ВӦР ОВМӦС МЕХАԊІԄІРУЈТӦМ
ПОБЕԀАЛӦН ТУЈЫС — СТАԈІН-ЈОРТЛӦН КВАЈТ УСЛОВЈӦ.
Міјан странаса економікаын вӧрлӧн зев ыҗыԁ роԉыс. Вӧр колӧ міјан гігант стројкајас вылӧ. Вӧр колӧ ԋаԋ вӧԃітан ԁа скӧтвіԇан уна ԍурс совхозјаслы ԁа уна ԁас ԍурс колхозјаслы. Вӧр колантор Ԁонбасса шахтајаслы, Кузбасса шахтајаслы ԁа ізшом перјан мукӧԁ баԍԍејнјаслы. Вӧр колӧ бумага вӧчан промышԉенноԍԏлы сырјӧ вылӧ. Вӧр колӧ пес вылӧ. Вӧрыԁ — вамоԁа, соціаԉіԍԏіческӧј інԁустріја гігантјаслы, Магнітогорсклы, Кузԋецкстројлы, Тагіԉскӧј гігантјаслы оборуԁоваԋԋӧ ԋӧбӧм вылӧ. Вӧрыԁ нароԁнӧј овмӧс быԁ отраԍԉӧ колантор.
Вӧр промышԉеннӧԍԏ уԍпешнӧја тыртӧ віт воԍа плансӧ. Ԍӧкыԁ (
Со ԋекымын лыԁпасјас вӧр промышԉенноԍԏ проԁукціја соԁӧмыслӧн. 1921-ӧԁ воын вӧлі вӧчӧма 1 700 ԍурс кубометр піломаԏерјал, 1931-ӧԁ воын проԁукціјаыс кыптіс 27 міԉԉон кубометрӧԇ піломаԏерјал ԁа ԃелӧвӧј ԁревеԍіна куԅа. 1929-ӧԁ воын вӧлі вӧчӧма 88 міԉԉон кубометр, 1930-ӧԁ воын 112 міԉԉон ԁа 1931-ӧԁ воын 129 міԉԉон.
Кӧԏ і веԉ јона соԁӧ-паԍкалӧ вӧр промышԉенноԍԏыԁ, сӧмын сіјӧ соԁӧм-паԍкалӧмыс нароԁнӧј овмӧслы век-на оз тырмы. Нароԁнӧј овмӧслы вӧр маԏерјал колӧм лыԁыс важӧн-ԋін панјіс вӧр промышԉенноԍт куԅа віт воԍа планын інԁӧм лыԁсӧ. Металл, транспорт, ізшом, выԉ стројкајас, керкајас стрӧітӧм зев јона корӧны вӧр маԏерјал. Вӧр маԏерјалыԁлӧн тырмытӧмыс вермас торја участокјасын паԁмӧԁны віт воԍа план уԍпешнӧја тыртӧмсӧ.
Веԍкыԁа колӧ шуны: вӧр промышԉенноԍԏыԁ коԉӧ бӧрӧ, бӧрӧ коԉӧ сы вӧсна, мыј омӧԉа пӧртӧ олӧмӧ Стаԉін јортлыԍ квајт условіјӧсӧ.
Бӧрӧ коԉӧ сы вӧсна, мыј ԏехԋіка бокԍаԋ ез-на перевооружітчы. Бӧрӧ коԉӧ сы вӧсна, мыј научно-ісԍԉеԁоваԏеԉскӧј мыԍԉыс омӧԉа-на уҗаліс вӧр овмӧс реконструкціја куԅаыс.
Міјан уҗјаслӧн гігантскӧј планыс — мӧԁ вітвоԍа планыс — нӧшта уна корӧ вӧрсӧ вӧр промышԉенноԍԏыԁлыԍ: вӧр промышԉенноԍԏлы колӧ уна пӧв соԁтыны асԍыс проԁукціјасӧ соціаԉізм стрӧітӧм вылӧ. Вӧр промышԉенноԍԏлы колӧ локтан кык воас сещӧм јона воԇӧ мунны, меԁым сылӧн проԁукціјаыс тырмас нароԁнӧј овмӧслы.
