывбабајаслы мыԍԍанінјассӧ колӧ вӧчны торјӧн. Меԁым мыԍԍан кранјасыс вӧліс тырмымӧн. Норма ԍерԏі колӧ быԁ 10 морт вылӧ ӧԏі кран.
Мыԍԍанінсӧ-кӧ лӧԍӧԁӧма ывлаӧ, колӧ вевԏԏыны зерыԍ, вӧчны ічӧԏік навес. Меԁым ез ло сулавны ва мувылын, колӧ кок улӧ вӧчавны пу решеткајас. Сіԇ-жӧ ԋајт васӧ колӧ вештыны ылӧҗык, меԁым керка ԁорса мусӧ ԋе ԋурмӧԁны. Та могыԍ колӧ вӧчавны муӧԁ канавајас ԁа пу жӧлӧбјас.
7. Уборнӧј. Ем-кӧ обшщежіԏԏӧын ва локтан ԁа ва мунан трубајас, уборнӧјсӧ быԏ колӧ вӧчны мыԍкыԍԍанаӧс.
Ва локтан трубајас абутӧм местајасын уборнӧјјассӧ колӧ олан інјасԍаԋ ылӧҗык, меԁым еща вылӧ уԅланінјасԍаԋ, столовӧјԍаԋ, ԍојан пуанінјасԍаԋ вӧліс 25 метр сајын ԁа струбаԍаԋ 35 метр сајын. Уборнӧј гујассӧ колӧ вӧчны ва прӧјԃіттӧм торјыԍ ԉібӧ пуыԍ вӧчӧм ԁа ԍојалӧм срубјыԍ, меԁым пеж торјасыс ез вермыны мунны муӧ.
Уборнӧјјас колӧ вӧчавны југыԁӧс, мужікјаслы ԁа нывбабајаслы торјӧн, меԁым быԁ 20 морт вылӧ вӧліс ӧԏі роԅ. Уборнӧјјасын колӧ лоны быԁ пӧраӧ тырмымӧн југыԁ, меԁым војјасын век вӧліс біја.
Уборнӧјӧ пыран ӧԇӧсјасӧ колӧ лӧԍӧԁавны пружінајас, меԁ најӧ пыр вӧлісны топыԁа пӧԁсаӧԍ.
Уборнӧјјасӧ сіԇ-жӧ колӧ вӧчавны ԁушԋікјас.
8. Песлаԍанін. Песлаԍанін колӧ, меԁым ԍезоԋԋікјаслыԍ мыԍкыны ԍӧԁ ԁӧрӧм-гачсӧ. Песлаԍанін-кӧ абу, секі ԁӧрӧм-гачтӧ понԁасны мыԍкыны обшщежіԏԏӧын, а коԍтыԍны — уԅланінын. Песлаԍны места абутӧм понԁа робочӧјјас шочаҗык понԁӧны вежлавны ԁӧрӧм гачнысӧ ԁа та понԁа вермӧны паԍкавны тојјас.
Ыҗыԁ карјасын, ԍезоԋԋікјаслы торја песлаԍанін лӧԍӧԁӧм пыԃԃі, кытчӧ колӧны торја песлаԍыԍјас, поԅӧ ԍорԋітчыны ԍезоԋԋікјаслыԍ ԁӧрӧм-гач мыԍкӧм куԅа кущӧмкӧ карса песлаԍанінкӧԁ. Сӧмын тані колӧ воԇвыв ԍорԋітчыны, меԁым ез лоны мыԍкыны ԍетӧм ԁӧрӧм-гачсӧ ԁыркутӧмјас, меԁ ас каԁын ваісны бӧр.
9. Меԃіцінскӧј пункт. Сіјӧ обшщежіԏԏӧјас берԁӧ, кӧні олӧны уна робочӧјјас, колӧ лӧԍӧԁны меԃіцінскӧј пункт. Еща робочӧјјас ԁырја поԅӧ сӧмын лӧԍӧԁны віԍыԍјаслы торја комната (ізоԉатор), меԁым віԍыԍјасӧс пырыԍ-пыр торјӧԁны ԇоԋвіԇајасыԍ. Ізоԉаторын робочӧјӧс колӧ віԇны регыԁ, боԉԋічаӧ мӧԁӧԁтӧԇ.
Обшщежіԏԏӧса торја керкајасын быԏ колӧны апԏечкајас, меԁым ԍетны меԁвоԇԇа отсӧг.
Обшщежіԏԏӧ берԁса ывлавыв. Обшщежіԏԏӧ берԁса ывлавыв ԁа став олан керкајассӧ колӧ пощны заборӧн. Тајӧ колӧ сіјӧн, меԁым обшщежіԏԏӧӧ ез вермыны локны бокыса јӧз ԁа уԅмӧԁчыны. Тащӧм торјасыԁлы, ԃерт, обшщежіԏԏӧын оз ков лоны.
Уборнӧј, коԍтыԍанін, песлаԍанін, ԍојанін ԁа ԍојан пуанінјас колӧ лӧԍӧԁавны торјӧн уԅлан-олан керкајасыԍ. Олан ԁа мукӧԁ керкајасӧ пыранінӧ, керка гӧгӧрсӧ-кӧ абу пасјӧма, колӧ вӧчны пу пос. Помеј, мусор ԁа кујӧԁ гујас колӧ вевтавны топыԁ вевтјасӧн. Тајӧ гујассӧ колӧ вӧчны кыԇ поԅӧ ылӧҗык, меԁ еща вылӧ оланінјасԍаԋ волісны 25 метр сајын.
Керка гӧгӧрас местаыс-кӧ щӧктӧ, колӧ лӧԍӧԁны фізкуԉтурнӧј плошщаԁка, торјӧԁны гороԁкіӧн ворсан места, сіԇ-жӧ колӧ торјӧԁны баскеԁболӧн, мачӧн ԁа мукӧԁ торјасӧн ворсан местајас. Колӧ керка ԁорӧ ывлаӧ сувтӧԁлыны скамјајас ԁа пызанјас, меԁым сені поԅіс ворсны шашкіӧн, шахматӧн, ԁоміноӧн ԁа лыԃԃыԍны.
IV. КЫԆІ КОЛӦ ВІԆНЫ ӦТУВЈА ОЛАНІН СӦСТӦМЛУН БОКԌАԊ
Ог-кӧ мі аԍным понԁӧ овны сӧстӧма, пеԉка, меԁбура вӧчӧм ԁа быԁтор тырмана ӧтувја оланіныс регыԁ ԁуркмӧ (ԋајтмӧ) ԁа бурыс ԋӧԏі оз ло, а мӧԁарӧ, понԁас омӧԉтчӧԁны ԇоԋвіԇалунсӧ робочӧј-ԍезоԋԋікјаслыԍ.
Саԋітарнӧј коміԍԍіјалы врач отсӧгӧн колӧ ԍезоԋԋікјас пӧвсын нуӧԁны паԍкыԁ тӧԁмӧԁана уҗ, мыј понԁа аԍтӧ ԁа став оланінсӧ колӧ віԇны сӧстӧма. Тајӧ уҗсӧ колӧ нуӧԁны уԅланінјасын чукӧртчылӧмјас вӧчавлӧмӧн, кӧні колӧ сӧстӧма олӧм јылыԍ паԍкыԁа віԍтавлыны, ӧткӧн-ӧткӧн ԍорԋітӧмӧн, плакатјас, лозунгјас ӧшлӧмӧн. Зев бур, быԁ торја комнатаыԍ-уԅланіныԍ бӧрјыны преԁставіԏеԉӧс (уполномоченнӧјӧс), коԁі понԁас віԇӧԁны комната пеԉклун бӧрԍа. Быԁ уԅлан комнатаӧ ԁа мукӧԁ местајасӧ ӧтувја оланін аԃміԋістраціјалы колӧ ӧшлыны обшщежіԏԏӧ пыщса правілӧјас. Тајӧ правілӧјасӧ колӧ ԍујны і саԋітарнӧј правілӧјас.
1. Јӧзӧс овмӧԁан нормајас. Ӧнја законјас ԍерԏі меԁԍа ічӧт местаӧн, коԁі колӧ воны шӧркоԃԃема быԁ морт вылӧ ӧтувја оланінјасын лоӧ 3,5 кваԁратнӧј метра. Суԁтаыс комнаталӧн меԁ еща вылӧ вӧліс 2,5 метр.
