ВӦРХІМІЈА ЈЫЛЫԌ
Мыј колӧ тӧԁны быԁ комсомоԉецлы
вӧр промышԉенноԍтын вӧрхіміја јылыԍ.
Вӧрпромышԉенноԍт реконструкціја вопросјас куԅа том јӧзлӧн первојја ставсојузса конференціја, коԁӧс чукӧртлісны Карԁорӧ „Комсомольская правда“ ԁа вӧр промышԉенноԍт Наркомат, вӧчіс уна чоткӧј постановԉеԋԋӧјас вӧрхіміческӧј промышԉенноԍт вопросјас куԅа. Комсомол, кыԇі ԉеԋінскӧј боԉшевістскӧј оргаԋізаціја, век тышкаԍліс асԍыс постановԉеԋԋӧјассӧ олӧмӧ пӧртӧм вӧсна. Но меԁым быԁ комсомоԉец верміс воԇмӧстчӧмӧн пӧртны олӧмӧ вынԍӧԁӧм постановԉеԋԋӧјассӧ, быԁ комсомоԉецлы колӧ тӧԁны, мыј понԁа колӧ коԍаԍны, ԁа верміс меԁ пуктӧм могјас гӧгӧрыс котыртны став том јӧзӧс.
Меԁвоԇԇа пјаԏіԉеткаын вӧрхіміческӧј промышԉенноԍт сӧмын-на кутіс быԁмыны, ԁа ԁревеԍінасӧ кустарнӧј ногӧн хіміческӧј переработкакӧԁ щӧщ кутісны стрӧітчыԍԍыны вӧрхіміјалӧн гырыԍ завоԁјас. Сӧмын меԁыҗыԁ вԋімаԋԋӧсӧ правіԏеԉстволӧн, парԏіјалӧн ԁа ВЛКСМ-лӧн вӧлі пуктӧма вӧр промышԉенноԍтсӧ ԇоԋнас кыпӧԁӧм вылӧ, вӧр леԇӧм вылӧ ԁа вӧрпіԉітан ԁа вӧрсӧ експорԏірујтан могјас вылӧ.
Научно-ісԍԉеԁоваԏеԉскӧј уҗјасыс сіԇ-жӧ вӧліны сӧмын-на завоԃітчан выјынӧԍ — меԁыҗыԁ вԋімаԋԋӧсӧ научнӧј ісԍԉеԁоваԋԋӧын вӧлі пуктӧма бумага ԁа каԋіфоԉно-скіпіԁарнӧј промышԉенноԍтјаслы ԁревеԍінасӧ хіміческӧј ногӧн переработајтан вопросјас вылӧ. Ԇік мӧԁ ԃелӧыс ӧні, вӧрхіміческӧј промышԉенноԍт мӧԁ пјаԏіԉеткаын паԍкалігӧн. Капіталовложеԋԋӧјас обеспечівајтӧны вӧрхіміческӧј промышԉенноԍтын быԁ пӧлӧс проԁукціјалыԍ јона кыптӧм-паԍкалӧмсӧ. Тащӧм кыптӧм-паԍкалӧмыслы колӧ мунны ӧтщӧщ научно-ісԍԉеԁоваԏеԉскӧј уҗјассӧ кыпӧԁӧмкӧԁ, кваԉіфіцірованнӧј каԁрјас лӧԍӧԁӧмкӧԁ ԁа меԁԍасӧ інжеԋерно-ԏехԋіческӧј персоналлыԍ ԁа паԍкыԁ рабочӧј массалыԍ воԇмӧстчӧмсӧ кыпӧԁӧмкӧԁ. Тані том јӧз аслас ентуԅіазмӧн, боԁроԍтнас ԁа настојчівоԍтнас кутас ворсны зев важнӧј ԁа ответственнӧј роԉ. Міјанлы колӧ кыпӧԁны проізвоԁствоын быԁ комсомоԉецлыԍ роԉсӧ массаӧс мобіԉізујтӧм гӧгӧр мӧԁ пјаԏіԉеткасӧ срокӧԇыс — віт во тыртӧԇыс олӧмӧ пӧртӧм вылӧ.
Вӧрхіміја промышԉенноԍт кустарнӧј проізвоԁствоыԍ пӧртчӧ ыҗыԁ соціаԉіԍԏіческӧј промышԉенноԍтӧ. Мӧԁ пјаԏіԉеткаын міјанлы ковмас, кустарнӧј промышԉенноԍтсӧ ԁа кустарно-промыслӧвӧј коопераціјасӧ іспоԉзујтӧмӧн, лӧԍӧԁны вӧрхіміјалыԍ ыҗыԁ інԁустріја. Комсомоԉецлы колӧ лоны прімерӧн ԁа чујԁӧԁыԍӧн (застрельщиком) тајӧ ответственнӧј уҗас. Лӧԍӧԁам вына вӧрхіміја промышԉенноԍт!
Сӧвет сојузын вӧрлӧн став плошщаԃыс 27% мірӧвӧј вӧр плошщаԃԍыс ԁа лоӧ 913,5 мԉн га гӧгӧр. Сіԇкӧ міјан страна вӧрӧн мірас меԁозыр странаыс. Но тајӧ озырлунсӧ іспоԉзујтӧм вылӧ міјанлы колӧ вермыны веԉ уна ԍӧкыԁторјас: ӧԏі-кӧ, міјанлы колӧ бура тӧԁмавны міјанлыԍ вӧр озырлунсӧ, ԁа, мӧԁкӧ, міјанлы колӧ паԍкӧԁны міјанлыԍ тујјас вӧрсӧ ԁа вӧрлыԍ переработајтӧм проԁуктајассӧ кыскӧм-нуӧмыс вылӧ. Зев омӧԉа міјан тӧԁмалӧма Јакутскӧј ԁа Бурато-Монгоԉскӧј автономнӧј респубԉікајасыԍ вӧрјассӧ. Оз ков вунӧԁны сіјӧс, мыј СССР-лӧн меԁуна вӧрыс војвыв јукӧнас, меԁԍа-ԋін Војвыв крајын, Уралын, Ԍібірын, Ԁаԉԋӧј Востокын, кӧні вӧрсӧ петкӧԁны поԅӧ сӧмын јујасті ԁа ӧткымынлаын сӧмын — кӧрт тујјасті.
Омӧԉ тујјас понԁа став вӧр запасԍыс мі експлоаԏірујтам сӧмын 200 мԉн га гӧгӧр.
Мыј мі боԍтам вӧр угоԃԃӧјасыԍ?
Експлоаԏірујтны вермана рајонјасԍыс-на мі іспоԉзујтам сіјӧ плошщаԃас быԁмыԍ вӧрсӧ еща јукӧн вылӧ. Вӧр леԇӧмын мі уна-на коԉам іспоԉзујттӧг мырјас, пујывјас, кырԍјас, чагјас, увјас ԁа мукӧԁ „шыбласјас“.