Сіԇ-кӧ (а мыј сіјӧ сіԇ, ԋекоԁ соԍԍыԍны оз кут), міјанлы меԁвојԁӧр збыԉыԍ колӧ боԍтчыны вӧр овмӧс ԏехԋіка бокԍаԋ реконструірујтны.
Стаԉін јорт, хоԅајствеԋԋікјас совешщаԋԋӧ вылын выԉногӧн уҗалӧм јывԍыԁ віԍталіг, торја упор вӧчіс нароԁнӧј омӧс мехаԋіԅірујтӧм вылӧ. Тајӧ меԁвојԁӧр інмӧ вӧр промышԉенноԍтлы, вӧр промышԉенноԍтыс нароԁнӧј овмӧсын меԁ труԁојомкӧј отрасԉ-ԁа.
Ӧні колӧ cіԇі лӧԍӧԁны уҗсӧ вӧрас, меԁым сені уҗалан ԍӧкыԁ условјӧјассӧ раԃікаԉнӧја вӧлі кокԋӧԁӧма, сытӧг пыр уҗалыԍ каԁрјастӧ, вообще уҗалан вынтӧ, ԍӧкыԁ лоӧ кутны вӧр уҗаԁ. „Реконструкціја каԁӧ ԏехԋіка ставсӧ решајтӧ“. Вӧр промышԉенноԍԏ реконструкціјаыԁ ставыс-жӧ ԏехԋіка сајын. Ԏехԋіка отсалас міјанлы шеԁӧԁны пуыԍ ставсӧ, мыј поԅӧ сыыԍ шеԁӧԁны. Ԏехԋіка міјанӧс ԁугӧԁас пуыскӧԁ (
Поԅӧ ӧмӧј ԏерпітны, меԁым сещӧм ыҗыԁ маԏерјаԉнӧј рессурсјасыс мунісны міјан бокӧ, госуԁарственнӧј ԁохоԁлы вӧчны сещӧм урӧн? Ԏехԋікалы колӧ вӧрыԍ отхоԁјассӧ іспоԉзујтӧм кынԇі кыпӧԁны уҗыслыԍ проізвоԃіԏеԉноԍԏсӧ. Міјан вӧрын уҗыԁлӧн проізвоԃіԏеԉноԍԏыс зев-на ічӧт. Вӧлӧмкӧ, вӧрын уҗалыԍлӧн Гермаԋіјаын уҗ проізвоԃіԏеԉноԍԏыс ԍіԅім пӧв вылынҗык а Амерікаын ӧкмыс пӧв вылынҗык міјанын ԁорыԍ. Гермаԋіјаын Рінко-пілаӧн кујім піԉітчыԍ пӧрӧԁӧны 170 пуӧԇ лун. А міјан кіӧн піԉітан пілаӧн кык морт пӧрӧԁӧны сещӧм пусӧ луннас 15–17-ӧс сӧмын. САСШ-ын, Ԏіхіј океан берԁын, кытӧн пујасыс гіганткоԃ гырыԍӧԍ, пӧрӧԁчӧны сӧмын мехаԋіческӧј пілаӧн. Форԁлӧн 90 саԋԏіметр кыза путӧ піԉітӧны 20 ԍекунԁӧн.
Міјан, кінаԁ піԉітӧмнаԁ, сещӧм пусӧ пӧрӧԁӧны кыԅ пӧв ԁырҗык.
ТУЈЫС ӦԎІ — ТРУԀОЈОМКӦЈ УҖЈАС МЕХАԊІԄІРУЈТӦМ.
Соціаԉізм овмӧс вермас побеԃітны ԁа побеԃітас, лоӧ-кӧ міјан бур, вылын ԏехԋіка ԁа уҗлӧн вылын проізвоԃіԏеԉноԍԏ.
Вӧр промышԉенноԍԏлӧн могјассӧ лоӧ нуӧԁӧма таво, пјаԏіԉетка ештӧԁан воӧ, ԁа локтан (мӧԁ) пјаԏіԉеткаӧ, кыптас-кӧ вӧрын уҗ проізвоԃіԏеԉноԍԏыс.
Кущӧм тујјас емӧԍ вӧр промышԉенноԍԏ воԇын тајӧ основнӧј могјассӧ нуӧԁӧм вылӧ? Ем сӧмын ӧԏі туј — труԁоемкӧј процессјассӧ мехаԋіԅірујтны.