Меԁым саԋітарнӧј коміԍԍіја верміс тӧԁны, кымын мортлы поԅӧ уԅлыны ԁа овны тајӧ комнатаас, колӧ метрӧн муртавны җоҗыслыԍ ыҗԁасӧ ԁа јукны 3,5 кваԁратнӧј метр вылӧ. Шуам, җоҗ куԅтаыс-кӧ 7 метр, паԍтаыс — 4 метр, секі җоҗлӧн ыҗԁаыс лоӧ 7 × 4 = 28 кваԁратнӧј метр. Јукам 28 : 35 = 280 : 35 вылӧ, лоӧ 8. Таԇікӧн-кӧ тајӧ комнатаас поԅӧ овны унавылӧ 8 мортлы.
2. Сӧстӧммӧԁӧм. Ԍезоннӧј робочӧјјас карӧ воігӧн вермӧны ԍӧраныс вајны, луԁыкјас, пыщјас, тојјас ԁа с. в. Тајӧ наԍекомӧјјасыс вермӧны вуҗны віԍыԍ мортԍаԋ ԇоԋвіԇа морт вылӧ ԁа сіјӧн вуҗӧԁӧны віԍӧмјас. Торја-ԋін ԉокӧн лоӧны тојјас: најӧ паԍкӧԁӧны кіԍтӧмӧн біјавіԍӧм ԁа возвратнӧј ԏіфјас. Ӧтувја оланінаԁ кущӧмкӧ ԁурка олыԍ мортлӧн тојјасыс вермасны разавны став комнатаӧ ԁа секі вермаԍны накӧԁ лоас јона ԍӧкыԁ.
Торја та понԁа-ԋін колӧ вітчыԍны ӧтувја оланінӧ тојјас, луԁыкјас, пыщјас, тӧрӧканјас вајӧмыԍ. Быԁ ԍезоннӧј робочӧјлы обшщӧжіԏԏӧӧ локтӧԇ војԁӧр колӧ бура пеԉкмӧԁчыны — пывԍыны, мыԍԍыны пывԍанын ԁа паԍкӧмԍыс ԁа уԅлан кӧлујԍыс бырӧԁны став ловја торјассӧ.
Гырыԍ карјасын тајӧ могыԍ лӧԍӧԁалӧма саԋітарно-пропускнӧј пунктјас. Тајӧ пунктсӧ лӧԍӧԁӧма шырԍан-брітчаніныԍ (парікмахерскӧјыԍ), пывԍаныԍ ԁа торја ԃеԅінфекціоннӧј камераыԍ, кӧні бырӧԁӧны став ловја торјассӧ ԁа вуҗан віԍӧмјассӧ, коԁјас емӧԍ паԍкӧмын. Пывԍытӧԇ војԁӧр колӧ җеԋыԁа шырны јурԍітӧ парікмахерскӧјын, меԁым бурҗыка поԅіс јуртӧ мыԍкыны ԁа бырӧԁны тојјас. Саԋітарно-пропускнӧј пунктын, кор ԍезоԋԋік шырԍас ԁа пывԍас, сы костті сылыԍ паԍкӧмсӧ (паԍсӧ, паԉтосӧ, шапкасӧ, ԁӧрӧмсӧ, гачсӧ ԁа с. в.) ԍетӧны ԃіԅінфекціоннӧј камераӧ.
Кор ԍезоԋԋік пывԍас мыԍԍас сӧстӧм җынјын сылы ԍетасны сӧстӧммӧԁӧм паԍкӧм ԁа ԍетӧны сылы нӧшта справка, мыј сіјӧс сӧстӧммӧԁӧма. Ӧтувја оланінӧ пырігӧн быԁ мортлыԍ колӧ корны гіжӧԁ (справка) сіјӧс сӧстӧммӧԁӧм јылыԍ ԁа гіжӧԁсӧ віԇны, меԁым сіјӧс петкӧԁлыны саԋітарнӧј врачлы ԉібӧ саԋітарнӧј коміԍԍіјалы, кор најӧ понԁасны віԁлавны обшщежіԏԏӧсӧ.
Матыс гӧгӧрын-кӧ тащӧм саԋітарно-пропускнӧј пунктыс абу, секі ставсӧ тајӧ поԅӧ вежны јур шырӧмӧн, пывԍанын пывԍӧмӧн ԁа сӧстӧм ԁӧрӧмгач паԍталӧмӧн.
Обшщежіԏԏӧӧ јӧз воӧм бӧрын колӧ віԇӧԁны, меԁ быԁ ԍезоԋԋік аскаԁын ветліс пывԍыны (еща вылӧ быԁ вежонын ӧтчыԁ) ԁа быԁ пывԍіг вежлаліс улыс ԁӧрӧм-гачсӧ.
Кӧԏ і тащӧм вітчыԍана торјассӧ вӧліс нуӧԁӧма олӧмӧ, но обшщежіԏԏӧын-кӧ тојјас ԁа мукӧԁ параԅітјас лоісны, секі колӧ пырыԍ-пыр јуӧртны саԋітарнӧј врачлы, меԁ сіјӧ вӧчіс ԃіԅінфекціја.
Саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁігӧн колӧ бура віԇӧԁны, меԁ ӧтувја уԅланінӧ ез веԍкавны саԋітарнӧј обработка (сӧстӧммӧԁӧм) пыр прӧјԃіттӧм ԍезоԋԋікјас. Та понԁа коменԁантлы колӧ чорыԁа кутны тӧԁвыв ԁа ԋе ԍетны обшщежіԏԏӧӧ места сетчӧԇ, кытчӧԇ ԍезоԋԋік оз вај сӧстӧммӧԁчӧм јылыԍ справка. Саԋітарнӧј коміԍԍіјалы каԁыԍ каԁӧ колӧ уԅланінјасын тӧԁмавлыны, сӧстӧммӧԁчӧны оз выԉ пырыԍ ԍезоԋԋікјас.
Меԁым віԇны ԍезоԋԋікјасӧс ӧткымын вуҗан віԍӧмјасыԍ, ӧтувја оланінын робочӧјјасӧс піԍԏіалӧны, кӧнкӧ матынкӧ понԁас паԍкавны вуҗан віԍӧмјас, шуам брушнӧј ԏіф, колӧ ԍорԋітчыны врачкӧԁ ԁа вӧчавны віԍӧмыԍ віԇана прівівкајас.
3. Кыԇі колӧ сувтӧԁлыны ԁа віԇны уԅлан кӧлуј. Кыԇі вӧлі інԁӧма-ԋін, быԁ ԍезоԋԋіклы колӧ ԍетны којка, іԇас ԉібӧ кос турун тыра періна ԁа јурлӧс. Саԋітарнӧј коміԍԍіјаса шԉенјаслы пыр колӧ віԇӧԁны, меԁ којкајасыс ӧта-мӧԁӧ ез щукны ԁа сіјӧн ез вермыны вуҗны ӧԏі којкаыԍ мӧԁ којкаӧ тојјас ԁа мукӧԁ торјас, вуҗан віԍӧмјас-ԁа. Та понԁа оз поԅ леԇны уԅны кык мортлы ӧԏі којка вылын.
Којка костјасӧ колӧ вӧчавны костјас, секі уԅлан кӧлујтӧ бурҗыка тӧлалас. Норма ԍерԏі коласјассӧ колӧ вӧчавны тащӧмӧс: којка бокјасӧԁ — еща вылӧ 40 см којка јурјас костӧԁ (кор којкајассӧ лоӧ сувтӧԁлӧма уна раԁӧн — еща вылӧ 10 см; ывла сԏенԍаԋ ԁа којкаӧԇ гожԍа баракјасын еща вылӧ 20 см; тӧвԍа баракјасын — 35 см. Којкајас костӧԁ веԍкыԁа ветлан туј вӧчӧны 130 саԋԏіметр.
