МЫЈ ЛОӦ САԊІТАРНӦЈ МІԊІМУМ ԀА КЫԆІ СІЈӦС НУӦԀНЫ ОЛӦМЫН

Саԋітарнӧј — міјан ногӧн-кӧ шуны, лоӧ — ԇоԋвіԇаммӧԁӧм (озԁоровіԏеԉнӧј). Міԋімум — меԁԍа ічӧт. Саԋітарнӧј міԋімум, җеԋыԃіка-кӧ шуны — санміԋімум, сіјӧ — меԁԍа ічет тор, коԁӧс колӧ ӧні-жӧ быԏ пӧртны олӧмӧ, меԁым ԇоԋвіԇаммӧԁны міјанлыԍ олӧмнымӧс.

1930-ӧԁ во мај 20-ԁ лунԍа правіԏеԉственнӧј шуӧмӧн щӧктыԍԍӧ саԋітарнӧј міԋімум пӧртны олӧмӧ уҗалыԍ јӧз вынӧн ԁа среԁствојасӧн.

Тајӧ шуӧмыс кутӧ зев ыҗыԁ гігіеԋіческӧј значеԋԋӧ. Такӧԁ щӧщ імејітӧ і ыҗыԁ поԉіԏіческӧј значеԋԋӧ. Саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ пӧртӧмӧн мі нуам чорыԁ классӧвӧј тыш, нуӧԁам соціаԉіԍԏіческӧј наступԉеԋԋӧ классӧвӧј врагјас вылӧ, ԁорам бесклассӧвӧј соціаԉіԍԏіческӧј выԉ обшщество.

Мыјла колӧ пӧртны олӧмӧ саԋітарнӧј міԋімум

Сар влаԍт чӧвтім 15 восајын. Уҗалыԍ јӧз аԁԇывлытӧм упорствоӧн ԁа ӧԁӧн течӧ странаын выԉ олӧм. Вежӧ уҗалыԍ јӧзлыԍ оласногсӧ, лӧԍӧԁӧ соціаԉіԍԏіческӧј быт.

Овмӧс бокԍаԋ, ԏехԋіка бокԍаԋ, саԋітаріја бокԍаԋ-і сар ԁырԍа Роԍԍіја вӧліс меԁԍа јона бӧрӧ коԉӧм страна.

Роԍԍіјаын ем бырӧԁны поԅтӧм пріроԁнӧј озырлун. Тајӧ озырлунсӧ сар ԁырԍа Роԍԍіјаын ез іспоԉзујтлыны. Роԍԍіја вӧлі шеԁӧма іностраннӧј капітал кабырӧ. Роԍԍіја вӧліс — віԇму овмӧса страна. Уна му ем, кытчӧ поԅӧ кӧԇны куԉтурајас, пуктыны граԁвыв пуктасјас. Уна віԇјас емӧԍ, кытыԍ поԅӧ боԍтны бур урожај, чукӧртны уна турун. Сӧмын віԇму овмӧсыс вӧлі сені уна міԉԉон торјын, сіјӧ вӧліс зев жеб. Ез вермыв боԍтны ԋекор сымынԁа урожај, мыјԁта еԍкӧн поԅіс боԍтны.

Гӧԉ, ԁурк ԁа велӧԁчытӧм уна міԉԉона креԍԏанскӧј масса оліс щыг-ԋіԍӧ пӧт ез тӧԁлы сӧстӧма олӧм, кулаліны уна пӧлӧс віԍӧмјасыԍ. Кыԇі тӧла ԁырјі ічеԏік бікіԋыԍ ӧзјӧ пӧжар, сіԇ-жӧ сарԁырԍа Роԍԍіјаын паԍкавлісны епіԃеміјајас, вуҗан віԍӧмјас. Тајӧ віԍӧмјассӧ ез вермывны кутны паԍкалӧмыԍ, најӧ ԋеԁыр каԁӧн паԍкавлісны, ыҗыԁ пӧжар-моз, став Роԍԍіја паԍта.

Таԇі мунлісны епіԃеміјајас хоԉералӧн, кіԍтана ԁа возвратнӧј біјавіԍӧмјаслӧн. Паԍкавлас ӧԏі пӧлӧс віԍӧм, сеԍԍа мӧԁ, ԉібӧ паԍкавласны щӧщ кыкнаныс.