Мыј міјан ӧні керԍӧ вӧрас? Міјанлы оз поԅ ошјыԍны зев ыҗыԁ успехјасӧн, мі зев-на матӧ коԉім первобытнӧј ԏехԋікатӧ. Кыԇі ԁас војас сајын черӧн кераԍім ԁа вӧлӧн вӧрсӧ кыскалім, сіԇі і ӧні кіӧн піԉітчан піла, чер, пу ԁоԃ ԁа креԍԏанскӧј вӧв вӧр промышԉенноԍԏын уҗалан основнӧј среԁствојасыс.
Міјан научно-іԍԍԉеԁоваԏеԉскӧј мыԍԉ тајӧ уҗалан кӧлујсӧ перестроітӧм куԅаыс зев на еща вӧчіс. Зев-ԋін мі копіјаалім Рытыв-вывлыԍ ԁа Амерікалыԍ ԁоԍԏіжеԋԋӧјассӧ. Ԃерт, сені омӧԉыс ԋінӧм абу — мі ԋекор-на ег чӧвтчылӧј капітаԉіԍԏіческӧј ԏехԋікаыслыԍ бурҗыкторсӧ боԍтӧмԍыс ԁа сіјӧ соціаԉізм ԍіԍԏемаӧ пыртӧмԍыс. Но та выјын оз-на поԅ еновтчыны.
Міјанлы колӧ сещӧм уҗалан кӧлуј лӧԍӧԁны, меԁым локтан војасӧ-жӧ панјыны ԁа бӧрӧ коԉны капітаԉізмлыԍ вӧрын уҗалан ԏехԋікасӧ.
Кущӧм тујјасӧԁ колӧ мунны вӧр овмӧс мехаԋіԅірујтӧмыс? Тујыс ӧԏі. Сіјӧс інԁіс міјан парԏіјаным — јон машіннӧј станціјајас лӧԍӧԁан туј. Ті быԁсӧн тӧԁанныԁ соціаԉіԍԏіческӧј ԍіктса овмӧслыԍ зев бур опытсӧ, МТС лӧԍӧԁан опытсӧ. Сіјӧ опытыс уҗнас аԍсӧ правԁајтіс. І вот тајӧ опытсӧ вӧр овмӧсӧ вуҗӧԁӧмсӧ, ԃерт, кытјастікӧ вежлалӧмӧн, колӧ решітны хоԅајственнӧј профсојузнӧј ԁа меԁԍа-ԋін комсомоԉскӧј оргаԋізаціјајаслы. Машінно-вӧр станціјајасыԁ сіјӧ лоӧны сещӧм інԁустріаԉнӧј преԁпріјаԏԏӧјас, коԁјас віԇасны мехаԋізаціја кӧлујсӧ вӧрпаԍталаыс разӧԁӧмԍыс, шыблалӧмԍыс, ԁа шымыртасны берԁаныс уҗалан став процессјасӧ, меԁым најӧ ԍетасны меԁыҗыԁ ефект. Машіно-вӧр станціјаыслы колӧ мехаԋіԅірујтавны вӧр пӧрӧԁӧмсӧ, піԉітӧмсӧ, кыскалӧмсӧ, став процессӧ меԁвоԇԇа уҗԍаԋыс ԁа ваӧ леԇӧмӧԇыс, ԉібӧ кӧрт туј вылӧ зԁајтӧмӧԇыс.
Вӧрлеԇан став процессјасӧ мехаԋіԅірујттӧг мі ԋекыԇі огӧ вермӧ боԍтны став бурсӧ вӧрыслыԍ. Мехаԋізаціјаыслыԍ міјан колӧ боԍтны ставсӧ, мыј поԅӧ боԍтны сы помыԍ.
Машінно-вӧр станціја вермас лӧԍӧԁны вӧрлеԇан јон пыруҗалыԍ каԁрјас, машінно-вӧр станціја бырӧԁас ԍезонԍа вор леԇӧмсӧ ԁа отсалас пуктыны вӧгӧгӧрчӧж вӧрлеԇан уҗ.