Оз шогмы сіԇ-жӧ којка вылын віԇны паԉто, паԍкӧм, гынсапӧгјас ԁа мукӧԁторјас. Сіԇі-жӧ оз поԅ воԉпаԍ вылӧ воԁны сапӧгјасӧн ԁа вылыс гачӧн. Сапӧгын ԁа вылыс гачын ем век зев уна уԉіч бус ԁа ԋајт, а воԉпаԍтӧ колӧ век віԇны зев сӧстӧма.
Перінаын кӧ лоасны тојјас, секі іԇассӧ колӧ сотны, і кышӧԁсӧ ԍетны мыԍкавны ԉібӧ сӧстӧммӧԁны ԃіԅінфекціоннӧј камераӧ. Тојјасыс-кӧ лоасны уна којкајасын, секі ԃеԅінфекціјасӧ колӧ вӧчны став комнатаыслы. Саԋітарнӧј врач щӧктӧм ԍерԏі, став комнаталы ԃіԅінфекціја вӧчӧм ԁа став кӧлујјас ԃізкамераӧ мӧԁӧԁӧм кынԇі, поԅӧ ԍезоԋԋікјассӧ аԍнысӧ ыстывны сӧстӧммӧԁчыны.
Меԁым воԉпаԍын ез вермыны лоны тојјас, аԍтӧ сӧстӧма віԇӧмыԍ кынԇі колӧ сӧстӧма ԁа бура віԇны і воԉпаԍтӧ: асылын колӧ воԉпаԍтӧ бура іԁравны, ӧԃејалӧ ԁорјастӧ ԍујавны матрац улаԁ, меԁым ез вермыны щукны ветлыԍ-муныԍ сапӧгјасӧ ԁа гачјасӧ. Колӧ уԅлан кӧлујтӧ петкӧԁлыны ывла вылӧ, шонԁі воԇӧ ԁа пыркӧԁны еща вылӧ быԁ тӧлыԍ ӧтчыԁ. Тӧлӧԁӧмӧн ԁа шонԁі воԇын віԇӧмӧн віԍӧм разӧԁыԍ мікробјасыс кулӧны. Најӧ і вӧчӧны віԍӧмсӧ.
Оз поԅ леԇны ԍојны којка вылын, оз поԅ сіԇжӧ віԇны воԉпаԍ вылын ԍојан торјас. Ԍојны поԅӧ сӧмын столовӧјын, а столовӧјыскӧ абу — лунын олан комнатаын. Понԁам-кӧ уԅланінын ԍојны, секі сені лоӧ пыр ԁурк ԁа тырӧ гутјасӧн.
Сіԇ-жӧ оз поԅ којка улын віԇны ԋекущӧм јашщікјас. Ԉішнӧј кӧлујсӧ-олассӧ колӧ ԍетны віԇны кумӧ (клаԁӧвӧјӧ), кӧні најӧ оз вермыны ԋекыԇ ԋекытчӧ вошны, оз понԁыны сораԍны җоҗ чышкігӧн мыԍкігӧн, озҗык понԁы ӧкмыны бус ԁа чукӧрмыны ԋајт.
4. Комнатајас пеԉкмӧԁӧм. Меԁым комната пеԉкмӧԁӧмыс бурсӧ ԍетіс колана мынԁа ԁа пыр вӧлі комнатаыс сӧстӧм, колӧ: 1) меԁым ԍезоԋԋікјас аԍныс пыԃԃі пуктісны пеԉка олӧмлыԍ коланалунсӧ ԁа олісны аԍныс сӧстӧма; 2) меԁым быԁ комнатаын воліс колана мынԁа кӧлуј (мусор јашщікјас, ԍӧлаԍан ԁозјас ԁа с. в.; 3) меԁым іԁраԍыԍјас ӧтувја оланінсӧ пеԉкмӧԁісны ԁа сӧстӧммӧԁісны частӧҗык ԁа бура.
Сӧстӧма віԇан став ногјассӧ ӧні віԁлалам торјӧн:
1. Оз-кӧ аԍныс ԍезоԋԋікјас понԁыны сӧстӧма овны, кӧԏ кымын уборшщіца ен меԁав, сӧстӧмлун ԁа пеԉклун обшщежіԏԏӧын кыпӧԁны колана выјӧԇ он вермы. Ԁурка олігӧн іԁраԍӧм бӧрын ԋекымын мінут мыԍԏі бара лоас ԋајт: җоҗ вылын понԁасны ваԉајтчыны бумага торјас, чігарка помјас, ԍојӧԁ коԉасјас; җоҗ вылӧ быԁлаӧ лоас ԍӧлалӧма, керка тыр щын; којкајас ԁа пызанјас вылын ԍојӧԁ коԉасјас, татчӧ зев ԍуԍа локтӧны гутјас.
Кашеԉын ԁа ԁуԉԉын емӧԍ мікробјас, коԁјас коԍмӧм бӧрын сораԍԍӧны сынӧԁкӧԁ ԁа віԍмӧԁӧны мортсӧ. Гутјас кашеԉсӧ кок лапајаснаныс новлӧны ԍојӧԁ вылӧ. Коԁлы зев кажітчӧ ԁурка олӧм, најӧ ԋекор оз сӧстӧммӧԁлыны комнатаԍыныс сынӧԁсӧ, ӧшіԋјас ԁа форточкајас налӧн пыр пӧԁсаӧԍ. Тащӧм комнатајасаԁ сынӧԁыс век овлӧ ԁурк.
Та понԁа, саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁігӧн санкоміԍԍіјаса шԉенјаслы ас јортјас пӧвсаныс колӧ нуӧԁны паԍкыԁ тӧԁмӧԁана уҗ ԁа ас олӧмнас петкӧԁлыны став мукӧԁјаслы прімер.
2. Меԁым лӧԍӧԁны збыԉ пеԉка олӧм, комнатајасӧ колӧ тырмымӧн мусӧр јашщікјас ԁа ԍӧлаԍан ԁозјас. Ԋекытчӧ-кӧ ԍӧвԅыны ԉібӧ шыбытны кущӧмкӧ тор, секі олыԍјаслы быԏ лоӧ ԍӧлавны җоҗӧ ԁа кытчӧ веԍкалӧ шыблавны чігарка помјас.
Та понԁа, саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁігӧн быԁ комнатаын, торја-ԋін уԅланінјасын, колӧны мусӧр јашщікјас ԁа ԍӧлаԍан ԁозјас. Быԁ уԅлан комнатаын колӧ лоны пуӧм ва тыра бак, кружка ԁа веԁра, меԁым вӧліс кытчӧ кіԍтавны коԉасјассӧ. Веԁраыс-кӧ абу, секі кружка пыԁӧс васӧ быԏ лоӧ кіԍтавны җоҗӧ. Кӧлујјас віԇӧм вылӧ-кӧ ез лӧԍӧԁны кум (клаԁӧвӧј), бара-жӧ тајӧ отсалӧ җоҗ ԋајтмӧмлы, понԁас чукӧрмыны бус ԁа бура чышкыныссӧ, кӧлујјас понԁаыс ԋекыԇі оз поԅ.
3. Сіԇ-жӧ зев коланаӧн лоӧ меԁым уборщіцајас тырмымӧн бура пеԉкмӧԁісны комнатајассӧ. Торја-ԋін јона пеԉкмӧԁны колӧ уԅлан комнатајас, столӧвӧјјас, уборнӧјјас-ԁа. Став тајӧ местајасас колӧ пеԉкӧԁчӧмсӧ вӧчны колӧм ԍерԏі, меԁ еща вылӧ ԋоԉыԍӧн быԁ лун. Колӧ, меԁ уборщіцајасыс обшщежіԏԏӧын вӧлісны тырмымӧн ԁа інԁыны быԁ уборщіцаӧс торја комнатаӧ. Тајӧ комната сӧстӧмлун понԁа кывкутны понԁас сіјӧ, коԁӧс татчӧ інԁӧма.
Меԁым бура ставсӧ пеԉкмӧԁны, колӧ војԁӧр воԍтны ӧшіԋјас (тӧлын — форточкајас), чышкавны ва ротӧн пызанјас, шкафјас, скамјајас, којкајас, ӧшіԋвывјас, чышкавны ԍтенјасыԍ чӧраԋ везјас ԁа бус. Ԍӧлаԍан ԁозјас ԁа сор јашщікјас колӧ вывті-ԋін бура весавны. Пуӧм ва тыра бакјас колӧ мыԍкавны. Сімӧм бакјас ԁа кружкајас колӧ ԇікӧԇ іԁравны.