Боԍтам-кӧ пусӧ вужнас 100 пыԃԃі, то заготовкаыслӧн „шыбласыс“ лоӧ:
Мырјас
.... 2
Јывјас
.... 18
Кырԍ
.... 10
Піԉнӧј пыԅ
.... 12
Чагјас
.... 4
Быԁԍама пӧлӧс обрезкі
.... 16
Ставыс
62
Сіԇкӧ вӧр леԇігӧн мі 62% быԁмӧм ԁревеԍінасӧ ԉібӧ шыблалам, ԉібӧ іспоԉзујтам ԁревеԍіна переработка вылӧ ог-ԋін сетыԍ іԅԃеԉіјӧјас вӧчӧм вылӧ, а сещӧм проԁуктајас вылӧ, коԁјас ԇік мӧԁпӧлӧс својствоаӧԍ, мӧԁ качествоаӧԍ, поԃелочнӧј ԁревеԍіна ԍерԏі.
Вӧрвӧчаніныԍ міјан вӧрпіԉітан завоԁјасӧ мі вајам пӧрӧԁӧм ԁревеԍіна массаԍыс сӧмын 38%. Тајӧ щоктӧ міјанӧс мӧвпыштны — кыԇ бурҗыка ԁа кытчӧҗык поԅас іспоԉзујтны вӧрсӧ пӧрӧԁан местаын лоан „отхоԁјассӧ“, сіјӧ інԁӧм 62%-сӧ. Мехаԋіческӧј обработка вылӧ пулӧн тајӧ коԉасыс оз туј, ԋекущӧм іԅԃеԉјӧ аслыс пӧлӧс переработкатӧг тајӧ коԉасјасԍыԁ вӧчны оз поԅ. Тані і воӧ отсӧг вылӧ хіміческӧј переработкаыԁ.
Прӧста-кӧ веԍіг сотны пулыԍ коԉассӧ, то і сен сотчӧмыс ԍетӧ кущӧм ԍурӧ проԁуктјас, уна пӧлӧс газјас, шом ԁа мук. Пусӧ сотӧмӧн артмӧм проԁуктајаслӧн својствоыс ԇік мӧԁпӧлӧсӧԍ пу својство ԁорԍыс. Тані пу ԇік вежԍӧ, лоӧны сотчӧм бӧрас ԇік мӧԁпӧлӧс качествојас. Пу јона шонтӧмӧн распаԁајтчӧ аслас составнӧј чаԍԏјас вылас, меԁ главнӧј составнӧј чаԍтыԍ разложітчӧм пулӧн — шом. Сыыԍ кынԇі пуӧс шонтігӧн петӧны сетыԍ (пуԍыс) уна пӧлӧс газјас. Сещӧм газјас піас ем сложнӧј газ угԉекіслота. Тајӧ угԉекіслотаыс сіјӧ-жӧ угԉероԁыԍ, сӧмын кіслороԁкӧԁ — газкӧԁ хіміческі ӧтлааԍӧма (в соединении), коԁі (кіслороԁыс) ем сынӧԁын. Артмӧ сеԍԍа пу сотчігас пӧім, коԁ состав пыщкын емӧԍ разнӧј пӧлӧс міԋераԉнӧј совјас, коԁӧс пуыс боԍтӧ быԁмігас вужјаснас муԍыс. Тајӧ міԋераԉнӧј совјасыс муас сылӧны (растворітчӧны) ваын, а ваыс веԍкалӧ муас зерӧн. Сылӧм совјассӧ пуыс вужјаснас боԍтӧ. Лыска пујас сотчігӧн пуыԍ петӧ ԁа пырыԍтӧм пыр жӧ ӧзјӧ ԍір. Җеԋыԁа шуӧмӧн, пу шонтігӧн мі вермам сетыԍ перјыны уна выԉ проԁуктјас — кіԅер, чорыԁ ԁа газообразнӧј проԁуктјас. Пуӧс сотӧмӧн мі перјам шоныԁ, сӧмын секіжӧ вермам перјыны і уна мукӧԁ зев ԁона проԁуктјас: скіпіԁар, каԋіфоԉ, уна пӧлӧс газјас ԁа мук.
Кыԇ мі іспоԉзујтам вӧрлеԇаніныԍ петкӧԁӧм стрӧіԏеԉнӧј ԁа поԃелочнӧј ԁревеԍіна?
Сіјӧ пуыԍ коԁӧс мі вӧрԍыс нуам керјӧн вӧрпіԉітан завоԁјасӧ (кылӧԁӧмӧн, вӧлӧн, авто транспортӧн, поԁвеснӧј ԁа кӧрт тујјасӧн), вӧрпіԉітан завоԁјасас, вӧрлеԇанінасмозжӧ, ог став ԁревеԍінасӧ іспоԉзујтӧ.
Лыԃԃыны-кӧ сӧмын сіјӧ пусӧ (ԁревеԍінасӧ) коԁі локтӧ мехаԋіческӧј разработка вылӧ вӧрпіԉітан завоԁјасӧ ԁа воԇӧ — пусӧ мехаԋіческӧј обработка нуӧԁан завоԁјасӧ быԁԍама пӧлӧс іԅԃеԉјӧ вылӧ, — міјан лоӧ со кущӧм ԍерпас ԁревеԍіна шыбласыслӧн (отхоԁјасыслӧн):
Мыј вӧчігӧн
Шыбласјас (процент лыԁ пу турасԍыс)..
Плака вылӧ кер піԉітігӧн 2 гӧрбуш брусјас вылӧ 4 гӧрбуш
.... 5–10
Пӧв вунԁалӧмын 2 рејка
.... 10–15
Стуԉчакјас торцујтӧм
.... 4–6
Бракујтігӧн орјӧԁлӧм
.... 3–5
Піԉнӧј пыԅ (2 мм куԅа, 1 мм кыза)
.... 10–15
Стружітӧм ԁа лӧсалӧм (ԁолбітӧм)
.... 10–15
Тајӧ табԉіцасӧ поԅӧ вӧлі ԋужӧԁны воԇӧ, сӧмын і сетыԍ ԋін тыԁалӧ, мыј мехаԋіческӧј обработка ԁырјі пуыслӧн ыҗыԁ пај мунӧ отхоԁӧ.
Шуам фаԋернӧј проізвоԁствоын пусӧ поԉезнӧја іспоԉзујтӧмыс кајӧ сӧмын 55%-ӧԇ проізвоԁствоас воан турасԍыс (објомԍыс).