Јӧз кулӧмӧн, меԁԍа-ԋін чеԉаԃ кулӧмӧн, віԍӧмјас паԍкавлӧмӧн, ԍінтӧм јӧз лыԁӧн ԁа уна мукӧԁ тащӧм міча торјасӧн сар ԁырԍа Роԍԍіја сулаліс меԁвоԇԇа местаын. Сарскӧј Роԍԍіја епіԃеміјајасӧн вӧліс меԁозыр.

Тащӧм наԍԉеԁство коԉіс міјан сар ԁырԍа Роԍԍіја.

Проԉетаріат 15 воӧн странаӧс вежіс, ӧні ԍӧкыԁ-ԋін тӧԁны важ Роԍԍіја ԍерԏі Сӧвет сојузӧс. Нароԁнӧј овмӧслыԍ омӧԉтчылӧмсӧ бырӧԁӧма. Овмӧссӧ абу сӧмын восстановітӧма, ԇоԋталӧма важ фабрікајас, завоԁјас. Странаӧс вевԏԏісны уна ԍо выԉ гігантјас — фабрікајас, завоԁјас. Гігантјаслӧн лыԁыс луныԍ-лун соԁӧ, быԁ лун сувтӧны стројӧ выԉ фабрікајас, завоԁјас. Ԍіктјасӧ котыртчалӧны колхозјас, јонмӧԁӧны асԍыныс овмӧснысӧ. Быԁмӧны совхозјас. Гӧрјас ԁа плугјӧс вежӧны комбајн ԁа трактор. Важӧн-кӧ креԍԏана вӧлі пӧԁӧны віԍӧмјас піјӧ, олісны щыг-ԋіԍӧ-пӧт, ӧні најӧ — колхоԅԋікјас, ԁорӧны соціаԉіԍԏіческӧј выԉ олӧм.

Став тајӧ олӧмсӧ выԉног лӧԍӧԁӧмын зев тыԁалана места кутӧ уҗалыԍ јӧз ԇоԋвіԇалун понԁа тӧжԁыԍӧм. Соціаԉізмлы фунԁамент течан уҗ завершајтӧм вылӧ колӧны ԇоԋвіԇа јӧз. Вот тапонԁа-і тащӧм јона тӧжԁыԍӧ Сӧвет влаԍт уҗалыԍ јӧзлыԍ, меԁԍасӧ-ԋін томјӧзлыԍ, ԇоԋвіԇалун бурмӧԁӧм понԁа.

Уҗалыԍ јӧзлыԍ ԇоԋвіԇалун бурмӧԁӧмын тајӧ ԁасвіт вонас Сӧвет влаԍт вӧчіс унатор. Сӧвет влаԍт меԁыҗыԁ вԋімаԋԋӧсӧ пуктӧ оз віԍӧмјас веԍкӧԁӧм вылӧ, а віԍмыны вермӧмсӧ преԁупреԃітӧм вылӧ. Быԁӧн тӧԁӧ, пӧжарыԍ јона кокԋіԁҗык віԁчыԍны, чем ӧзјӧм бӧрас сіјӧс кусӧԁны. Ԇік тащӧм-жӧ ԃелӧыс віԍӧмјаскӧԁ вермаԍӧмын.

Кущӧм ногӧн-жӧ Сӧвет влаԍт преԁупрежԁајтӧ віԍӧмјас паԍкалӧмсӧ?

Тајӧ могсӧ олӧмӧ пӧртӧмыс мунӧ уна тујӧԁ: олан условіјӧјас, оланін, ԍојӧм бурмӧԁӧмӧн, уҗалан условіјӧјас бурмӧԁӧмӧн, велӧԁчӧм лун кыпӧԁӧмӧн, пемыԁлун бырӧԁӧмӧн, јуан ва сӧстӧммӧԁӧмӧн, чеԉаԃлы ԁа нӧбаԍыԍ нывбабајаслы консуԉтаціја нуӧԁӧмӧн, ԃіспанԍерјас, јаԍԉіјас, ԃетсаԁјас ԁа плошщаԁкајас лӧԍӧԁалӧмӧн.

Та вылӧ правіԏеԉство леԇӧ уна ԍӧм. Правіԏеԉстволӧн тӧжԁыԍӧмыс тыԁовтчіс-ԋін кулыԍјас лыԁ чінӧмын. 1910-1913-ӧԁ војасӧ-кӧ Роԍԍіјаын быԁ ԍурс морт вылӧ куліс 27 морт, 1928-ӧԁ воын быԁ ӧԏі ԍурс морт вылӧ куліс-ԋін сӧмын 21 морт.