Җоҗ чышкыны колӧ кӧтӧԁӧм чышкыԍанӧн, ԉібӧ ва рот піӧ гартовтӧм корӧԍӧн. Поԅӧ нӧшта җоҗсӧ кӧтӧԁны ваӧн (сӧмын оз поԅ вомӧн пызјыны) ԁа чышкыны сіԇі. Сӧмын кӧтӧԁӧмӧн поԅӧ чышкыны җоҗ. Косӧн чышкігӧн став бусыс кајӧ ԁа керка сынӧԁыс тырӧ бусӧн.
Ӧшіԋјасыԍ сіԇ-жӧ колӧ буссӧ ԁа васӧ чышкыны. Җоҗјас мыԍкавны колӧ пӧԍ кунваӧн еща вылӧ ӧтчыԁ быԁ віт лунӧ.
Тулысын ԁа гожӧмын ӧшіԋјас колӧ віԇны воԍсаӧн лунтыр. Емӧԍ кӧ пыр-пыр ветлана комнатајас, секі колӧ воԍтавны став ӧшіԋјас ԁа ӧԇӧсјас, меԁ сынӧԁ понԁас ветлыны пыр пыр. Таԇікӧн поԅӧ зев ӧԁјӧ вежны ԉок сынӧԁсӧ комнатајасыԍ сӧстӧм сынӧԁӧн. Тӧлын колӧ воԍсаӧн віԇны форточка еща вылӧ быԁ лун час җын, сӧмын оз ков воԍса віԇны ӧтторјӧн, а унаыԍ ԁа быԏ колӧ віԇны форточка воԍсаӧн воԁӧм воԇвылын.
Кымын југыԁҗык уԅлан комнатајасын сымын ещаҗык сені вермасны лоны віԍӧмјас, сымын бур морт ԇоԋвіԇалунлы. Тапонԁа оз поԅ лунын уԅлан комнатаыԍ ӧшіԋјас ԋемторјӧн ӧшлыны (тупкавны). Оз поԅ ӧшлыны занавесјас, ԉаскавны бумагајас-ԁа.
Шоныԁ каԁӧ колӧ форточкајас коԉны воԍсаӧн вој быԁ кежлӧ. Тӧлын зев коланаӧн лоӧ веԋԏіԉаторјаслӧн бура уҗалӧм. Веԋԏіԉаторјаслы пыр колӧ уҗавны. Колӧ віԇӧԁны, меԁым веԋԏіԉаторјаслыԍ уҗалӧмсӧ ез ԁугӧԁны тӧԁӧмӧн — кԉејітны бумагаӧн ԉібӧ тупкыны рот тупԉӧԁӧн.
Уԅлан комнатајасын оз поԅ леԇны сіԇ-жӧ і курітчыны, табак щын јона торкӧ сынӧԁсӧ ԁа вајӧ ыҗыԁ омӧԉ матыс гӧгӧрса јӧз ԇоԋвіԇалунлы. Курітчыны колӧ петавны коԉіԁорӧ (керкавоԇӧ) ԉібӧ курітчан комнатаӧ.
Торја-ԋін јона колӧ саԋітарнӧј коміԍԍіјалы віԇӧԁны уборнӧјын санміԋімум олӧмӧ нуӧԁӧм гӧгӧр, сіјӧс сӧстӧма віԇӧм гӧгӧр. Уборнӧјјас-кӧ понԁам віԇны пежа, секі рабочӧјјас кӧмјаснаныс понԁасны пежсӧ разӧԁны став обшщежіԏԏӧ паԍталаыс.
Уборнӧјјас колӧ частӧҗыка мыԍкавлыны, меԁым ез тырны, мыј ԍурӧсӧ ез шыблавны. Уборнӧј щыкӧм јылыԍ пырыԍ-пыр колӧ јуӧртны коменԁантлы меԁ сіјӧ регыԁ каԁӧн бӧр лӧԍӧԁіс уборнӧјсӧ. Уборнӧјын колӧ меԁ пыр вӧліс сӧстӧм гаԅет бумага ԁа мусор јашщік. Мыԍԍанінын колӧ җоҗас кокулӧ лӧԍӧԁны пу решетка. Уборнӧјјас колӧ каԁыԍ каԁӧ (колӧм ԍерԏі) кіԍкавлыны ԃеԅінфекціоннӧј растворӧн ԉібӧ кіԍтавны хлорнӧј іԅвесткаӧн. Меԁԍа-ԋін тајӧс колӧ вӧчны сіјӧ уборнӧјјасын, кӧні ваыс абу. Сіԇ-жӧ колӧ віԇӧԁны, меԁ уборнӧјыԍ ӧкмӧмсӧ пыр аскаԁын новлісны, оз поԅ леԇны ԇікӧԇ тырӧм. Уборнӧјын меԁ пыр вӧліс уҗалӧ сынӧԁ кыскан труба.
Кыԇі вӧлі інԁылӧма-ԋін меԁ уборнӧјын пыр ӧзјіс бі оз-кӧ тырмы лунԍа југыԁыс, меԁ біыс век ӧзјас і лунын. Ӧԇӧсјасӧ колӧ лӧԍӧԁавны пружіннӧј затворјас.
5. Ва лӧԍӧԁӧм. Обшщежіԏԏӧӧ-кӧ локтӧ воԁопровоԁ труба, секі ва лӧԍӧԁӧм јылыԍ ыҗыԁ ԍорԋі лоны оз вермы. Валоктан трубаыс-кӧ абу, секі васӧ лоӧ вајавны струбаыԍ, тыыԍ, јуыԍ ԉібӧ шорыԍ. Ва вајавны завоԃіттӧԇ војԁӧр колӧ вајӧԁлыны саԋітарнӧј врачӧс ԁа тӧԁмавны поԅӧ оз јуны васӧ тајӧ местаыԍ.
Валоктан трубаыс-кӧ абу, мыԍԍанінын, общежіԏԏӧ ывлаын ԁа ԍојӧԁ пуанінын быԏ колӧны меԁ пыр вӧлісны сӧстӧм ва тыра бӧчкајас, меԁ бӧчкајасыс пыр вӧлісны топыԁа вевԏԏӧма. Меԁым бӧчкаса ваыс ез пежԍы, колӧ ва леԇӧм вылӧ бӧчка бокӧ вӧчны кран ԉібӧ бӧчкаԍыс васӧ боԍтавны ӧԏі ԁозјӧн ԁа тајӧн ԁознас сеԍԍа ԋемтор ԋе вӧчны (ва јуны-ԋі ԋемтор). Колӧ віԇӧԁны, меԁ тајӧ бӧчкајасыс вӧлісны пыр сӧстӧмӧԍ ԁа частӧ колӧ мыԍкавны. Сіԇ-жӧ меԁ сӧстӧмӧԍ вӧлісны обшщежіԏԏӧӧ ва вајалан бӧчкајас-і.
Зев-ԋін коланаӧн лоӧ, меԁым общщежіԏԏӧын пыр вӧліс пуӧм ва, торја-ԋін јона колӧ робочӧјјас уҗ вылӧ мӧԁан ԁа уҗ вылыԍ воан каԁјасӧ, рытын ԁа војын уҗалыԍјаслы. Колӧ обшщежіԏԏӧса коменԁанткӧԁ щӧщ інԁыны сіјӧ каԁјас, кор обшщежіԏԏӧын пыр колӧ лоны пуӧм ва. Обшщежіԏԏӧын колӧ лоны тырмымӧн ва пуԅӧԁанјас (кіпјаԏіԉԋікјас) ԁа меԁ тајӧ уҗсӧ завоԃітісны овны понԁӧмԍаԋ-жӧ. Сіԇ-жӧ колӧ ӧтувја оланінјасын тырмымӧн ԁа аскаԁын ԁаԍтыны бакјасӧ кӧԇӧԁӧм пуӧм ва. Колӧ пыр віԇӧԁны, меԁым бакјасын пыр вӧліс ва, бак ԁорын меԁ вӧліс кружка, меԁым бакыс век вӧліс томана, меԁым васӧ сеԍ веԍкыԁа ез јуны. Быԁ лун колӧ бакјасыԍ быԏ вежлавны васӧ, мыԍкавны баксӧ ԁа зев бур вӧліс еԍкӧн нӧшта коԍтывны.