Сіԇ-кӧ і тані, мехаԋіческӧј обработка нуӧԁан завоԁјасӧ вајӧм пусӧ іспоԉзујтӧмын міјан артмӧны уна отхоԁјас, коԁјасӧс колӧ кыԇкӧ іспоԉзујтны. Мукӧԁ коԉасјассӧ поԅӧ-на інԁыны мехаԋіческӧј обработка вылӧ посԋіԃік јашщікјас ԁа бӧчкајас вӧчӧм вылӧ ԁа мук. Но веԉуна јукӧнсӧ бара жӧ колӧ інԁыны мӧԁтор вылӧ, оз мехаԋіческӧј обработка вылӧ, а хіміческӧј переработкаӧ.
Меԁбӧрын, оз ков вунӧԁны, мыј вӧрлеԇӧмын ԁа пусӧ мехаԋіческӧја обработајтӧмын, унапӧлӧс коԉасјас зев бурӧԍ хіміческӧј переработка вылӧ — најӧ зев ԁона проԁуктјас нароԁнӧј овмӧслы. Сіԇ шуам кыԇпу ԍумӧԁыԍ зев бура артмӧ ԃӧгӧԃ, ԋывпулӧн лысјасыс — мунӧ ԋывпу выј вӧчӧм вылӧ; козпулӧн, баԃ пулӧн, ԁублӧн, каштанлӧн ԁа с. в. кырԍыс — ԁубіԉнӧј екстрактјас вӧчӧм вылӧ; пожӧмлӧн жівіца (уԉ ԍірыс), коԁі петӧ пуԍыс раԋітӧм местајастіыс (поԁсочка), а сіԇ жӧ важ пожӧм мырјас — меԁбур іспоԉзујтны каԋіфоԉ ԁа скіпіԁар вӧчӧм-перјӧм вылӧ ԁа с. в.
Пу оз-жӧ ставыс мун поԃелочнӧј іԅԃеԉԉӧ вылӧ ԉібӧ ломтас вылӧ — уна мунӧ пуыс переработка вылӧ, сещӧм ԁона проԁукціја вӧчӧм вылӧ, кыԇ бумага, картон ԁа мукӧԁ тор вылӧ. Но тајӧ переработка јывԍыс мі тані ог кутӧ ԍорԋітны, сіјӧ отноԍітчӧ особӧј проізвоԁствоӧ.
Пулӧн (ԁревеԍіналӧн) својствоыс коԉӧ сӧмын стрӧјевӧј маԏерјалын ԁа поԃелочнӧј іԅԃеԉԉӧ ԁревеԍінаын.
Пулӧн став мукӧԁ јукӧныс, коԁі мунӧ ломтас вылӧ ԉібӧ сырјо вылӧ, сещӧм переработка вылӧ, коԁ бӧрын пулӧн основнӧј пріроԁнӧј својствоыс вежԍӧ, хіміческӧј переработкаӧ. Пусӧ хіміческӧј переработка нуӧԁан вопросјасыс пырӧны особӧј наукаӧ — вӧрхіміјаӧ.
Карл Маркс гіжліс аслас меԁтӧԁчана уҗас, „Капіталын“.
„Економіческӧј епохајас торјалӧны оз сы ԍерԏі, мыј вӧчԍӧ (проізвоԃітчӧ), а сы ԍерԏі кыԇ, кущӧм уҗалан среԁствоӧн проізвоԃітчыԍӧ. Уҗалан среԁствојасыс абу сӧмын морт (челововеческӧј) уҗалан вынлӧн муртас, но і сіјӧ общественнӧј отношеԋԋӧјассӧ петкӧԁлыԍыс (показатель), кӧні мунӧ труԁӧвӧј процессыс“.
„Мі олам особӧј епохаӧ, соціаԉіԍԏіческӧј общество стрӧітан епохаӧ. Воԇын сулалыԍ капітаԉіԍԏіческӧј странајасса научно-ԏехԋіческӧј мыԍԉлыԍ став меԁбур ԁоԍԏіжеԋԋӧјассӧ міјанлы колӧ іспоԉзујтны міјан нароԁнӧј овмӧсын. Міјан колӧ „суӧԁны ԁа панјыны“ воԇын сулалыԍ капітаԉіԍԏіческӧј странајасӧс!“ (Ԉеԋін).
Комсомол быԁ преԁпріјаԏԏӧын лӧԍӧԁӧ особӧј брігаԁајас „Д и П“ („догнать и перегнать“). Сіԇкӧ і вӧрхіміјаын том јӧзлы колӧ воӧԁчыны наукаын ԁа ԏехԋікаын меԁбӧрја, меԁвыԉ ԁоԍԏіжеԋԋӧјас олӧмӧ пӧртӧмӧ.
Ԉеԋіԋец-боԉшевікјаслӧн ставсојузса коммуԋіст парԏіја — ВКП(б) ԁа сыкӧԁ щӧщ ԁа сіјӧ веԍкӧԁлӧм улын томјӧзлӧн ставсојузса ԉеԋінскӧј коммуԋіԍԏіческӧј сојуз — ВЛКСМ, рабочӧј класлӧн ԁа колхознӧј креԍԏанстволӧн воԇмӧстчыԍ ӧԏік отраԁыс СССР-са уҗалыԍ массакӧԁ ӧтлаын нуӧԁӧ кујім главнӧј меропріјаԏԏӧ нароԁнӧј овмӧс кыпӧԁӧм паԍкӧԁӧм вылӧ:
1. Еԉектріфікаціја, проізвоԁство став процессјасын кыԇ мехаԋізаціјалӧн ԁа уҗ меԁраціонаԉнӧја прімеԋітӧмлӧн мыҗӧԁыс (опораыс). Еԉектрічество меԁуԁобнӧј еԋергіја ылӧ ԍетӧм вылӧ ԁа еԉектромоторјасын мехаԋіческӧј еԋергіја прімеԋітӧм вылӧ. Сыпонԁа быԁлаын, кӧні ем ломтас, јона візыв вајас ԁа тӧвјас, сені сулалӧны еԉектроцентраԉјас, гырыԍ вына еԉектростанціјајас.
2. Мі інԁустріаԉіԅірујтам странаӧс, стрӧітам сещӧм завоԁјас, кытӧн мі вермам, капітаԉіԍԏіческӧј странајасыԍ завіԍіттӧг, аԍным вӧчны машінајас ԁа мукӧԁ пӧлӧс оборуԁоваԋԋӧјас промышԉенноԍт став отраԍԉјаслы. А та вӧсна міјанлы колӧ странаӧс обеспечітны меԁвојԁӧр ломтас запасјасӧн ԁа металлӧн.
Сіԇкӧ інԁустріаԉізаціјалӧн могнас лоӧ завоԁјас стрӧітӧмкӧԁ ӧтщӧщ, ломтас ԁа металл перјӧм, кӧн вӧчԍӧны проізвоԁство ӧруԃԃӧјас — машінајас ԁа оборуԁоваԋԋӧ промышԉенноԍтлыԍ став отраԍԉјассӧ снабжајтӧм вылӧ.