Јона бурміс ԃелӧ вуҗан віԍӧмјаскӧԁ вермаԍӧмын. Уна вуҗан віԍӧмјас Сӧвет сојузын абуӧԍ-ԋін. Квајт во-ԋін ез вӧв хоԉера, коԁыр ыҗыԁ куԉтураа Ангԉіја колоԋіјајасын јона-на ԍвірепствујтӧ тајӧ віԍӧмыс. Мукӧԁ пӧлӧс епіԃеміческӧј віԍӧмјас овлӧны зев-ԋін шоча. Јона чініс піԍԏівіԍӧмӧн віԍӧм піԍԏіаԍӧм јылыԍ закон леԇӧм бӧрын. Гежӧԁа-жӧ овлӧны кіԍтана ԁа возвратнӧј біјавіԍӧмјас.

Та вылын лаԋтны міјан ԋекущӧм ногӧн оз поԅ. Мі ег-на вермӧ ԁоԍԏігԋітны став сіјӧ колана торјассӧ, мыјјас міјанлы колӧны.

Быԁ лун, быԁ час віԍӧмјас ԁа ԁојмӧмјас міјанлыԍ боԍтӧны проізвоԁство вылыԍ уҗалан кіјас ԇоԋ часјас, лунјас, вежалунјас, тӧлыԍјас кежлӧ.

Сӧвет сојузын ӧні ыҗыԁ ӧԁӧн мунӧ соціаԉізм стрӧітан уҗ. Тајӧ уҗас кыскӧма уҗавны вермыԍ став јӧзсӧ. Мі горԁӧја ӧні вермам быԁсӧнлы віԍтавны, Сӧвет сојузын безрабоԏіца абу.

Уҗалан выныс міјан оз тырмы. Мі старајтчам проізвоԁство уҗӧ кыскыны гортса овмӧс берԁын уҗалыԍ нывбабајасӧс, коԁјас оз-на быԁсӧн участвујтны проізвоԁственнӧј уҗ вылын.

Уҗавны вермыԍ быԁ мортлӧн быԁ час, быԁ лун віԍӧм вајӧ госуԁарстволы ушщерб, наԇмӧԁӧ інԁӧм планјас олӧмӧ пӧртӧмсӧ. Таыԍ аԁԇанныԁ, віԍӧмјаскӧԁ вермаԍны колӧ, меԁ воԇ-кӧ, соціаԉіԍԏіческӧј іԋԏересјас понԁа, соціаԉізм течан уҗ уԍпешнӧја завершітӧм понԁа.

Віԍӧмјаскӧԁ тышкаԍӧмын уҗалыԍ јӧзлӧн ас воԇмӧстчӧм

Меԁвоԇԇа лунԍаԋыс-жӧ Сӧвет влаԍт кыпӧԁіс лозунг: „уҗалыԍ јӧзлӧн ԇоԋвіԇалун — уҗалыԍ јӧзлӧн ԃелӧ“. Сӧвет сојузын меԁвоԇԇа војасӧ вӧліс ԍӧкыԁ економіческӧј олӧм, став овмӧсыс вӧлі кіԍԍӧма. Но ԇоԋвіԇалун кутӧмын тајӧ каԁас вӧліс перјӧма гырыԍ вермӧмјас.

Тајӧ лоіс ԇік сыпонԁа, мыј тајӧ уҗас щӧщ участвујтісны аԍныс уҗалыԍ јӧз, аԍныс локтісны меԃіціналы отсӧг вылӧ.

Сӧвет влаԍт ас воԇас сувтӧԁіс мог суӧԁны ԁа панјыны ԏехԋіка ԁа економіка бокԍаԋ воԇын муныԍ капітаԉіст странајасӧс. Тајӧ могсӧ олӧмӧ пӧртіс планӧвӧја. Та могыԍ вӧліс лӧԍӧԁӧма овмӧс стрӧітан ԁа куԉтурнӧј овмӧс нуӧԁны вітвоԍа план. Ыҗыԁ ентуԅіазмӧн ԁа вынӧн уҗалыԍ јӧз быԁ ԃекаԁаӧн, кварталӧн, воӧн тыртӧны промфінплан, коԁі лоӧ вітвоԍа план чаԍтӧн.