Ва пуԅӧԁанјас, бакјас ԉібӧ кружкајас-кӧ сімасны, секі колӧ најӧс боԍтны ва јуаніныԍ ԁа ԍетны ԇоԋтыны ԁа луԃітны. Обшщежіԏԏӧын пыр колӧ лоны ԁаԍ ԁозјас (бакјас, кружкајас, веԁрајас ԁа с. в.).
6. Ԋылӧԁӧм. Лоас-кӧ кӧԇыԁ ԉібӧ сынӧԁыс ывлаас лоас зев уԉ, секі колӧ завоԃітны ломтыны пачјас. Меԁым комнатаыԍ уԉ сынӧԁыс вошіс, колӧ пач ломтігӧн ӧшіԋ ԉібӧ форточка віԇны воԍсаӧн, меԁым пачыс сынӧԁсӧ кыскіс јонҗыка: секі уԉ сынӧԁыс комнатаыԍ регыԁӧн вошӧ.
Кӧԇыԁјас лоан воԇвылын колӧ обшщежіԏԏӧсӧ воԇвыв бура шонтыны. Колӧ ԍујавны ԍтенјас, топӧԁны җоҗјас, јіркјас, җоҗув, сувтӧԁавны тӧвԍа ӧшіԋјас-ԁа. Быԏ колӧ бырӧԁны, меԁым ывлаас кӧԇыԁ сынӧԁыс веԍкыԁа ез веԍкав уԅлан комнатаӧ. Та понԁа колӧ вӧчавны посвоԇјас, кык пӧвса ӧԇӧсјас, ӧԇӧсјассӧ шонтыны војлокӧн, ӧԇӧсӧ лӧԍӧԁны пружіна затвор, меԁым сіјӧ вӧліс пыр пӧԁса.
Олан комнатајасын колӧ пыр лоны шоныԁыслы меԁ еща вылӧ Цеԉԍіја ԍерԏі 15 граԁус шоныԁ. Меԁым комната шоныԁ бӧрԍа пыр віԇӧԁны, колӧ уԅлан комната ԍԏенӧ ӧшӧԁны граԁуԍԋік. Пачјасыс-кӧ тырмымӧн шоныԁсӧ ԍетны оз вермыны, колӧ кыпӧԁны ԍорԋі нӧшта пачјас вӧчӧм јылыԍ. Пачјас колӧ лоны ԇоԋӧԍ ԁа меԁым ԋекущӧм ԁук (шуам, краска сотчӧмыԍ) ез ԍетны.
Оз поԅ ԋекор кӧԇыԁыԍ полӧм понԁа тӧв завоԃітчігӧн тупкавны форточкајас ԁа веԋԏіԉаторјас.
МЫЈ КОЛӦ ТӦԀНЫ, МЕԀЫМ БЫԀ МОРТЛЫ АԌСӦ ВІԆНЫ СӦСТӦМА
(
Ӧнӧԇ-на мі пыр віԍтавлім ставлы інмана ԇоԋвіԇалун кутан уҗјас јылыԍ. Но тајӧ ставлыінмана ԇоԋвіԇалун кутан уҗјас кынԇіыс колӧ нуӧԁны саԋітарнӧј міԋімум быԁ мортлы (
Пыр пӧртны олӧмӧ асшӧр саԋітарнӧј міԋімум — сіјӧ лоӧ век овны сӧстӧма. Асшӧр сӧстӧмлун кутан правілӧјас лоӧны тащӧмӧԍ:
1. Ен пырт оланінаԁ ывлавыв буссӧ ԁа ԋајтсӧ. Та понԁа колӧ: а) обшщежіԏԏӧӧ пырігӧн, быԏ чышкавны пос воԇын кокјас бусыԍ ԁа ԋајтыԍ; б) оз поԅ уԅлан комнатаын весавны плаԏԏӧ, кӧм, пыркӧԁны воԉпаԍјас-ԁа; в) оз поԅ воԁны воԉпаԍӧ сапӧгјасӧн, воԁігӧн быԏ колӧ пӧртчыны; оз поԅ воԁны воԉпаԍ вылӧ вылыс паԍкӧмӧн; г) оз поԅ пуктавны воԉпаԍ вылӧ паԉто ԁа мукӧԁ кӧлуј.
2. Ен торк сынӧԁсӧ. Та понԁа оз поԅ: а) уԅлан комнатајасын курітны. Курітчыны колӧ петавны керкавоԇӧ (коріԁорӧ) ԉібӧ курітчан комнатаӧ (чігарка помјас колӧ шыблавны пӧім ԁозјӧ ԉібӧ мусор јашщікӧ; б) зырымтӧ чушны ԁа ԍӧлавны оз поԅ җоҗӧ, а поԅӧ сӧмын ԍӧлаԍан ԁозјӧ (кызігӧн ԁа ԋесјалігӧн кінаԁ тупкы вомтӧ, меԁым ԁуԉԉыԁ ез веԍкав сынӧԁӧ ԁа матыс гӧгӧрса јӧзлы); в) јогсӧ ен шыблав җоҗӧ, а сӧмын мусор јашщікӧ; г) ем-кӧ обшщежіԏԏӧын олас віԇанін, сетчӧ ԍет сунԁукјастӧ, јашщікјастӧ ен віԇ уԅлан комнатааԁ.
3. Пыр сӧстӧммӧԁ сынӧԁтӧ комнатаԍыԁ. Кымын сӧстӧм сынӧԁыс комнатааԁ, сымын бур. Мӧԁарӧ, омӧԉ ԁурк сынӧԁ мортӧс віԍмӧԁӧ, омӧԉтчӧԁӧ сылыԍ ԇоԋвіԇалунсӧ.
4. Пывԍанын мыԍԍы еща вылӧ быԁ ԋеԃеԉын ӧтчыԁ. Пывԍӧм бӧрын паԍтав сӧстӧм ԁӧрӧмгач, а ԍӧԁјассӧ ԍет пеславны. Еща вылӧ быԁ тӧлыԍын ӧтчыԁ пывԍӧм воԇвылын шыр јурԍітӧ.
5. Сӧстӧма віԇ чужӧмтӧ ԁа кіјастӧ. Быԁ лун еща вылӧ кыкыԍ мыԍкав чужӧмтӧ ԁа кіјастӧ мајтӧгӧн, асылын ԁа воԁӧм воԇвылын. Чышкы чужӧмтӧ ԁа кіјастӧ аслаԁ куԅчышјанӧ. Ӧԏі куԅчышјанӧ чышкыԍігӧн зев кокԋіа вермӧ вуҗны ӧта-мӧԁыԍ віԍӧмјас. Гыжјастӧ щӧщӧԁлы еща вылӧ быԁ ԋеԃеԉын ӧтчыԁ. Мыԍкы кіјастӧ ԍојӧм воԇвылын ԁа уборнӧјӧ ветлӧм бӧрын.
6. Весав піԋјастӧ. Лӧԍӧԁ аслыԁ піԋ весалан торја шщӧтка ԁа порошок ԁа весав піԋјастӧ быԁ лун, меԁбур воԁӧм воԇвылын меԁым ԍојӧԁ коԉасыс војнас вомаԁ ез сіԍмы.
7. Ԍој колананогӧн. Ԍојны колӧ торја тарелкаыԍ, а ԋе ӧтувја таԍтіыԍ. Паԋтӧ новлӧԁлы ен сапӧг чер костаԁ, а гартовт сӧстӧм рузумӧ ԁа віԇ ԅептаԁ ԉібӧ мӧԁлаын. Ԍојігаԁ ен термаԍ ԍојантӧ бура куртчав, ԋамԉав. Омӧԉа куртчалӧм ԍојан омӧԉа пуԍӧ кынӧмаԁ, отсалӧ віԍмыны кынӧмыԁлы уна пӧлӧс віԍӧмӧн. Ен вунӧԁ ԍојӧм воԇвылын мыԍкыны кіјастӧ. Лоас-кӧ тен јуны ӧԏі кружкаыԍ, бура кружкасӧ војԁӧр мыԍкы ԁа ԁорјассӧ чышкы, сетчӧ щуклісны тырпјасыс мӧԁ мортлӧн, вом пыщкын веԍіг ԇоԋвіԇа мортлӧн вермӧ лоны быԁ віԍӧмыс.
