ПОРԌ ВӦԂІТӦМЫН ОТСӦГ
ПОРԌВІԆӦМЛӦН КОЛАНЛУН
Воыԍ-воӧ соԁӧ олыԍ лыԁ Сӧвет сојузын, стрӧіталӧны выԉ гырыԍ карјас, фабрік-завоԁјас, піԍкӧԁӧны выԉ кӧрттујјас, соԁӧ проізвоԁство вылын уҗалыԍ робочӧј арміја. Страналӧн інԁустріаԉіԅірујтчӧмыс мувіԇ овмӧслыԍ корӧ век ӧтарӧ унҗык і унҗык ԍојан прӧԁуктајас, а на пыщкын меԁколанјасыс — јај ԁа гос. Јаја ԍојантӧг оз поԅ ԁыр уҗавны ԍӧкыԁ уҗ вылын. Меԁым бура уҗавны, колӧ бура ԍојны. Сіԇкӧ інӧ, меԁым уҗавнысӧ ԁа паԍкӧԁчынысӧ промышԉенноԍт верміс, ԍіктса овмӧслы зев регыԁја каԁӧн колӧ сіԇ котыртчыны, меԁым ԍетны тырмымӧн колана гос ԁа јај. Воԇԇа каԁјасӧ јонҗыкасӧ вӧлі снабжајтӧны солалӧм мӧс јајӧн — говјаԃінаӧн; ыж јајыԁ ԁа порԍ јајыԁ рынокјас вылын зев еща вӧлі. Ӧніја каԁӧ јајӧн вузаԍан рынокјас вылын, заграԋічајасын, ԃелӧыс вежԍіс, јонҗыкасӧ кутчіԍісны порԍ јајӧн вузаԍны.
Амерікаын ԁа Гермаԋіјаын җын јајыс — порԍ јај. Ԇік-жӧ тащӧм вежԍӧм, тӧԁӧмыԍӧн, лоӧ і Сӧвет сојузын. Лоӧ, ԃерт, оз веԍшӧрӧ: сы вылӧ ем зев гырыԍ помкајас.
Кущӧмӧԍ-нӧ сіјӧ помкајасыс — прічінајасыс?
Сіјӧ помкајасыс порԍ сајас: мукӧԁ пемӧсјас — мӧсјас ԁа ыжјас ԁорыԍ порԍыԁ меԁуна ԁа меԁрегыԁ вермӧ јајсӧ вӧчны.
Порԍыԁ — быԁԍама торсӧ ԍојыԍ пемӧс. Сіјӧ ԍојӧ став ԍікас кӧрымсӧ, кущӧмӧн верԁам мӧсјасӧс ԁа ыжјасӧс, таыԍ кыԋԇі порԍыԁ ԍојӧ веԍіг сещӧм кӧрымјас, кущӧмӧс мӧс-ԋі ыж оз ԍојны. Порԍлы поԅӧ ԍетны турун, ԍілос, ӧтрубјас, жмых, кос турун, ԉубӧј ԍікас туԍ (ԋаԋ), пыԅ, таыԍ ӧпріч — јај пыԅ ԁа вірыԍ вӧчӧм пыԅ, чері пыԅ, ӧтувја ԍојаніныԍ шыбласјас ԁа с. в.
Ԋе ӧԏі гортса пемӧс оз быԁмы сещӧм ӧԁјӧн, кущӧма быԁмӧ порԍ. Ангԉіјскӧј порԍпі чужӧм бӧрас веԍітӧ 1,2 кілограмм, 6 тӧлыԍ мыԍԏі ԍӧктаммӧ 80 кілограммӧԇ, а 1 во бӧрԏі — 160 кг-ӧԇ; міјан кукаԋ чужіганыс веԍітӧ 28 кг мынԁа, воҗын мыԍт 100 кг, а 12 тӧлыԍ мыԍт 195 кілограмм. Мӧԁногӧн-кӧ шуны, порԍпіыс вочӧжнас быԁміс-соԁіс 130 пӧв, а кукаԋыс сӧмын 7 пӧв.
Мӧскыԁ вочӧжнас вајӧ ӧԏі кукаԋ, ыж — ӧԏі ԉібӧ кык баԉӧ, порԍ — быԁ во кык пӧрјаыԍ піјанаԍігӧн вајӧ 20 порԍпі. Порԍлыԍ сӧмын ӧԏі воԍа јылӧмсӧ быԁтӧмӧн поԅӧ боԍтны 1–2 тонна јај ԁа гос.