Поԅны кутас гожӧмнас щӧщ вӧрсӧ леԇны, сыын сылӧн зев ыҗыԁ преімушществоыс. Вӧрлеԇан машіннӧј станціјаыԁлыԍ уҗсӧ поԅас нуны і вӧр кылӧԁӧм куԅа. Вӧр кылӧԁан уҗсӧ ставсӧ-жӧ колӧ мехаԋіԅірујтны.
ԎЕХԊІКА ФРОНТЫԀ — СІЈӦ КЛАССӦВӦЈ ТЫШ ФРОНТ.
Мыј міјан ем збыԉыԍсӧ?
Емӧԍ сещӧм рабоԏԋікјас, коԁјас ԁумајтӧны, мыј воԇӧ вӧртӧ колӧ леԇны кресԏана вынӧн, ԁа колхозса ԁа креԍԏана вӧвјасӧн. Мукӧԁыс ԁумајтӧны, мыј простој мехаԋізаціјаыԁ ԁа веԍіг узкокоԉејнӧј поԁвеснӧј тујјасыԁ, тракторјасыԁ ԁа автомобіԉјасыԁ — сіјӧ ԇік ԋінӧм. Мыј ӧні-жӧ колӧ ставка вӧчны сложнӧј мехаԋізмјас вылӧ, вӧркыскалан паԍкыԁ кӧрт туј вылӧ. Веԍкыԁвыв ԁа „шујгавыв“ оппортуԋізм тащӧм еԉементјасыс віԇӧԁӧны, кыԇі еԍкӧ орӧԁны вӧрлеԇан уҗ мехаԋіԅірујтӧмсӧ, најӧ паԁмӧԁӧны парԏіјалыԍ ԃірекԏівасӧ пыр уҗалыԍ каԁрјас лӧԍӧԁӧм јылыԍ ԁа соціаԉізм формаа уҗ лӧԍӧԁӧм јылыԍ ԃірекԏіва олӧмӧ пӧртӧмсӧ.
Правіԏеԉство ԍетіс бӧрја кык воас 300 міԉԉіон кымын шајт вӧрлеԇан уҗ мехаԋіԅірујтӧм вылӧ. А віԇӧԁлыны-кӧ, кыԇі, кущӧма уҗалісны мехаԋізмјаснас, аԁԇам, мыј уна хоԅајственнӧј оргаԋізаціјајас уҗалӧмаӧԍ јавӧ ԋекытчӧ шогмытӧма. Шуам Војвыв крајын Јареԋгаса Семігороԁнӧј поԁвеснӧј тујјас — коԁјасӧс таво вӧчӧма — планнысӧ тыртісны сӧмын 1% вылӧ. Зев бур мотовозјас сулалӧны уҗтӧг, кӧні став условіјӧјасыс емӧԍ налы уҗавнысӧ вӧрлеԇанінас. Тракторнӧј парк Ԉеԋінграԁса облаԍтын тыртіс асԍыс заԁаԋԋӧсӧ сӧмын 12% мынԁа. Уралын мехаԋіԅірујтӧм тујјасыс асԍыныс планнысӧ тыртісны сӧмын 16% мынԁа вылӧ. 208 імпортнӧј мехаԋіческӧј пілаыԍ Ԉеԋінграԁса облаԍтын кык тӧлыԍ мыԍԏі коԉі сӧмын җынјыс; 100-ыс сы-піыԍ щыкі. 80 кубометр піԉітан норма пыԃԃі піԉітісны сӧмын 12–15 кубометр.
Мыј вӧсна таԇі артмӧ? Ӧԏі кӧ, мыј мехаԋіԅірујтӧм процессјасӧн веԍкӧԁлыны кужтӧмла, мӧԁкӧ, мехаԋізмјаскӧԁ кыԇ ԍурӧ ԋекытчӧ тујтӧма вӧԃітчӧмла.
Емӧԍ ԃерт і зев бур уҗјас. Боԍтам Пԉеԍецкса тракторнӧј база Војвыв крајыԍ. Тајӧ базаас тракторјас тӧвбыԁ уҗалісны кујім ԍменаӧн, сӧмын 20–30 мінут сувтӧмјасӧн (
Мыј ԏехԋіка фронтыԁ, меԁԍа-ԋін вӧрын, классӧвӧј тыш нуӧԁан фронт, сіјӧ тыԁалӧ сыыԍ, мыј классӧвӧј враглӧн паԁмӧԁчӧмыс вӧлі век ԉокҗык ԁа ԉокҗык, быԁ выԉ мехаԋізм лӧԍӧԁігӧн.