Вітвоԍа планӧ сіԇ-жӧ пырӧ і уҗалыԍ јӧзлыԍ ԇоԋвіԇалун кутӧм. Уҗалыԍ јӧзлыԍ ԇоԋвіԇалун бурмӧԁӧм могыԍ правіԉнӧја оргаԋізујтӧны воԁоснабжеԋԋӧ, шыбласјас весалӧм, стрӧіталӧны обшщественнӧј пывԍанјас, песлаԍанінјас, воԍталӧны јаԍԉіјас, ԃетсаԁјас, плошщаԁкајас, саԃіталӧны ԅеԉонӧј насажԃеԋԋӧјас, бурмӧԁӧны обшщественнӧј пітаԋԋӧ ԁа с. в. Такӧԁ щӧщ ԇоԋвіԇалун кутан вітвоԍа планӧ пырӧ і јӧзӧс ԉечітан уҗ бурмӧԁӧм.

Ԃерт уҗалыԍ јӧз таӧԇ-ԋін пріԋімајтлісны акԏівнӧј учаԍԏіјӧ ԇоԋвіԇалун кутан уҗ куԅа вітвоԍа план тыртӧмын. Но тајӧ учаԍԏіјӧыс вермас лоны, ԁај колӧ, јона куԅҗыкӧн. Кымын јонҗыка понԁас участвујтны массаыс, сымын ӧԁјӧнҗыка кутас мунны странаӧс ԇоԋвіԇаммӧԁӧмыс, сыкӧԁ щӧщ ӧԁјӧнҗыка понԁас мунны соціаԉіԍԏіческӧј строіԏеԉство.

Сӧмын колӧ віԇӧԁлыны, кущӧм ногӧн јӧзыс меԁԍасӧ віԍмӧны, поԅӧ аԁԇыны, мыј унҗыкыԍсӧ віԍмӧны ас понԁаныс, унҗыкыԍсӧ мыжанас овлам аԍным, міјан ковтӧм ногӧн олӧмным, міјан вітчыԍны кужӧмлунным, җеԋыԁҗыка-кӧ шуны мі віԍмывлам меԁԍасӧ саԋітарнӧј куԉтурноԍт тырмытӧмлун понԁа.

Уна ԍо јӧз віԍмӧны біјавіԍӧмӧн ԇік сы понԁа, мыј најӧ ԍојӧны мыԍԍытӧм кіјӧн, јуӧны ԉок ва ԉібӧ пуԅӧԁлытӧм јӧв. Уна ԍурс јӧз віԍмӧны чахоткаӧн ԁа ԍіфіԉісӧн (ԉоквіԍӧмӧн) сы понԁа, мыј најӧ ԍојӧны ӧԏі таԍтіыԍ. Ԇоԋ ԍемјајас віԍмӧны трахомаӧн (ԍінвіԍӧмӧн) ӧԏі кічышкӧԁӧ чышкыԍӧм понԁа. Җоҗӧ ԍӧлалӧмӧн чахоткаӧн віԍыԍјас разӧԁӧны туберкуԉоз (чахотка). Быԁ мінутын, быԁ шагын мі мынтыԍам асланым ԇоԋвіԇалуннаным асланым ԁа мукӧԁјас саԋітарнӧј ԋекуԉтурноԍт понԁа. Сӧстӧма олӧм бокԍаԋ міјан бӧрӧ коԉӧмыс — сарԁырԍа Роԍԍіјалӧн наԍԉеԁство, пемыԁлунлӧн коԉасјас, мыјын віԇіс сарԁырԍа влаԍт уҗалыԍ јӧзӧс.

Ыҗыԁ ԁоԍԏіжеԋԋӧјас міјан емӧԍ страна інԁустріаԉіԅірујтӧмын ԁа віԇму овмӧс коԉԉекԏівіԅірујтӧмын. Боԍтны-кӧ ԁоԍԏіжеԋԋӧјас куԉтура кыпӧԁан фронт вылыԍ, меԁԍа-ԋін саԋітарнӧј куԉтура кыпӧԁӧмын, міјан вермӧмјас ічӧтӧԍ-на, абу-на перјӧма мукӧԁ фронтјас вылын-коԃ вермӧмјас.

Саԋітарнӧј куԉтура міјан паԍкалӧма омӧԉа-на. Зев-на тыԁаланаа шыбытчӧ ԍінмӧ јӧзыслӧн ԁурка олӧмыс. Оз-на сӧстӧма віԇны уԉічајас карјасын, ԍіктјасын, јона-на ԁурка віԇам фабрікајас, завоԁјас, обшщественнӧј столовӧјјас ԁа асԍыным оланінјас. Ԁурка олӧмыс веԍіг тыԁалӧ торја јӧзлӧн-і.