8. Сӧстӧма ов уборнӧјын. Ен пежԍӧԁ уборнӧјыԍ җоҗсӧ. Ен шыблав уборнӧјӧ мыј ԍурӧ. Уборнӧјӧ ветлӧм бӧрын быԏ колӧ мыԍкыны кіјастӧ.
9. Піԍԏі віԍӧмыԍ ԁа брушнӧј ԏіф віԍӧмјасыԍ вітчыԍӧм могыԍ вӧч прівівка. Сӧвет правіԏеԉстволӧн леԇӧма піԍԏіаԍӧм јылыԍ быԏ објажітана закон. Піԍԏіаԍӧмыс віԇӧ піԍԏі віԍӧмӧн віԍмӧмыԍ. Те-кӧ піԍԏіаԍлін сӧмын ічӧт ԁырԍіыԁ, секі колӧ піԍԏіаԍны мӧԁыԍ. Брушнӧј ԏіфыԍ (біа віԍӧмыԍ) прівівка вӧчӧны сӧмын врач щӧктӧм ԍерԏі.
10. Віԍман-кӧ пырыԍ-пыр мун врач ԁорӧ. Тӧԁ кымын ӧԁјӧнҗык боԍԍан бурԁӧԁчыны, сымын кокԋіа бурԁан. Таыԍ кынԇі вуҗан віԍӧмӧн віԍмігӧн кымын воԇ каԅалан ԁа боԍԍан ԉечытчыны, сымын кокԋыҗыка поԅӧ помны віԍӧмсӧ воԇӧ паԍкалӧмыԍ.
11. Ен ју віна-ԋі сур. Тајӧ торјасас ем јаԁ — алкогоԉ, коԁі омӧԉтчӧԁӧ мортлыԍ уҗавны верманалунсӧ ԁа ԇоԋвіԇалунсӧ. Ачыԁ ԋекор ен ју ԁај мукӧԁјасӧс ӧлӧԁ віна јуӧмыԍ.
VI. КЫԆІ НУӦԀНЫ ОЛӦМӦ САԊІТАРНӦЈ МІԊІМУМ
Саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁӧ саԋітарнӧј коміԍԍіја (зԁравјачејка), кытчӧ пырӧны врач, общежіԏԏӧса коменԁант, робочӧј коміԏетјасԍаԋ преԁставіԏеԉјас, комсомоԉскӧј ԁа парԏіјнӧј јачејкаса преԁставіԏеԉјас. Поԅӧ-кӧ, сіԇ-жӧ татчӧ колӧ кыскыны саԋітарнӧј врачӧс, коԁі вермӧ ԍетны саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁӧмын зев ыҗыԁ отсӧг.
Меԁым саԋітарнӧј міԋімум збыԉыԍ нуӧԁны олӧмӧ, колӧ тајӧ уҗас кыскыны став рабочӧјјасӧс ԁа меставывса оргаԋізаціјајасӧс. Та понԁа саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁӧм јылыԍ колӧ паԍкыԁа ԍорԋітны парԏіјнӧј ԁа комсомоԉскӧј јачејкаса чукӧртчылӧмјас ԁа профсојузнӧј собраԋԋӧјас вылын. Сіԇ-жӧ колӧ кыпӧԁны та јылыԍ ԍорԋі і мукӧԁ обшщественнӧј оргаԋізаціјајасын. Колӧ тајӧ чукӧртчылӧмјас вылас кыскыны общежіԏԏӧын олыԍ акԏівнӧјҗык јӧзӧс.
Саԋітарнӧј коміԍԍіјалы колӧ лӧԍӧԁны ԍпісок, кущӧм уҗјас кӧсјӧны вӧчны саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ пӧртігӧн. Став уҗјасыс меԁ вӧлісны прӧстӧјӧԍ ԁа кокԋіԁа поԅіс пӧртны олӧмӧ. Быԁ інԁӧԁ бӧрын колӧ інԁыны, кущӧм оргаԋізаціјалы колӧ тајӧ інԁӧԁсӧ нуӧԁны олӧмӧ ԁа кущӧм каԁӧԇ (срок). Общежіԏԏӧныс-кӧ зев ыҗыԁ, саԋітарнӧј міԋімум лӧԍӧԁан уҗсӧ поԅӧ јуклыны коміԍԍіјаса шԉенјас костын: таԇікӧн, шуам, ӧԏі лӧԍӧԁас сіјӧ уҗјассӧ керка гӧгӧр бурмӧԁӧм могыԍ, мӧԁлы — уԅланінјасын, којмӧԁлы — ԍојанінјасын ԁа с. в.
САԊІТАРНӦЈ МІԊІМУМ КУԄА НУӦԀАН УҖЈАСЛӦН ПЕТКӦԀЛАНА АРТЈӦԀ (ПЕРЕЧЕԊ)
(Быԁ інԁӧм уҗ воԇвылӧ колӧ інԁыны, кущӧм оргаԋізаціјалы колӧ тајӧ уҗсӧ вӧчны ԁа коԁлы лоӧ кывкутны тајӧ уҗјас олӧмӧ нуӧԁӧмыԍ).
1. Нуӧԁны став общежіԏԏӧ гӧгӧрсӧ весалӧм ԁа сӧстӧммӧԁӧм: а) Весавны общежіԏԏӧ гӧгӧрыԍ ԁа сарајјасыԍ став ковтӧм торјассӧ. Мусор гуыԍ петкӧԁны став мусорсӧ. Мусор гусӧ ԃіԅінфекцірујтны. Петкӧԁны уборнӧј гујасыԍ став ӧкмӧмјассӧ. Уборнӧјјассӧ колӧ бура мыԍкыны ԁа ԃіԅінфекцірујтны. б) Став мукӧԁлајасын колӧ бура быԁлаті весавны: чышкавны бусјас ԁа чераԋ везјас, мыԍкавны ӧшіԋјас, ԍԏенјас, җоҗјас (кӧні поԅӧ), којкајас, пызанјас, улӧсјас, ԁа с. в.
2. Уԅланінјасын: а) Уԅланінјасын-кӧ емӧԍ тӧрӧканјас, луԁыкјас, пыщјас ԉібӧ тојјас, секі колӧ став пӧԁушка ԁа періна кышӧԁјассӧ вежны, вӧчны комнатаас ԃіԅінфекціја, а сені олыԍјассӧ мӧԁӧԁлыны сӧстӧммӧԁчыны, уԅлан кӧлујнысӧ мӧԁӧԁлыны ԃізкамераӧ. Тајӧ уҗсӧ-кӧ став уԅланінјасас ӧтщӧщ вӧчны оз поԅ, секі колӧ лӧԍӧԁны ӧчереԁ.
б) Тӧрӧкан, луԁік, тој ԁа с. в.-кӧ абуӧԍ, пӧԁушка ԁа періна кышӧԁјас вежӧны сӧмын налыԍ, коԁјаслы вӧліс ԍетавлӧма важӧн-ԋін.
3. Лӧԍӧԁны ԍпісок, мыјјас абуӧԍ, но быԏ колӧны быԁ комнаталы торјӧн. Шуам: пӧԁушкајас оԃејалӧјас, крӧваԏ берԁса шкапјас, улӧсјас, пызанјас, мусор јашщікјас ԁа ԍӧлаԍан ԁозјас, ва віԇан бакјас, ва пуԅӧԁанјас ԁа с. в.
4. Коԍтыԍанін, кум (клаԁовӧј), столӧвӧј ԁа мукӧԁ отсӧга комнатајас-кӧ абуӧԍ, колӧ кыпӧԁны ԍорԋі тајӧ торјассӧ вӧчӧм јылыԍ.