10 ԁа 12 тӧлыԍӧԇ быԁтӧм бӧрын еԋ порԍјасӧс поԅӧ-ԋін тырԍӧԁны, најӧ аԍныс аскоԃсӧ кутасны вӧчны.
Гырыԍ пемӧсјас ԍетӧны 1 кілограмм јај 10–12 кг. кӧрым верԁӧмыԍ (тамынԁа кӧрымсӧ арталӧма іԁ пыԅӧн), порԍ 1 кг. јајсӧ ԍетӧ 4–5 кг. іԁ пыԅ верԁӧмыԍ, мӧԁногӧн-кӧ шуны — 1 кг. јајсӧ порԍыԁ вӧчӧ, мӧс ԍерԏі җын ԁон вылӧ.
Вывті ӧԁјӧ быԁмӧмысла порԍ стаԁаыԍ јај вылӧ поԅӧ вочӧжӧн начкыны унҗык порԍ, мӧс ԁа ыж ԁорыԍ. Амерікаса лыԁпасјас ԍерԏі со кущӧм % воӧ начкӧмыԍ:
| Мӧсјас | .... 30,8 |
| Ыж | .... 28,1 |
| Порԍ | .... 81,2 |
Шуам сіԇ, міјан-кӧ ем 100 мӧс, 100 ыж, 100 порԍ, то на пыщкыԍ, быԁ во мі вермам начкыны сӧмын 31 мӧс, ԁа 28 ыж, а порԍсӧ мі вермам начкыны 81 ԁуш. Та вӧсна порԍ рӧԁыс оз чін.
Начкігӧн порԍ ԍетӧ меԁуна прӧԁукта. Порԍлӧн начкӧм бӧрԍа ԍӧктаыс ловја ԍӧкта ԍерԏіыс 75–88%, а мӧсјаслӧн унавылӧ 50–60%.
Начкӧм бӧрас порԍлӧн ԋекущӧм шыблас абу: щӧԏсӧ јона ԋӧбӧны заграԋічаӧ, кішкаыс (ԍувјасыс) мунӧны калбас вӧчны, вірсӧ коԍтӧны, ізӧны ԁа віԇӧны скӧт кӧрым вылӧ ԉібӧ мујас кујӧԁавны.
Порԍлӧн јајыс ԁа госыс вывті бур, быԁ ногӧн сіјӧс поԅӧ ԍојны. Сіјӧс поԅӧ солавны, поԅӧ копԏітны; копԏітӧмӧн порԍыслӧн јајыс ԋекущӧма оз щык, веԍіг бурҗык ԁа чӧскыԁҗык-на лоӧ. Та бокԍаԋ порԍјајыԁ мукӧԁ пемӧс јајјас ԍерԏі јона бур.
Мӧс јај ԁа ыж јај солалӧм бӧрас чӧскыԁтӧмҗык лоӧ, ԁонтӧмҗыка секі сіјӧс цеԋітӧны.
Порԍвіԇны Сӧвет сојузын поԅӧ быԁлаын, војвывса тунԁраын кыԋԇі. Ԍӧкыԁ інԁыны сещӧм рајон, кӧні еԍкӧ ез поԅ ыҗыԁ выгоԁаӧн віԇны порԍ. Ԍібырын, јона паԍкалӧма скӧтвіԇӧм, кӧні стрӧіталӧма ԁа уҗалӧны зев уна сыр ԁа выјвӧчан завоԁјас, јӧвшыбласјас вылас поԅӧ віԇны-верԁны уна ԍурс порԍ. Украіна, Војвыв-Кавказ, Волга пӧлӧнса рајонјасын, кӧнјасын кӧԇӧны кукуруза, поԁсолнух ԁа ԉуцерна, порԍтӧ віԇны јона-жӧ шогмӧ. Центраԉнӧј черноԅомнӧј облаԍтын, кӧні кӧԇӧны уна ԋаԋ ԁа выја куԉтурајас, ԉібӧ картупеԉ, корԋеплоԁјас ԁа кԉевер вӧԃітана Рытыввыв облаԍтын і быԁлаын поԅӧ кутчіԍны порԍвіԇны.