Сӧстӧма олӧмын міјан емӧԍ уна преԁрассуԁокјас, коԁјас вајӧны міјан ԇоԋвіԇалунлы зев ыҗыԁ вреԁ. Мі полам оланінӧ сӧстӧм сынӧԁ веԍкалӧмыԍ, полам кӧԇыԁ ваыԍ ԁа ԇебԍаԍам шонԁіыԍ.

Мі ег-на велалӧ нуӧԁны олӧмӧ ԇоԋвіԇалунлы зев колана навыкјас: ԍојан воԇвылын огӧ-на мыԍкалӧј кіјаснымӧс, огӧ-на быԁ вежалунӧ ветлӧ пывԍанӧ, вој улӧ огӧ-на весалӧј піԋјас. Мі нуӧԁам олӧмӧ уна вреԁнӧј торјас, огӧ пӧртӧј олӧмӧ ԇоԋвіԇалунлы уна колана навыкјас.

Мі кокԋіԁа мірітчам луԁікјаскӧԁ, тӧрӧканјаскӧԁ, пыщјаскӧԁ, веԍіг асланым вылысын новлам тојјас ԁа такӧԁ сіԇ-жӧ зев кокԋіа мірітчам. Тајӧн мі асԍыным олӧмнымӧс сувтӧԁам опасноԍтӧ сы понԁа, мыј тајӧ став наԍекомӧјјасыс паԍкӧԁӧны ԍӧкыԁ заразнӧј віԍӧмјас.

Вот тајӧ омӧԉторјасыс ԁа тӧԁтӧмлуныс отсалӧны віԍӧмјас паԍкалӧмлы. Вот тајӧ омӧԉ торјасыс ԁа саԋітарнӧј ԋекуԉтурноԍтыс орӧԁӧны міјанлыԍ проізвоԁственнӧј план.

Уҗалыԍ јӧз, преԁпріјаԏԏӧјасын ԁа учрежԃеԋԋӧјасын уҗалыԍ труԁӧвӧј коԉԉекԏівјас, колхозјас, совхозјас, карын олыԍјас, школајас, ԃетԁомјас, јаԍԉіјас, коопераԏівјас, вузаԍыԍ преԁпріјаԏԏӧјас ԁа веԍіг торја гражԁана асланыс вынӧн ԁа среԁствојасӧн вермасны нуӧԁны уна саԋітарнӧј меропріјаԏԏӧјас ԁа тајӧн отсавны бырӧԁны вылын інԁӧм тырмытӧмторјассӧ. Тајӧ прӧстӧј меропріјаԏԏӧјасыс, коԁјасӧс поԅӧ ԁа колӧ нуӧԁны уҗалыԍ јӧз среԁствојасӧн ԁа вынӧн, лоӧ саԋітарнӧј міԋімум, коԁӧс олӧмӧ пӧртны колӧм јылыԍ шуӧма 1930-ӧԁ воӧ мај 20-ӧԁ лунԍа правіԏеԉственнӧј шуӧмын.

Мыј колӧ санміԋімум нуӧԁӧм вылӧ

Меԁым пӧртны олӧмӧ саԋітарнӧј міԋімум, ӧԏік-кӧ, колӧ тӧԁны, мыј тајӧ міԋімумас пырӧ, мӧԁ-кӧ, пуктыны ас воԇӧ мог — тајӧ санміԋімумсӧ пӧртны олӧмӧ кущӧмкӧ опреԃеԉоннӧј каԁӧ.

Сӧвет сојузса уҗалыԍ јӧз петкӧԁлісны-ԋін став мірыслы, мыј најӧ асԍыныс інԁӧм торнысӧ пӧртӧны олӧмӧ решіԏеԉнӧја. Асԍыныс настојчівоԍтнысӧ уҗалыԍ јӧз петкӧԁлісны вітвоԍа план решіԏеԉнӧја олӧмӧ пӧртӧмӧн, коԁӧс мі тыртам ԋоԉ воӧн.

Тащӧм-жӧ настојчівӧја-кӧ мі сувтӧԁам мог — бырӧԁны асԍыным саԋітарнӧј ԋеграмотноԍт, секі мі тајӧ участокас петам побеԃіԏеԉјасӧн. Татӧні побеԁа перјӧмыс ԍетас возможноԍт нӧшта бура ԁа плоԁотворнӧја нуӧԁны странаын соціаԉізм стрӧітан уҗ.