5. Поԅӧ-кӧ — колӧ лӧԍӧԁны буфет. Столовӧјыс-кӧ ем — кыпӧԁны ԍорԋі ԍојӧм бурмӧԁӧм јылыԍ, лӧԍӧԁны робочӧјјаслы асылын (завтрак), лунын (ӧбӧԁ) ԁа рытын (ужін) ԍојӧм. Тӧԁмавны поԅӧӧ воԍтыны коопераԏів ларок.
6. Меԁым обшщежіԏԏӧын олыԍ ԍезоԋԋікјаслыԍ пыр аскаԁын мыԍкалісны ԁӧрӧм-гачнысӧ, мыԍкыныссӧ ԍетлісны песлаԍанінӧ ԉібӧ лӧԍӧԁісны аслыныс песлаԍанін.
7. Лӧԍӧԁны пывԍанӧ арԏеԉӧн ветлӧм ԁа ветлывлыны быԁ робочӧјлы ас каԁын, еща вылӧ быԁ ԋеԃеԉын ӧтчыԁ.
8. Зев-кӧ ԇескыԁ уԅлан комнатаын, колӧ кымынкӧ мортӧс ыстыны, „кокԋӧԁыштны“ оланінсӧ.
9. Лӧԍӧԁны обшщежіԏԏӧ пыщса правілӧјас, ԍујны сетчӧ саԋітарнӧј правілојас, уборщіцајаслы ԁа ԍезоԋԋікјаслы лӧԍӧԁӧм правілӧјас-і (віԇӧԁ 1-ӧԁ №-а пріложеԋԋӧын). Тајӧ правілӧјассӧ колӧ ӧшӧԁлыны уԅлан комнатајасӧ ԁа јӧз ветлан став мукӧԁ местајасӧ.
10. Обшщежіԏԏӧын-кӧ іԁраԍыԍјасыс (уборщіцајасыс) оз тырмыны, секі колӧ колана местаын кыпӧԁны ԍорԋі іԁраԍыԍјасӧс соԁтӧԁ меԁалӧм јылыԍ.
11. Меԁым оз паԍкавны вуҗан віԍӧмјас, колӧ став робочӧјјассӧ піԍԏіаԍӧԁны ԁа вӧчавны прівівкајас біјавіԍӧмыԍ.
12. Зев-кӧ уна ԍезоԋԋікјасыс, колӧ воԍтыны ізоԉатор ԁа меԁпункт.
13. Боԍтԍыны бырӧԁны саԋітарнӧј пемыԁлун ԍезоԋԋікјас пӧвсыԍ. Та могыԍ лӧԍӧԁны саԋітарнӧј југԁӧԁчан уҗ нуӧԁан план. Шуам: котыртны саԋітарнӧј кружок, лӧԍӧԁны ԇоԋвіԇалун пеԉӧс, шеԁӧԁны ԇоԋвіԇалун кутӧм јылыԍ ԋігајас ԁа сіјӧс лыԃԃыны, ӧшлыны быԁлаӧ плакатјас, нуӧԁны ԇоԋвіԇалун бурмӧԁӧм куԅа куԉтпохоԁјас, разӧԁны робочӧјјас пӧвсӧ ԋігајас саԋітарнӧј міԋімум јылыԍ, вуҗан віԍӧмјаскӧԁ вермаԍӧм јылыԍ ԁа с. в.
14. Быԁ уԅлан комнатаыԍ бӧрјыны саԋітарнӧј преԁставіԏеԉӧс, меԁым уԅланінын пӧртны олӧмӧ саԋітарнӧј міԋімум. Саԋітарнӧј коміԍԍіјаса быԁ шԉенӧс колӧ інԁыны торја ӧтувја местаӧ, шуам: столовӧјӧ, коԍтыԍан комнатаӧ, меԁ најӧ віԇӧԁісны, кыԇі нуӧԁӧны олӧмӧ санміԋімумсӧ тајӧ комнатајасас.
15. Обшщежіԏԏӧ ԁорӧ ывлаӧ вӧчны фізкуԉтурнӧј плошщаԁка, сувтӧԁавны скамјајас ԁа пызанјас.
16 Јеҗԁӧԁны јіркјас, краԍітны ԍԏенјас, ԇоԋтавны пачјас, вӧчавны ԁушԋікјас, ԇоԋтавны ӧԇӧсјас, ӧшіԋјас, вӧчавны форточкајас ԁа мукӧԁ тор ԁа меԁым тајӧ уҗјассӧ ԍујісны стрӧітчан уҗјас планӧ.
17. Колӧ лӧԍӧԁны саԋітарнӧј міԋімум быԁ робочӧјлы вылӧ. Меԁвојԁӧр колӧ кыпӧԁны коԍ ԁа велӧԁны вермаԍны став робочӧјјасӧс тојјаскӧԁ, сӧстӧма віԇны сынӧԁ уԅланінјасын, ԋе леԇны курітчыны, сӧстӧма ԁа бура віԇны воԉпаԍјас ԁа җоҗјас. (Кор ԍезоԋԋікјас тајӧ торјасас велаласны, секі колӧ соԁтавны выԉ торјас, шуам, ԁугԁыны ԍојны уԅланінјасын, ԁугӧԁны којкајас вылын пукалӧмыԍ ԁа с. в.).
18. Котыртны соціаԉіԍԏіческӧј орԁјыԍӧм арԏеԉјас ԉібӧ уԅланінјас костын, воԇсӧ орԁјыԍны боԍтԍыны прӧстӧјҗык торјасӧн, сеԍԍа вочасӧн век соԁтавны выԉыԍ выԉӧс.
Кор саԋітарнӧј міԋімумсӧ віԁлалас саԋітарнӧј коміԍԍіја, віԁласны мукӧԁ оргаԋізаціјајас, хозорган, та јылыԍ ԍорԋі кыпӧԁӧны ԍезоԋԋікјас ӧтувја чукӧртчылӧм вылын. Тајӧ чукӧртчылӧмсӧ колӧ бура лӧԍӧԁны, вӧчны быԁсӧнлы прӧст каԁӧ. Воԇвыв, еща вылӧ лун кујім воԇ, ӧшӧԁлыны објавԉеԋԋӧјас, ԍорԋітчыны воԇвыв арԏеԉса старӧстајаскӧԁ, меԁ најӧ вајӧԁісны робочӧјјассӧ собраԋԋӧ вылӧ, сӧстӧммӧԁны ԁа гажӧԁны собраԋԋӧ лоан комнатасӧ саԋітарнӧј міԋімум јылыԍ гіжӧм лозунгјасӧн, ԍорԋітчыны клубкӧԁ ԉібӧ оргаԋізаціјаса сојузкӧԁ ԁоклаԁ бӧрын іԋԏереснӧј ԍпектак ԉібӧ кінӧ петкӧԁлӧм јылыԍ.
Тајӧ собраԋԋӧсӧ колӧ јона торјӧԁны: тајӧ лунԍаԋыс колӧ боԍтԍыны овны пеԉка, бурмӧԁны робочӧјјаслыԍ оланінјассӧ-ԁа. Тајӧ выԉ нога олӧмсӧ колӧ шеԁӧԁны тајӧ уҗас став јӧзсӧ кыскӧмӧн саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁӧмӧн-ԁа.
Саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁӧм вӧсна тышкаԍӧм — лоӧ віԍмӧмјаскӧԁ тышкаԍӧм, уҗ проізвоԃіԏеԉноԍт кыпӧԁӧм вӧсна тышкаԍӧм, пјаԏіԉетка тыртӧм понԁа ԁа выԉ морт понԁа тышкаԍӧм.
Тајӧ вермаԍӧмас колӧ паԍкӧԁны паԍкыԁа арԏеԉјас, уԅланінјас, обшщежіԏԏӧјас костын соціаԉіԍԏіческӧј орԁјыԍӧм ԁа уԁарԋічество. Колӧ тајӧ уҗ вылас важ моз віԇӧԁӧмсӧ ԇікӧԇ бырӧԁны, меԁ сӧстӧма олӧмлыԍ бурлунсӧ тырԁонјалісны кыԇі робочӧјјас, сіԇ-жӧ і хоԅајственнӧј оргаԋізаціјајас. Саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁан уҗӧ колӧ кыскыны профсојуԅԋікјасӧс ԁа обшщественнӧј оргаԋізаціјајасӧс („
Саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁӧм куԅа колӧ вӧчны робочӧјјас, хоԅајственнӧј оргаԋізаціја ԁа профсојуз костын ԁоговор (віԇӧԁ 2 № пріложеԋԋӧ). Кӧсјыԍӧмјасын колӧ щук інԁыны, мыј колӧ кыкнанныслы кущӧм каԁӧԇ вӧчны.