3. Меԁбӧрын, нароԁнӧј овмӧссӧ кыпӧԁӧм-паԍкӧԁӧмкӧԁ мі пӧртам олӧмӧ странаын хімізаціја. Мі ӧԁԇӧԁӧмӧн кыпӧԁам-паԍкӧԁам став отраԍԉјассӧ хіміческӧј промышԉенноԍтлыԍ, основнӧј хіміјаԍаԋ, сырјо ԁа быԁпӧлӧс кіслота ԁа шщолоч проізвоԁствоԍаԋ ԁа наыԍ быԁ пӧлӧс сојеԃіԋеԋԋӧјас — совјас ԁа мувынԍӧԁанјас перјӧмԍаԋ завоԃітӧмӧн. Та кынԇі мі паԍкӧԁам хіміческӧј ногӧн переработајтӧм му пыщса пріроԁнӧј јеԍԏественнӧј озырлунсӧ, міԋералјас, металлјас, му вылын быԁманторјассӧ, сеԍԍа мі іспоԉзујтам і сынӧԁсӧ; сынӧԁыԍ мі перјам газ — азот, а сетыԍ мукӧԁ хіміческӧј вешществојаскӧԁ ӧтлаалӧмӧн (сојеԃіԋітӧмӧн) вӧчам урожај кыпӧԁӧм вылӧ мувынԍӧԁанјас.
Тајӧ кујім основнӧј могыс і лоас ӧніја наукалы ԁа ԏехԋікалы, ӧніја економіческӧј епохалы — кыԇ велӧԁліс К. Маркс — общественнӧј отношеԋԋӧјас петкӧԁлыԍӧн; но капітаԉіԍԏіческӧј странаыԍ тані мі торјалам сіјӧн, мыј мі нуӧԁам еԉектріфікаціја, інԁустріаԉізаціја ԁа хімізаціја планӧвӧј соціаԉіԍԏіческӧј сӧветскӧј овмӧсын уҗалыԍ јӧз іԋԏересјаслы, а ог торја капітаԉіст-собствеԋԋікјас іԋԏересјаслы.
Мыј боԍтам пуыԍ хіміческӧј обработкаӧн?
Кутам-кӧ ԍԉеԃітны пу быԁмӧм ԁа сӧвмӧм бӧрԍаыс кӧјԁысԍыс чужӧмԍаԋыс, мытчыԍӧмԍаԋыс ԁа сіјӧ каԁӧԇыс, кор пуыс лоӧ-ԋін шогмана вӧрлеԇігӧн кералӧм вылӧ, меԁвоԇ ԁумвылаԁ уԍӧ: кытыԍ чӧжԍӧ пуыс, пуын мукӧԁ составнӧј јукӧнјасыслӧн запасјасыс?
Вӧлӧмкӧ, пулӧн меԁыҗыԁ пајыс — „угԉероԁ“, коԁӧс мі тӧԁам шомӧн. Пріроԁаын тајӧ угԉероԁыс ем сынӧԁын мӧԁ прӧстӧј вешществокӧԁ — „кіслороԁкӧԁ“ ӧтлааԍӧмӧн. Угԉероԁыслӧн кіслороԁкӧԁ тащӧм ӧтлаԍӧмыс (сојеԃіԋеԋԋӧыс) шуԍӧ угԉекіслӧј газӧн.
Сіјӧ угԉекіслӧј газыс петӧ быԁлаыԍ, кӧн мунӧ угԉероԁа вешществојаслӧн кіслороԁкӧԁ ӧтлааԍӧм (сојеԃіԋеԋԋӧ). Быԁлаын, кӧні сотӧны пу, ізшом, ԋефԏ ԁа мукӧԁ пӧлӧс ломтасјас, кӧні ем угԉероԁ, — угԉероԁ пыр сојеԃіԋајтчӧ сынӧԁса кіслороԁкӧԁ ԁа лоӧ (артмӧ) угԉекіслӧј газ. Таԍаԋ вермас чужны сещӧм вопрос: мыј лоӧ, кутам-кӧ мі шонтыны пусӧ тупкӧса ԁозјын, шуам кӧԏ коԏолын ԉібӧ трубаын, коԁі гӧгӧр тупкӧса, меԁым сетчӧ ез пыр сынӧԁыс?
Тащӧм шонтӧмыс шуԍӧ кос перегонкаӧн (сухаја перегонка ԃерева). Пуӧс хіміческӧја обработајтан тајӧ способыс прӧстӧј шонтӧмнас вӧрхіміческӧј промышԉенноԍтын зев паԍкыԁа прімеԋајтчыԍӧ. Вӧлӧм-кӧ, „кос перегонка“ ԁырјі пуԍыс завоԃітӧны петны уна пӧлӧс вешществојас — кіԅер, чорыԁ ԁа газообразнӧј вешществојас. Ԍӧмын тајӧ разнӧј пӧлӧс став вешществојасын ем угԉероԁ, пулӧн мукӧԁ еԉементјаскӧԁ (составнӧј чаԍԏјаскӧԁ) ӧтлааԍӧмӧн. Кіԅер (жидкие) вешществојасӧн петӧны ԍірјас лыска пујасыԍ (пожӧмпу, козпу, ԋывпу ԁа с. в.). Чорыԁ вешществоӧн артмӧ угԉероԁ — шом, таԍаԋ лоіс промышԉенноԍтлӧн отраԍԉ — шомвӧчӧм (углежжеԋіје). Газообразнӧј вешществојас зев сложнӧјӧԍ ԁа абу ӧткоԃӧԍ лыска ԁа корја пороԁаа пујаслӧн, шуԍӧны сіјӧ составјасыс „геԋераторнӧј газӧн“.
Но ӧԁ оз быԏ ков пусӧ сотны, меԁым сіјӧ ԍетіс угԉекіслӧј газ пулӧн угԉероԁыс кіслороԁкӧԁ сојеԃіԋічӧмӧн — тајӧ процессыс вермас мунны зев ԋӧжјӧ ԁа мі сіјӧс шуам ог сотчӧмӧн, а кіслороԁ окіԍԉајтчӧмӧн (пу сіԍмӧмӧн). Таԍаԋ — угԉекіслоталӧн сынӧԁ тыртан мӧԁ істочԋікыс.
Јешщӧ ем угԉекіслоталӧн сынӧԁӧ петан којмӧԁ істочԋік — пемӧсјас лолалігӧн угԉекіслота петӧм. Кор мі лолалам, то міјан тыјасын (ԉогкӧјын) сынӧԁса кіслороԁ ӧтлааԍӧ (сојеԃіԋајтчӧ) вір пыщса угԉероԁыскӧԁ і мі „сӧстӧм“ сынӧԁсӧ лолыштігӧн, кӧні еща угԉекіслотаыс, бӧр лолыштам „щыкӧм“ сынӧԁсӧ, кӧні ем-ԋін ыҗыԁ процент угԉекіслота.