Ԉічнӧј саԋітарнӧј міԋімум

Санміԋімум быԁ јӧзлы быԁ местаын оз ков лоны ӧткоԃӧн. Санміԋімум торјалӧ, коԁлы тајӧс лӧԍӧԁӧма. Карса олыԍјаслӧн санміԋімум торјалӧ ԍіктса олыԍ јӧзлы лӧԍӧԁӧм санміԋімум ԁорыԍ. Преԁпріјаԏԏӧјас вылын ковмас бырӧԁны ӧԏік пӧлӧс саԋітарнӧј тырмытӧмторјас, столовӧјјасын — мӧԁ пӧлӧсӧс-ԋін, школајасын — којмӧԁӧс. Торја коԉԉекԏівјаслы кыԋԇі санміԋімум вермас лоны быԁ мортлӧн торја, кыԇ шуасны ԉічнӧј саԋітарнӧј міԋімум.

Тащӧм ԉічнӧј санміԋімумсӧ колӧ лӧԍӧԁны быԁ мортлы аслыс.

Колӧ кутны тӧԁвыв, мыј быԁ морт лоӧ кущӧмкӧ коԉԉекԏів шԉенӧн. Веԍіг оз ӧԏі коԉԉекԏівын, а уна коԉԉекԏівјасын

Кор ме ола ӧԏі комнатаын кымын-кӧ морткӧԁ, секі ме лоа комнатаса коԉԉекԏів шԉенӧн. Мукӧԁ комнатајасын (ӧԏі кварԏіраын) олыԍјаскӧԁ мі лоам кварԏірнӧј коԉԉекԏівса шԉенӧн. Став кварԏірнӧј коԉԉекԏівјасыԍ артмӧны керка коԉԉекԏівјас. Керка коԉԉекԏівјас котыртчӧны квартаԉнӧј коԉԉекԏівӧ, најӧ рајоннӧј коԉԉекԏівӧ ԁа сіԇ воԇӧ.

Преԁпріјаԏԏӧын ԉібӧ учрежԃеԋԋӧын уҗалігӧн мі лоам уҗалыԍ коԉԉекԏівса шԉенӧн.

Јаԍԉіјасын, ԃетсаԁјасын, школајасын асԍыным чеԉаԃнымӧс воԍпітајтігӧн мі лоам баԏ-мам коԉԉекԏів шԉенӧн.

Тајӧ коԉԉекԏівјасыслӧн быԁсӧнлӧн ем асланыс саԋітарнӧј міԋімум. Кор мі сулалам кущӧм-кӧ коԉԉекԏів шԉенын, колӧ чорыԁа нуӧԁны ԁа быԁногыс отсаԍны саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ пӧртӧмын.

Уналы вермас кажітчыны, мыј тамынԁа санміԋімумјассӧ пӧртны олӧмӧ зев ԍӧкыԁ. Збыԉвылас, абу сіԇ. Санміԋімумјас пӧртны олӧмӧ абу јона ԍӧкыԁ.

Уна саԋітарно-гігіјеԋіческӧј навыкјас, коԁјас пырӧны ԉічнӧј санміԋімумӧ, отсалӧны коԉԉекԏівнӧј санміԋімум олӧмӧ пӧртӧмлы. Боԍтам тащӧмтор. Учрежԃеԋԋӧјасын ԁа преԁпріјаԏԏӧјасын пԉеваԏеԉԋіцајас лӧԍӧԁалӧм ԍетас бурсӧ сӧмын секі, кор тајӧ коԉԉекԏівса шԉенјас велаласны ԍӧлавны ԋе җоҗӧ, а ԍӧлаԍан ԁозјасӧ.

Мыј пырӧ ԉічнӧј санміԋімумӧ

Ԉічнӧј санміԋімумӧ колӧ пыртны тащӧм саԋітарно-гігіеԋіческӧј навыкјас:

1. Быԁ вежалунӧ пывԍыны, мыԍԍыны ԁа пывԍӧм бӧрын вежны улыс ԁӧрӧм-гач. Тајӧ колӧ тојԍалӧмыԍ віԁчыԍӧм понԁа. Пывԍаныс-кӧ абу, колӧ гортаԁ јајтӧ мыԍкавны шоныԁ ваӧн ԁа мајтӧгӧн. Пывԍанӧ ветлыны ԉібӧ гортаԁ мыԍԍыны колӧ лӧԍӧԁны опреԃеԉеннӧј лун ԁа час.