Сіјӧ еща-на јешщӧ. Сіԇ-жӧ і промышԉеннӧј рајонјасын, гырыԍ карјасын ԁа фабрік-завоԁјасын пӧрԍвіԇӧмтӧ поԅӧ паԍкӧԁны: ӧтувја гырыԍ ԍојан-јуанінјасын, кыԍ зев уна шыблас коԉӧ, сіјӧ шыбласјаснас поԅӧ ԋе ӧԏі ԍурс порԍ верԁны. Меԁԍа-ԋін јона порԍвіԇӧмтӧ паԍкӧԁны колӧ кутчіԍны гырыԍ овмӧсјасын — совхозјасын ԁа колхозјасын, совхозјасаԁ ԁа колхозјасаԁ быԁԍікас кӧрым шыбласыс вывті-жӧ уна. Шыбласјас сорԏірујтчан пунктјасыԍ, меԉԋічајасыԍ, еԉеваторјасыԍ, шыԁӧс ԃерԋітанінјасыԍ, выјвӧчан, сырвӧчан, крахмал-патока вӧчан завоԁјасыԍ, столовӧјјасыԍ і быԁлаыԍ — поԅӧ верԁны порԍјаслы.
Ӧтка овмӧсјасын порԍвіԇны поԅӧ, сӧмын, ԃерт, сіԇінаԁ абуҗык выгӧԁнӧ. Порԍвіԇӧмыԁ тырбур ԍетас сӧмын гырыԍ овмӧсјасын — совхозјасын ԁа колхозјасын, кӧні віԇӧны уна ԍо ԉібӧ уна ԍурс ԁуш.
Сӧвет сојуз пыщкын ԍојӧм кыԋԇі порԍјајтӧ вузалӧны заграԋічаӧ-і, меԁјонасӧ Ангԉіјаӧ. Сӧвет сојузлы колӧ мыјверман паԍкӧԁны ԁа соԁтыны порԍјајнас вузаԍӧмсӧ: порԍ јајвылӧ мі вајам заграԋічаыԍ зарԋі, а зарԋіыԁ, кыԇі мі тӧԁам, міјанлы јона колӧ, меԁым ԋӧбны фабрік-завоԁјаслы оборуԁоваԋԋӧ, тракторјас ԁа мукӧԁ ԍікас мувіԇ уҗалан машінајас ԁа ӧруԃіјӧјас.
Порԍјај заграԋічаӧ нулывлісны і важӧн, сӧмын јона еща-а. Ревоԉуціја бӧрын правіԏеԉство јона чорыԁа тајӧ уҗ ԁорас боԍтчіс, стрӧіталіс уна гырыԍ беконнӧј фабрікјас. Бӧрја војасӧ Ангԉіјаӧ со мыјԁта бекон нуӧма:
| Војас | РСФСР | Украіна | |
| Кілограмм | Шајт ԁон | Кілограмм | |
| 1925/26 | 984.000 | — | 1.392.000 |
| 1926/27 | 4.197.000 | 2.764.877 | 3.840.000 |
| 1927/28 | 7.882.000 | 5.402.825 | 4.656.000 |
Тајӧ табԉіцаԍыс тыԁалӧ, заграԋічаӧ бекон вузалӧм РСФСР-ыԍ і Украінаыԍ воыԍ-воӧ соԁӧ. Сӧмын сіјӧ абу-на јешщӧ тырмымӧн, абу-на став возможноԍтсӧ сы вылӧ іспоԉзујтӧма. Аԍнымӧс-кӧ мі ӧткоԃалам зев ԇоԉаԋік странакӧԁ — Ԁаԋіјакӧԁ (сылӧн плошщаԃыс важ Мӧскуаса губерԋаԍа ічӧтҗык), мі аԁԇам: сіјӧ-жӧ 1927-ԁ воын Ԁаԋіја начкіс 4.952.818 порԍ ԁа 40.000 порԍ вузаліс Гермаԋіјаӧ ловјанас. Ԁаԋіја вузаліс Ангԉіјаӧ со мыјԁта бекон:
| Војас | кілограмм лыԁ |
| 1925 | .... 191.570.000 |
| 1926 | .... 190.229 000 |
| 1927 | .... 256.380.000 |
60%-ыс Ангԉіјаӧ вајӧм бекон пыщԍыс Ԁаԋіјалӧн. Сыкӧԁ ӧтщӧщ — ԁатскӧј бекон меԁԁона став беконјас пыщкас, веԍігтӧ Сӧвет сојузса беконыԍ ԁонаҗык.