Пујаслӧн корјас ԁа лысјас составас емӧԍ особӧј вешществојас, коԁі корјаслы ԁа лысјаслы ԍетӧ веж рӧм — „Хлорофіл“. Тајӧ хлорофілыс вермӧ шонԁі вылын кыскыны ас піас (поглошщајтны) сынӧԁса угԉекіслотаыԍ составнӧј јукӧнсӧ — угԉероԁсӧ ԁа ԍетӧ бӧр сынӧԁас — кіслороԁ.
Мыј-жӧ артмӧ пуыԍ, пусӧ разложітігас? Артмӧны разнӧј вешществојас, коԁјасын ем угԉероԁ, сӧмын пыр мукӧԁ вешществојаскӧԁ ӧтлааԍӧмӧн.
Тајӧ мукӧԁ вешществојасыс веԍкалӧны пу составӧ оз сынӧԁԍыс, а почваыԍ (муыԍ). Почваас, сіјӧ состав ԍерԏіыс, емӧԍ разнӧј пӧлӧс міԋераԉнӧј совјас, раԍԏеԋԋӧјаслӧн муас ԍіԍман проԁуктајасыс. Раԍԏеԋԋӧлӧн вужјасыс почваԍыс васӧ кыскігӧн кыскӧны щӧщ і міԋераԉнӧј совјассӧ, коԁјас ԋеуна сылӧны почваса ваас.
Сіԇкӧ пулӧн основнӧј массаыс — угԉероԁыԍ, ваыԍ ԁа сіјӧ составнӧј јукӧнԍыс (воԁороԁыԍ ԁа кіслороԁыԍ) ԁа мукӧԁ міԋераԉнӧј совјасыԍ.
Пу разнӧј пӧлӧс составнӧј чаԍтјасыԍ, ԁа сывӧсна сылӧн разнӧј чаԍтјасыс іспоԉзујтчыԍӧны разнӧј могјас вылӧ.
Корја пороԁа пујаслӧн (баԃ, ԁуб, каштан) кырԍас емӧԍ ԁубіԉнӧј вешществојас, а кыԇпу кырԍлӧн меԁвылысыс — ԍумӧԁыс — ем ԁона маԏерјал, коԁі ԍетӧ сухӧј перегонкаӧн ԃӧгӧԃ.
Обработајтігӧн пу јывјас, гырыԍ увјас ԁа лаптјас, а сіԇ жӧ пес, мунӧны сухӧј перегонка вылӧ ԉібӧ шом вӧчӧм вылӧ.
Основнӧј јукӧныс стволлӧн іспоԉзујтчыԍӧ поԃелочнӧј ԁа стрӧітчан вӧр вылӧ.
Лыска пујаслӧн, шуам, козпулӧн кырԍыс сіԇ-жӧ мунӧ ԁубіԉнӧј екстрактјас перјӧм вылӧ.
Пујывјас, гырыԍ увјас ԁа лапјас (веткајас), а сіԇ жӧ пес — мунӧны шом вӧчӧм вылӧ. Кырԍтӧм пожӧм пес (сосновый баланс) — „крафт-цеԉԉулоза“ проізвоԁство вылӧ — ԁонтӧм бумага ԁа карԁон вӧчӧм вылӧ ԁа с. в.
Кырԍтӧм козпу пес (еловый баланс) мунӧ цеԉԉулоза проізвоԁство вылӧ.
Ԋывпулӧн лысјасыс мунӧны ефірнӧј выј („Ԋывпу выј“) перјӧм вылӧ, пожӧмлӧн ԁа козпулӧн лыскыс тујӧны плаԍԏіческӧј масса перјӧм вылӧ, пӧԁӧшва вӧчӧм вылӧ.
Уԉ ԍір (жівіца) мунӧ каԋіфоԉ ԁа скіпіԁар перјӧм вылӧ.
Важ пожӧм мыр (пневой осмол), смоԉепоԁсочка, вершінӧј ԁа волочковӧј осмол мунӧны каԋіфоԉ, скіпіԁар, крафт-цеԉԉулоза вылӧ ԁа ԍір віјӧԁӧм вылӧ.
Пулӧн основнӧј массаыс мунӧ стрӧітчан маԏерјал вылӧ ԁа поԃелочнӧј маԏерјал вылӧ пуыԍ іԅԃеԉԉӧјас вӧчӧм могыԍ.
Гӧгӧрбокҗык-кӧ мі тӧԁмаԍам СССР-ын меԁвоԇԇа пјаԏіԉеткаӧ вӧрхіміческӧј промышԉенноԍтӧн, то міјанлы ԍінмӧ уԍӧ жеба на сылӧн быԁмӧм-паԍкалӧмыс. Сіјӧ меԁԍасӧ кустарнӧј промышԉенноԍт нога-на.
Гырыԍ завоԁјас меԁвоԇԇа пјаԏіԉеткаын вӧчӧма зев еща.
Сӧмын тајӧ воын контроԉнӧј лыԁпасјас (цифры) лӧԍӧԁігӧн капіталовложеԋԋӧ вӧрхіміческӧј промышԉенноԍтӧ вӧлі решітӧма пуктыны мӧԁ пјаԏіԉетка меԁвоԇԇа воас-ԋін 100 мԉн шајтыԍ ԋе ещаҗык, а сымԁасӧ ез вӧв пуктӧма меԁвоԇԇа пјаԏіԉетка чӧжыс. Тащӧм ыҗыԁ капіталсӧ пуктӧмыс вӧрхіміческӧј промышԉенноԍт оргаԋізујтӧм вылӧ лоі сіјӧн, мыј тајӧ промышԉенноԍтыс војԁӧр вӧлі жеб, а сеԍԍа сіԇ жӧ міјан соціаԉіԍԏіческӧј овмӧслы ыҗыԁ значеԋԋӧ понԁаыс.
К. Маркс велӧԁліс міјанӧс раԅԉічајтны епохајас ез сы ԍерԏі, мыј іменнӧ сіјӧ ԉібӧ тајӧ епохаӧ проізвоԃітчыԍԍӧ (вӧчԍӧ), а сы ԍерԏі, кыԇ, кущӧм уҗалан среԁствоӧн проізвоԃітчыԍӧ сіјӧ ԉібӧ тајӧ проԁукціјаыс. Сіԇкӧ міјанлы колӧ нуӧԁны комсомоԉскӧј тышсӧ со кущӧм тујјасӧԁ:
1. Міјанлы колӧ воӧԁчыны вӧрхіміјаӧс сещӧм кыпӧԁӧм-паԍкӧԁӧмӧ, меԁым нуӧԁны пу переработајтӧм разнӧјпӧлӧс колан проԁукціјаӧ, ԁа меԁԍасӧ сіјӧс, коԁі міјан ез тырмывлы ԁа заграԋіцаыԍ лоӧ вӧлі вајны.