2. Быԏ мыԍкавны кіјастӧ ԍојӧм воԇвылын ԁа асмогаԍӧм бӧрын. Кіјасӧ зев кокԋіја кӧлаԍӧны ԍінмӧн аԁԇытӧм зараза — віԍӧмјас. Кіјас мыԍкалӧмӧн мі віԇам аԍнымӧс быԁԍама пӧлӧс віԍӧмјасӧн віԍмӧмыԍ.

3. Быԁ вежалунӧ ӧтчыԁ щӧщӧԁавны гыжјас ԁа пыр віԇӧԁны меԁым ԋајтыс сетчӧ ез чукӧрмы. Гыжјас костӧ кокԋіа чукӧрмӧ ԋајт, накӧԁ щӧщ і віԍӧмјас, ков коԉкјас, коԁјас зев кокԋіа вермасны ԍурны міјан пыщкӧ.

4. Быԁ лун весавны піԋјас мелјӧн ԁа шщӧткаӧн. Піԋјас весавны меԁ бур уԅны воԁігӧн. Щӧткаӧн весалӧны піԋјас костјасӧ ӧшјӧм ԍојан. Он-кӧ весав тајӧ ԍојансӧ, ԍојаныс понԁӧ сіԍмыны, понԁӧны щыкны піԋјас. Таыԍ кыԋԇі, піԋјас весалӧмӧн мі сеԍ весалам став мікробјассӧ, коԁјас пӧвсын унаыԍ овлӧны вуҗан віԍӧмјаслӧн зараза. Піԋјас весалӧм вылӧ быԁ мортлы колӧ торја шщӧтка. Мӧԁ морт щӧткаӧн піԋјас весавны оз поԅ, ӧпаснӧ ԇоԋвіԇалунлы.

5. Комнататӧ колӧ проветрівајтны быԁ лун еща вылӧ кыкыԍ. Асылын — уԅаніныԍ четчӧм бӧрын ԁа рытнас — уԅны воԁігӧн. Форточка колӧ воԍтлыны еща вылӧ 15 мінут кежлӧ. Комнатаас-кӧ олӧны унаӧн, проветрівајтны колӧ унҗыкыԍ. Гожӧмын ӧшіԋтӧ колӧ віԇны воԍсаӧн лун і вој. Комнатааԁ-кӧ форточкаыс абу, колӧ быԏ вӧчны. Та вылӧ ыҗыԁ рӧскоԁ оз ков, а ԇоԋвіԇалунлы пӧԉзаыс лоӧ зев ыҗыԁ.

6. Оз поԅ курітчыны комнатаын. Табак щын ԉоксӧ вајӧ оз сӧмын курітчыԍјаслы, ԉоксӧ вајӧ став јӧзыслы, коԁјас лолалӧны тајӧ щынсӧ. Торја-ԋін ыҗыԁ ԉок вајӧ табак щын чеԉаԃлы.

7. Ен ԍӧлав ԁа ен зырымаԍ җоҗӧ. Ԁуԉԉын ԁа зырымын унаыԍ овлӧны вуҗан віԍӧмајаслӧн мікробјас. Коԍмӧм бӧрын мікробјас кајӧны сынӧԁӧ ԁа лолалігӧн пырӧны ԇоԋвіԇа јӧз тыјасӧ.

8. Ен весав ԁа ен пыркӧԁ паԍкӧмтӧ комнатаын. Бусыԁ сіԇ-ԋін зев ыҗыԁ ԉок вајӧ ԇоԋвіԇалунлы. Тајӧ бусас таыԍ кыԋԇі емӧԍ мікробјас, коԁјас вермасны веԍкавны ԇоԋвіԇа јӧз пыщкӧ ԁа віԍмӧԁны најӧс.

9. Керкаӧ пырігӧн чышкы кокјастӧ. Меԁым ен вермы пыртны комнатааԁ ԋајт ԁа бус, колӧ комнатааԁ пыранінӧ пуктыны кок чышкӧԁјас. Тајӧн мі пеԉкмӧԁам асԍыным оланіннымӧс.

10. Ԍојны колӧ торја таԍтіыԍ, торја паԋӧн ԁа вілкаӧн. Ӧԏі таԍтіыԍ ԍојігӧн кокԋіԁа верман віԍмыны ԉоквіԍӧмӧн (ԍіфіԉісӧн), чахоткаӧн, ԃіфԏерітӧн ԁа уна мукӧԁ пӧлӧс віԍӧмјасӧн.