Трактор база ӧзтӧмјасыԁ ԁа тракторјастӧ щыкӧԁӧмыԁ вӧр овмӧсын вӧлі обычнӧј јавԉеԋԋӧӧн. Сетчӧ жӧ сеԍԍа вӧр наукаын лоіны сещӧм „ԏеореԏікјас“, коԁјас выступајтісны вӧр промышԉенноԍԏ мехаԋіԅірујтӧмлы паныԁ. Мі ԁыр огӧ вунӧԁӧј Орлов, Морозов, Богословскіј ԁа Шуԉіј профессорјасӧс. Огӧ вунӧԁӧ најӧс вӧр промышԉенноԍԏлы ыҗыԁ омӧԉсӧ вӧчӧм куԅаныс.
Стаԉін јортлӧн кывјасыс „Мі-кӧ еԍкӧ мӧԁ-ногӧн пуктім овмӧсӧн веԍкӧԁлӧмсӧ, јона воԇҗык-кӧ еԍкӧ мі кутчіԍім ԏехԋіка велӧԁӧм-овлаԃејтӧм берԁаԁ, щӧкыԁҗыка ԁа тӧлкӧн-кӧ еԍкӧ ԍујԍылім овмӧсӧн веԍкӧԁлӧмӧ, вреԃіԏеԉјасыԁ еԍкӧ ез вермыны тащӧм јона вреԃітны“ — тајӧ кывјасыс торјӧн інмӧны вӧр промышԉенноԍԏӧ.
Вӧрлеԇан фронт вылаԁ классовӧј враг вылазкајаслы, буржуазнӧј ԁа оппортуԋіԍԏіческӧј ԏеоріјајасыԁлы колан ԁа тырман отпор ез вӧв ԍетӧма.
Мехаԋізаціја куԅа уҗ паԍкӧԁӧмкӧԁ, веԍкыԁвыв оппортуԋістјасӧс, мехаԋізаціјалы паныԁ муныԍјасӧс ерԁӧ петкӧԁӧмкӧԁ щӧщ колӧ чорыԁа кучкыны кіаныс „шујгавыв“ прожекԏорјаслы, коԁјас оз колӧм коԃа ԁонјавны прӧстӧј уҗсӧ, прӧстӧј мехаԋізаціјајассӧ, коԁјас талун-жӧ щӧктӧны архівӧ ԍетны чер ԁа піла.
ЕԈЕКТРІЧЕСТВО — ВОРӦ!
Вӧрлеԇан машіннӧј станціја вӧчӧмтӧ ӧԁԇӧԁан конкретнӧј могјаскӧԁ щӧщ колӧ меԁјонасӧ, комсомол оргаԋізаціјајаслы ԁобітчыны решіԏеԉнӧј перелом ӧніја агрегатјаслыԍ ԁа мехаԋізмјаслыԍ еффекԏівноԍԏсӧ кыпӧԁӧмас. Торјӧн ыҗыԁ вԋімаԋԋӧ пуктыны транспорт среԁствојас тырвынӧн (
Вӧрын уҗалыԍ комсомоԉецјаслы, меԁԍасӧ сојузӧ выԉӧн локтыԍјаслӧн уҗыԁ помтӧм. Тан оз поԅ каԅтышттӧг коԉны Војвыв крајса комсомоԉецјаслыԍ вӧрлы еԉектрічество ԍетӧм куԅа зіԉӧмсӧ. Наукаыԍ маԍԏітӧј јӧз вӧлі ԁоԉӧны (
Но Војвыв крајса комсомоԉецјас тајӧ уҗас, парԏіја оргаԋізаціја отсӧгӧн решітісны ԁобітчыны асԍыныс ԁа боԍтчісны вӧчны еԉектріфікаціјаалӧм меԁвоԇԇа вӧрлеԇан-комбінат. Тајӧ комбінатас кутасны нуӧԁны опыта уҗјас еԉектрічествосӧ вӧрӧ пыртӧм куԅа. Став мехаԋізаціја процессыс лоӧ еԉектріфікаціјаалӧма. Ԁумыштӧј сӧмын тащӧм еԉектріфікаціјаалӧм вӧрлеԇан машіннӧј-станціја јывԍыс, кытӧні ток ԍетӧмӧн кутасны уҗавны пілајас, еԉектровозјас, геԋераторјас, кытӧні оз ковмы сымынԁа уҗалыԍ кі, ԁа с. в.