2. Ӧтщӧщ міјанлы колӧ воӧԁчыны вӧрхіміјасӧ сещӧма кыпӧԁӧм-паԍкӧԁӧмӧ, меԁым ставсӧ сіјӧс, мыј мі вӧчам (проізвоԃітам), кутім вӧчны меԁбур метоԁјасӧн меԁбӧрја, меԁвылын наука ԁа ԏехԋіка прімеԋајтӧмӧн, меԁ раціонаԉнӧј уҗӧн.
3. Сеԍԍа міјан колӧ воӧԁчыны вӧрхіміја промышԉенноԍтсӧ сещӧма кыпӧԁӧм-паԍкӧԁӧмӧԇ, кор став кујім воԇԇа інԁӧм прінціпјасыс: еԉектріфікаціја, сіԇ-кӧ і мехаԋізаціја, інԁустріаԉізаціја ԁа хімізаціја міјан вӧрзаготовкајасын ԁа вӧр разработкаын лоӧ ставнас пӧртӧма олӧмӧ.
Та вылӧ міјан том јӧзлы колӧ аԁԇыны тујсӧ, кыті кутас кыпавны-паԍкавны вӧрхіміја. Ӧніја каԁын вӧрхіміја сулалӧ кустарнӧј промышԉенноԍт выјын-на, ԁа сӧмын сӧвет влаԍт ԁырјі, меԁвоԇԇа пјаԏіԉеткаын вермім пуктыны ԁа леԇны уҗӧ меԁвоԇԇа ыҗыԁ завоԁјас вӧрхіміја промышԉенноԍтын. Колӧ отсавны вӧрхіміја кыпалӧм-паԍкалӧмлы сіԇ, меԁым кустарнӧј промышԉенноԍт воԇӧ кыпалӧм-паԍкалӧмкӧԁ щӧщ пуктавны гырыԍ вӧрхіміческӧј завоԁјас, ԍујны меԁбӧрја ԁоԍԏіжеԋԋӧјассӧ наукалыԍ ԁа ԏехԋікалыԍ став вӧр промышԉенноԍтас. А тајӧ лоӧ — колӧ пӧртны олӧмӧ воԇԇа інԁӧм кујім основнӧј могјассӧ.
Мыјԍаԋ боԍтчыны?
Колӧ мыјвыныԍ, решіԏеԉнӧја кучкыны веԍкыԁвыв опасноԍт куԅа кыԇ главнӧј опасноԍт куԅа, коԁі (веԍкыԁвыв опасноԍтыԍ) лоӧ сыын, мыј, на ногӧн абуӧԍ уҗалыԍјаслӧн воԇӧвылӧ перспекԏівајасыс ԏехнологіческӧј процессјасӧ выԉ, бурҗык метоԁјас ԍујӧм вылӧ, оз кужны тышкаԍны еԉектріфікаціјаын, мехаԋізаціјаын ӧԁјас олӧмӧ пӧртӧм вӧсна, бурҗык метоԁјас ԁа бурҗык оборуԁоваԋԋӧјас лӧԍӧԁӧм понԁа ԁа гырыԍ завоԁјас вӧрхіміческӧј промышԉенноԍтын лӧԍӧԁӧм вӧсна. Веԍкыԁвыв оппортуԋістјас оз ескыны рабочӧј класс вынӧ ԁа јонлунӧ, соцсоревноваԋԋӧ ԁа уԁарԋічество резуԉтатӧ ԁа кутчіԍӧны „важас“, став выԉ торјыԍ полӧмӧн. Тащӧм веԍкыԁвыв опортуԋістјаслӧн ԍамыс, ногыс, ӧԁва вӧрӧмын (ԋеповоротԉівоԍт), бјурокраԏізмын, план ԍерԏі уҗсӧ лӧԍӧԁны кужтӧмын, план нуӧԁӧмсӧ ԁа прімітӧм решеԋԋӧјассӧ проверітны кужтӧмын. Ӧтщӧщ колӧ нуӧԁны решіԏеԉнӧј тыш став „шујгавыв“ кусіԋтыԍјаскӧԁ, міјан промышԉенноԍтӧ ԏехԋіка ԁоԍԏіжеԋԋӧјассӧ ԍујӧм куԅа упорнӧј уҗсӧ аԁміԋістраԏівнӧј пріказјасӧн вежны зіԉӧмјаскӧԁ. Стаԉін јортлыԍ квајт условјӧсӧ олӧмӧ пӧртӧмыс вӧрхіміја уҗјас вылын лоӧ меԁбур гараԋԏіјаӧн вӧрхіміја ӧԁјӧҗык кыпалӧм-паԍкалӧмын.
Кыԇ іпоԉзујтчыԍӧны вӧр-промышԉенноԍтлӧн отхоԁјасыс.
Унҗык отхоԁјасыс вӧрлеԇӧмын ԁа вӧрпіԉітан завоԁјасын ԉібӧ ԋӧԏі оз іспоԉзујтчыԍԍыны ԉібӧ іспоԉзујтчыԍԍӧны коԏолјас установкаын сотӧм вылӧ. Вӧр кылӧԁан јујас берԁын матыса вӧрпіԉітан завоԁјасын унҗык отхоԁыс іспоԉзујтчыԍԍӧ ваԁорса увтас інјас, ԁа гуранјас тыртӧм вылӧ. Сӧмын мыјещкӧ коԉассӧ сотӧны піԉнӧј пыԅӧн ԁа рејкаӧн еԉектростанціјајас коԏеԉнӧјын ԁа парӧвӧј установкајасын.
Комсомоԉечјаслы колӧ лоны воԇмӧстчыԍӧн вӧрлеԇанінјасын, вӧрпіԉітан завоԁјасын ԁа вӧр разработкајасын лоӧм отхоԁјассӧ стӧч учітывајтӧмын ԁа тајӧ отхоԁјассӧ меԁраціонаԉнӧја іспоԉзујтӧм куԅа план лӧԍӧԁӧмын.
Завоԃітны колӧ еԉектріческӧј ԁа пароԍілӧвӧј овмӧс котыртӧмԍаԋ. Сотнысӧ колӧ сӧмын мехаԋіческӧј обработкалы шогмытӧмсӧ.
Вӧрлеԇӧмлы быԁ пароԍілӧвӧј установка ԉібӧ еԉектріческӧј станціја обеспечівајтӧ тырвыјӧ мехаԋізаціја олӧмӧ пӧртӧм. Талӧн зев ыҗыԁ значеԋԋӧыс кыԇ уҗалыԍ кі віԇтӧмын (економітӧмын) — сіјӧ міјан оз тырмы-ԁа — сіԇ-жӧ і уҗалыԍјасыслыԍ уҗсӧ кокԋӧԁӧмын.