11. Кызігӧн ԁа ԋесјалігӧн вомтӧ тупкы кінаԁ. Кызігӧн резԍан ԁуԉԉын ԁа кашеԉын унаыԍ овлӧны насморклӧн, гріпплӧн, чахоткалӧн ԁа мукӧԁ віԍӧмјаслӧн мікробјас. Сынӧԁӧ ԍурӧмӧн тајӧ мікробјасыс вермӧны віԍмӧԁны ԇоԋвіԇа мортӧс.

Уборнӧјтӧ віԇӧј сӧстӧма. Ԋекор оз ков тыртны уборнӧјыԍ роԅјас. Ԋеісправнӧј уборнӧј торкӧ сынӧԁсӧ став керкаԍыс.

Кущӧм ногӧн боԍтны ԇоԋвіԇалунлы бур навыкјас

Пыртны ас пыщкаԁ ԇоԋвіԇалунлы бур навыкјас прӧстӧј уҗ, сӧмын аслыԁ колӧ ԍӧлӧмԍаԋ кутчіԍны-а. Мортлӧн ем сещӧм својство — кущӧм-кӧ тор вӧчны велавны. Тајӧ својствоыс мукӧԁ ԁырјіыс вајӧ бур, мукӧԁ ԁырјіыс ԉок. Тајӧ својствонас јӧзыс боԍтӧны аслыныс кыԇі ԉок прівычкајас, сіԇ-жӧ і бур прівычкајас. Мі тӧԁам чуԋ гыж куртчавны велалӧм јӧз аԍныс оз тӧԁлыны, куртчалӧны чуԋ гыжнысӧ, гуԁјӧны нырпыщкӧснысӧ, ԁӧрӧм соснаныс чышкалӧны нырувсӧ. Ԋінӧм і шуны, тајӧ омӧԉ прівычкајас.

Но тајӧ велавны вермӧмсӧ морт вермӧ іспоԉзујтны і ԇоԋвіԇалунлы бур прівычкајас усвоітӧм вылӧ.

Мортлы колӧ сӧмын мыјкӧ ԁыра помԋітны ԍојан воԇвылын кі мыԍкалӧм јылыԍ і сіјӧ тајӧс регыԁ каԁӧн понԁас вӧчны зев кокԋіԁа, веԍіг ачыс оз кут тӧԁны, мыј сіјӧ вӧчӧ. Таԇі-жӧ поԅӧ велавны быԁ лун весавны піԋјас, ԍӧлавны пԉеваԏеԉԋіцаӧ ԁа с. в.

Тащӧм ногӧн поԅӧ усвоітны ԇоԋвіԇалунлы колана став саԋітарно-гігіеԋіческӧј навыкјассӧ. Тајӧ навыкјасыс абу і уна. Таыԍ кыԋԇі, ӧткымын навыкјас міјан емӧԍ быԁсӧнлӧн. Ӧԏі морт — быԁ лун весалӧ піԋјас, мӧԁ — быԁ ԋеԃеԉӧ ветлӧ пывԍыны, којмӧԁ — ԍојан воԇвылын мыԍкалӧ кіјас. Сіԇ-кӧ, саԋітарнӧј міԋімумыс, коԁӧс мі ӧні віԁлалім, нӧшта-на лоас ічӧт.

Кор мі велалам олӧмӧ нуӧԁны тајӧ бур навыкјассӧ секі мі понԁам тајӧ навыкјассӧ пыртны сіјӧ коԉԉекԏівӧ, кӧні мі олам, уҗалам. Таԇікӧн мі отсалам ԇоԋвіԇаммӧԁны уҗ ԁа быт.

Мі ӧні тӧԁам, саԋітарнӧј міԋімум олӧмӧ пӧртӧмӧн мі віԇам аԍнымӧс уна віԍӧмјасыԍ ԁа сіјӧн мі вермам ӧԁјӧнҗыка тыртны промфінплан. Тајӧ ӧԏік торјыс понԁа став уҗалыԍ јӧзлы колӧ усвојітны санміԋімумӧ пыран гігіјеԋіческӧј навыкјас ԁа сіјӧн віԇны асԍыным вын віԍӧмјас кіјӧ шеԁӧмыԍ, меԁым тајӧ став вынсӧ пуктыны соціаԉізм течан уҗӧ.

Саԋітарнӧј куԉтура пыр — соціаԉізмӧ!