Тајӧ абу-ԋін мечта: Рытывылын, Амерікаын тащӧм еԉектріфікаціјаалӧм участокјасыс емӧԍ ԋін. Еффектлунныс налӧн зев ыҗыԁ. Таво февраԉ тӧлыԍын, Архангеԉскын волі том јӧзлӧн меԁвоԇԇа ставсојузса конференціја вӧрԏехԋіка куԅа. Сіјӧ конференціјаыс ԍетіс поԁув мыҗӧԁ војвывса комсомоԉецјаслы ԁа шуіс, мыј еԋергеԏіческӧј овмӧсыԁ вӧрлеԇан мехаԋіԅірујтӧмаԁ зев ыҗыԁтор. Еԋергеԏіка базаыԁ вӧраԁ, ломтасјас ыҗыԁ запас понԁаыс (пуыслӧн шыблаланторјасыс) вермас ԍетны еԉектроеԋергіја іспоԉзујтан ыҗыԁ еффект. Вӧра рајонјасса комсомол оргаԋізаціјајаслӧн могыс — боԍтны опытсӧ Војвыв крајлыԍ ԁа пракԏіческі пуктыны вопрос вӧр леԇан уҗсӧ еԉектріфікаціјаалӧм јывԍыс. Еԉектріфікаціјаавны колӧ вӧр пӧрӧԁӧмсӧ, кражјалӧмсӧ, вӧрпеткӧԁӧмсӧ трасс ԁорас, вӧрсӧвтӧмсӧ, пурјаԍӧмсӧ.
Со кущӧмӧԍ основнӧј могјасыс комсомоллӧн ԏехԋіка бокԍаԋ перевооружітчӧмын. Сӧмын, меԁым нуӧԁны тајӧ могјассӧ, колӧ ԍерјознӧја пуктыны вопрос асшӧр (собственнӧј) машіна вӧчӧм јылыԍ.
А та јылыԍ быԏ колӧ мӧвпыштны сыпонԁа, мыј імпортлы колӧ пуктыны пом, сы понԁа, мыј імпортсӧ оз поԅ леԇны сӧветскӧј вӧрӧ. Вӧр овмӧсӧ машіна стрӧітӧм ӧнӧԇ муніс зев жеба. Сіјӧ і гӧгӧрвоана, ӧԁ машінајассӧ меԁвојԁӧр міјан лоі аслыным вӧчны ізшом, металл ԁа транспорт отраԍԉјаслы. Сӧмын мӧԁ пјаԏіԉетканас тајӧ уҗсӧ колӧ пуктыны зев паԍкыԁа, боԉшевікнога упорствоӧн ԁа настојчівоԍԏӧн.
Вӧр промышԉенноԍԏлы талун-жӧ колӧ пуктыны вопрос мехаԋізаціја јывԍыԁ ԁа ԏехԋіка бокԍаԋ реконструкціја јывԍыԁ став суԁта-паԍтанас.
Пракԏіческӧј уҗыс сӧвет завоԁјасын ԁа маԍԏерскӧјын мехаԋіческӧј агрегатсӧ вӧчӧм куԅаыс ӧнӧԇ на ез ԇікӧԇ мезԁы вӧр промышԉенноԍԏӧс імпортԍыԁ. Ӧні тајӧс колӧ пуктыны пракԏіческӧј реԉсјас вылӧ.
Міјан фабрікајас ԁа завоԁјас уԍпешнӧја вӧчӧны бԉумінгјас, комбајнјас, ԁасјасӧн јона сложнӧј машінајас.