Сещӧм жӧ значеԋԋӧыс ԍілӧвӧј установкајаслӧн і вӧр разработкаын, вӧрпіԉітӧмын ԁа пу обрабатывајтан завоԁјасын. Сӧмын сені ем отхоԁјассӧ ломтас вылӧ іспоԉзујтан нӧшта ӧԏі важнӧј значеԋԋӧ: міјан пӧшԏі абу-на лӧԍӧԁӧма поԃелочнӧј вӧр коԍтӧм! Тавӧсна пӧшԏі абу-на стрӧјевӧј ԁа меԁԍасӧ поԃелочнӧј вӧрсӧ іскуственнӧја коԍтӧмыс.
Пу отхоԁјас ломтас вылӧ іспоԉзујтӧмын пыр колӧ кутны кујім основнӧј условіјӧ:
1. Колӧ віԇны (раскоԁујтны) сӧмын сіјӧ отхоԁјассӧ, коԁыԍ оз поԅ перјыны (боԍтны) выгоԁнӧјҗык составнӧј чаԍԏсӧ вӧрхіміја спеціаԉнӧј проԁукціја проізвоԁство вылӧ. Сіԇ, шуам, оз ков сотны јона ԍіра пујас ԉібӧ кырԍ, сетыԍ поԅӧ перјыны ԍір ԉібӧ ԁубіԉнӧј екстрактјас.
2. Колӧ ԋе прӧстӧ сотны пу отхоԁјассӧ, а сіԇ најӧс сотны, меԁым најӧ ԍетісны унҗык пӧԉза шоныԁ чукӧртӧмын, коԏолјас шонтӧмын ԁа мук. Та вӧсна пу іскуственнӧја коԍтігӧн колӧ вӧчавны коԍтанінјас (сушіԉԋајас) шоныԁсӧ меԁвыгоԁнӧја іспоԉзујтӧмӧн (огневая осушка)
3. Колӧ сіԇ віԇны (расхоԁујтны) отхоԁјассӧ ломтӧм вылас, меԁым наыԍ ломтыԍігас ыҗыԁҗык выгоԁа перјыны. Шуам, кыԇ правілӧ, отхоԁассӧ мі сотам коԏеԉнӧј установкајасын. Піԉнӧј пыԅ, чаг ԁа мукӧԁ отхоԁјас сотчӧны, меԁым шонтыны ва парӧвӧј машіна коԏолјасын, турбіноустановкајасын ԁа ԏеплоцентраԉјасын. А поԅӧ-ӧԁ вӧлі і сотан отхоԁјасԍыс ӧтщӧщ перјыны ԁона газјассӧ ԁа кіԅерсӧ (ԍірва). Та могыԍ колӧ сотны отхоԁјассӧ сіԇ шуԍан газогеԋераторјасын. СССР-ын најӧс зев-на еща лӧԍӧԁӧма, сӧмын мі стрӧітам ԋін сещӧмјассӧ, машінајас вӧчан ԁа оборуԁоваԋԋӧ вӧчан завоԁјасын.
Став тајӧ вопросјасас том јӧзлы колӧ лоны воԇмӧстчыԍӧн, боԍтԍӧԁыԍӧн уҗсӧ воԇӧ јӧткыԍӧн ԁа планӧвӧј каԉенԁарнӧј заԁаԋԋӧјассӧ прімернӧја олӧмӧ нуӧԁыԍӧн.
Хіміческӧј переработка вылӧ пуыԍ отхоԁјассӧ іспоԉзујтан мӧԁ могыс — сынӧԁтӧг шонтӧмӧн пусӧ переработајтӧм — кос перегонка (сухая перегонка дерева).
Кос перегонкаыс паԍкыԁа мунӧ кустарнӧј промышԉенноԍтын со кущӧм проԁуктјас перјӧм вылӧ: шом — шомвӧчан пачјасын, а сіԇ-жӧ аслыс пӧлӧс установкајасын — „казанјасын“ — кӧрт коԏолјасын отвоԁнӧј трубкаӧн, кӧні кӧԇыԁ сынӧԁнас (шоча ваӧн) сукмӧԁӧны парсӧ ԍір валыԍ ԁа тајӧ ԍір ваԍыс (ԉібӧ „жіжа“-ԍыс, кыԇ сіјӧ шуӧны кустарјас) перјӧны-віӧԁӧны пусӧ воԇӧ обработајтӧмӧн ԍпірт, уксуснӧј кіслота ԁа ацетон. Ԍірваыԍ меԁвоԇсӧ лоӧ оз уксуснӧј кіслота ԉібӧ ацетон, а аслыспӧлӧс ԍӧԁ ԉібӧ руԁ „пу порошок“ (древесный порошок), кытыԍ сеԍԍа і артмӧны тајӧ кык проԁуктыс — уксуснӧј кіслотаыс ԁа ацетоныс. Тані бара жӧ колӧ стрӧітны косперегонка гырыԍ завоԁјас, кустарнӧј промышԉеннӧԍт кыпӧԁӧм паԍкӧԁӧмсӧ воԇӧ нуӧԁӧмкӧԁ щӧщ. Но ӧтщӧщ колӧ мыјвермӧмыԍ ԍујны, кыԇ кустарнӧј промышԉенноԍтын сіԇі і гырыԍ завоԁјасын выԉ ԏехԋіческӧј ԁоԍԏіжеԋԋӧјассӧ. Поԅас стрӧітны ԁугԁывтӧг уҗалан пачјас ԁа перјыны ԍір ваыԍ веԍкыԁа уксуснӧј кіслота ԁа ацетон, „пу порошок“ лолытӧг.
Вӧрхіміческӧј переработка којмӧԁ јукӧнас пырӧ каԋіфоԉ ԁа скіпіԁар вӧчӧм. Тајӧ участокас тышкаԍӧны кык ԏечеԋԋӧ: тајӧ проԁуктјассӧ уԉ ԍірыԍ (жівіцаыԍ) перјӧм, коԁӧс чукӧртӧма „поԁсочкаӧн“, ԁа сіјӧ-жӧ проԁуктјассӧ веԍкыԁа пуԍыс перјӧм (пырҗык пожӧм мырјыԍ), на піыԍ сырјо массасӧ бенԅінын ԁа с.в. екстрагірујтӧмӧн ԉібӧ сывԁӧмӧн.