Меԁым бура понԁісны нуӧԁны олӧмӧ асшӧр саԋітарнӧј міԋімум, соцорԁјыԍӧмын кӧсјыԍӧмӧ оз ков ӧтпырјӧн ԍујны став уҗјассӧ, соԁтавны ԋӧжјӧԋікӧн, торјасӧн.
Шуам, мыјкӧ ԁыра орԁјыԍӧны уԅланінјасын курітчыны ԁугԁӧмын. Тӧлыԍ җынмыԍт, кор тајӧ ԇік пырас олӧмӧ ставлӧн, поԅӧ кыпӧԁны орԁјыԍӧм нӧшта выԉ тор вылын, шуам ԋе воԁны којка вылӧ паԍкӧмӧн. Ԋеԁыр мыԍԏі, кор тајӧ кык торјыс пырас олӧмӧ, поԅӧ соԁтыны којмӧԁ тор, ԋе ԍојны уԅланінјасын, а сӧмын та вылӧ інԁӧм местајасын. Мыјкӧԁыра мыԍт соԁтӧны ԋоԉӧԁ тор, таԇікӧн саԋітарнӧј міԋімум поԅӧ пӧртны олӧмӧ ставнас.
Кущӧм торјас куԅа орԁјыԍны, тајӧс колӧ бӧрјыны сы ԍерԏі, кущӧмҗык тырмытӧмторјас емӧԍ тајӧ обшщежіԏԏӧса ԍезоԋԋікјас пӧвсас, кущӧм налӧн велӧԁчӧмлунныс ԁа кущӧм оланіныс. Колӧ боԍтԍыны кокԋіԁјасԍаԋ ԁа мунны ԍӧкыԁјасӧ ԁа колӧ вермаԍны нуӧԁны олӧмас меԁколана торјассӧҗык. Тащӧм меԁколана торјаснас лоӧны: вермаԍны тојјаскӧԁ, луԁікјаскӧԁ, пыщјаскӧԁ, тӧрӧканјаскӧԁ, меԁ комнатаын сынӧԁ вӧліс пыр сӧстӧм, меԁым быԁлаын вӧліс пыр пеԉкӧԁӧма (меԁԍа ԋін сӧстӧмӧн колӧ віԇны столовӧјјас, уборнӧјјас).
Мукӧԁԁырԍіыс оз быԁтор овлы міјан ӧтувја оланінјасын ԉучкі: обшщежіԏԏӧ стрӧітыԍ оргаԋізаціја ез ставсӧ ԉучкі вӧчӧԁ, овны колана торјассӧ ез тырмымӧн лӧԍӧԁ, ԉібӧ вывті ԇескыԁ обшщежіԏԏӧын, а унаыԍ і аԍныс ԍезоԋԋікјас олӧны зев ԁурка.
Зев омӧԉ кор тащӧм ӧтувја оланінас олігӧн саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁӧм ԋужӧԁӧны „бурҗык каԁ“ вотӧԇ. Вӧчнысӧ колӧ ԇік мӧԁарӧ, обшщежіԏԏӧын овны ԉок, ставыс ԋајт, тані колӧ боԍтԍыны пырыԍпыр саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁӧмӧ. Сӧмын таԇі мі вермам бурмӧԁны олӧмсӧ обшщежіԏԏӧын.
Ԋекор оз ков вунӧԁны, саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ пӧртӧм — абу уԁарнӧј кампаԋԋӧ, коԁӧс нуӧԁӧны сӧмын җеԋіԃік каԁӧн, а сіјӧ лоӧ быԁлунја уҗ. Кокԋіԁҗык торјас олӧмӧ пӧртӧм бӧрын колӧ боԍтԍыны пӧртны олӧмӧ ԍӧкыԁҗык торјас.
Зев коланаӧн лоӧ і сіјӧ, меԁ саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁан уҗын отсаԍісны ԍезоԋԋікјас аԍныс, меԁым санміԋімум олӧмӧ нуӧԁӧмын шеԁӧԁӧм вермӧмјас коԉісны пыр кежӧ. Ӧткымын саԋітарнӧј уполномоченнӧјјас ԉібӧ саԋітарнӧј коміԍԍіјаса шԉенјас асԍыныс уҗнысӧ нуӧԁлісны омӧԉа ԉібӧ ԇікӧԇ еновтчісны, најӧс колӧ быԏ вежны пырыԍ пыр выԉ јӧзӧн, уҗавны вермыԍ јортјасӧн, каԁыԍ каԁӧ пыр вӧчавлыны саԋітарнӧј коміԍԍіјаса шԉенјас ԁа сануполномоченнӧјјас костын собраԋԋӧјас ԁа быԁ комнатаса сануполномоченнӧјԍаԋ кывзыны вӧчӧм уҗ јылыԍ отчотјас.
Быԁ комнатаӧ колӧ ӧшлыны інԁӧԁјас ԁа бојевӧј лозунгјас шуам, комнатаӧ пыран ӧԇӧс воԇвылӧ, кӧні кујлӧ кок чышкан рот, колӧ ӧшӧԁны гіжӧԁ пырігӧн кокјас чышкалӧм јылыԍ, мусӧр јашщікјас воԇвылӧ — мусӧр ортсӧ шыблавны поԅтӧм јылыԍ ԁа с. в.
Саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ пӧртӧмын бӧрӧ коԉтчыԍ арԏеԉјасӧс колӧ боԍтны „обшщественнӧј букԍір“ вылӧ, мӧԁ ногкӧ бура олӧмӧ пӧртыԍ арԏеԉлы колӧ отсавны тајӧ бӧрӧ коԉтчыԍ арԏеԉыслы нуӧԁны олӧмӧ саԋітарнӧј міԋімум.
Колӧ сіԇжӧ бурмӧԁны соціаԉіԍԏіческӧј орԁјыԍӧм олӧмӧ пӧртӧм віԁлалан уҗ. Колӧ каԁыԍ каԁӧ віԁлавлыны, кущӧма нуӧԁԍӧны олӧмӧ сіјӧ торјасыс, коԁјас понԁа орԁјыԍӧны тајӧ арԏеԉјасыс.
Колӧ пыр кутны тӧԁвыв, мыј ԍезоԋԋіклы аслыс колӧ чорыԁа боԍтԍыны сіјӧ ыҗыԁ уҗас, коԁі нуӧԁԍӧ став Сӧвет сојуз паԍталаас ԁа коԁлы колӧ ԍетны вывті ыҗыԁ тӧԁчанлун. Тајӧ уҗнас робочӧјјас костын мі лӧԍӧԁам выԉ соціаԉіԍԏіческӧј олӧм, выԉ робочӧј быԁ ԍезоԋԋіклы меԁвоԇ колӧ аԍсӧ велӧԁны овны сӧстӧма, шыбытны важ ԁурка оланногсӧ.
Меԁым нӧшта ӧԁјӧнҗык пӧртны олӧмӧ вітвоԍа план, меԁым віԇны міјанлыԍ вермӧмјассӧ ԁа Сӧвет сојузӧс капітаԉістјас уԍкӧԁчӧмыԍ, меԁым бура нуӧԁны асԍыным быԁлунја уҗ — та вылӧ колӧ бур ԇоԋвіԇалун. Тајӧ уҗыслы і колӧ отсаԍны саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁӧмӧн.
Робочӧј-ԍезоԋԋік, боԍтԍы уԁарнӧја нуӧԁны олӧмӧ саԋітарнӧј міԋімум ас ӧтувја оланінаԁ! Саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ нуӧԁан опыт вуҗӧԁ гортса ԍіктаԁ, ас колхозаԁ, уҗаланінаԁ-ԁа!
Шыбытам важ ԁурка олӧм!
Ставлы вермаԍны ԇоԋвіԇаа соціаԉіԍԏіческӧј олӧм понԁа!