Вајӧԁӧм лыԁпасјас петкӧԁлӧны, мыј Ԁаԋіјаыс орԁјӧма Сӧвет Сојузӧс бекон віԇӧмнас ԁа заграԋічаӧ нуӧмнас. Артавны-кӧ порԍ лыԁсӧ Ԁаԋіјалыԍ ԁа міјанлыԍ, аԁԇам: Ԁаԋіјаын-кӧ быԁ 100 морт вылӧ воӧ 88 порԍ, то міјанын сӧмын 13 порԍ. Колӧ јешщӧ боԍтны тӧԁвылӧ со мыј: міјан порԍыԁ ԁа ԁатскӧј порԍыԁ абу ӧткоԃӧԍ. Міјанлы, јешщӧ јона-на ԁыр лоӧ уҗавны-мырԍыны, меԁым міјанлыԍ порԍнымӧс вајӧԁны ԁатскӧј порԍӧԇ.
Міјанын ем став возможноԍтыс, став коланторјыс порԍвіԇӧм кыпӧԁӧм-паԍкӧԁӧм вылӧ. Сӧмын кужтӧмыс міјанӧс јона унаыԍ торкӧ. Меԁыҗыԁ уҗ порԍвіԇӧм ӧԁԇӧԁӧмын уԍӧ план ԍерԏі уҗалан соціаԉіԍԏіческӧј овмӧсјаслы — совхозјаслы ԁа колхозјаслы.
ДОХОԀНӦЈ ԀА УБЫТОЧНӦЈ ПОРԌВІԆӦМ
Оз ставԍікас порԍыс вајны выгоԁа овмӧслы. Понԁам-кӧ мі ас овмӧсаным віԇны рочԍікаса омӧԉік порԍјасӧс, міјан став арталӧмјасыԁ ԁа мырԍӧмыԁ веԍ вошӧ. Җеԋыԁ каԁӧн тырмымӧн јај секі міјанлы оз во. Овмӧсын порԍвіԇӧмлӧн выгоԁајасыс артавԍӧны со кущӧмторјасӧн: 1) ӧԁјӧ быԁмӧмнас, 2) ыҗыԁ ԍӧктанас ԁа 3) ԁонтӧма верԁӧмнас.
Вермӧ-ӧ прӧстӧј ԍікаса порԍ могмӧԁны тајӧ корӧмјассӧ? Ԋекущӧма оз. Міјан порԍыԁ вывті ԋӧжјӧ быԁмӧ, тырбурӧԇ сӧвмӧ сӧмын 2–2½ во мыԍт, а ԍӧктаыс муртса-муртса воӧ 80–100 кілограммӧԇ. Сыыԍ ӧпріч, сещӧм порԍтӧ быԁтыны јона ԁона сувтӧ, кӧрымыс вывті уна мунӧ-ԁа.
Украінаын вӧчӧм опытјас ԍерԏі прӧстӧј порԍыс 1 кілограмм јајсӧ ԍетӧ 11–15 кілограмм ԋаԋ верԁӧмӧн, а ангԉіјскӧј порԍ 1 кілограмм јајсӧ ԍетӧ 4,5–6 кілограмм ԋаԋ верԁӧмӧн.
Ԁохоԁ ԍетана порԍвіԇӧмтӧ прӧстӧј порԍјаснаԁ он вермы лӧԍӧԁны. Віԇӧԁлам-кӧ мі заграԋічаса уҗ вылӧ, мі аԁԇам: мыј најӧ важӧн-ԋін ӧткажітчӧмаӧԍ асланыс порԍ пороԁаыԍ ԁа вӧԃітӧны куԉтурнӧј порԍ рӧԁјас, коԁјас ԁохоԁсӧ јона уна ԍетӧны.
Куԉтурнӧј порԍ быԁмӧ ӧԁјӧ, ылӧ коԉӧ прӧстӧј ԍікас порԍјасӧс. Воҗын мыԍт ангԉіјскӧј поԁԍвіноклӧн ԍӧктаыс воӧ-ԋін 80 кілограммӧԇ, а во мыԍт ԍӧктаммӧ 160–1?5 кг-ӧԇ. Тырбурӧԇ быԁмӧмнас сылӧн ԍӧктаыс воӧ 250–300 кг-ӧԇ, ԉібӧ — мӧԁногӧн-кӧ шуны — ӧԏі сещӧм порԍыслӧн ԍӧктаыс 3–4 прӧстӧј порԍ мынԁа.
2–3 во чӧж олігӧн прӧстӧј порԍыԁ унҗык кӧрым ԍојас, а јајсӧ ԍетас сӧмын 80 кгр. Сымԁа јајсӧ ԍетӧ бур рӧԁ порԍ 6 тӧлыԍӧн. Ԃерт сеԍԍа, прӧстӧј порԍыԁлӧн јајыс овмӧсыԁлы вывті ԁона лоӧ, сіјӧ-жӧ кӧрымнас-кӧ поԅӧ быԁтыны 4–6 порԍ ԁа боԍтны 4–6 мынԁа унҗык бур јај.