САСШ-ын 25% гӧгӧр каԋіфоԉсӧ перјӧны екстрагірујтӧмӧн, сӧмын сен паԍкыԁа-на нуӧԁчыԍԍӧ поԁсочнӧј метоԁ. Сывӧсна міјанлы колӧ зев јона іспоԉзујтны кыкнан метоԁсӧ, но екстрагірујтан метоԁыс меԁԍа уԁобнӧј ԉесоԍекјасын важ пожӧм мырјассӧ іспоԉзујтӧм куԅаыс. Вӧрхіміјаын ӧԏі меԁыҗыԁ завоԁыс, коԁӧс стрӧітӧма меԁвоԇԇа пјаԏіԉеткаын — „Вахтан“ завоԁ Ԋіжегороԁскӧј крајын — сы вылӧ пуктӧм наԃејасӧ сіјӧ оправԁајтіс.
Ԋоԉӧԁ јукӧнас вӧрхіміческӧј промышԉенноԍтын лоӧ сіԇ шуԍан ԁревеԍіна гіԁроԉіз нуӧԁан завоԁјас стрӧітан мог. Ԁревеԍіна гіԁроԉізыс сіјӧ — пу отхоԁјассӧ кущӧм-кӧ ԋібуԃ кіслотаӧн (ԍерԋістӧј, ԍернӧј, соԉанӧј, фосфорнӧј, муравјінӧј ԁа мукӧԁ пӧлӧс міԋераԉнӧј ԁа оргаԋіческӧј кіслотајасӧн) обработајтӧм, мыј понԁа пуыԍ сылӧн основнӧј составнӧј чаԍтыс пӧрӧ „пу сакарӧ“ (древесный сахар), мӧԁ јукӧныс, сіԇ шуԍан ԉігԋіныс, мунӧ коԉасӧ. Пусӧ кіслотаӧн обработајтігӧн артмӧм „пу сахарыс“ („древесный сахар“) зев бур кыктор вылӧ: ӧԏі-кӧ, бур кӧрым скӧтлы, мӧԁ-кӧ, тајӧ сакарсӧ поԅӧ шуԅӧԁны ԁа вӧчны сетыԍ еԏіловӧј (віннӧј) ԍпірт, ацетон ԁа мукӧԁ хіміческӧј проԁуктјас. Ԉігԋін, — гіԁроԉізлӧн коԉасыс, ԁона сырјо плаԍԏіческӧј масса перјӧм вылӧ ԉібӧ сіԇ шуԍан „акԏівірованнӧј шом“ сыыԍ вӧчӧм вылӧ, коԁі мунӧ хіміческӧј промышԉенноԍтын разнӧј цеԉјас вылӧ, щӧщ і проԏівогаз маскајасӧ оргаԋізмлы вреԁнӧј газјассӧ ас пыщкас поглошщајтӧм вылӧ, коԁјас (газјасыс) прімеԋајтчӧны војна вылын.
Капітаԉіԍԏіческӧј овмӧсын меԁбӧрја ԁоԍԏіжеԋԋӧјассӧ колӧ міјанлы іспоԉзујтны ԁревеԍінаӧс сещӧм жӧ хіміческӧј переработка вылӧ, меԁым перјыны (вӧчны) разнӧј пӧлӧс пласт массајас, кыԇ піԉнӧј пыԅ, сіԇі і лысјасыԍ ԁа мук. Мі вермам ԋе сӧмын прессујтны пулыԍ коԉасјассӧ кірпіч ногӧн (брікеты), коԁі мунӧ ізшом моз, но і ыҗыԁ ԁавԉеԋԋӧ ԁырјі ԁа вылі ԏемпература ԁырјі пуыс быԏтӧ „пуԅӧ“ („сплавляется“) ӧтпомԍа ӧткоԃ массаӧ. Тајӧ „сылӧм пусӧ ыҗыԁ ԁавԉеԋԋӧ (ԉічкӧм) улын поԅӧ штампујтны пӧвјасӧ ԁа іԅԃеԉјӧјасӧ, кыԇ тај чугуныԍ шеԍԏерԋајас, машіна чаԍтјас ԁа мукӧԁ сещӧмтор вӧчӧны.
Сеԍԍа поԅӧ сорлавны пусӧ хіміческӧј маԏерјалјаскӧԁ ԁа вӧчны ԁона стрӧіԏеԉнӧј маԏерјал пԉітајасӧн.
Ставыс тајӧ пӧшԏі абу на паԍкалӧма СССР-ын ԁа сӧмын-на научно-іԍԉеԁоваԏеԉскӧј уҗјас выјынӧԍ ԁа меԁвоԇԇа завоԁјассӧ-на проекԏірујтан выјын. Тані том јӧзлы колӧ мунны меԁвоԇын, ԏехԋіка ԁоԍԏіжеԋԋӧјас бӧрԍа ԍԉеԃітны ԁа отсавны вӧрхіміја выԉ отраԍԉјаслы. Җеԋыԃік веԍталӧмын он вермы гӧгӧрбок тӧԁмӧԁны вӧрхіміјаӧн. Тајӧ кԋігаас мі пуктам мог сӧмын тӧԁмӧԁны быԁ комсомоԉецӧс меԁглавнӧјнас, меԁым сіјӧ асвелӧԁчӧмӧн (самообразоваԋԋӧ), аслас проізвоԁство ԏехнологіјасӧ бура велӧԁӧмӧн, быԁԍамапӧлӧс курсјас вылын велӧԁчӧмӧн паԍкӧԁіс асԍыс знаԋԋӧсӧ. Лоасны-кӧ кущӧмкӧ вопросјас, шыӧԁчӧј „Комсомольская правда“ реԁакціјаӧ вӧрхіміја вопросјас куԅа консуԉтаціјаӧ.
Міјан абу на тырмымӧн ԉіԏератураыс, коԁӧс поԅӧ вӧлі еԍкӧ інԁыны, а бурҗыкыс ставыс-ԋін разаліс. Но поԅӧ на інԁыны хіміјасӧ ԁа вӧрхіміјасӧ еща тӧԁыԍјаслы:
„Лесохимическая промышленность СССР“, коԁӧс леԇіс коміԏет по хімізаціјі; брошурасӧ леԇӧма П. I. Ԁубов ԁа I. В. Фіԉіпповіч общӧј реԁакціја улын, петӧма 1930 воӧ.
Налы коԁјас тӧԁӧны хіміјасӧ; ме інԁа (рекоменԁујта) Н. I. Ԋікіԏін общӧј реԁакціја улын „Химическая технология дерева“ учебԋік, коԁӧс леԇӧма 1931 воӧ, ԁоныс 3 шајт 25 ур.
Сеԍԍа налы, коԁјас тӧԁӧны вӧрхіміјасӧ, верма інԁыны ԋеважӧн-на роч вылӧ вуҗӧԁӧмӧн леԇӧм ԋіга:
Л. Ф. Хајԉеј ԁа Л. 3. Уајз, „Химия древесины“, ԁоныс 2 шајт 60 ур
Важ коми гижӧд