Сіԇ-кӧ, најӧ вермасны щӧщ вӧчны: рамајас, моторнӧј пілајас, газогеԋераторјас вӧр леԇан уҗсӧ мехаԋізаціјаалӧм вылас. Јарославса завоԁлӧн вӧр піԉітан рама, — коԁі сулалӧ сӧмын 5 ԍурс шајт сӧветскӧј ваԉутаӧн, тӧԁчана бурҗык Боԉінԃер рама ԁорыԍ, коԁі сулалӧ 6–10 ԍурс шајт іностраннӧј ваԉутаӧн.
Тајӧ сӧмын меԁвоԇԇа воԍковјасыс імпортԍыс мынӧмын. Воԇын емӧԍ зев ыҗыԁ гаранԏіја, зев ыҗыԁ возможноԍԏјас вӧр овмӧслы тырмымӧн соціаԉіԍԏіческӧј інԁустріја гырыԍ агрегатјас ԍетӧм куԅаыс.
КОТЫРТНЫ МАССАЫСЛЫԌ ВОԆМӦСТЧӦМСӦ.
Но тајӧ могјассӧ нуӧԁны он вермы рабочӧјјас, колхоԅԋікјас ԁа меԁԍа-ԋін комсомоԉецјас участвујттӧг. Колӧ кыпӧԁны массасӧ ізобретаԏеԉство вылӧ. Таԍама іԋіціаԏіваыс міјан абу еща. Колӧ сӧмын кужны веԍкӧԁны, нӧшта кыпӧԁны сещӧм іԋіціаԏівасӧ. І тані комсомоԉецјас воԇын зев ыҗыԁ мог.
Вӧр рајонјасса ԉеԋінскӧј комсомол аслас ԉесоԏехԋіческӧј конференціја вылас боԍтіс асвылас зев ыҗыԁ мог — кутчіԍіс шефавны вӧр промышԉенноԍԏ мехаԋіԅірујтӧмын.
Ԁумајтам, мыј сіјӧ тајӧ могсӧ нуӧԁас. Ӧԁ кутчіԍлыны вӧр овмӧс ԏехԋіка бокԍаԋ реконструкціја ԁінӧ, кутчіԍлыны сӧмын куш ӧԏі фејерверк раԃі — сіјӧ лоӧ могсӧ ԋе нуӧԁӧм.
Колӧ ԏехԋіка бокԍаԋ перевооружітан уҗсӧ вӧчны боԉшевік ԍамӧн (настојчівоԍԏӧн). Секі ԏехԋіка бокԍаԋ бӧрӧ коԉӧм участокыс — вӧр промышԉенноԍԏ — ԍетас тырмымӧн вӧр быԁмыԍ нароԁнӧј овмӧслы гігантскӧј потребноԍԏјассӧ могмӧԁны. Секі мі кокԋӧԁам вӧрлеԇан уҗ условіјӧјассӧ ԁа секі мі сещӧма кыпӧԁам уҗ проізвоԃіԏеԉноԍтсӧ, мыј капітаԉіԍԏіческӧј раціонаԉізаціјалӧн петкӧԁласјасыс јона бӧрӧ коԉасны.
Колӧ тӧԁвылын кутны, мыј вӧр промышԉенноԍԏ СССР-ын воыԍ-воӧ јонҗыка петӧ паԍкыԁ інԁустріја туј вылӧ, а капітаԉіԍԏіческӧј вӧр промышԉенноԍԏ, кӧні кыз вӧрсӧ кералӧма-ԋін, воыԍ воӧ чінтӧ уҗсӧ. Тані нароԁнӧј овмӧс мукӧԁ облаԍтјасын моз-жӧ тыԁалӧ преімуществоыс Сӧветскӧј Соціаԉіԍԏіческӧј ԍіԍԏемалӧн капітаԉіԍԏіческӧј ԍіԍԏема воԇын.
Міјанлы ԍетӧма зев ічӧт каԁ капітаԉіԍԏіческӧј странајасӧс ԏехԋіка ԁа економіка бокԍаԋ панјынысӧ. Сӧмын міјанлы тујсӧ вӧтӧԁнысӧ інԁӧма ԁа сіјӧ главнӧјыс.
„Главнӧјыс ӧні сыын, меԁым вӧлі боԉшевікԍама јона зіԉӧм (