Но кӧԏ мыј, а, прӧстӧј порԍыԁлӧн емӧԍ бур качествојас-і: сіјӧ абу піска, оз требујт бур оланінјас ԁа бур ԁӧԅӧр. Быԁ ԍіктса олыԍ тӧԁӧ, мыјӧн верԁӧны ԁа кыԇі ԁӧԅӧрітӧны прӧстӧј порԍјастӧ. Тулысԍаԋ арӧԇ најӧ котралӧны ԋекущӧм ԁӧԅӧртӧг луԁын, пӧткӧԁчӧны мыјԍурӧ кокувԍыс. Најӧ јірӧны турун, парјаԍӧны помӧј шыбласјас піын ԉібӧ пырӧны граԁјӧрјасӧ, саԁјас пыщкӧ ԁа корԍӧны пуктас коԉасјассӧ ԁа м. т. Најӧ вывті јонӧԍ кок јылас, зев ылыті вермӧны кыщовтны, ԋекущӧма оз прамӧја муԇны. Сеԍԍа та ԍікаса порԍыс зев рӧԁаӧԍ: ӧтчыԁјӧныс најӧ вајӧны 10–12 порԍпіӧԇ. Бур мамјас најӧ, јона јӧлаӧԍ, чеԉаԃнысӧ бура ԁӧԅӧрітӧны, порԍпіјаныс тӧвјӧны кокԋіԃік кӧԇыԁ оланінјасын, кӧԇыԁԍыс ԋінӧммынԁа оз повны. Сӧмын налӧн ԋӧжјӧ быԁмӧмыс, ічӧт ԍӧктаыс ԁа уна кӧрым ԍојӧмыс тујтӧммӧԁӧны најӧс.
Кущӧм ԍікас порԍ міјанлы колӧ вӧԃітны? Тајӧ јуалӧмас став спеціаԉістјасыс воӧны ӧԏі кыв вылӧ — колӧ-пӧ вӧԃітны ангԉіјскӧј порԍ рӧԁ.
Мувылын ԋеӧԏі страна абу, кӧні еԍкӧ оз вӧԃітны ангԉіјскӧј порԍјассӧ асԍыныс порԍвіԇӧмсӧ кыпӧԁӧм могыԍ. Сещӧм-жӧ тујӧԁ колӧ мунны Сӧвет сојузын-і, сыног кыпӧԁны порԍвіԇӧмсӧ.
Кымынкӧ ԁас во сајын Ангԉіјалӧн вӧліны сещӧм-жӧ прӧстӧј порԍјас, кущӧмјасӧс ӧні мі вӧԃітам. Порԍјасыслӧн вывті ԋӧжјӧ быԁмӧмыс ԁа ыҗыԁ верԁас ԁоныс ангԉічанаӧс чујԁӧԁісны асԍыныс порԍјассӧ, најӧс бурмӧԁӧм могыԍ, тырԍӧԁны кітајса порԍјаскӧԁ. Кітајечјас — немӧвӧјԍа порԍвіԇыԍјас, налӧн порԍјасыс јона торјалӧны ангԉіјаса порԍјас ԁорыԍ. Налӧн вӧлі бурӧщ став бурторјыс, мыј ез вӧв ангԉіјскӧј порԍјаслӧн. Кітајскӧј порԍјас вывті ӧԁјӧ сӧвмӧны, 12 тӧлыԍ мыԍт најӧ воӧны-ԋін тырбурӧԇ, сӧмын — мыј омӧԉыс налӧн вӧлі — кітајскӧј порԍ 12 тӧлыԍ мыԍԏі ԁугԁӧ быԁмӧмԍыс, ԍӧктанас воӧ сӧмын 100–115 кілограммӧԇ. Сеԍԍа најӧ кӧԇыԁӧс ԋекущӧма оз ԏерпітны. Јона ԁырӧн, кітајскӧј ԁа ангԉіјскӧј порԍјассӧ мӧԁа-мӧԁыскӧԁ тырԍӧԁӧмӧн, најӧ лӧԍӧԁісны аслыс ԍікас рӧԁ — ангԉіјскӧј посԋі порԍјас. Тајӧ порԍ рӧԁыс ез-на бурмӧԁ ԍӧлӧмјассӧ ангԉічаналыԍ, најӧ воԇӧ уҗсӧ нуӧԁісны. 1851-ԁ воын прӧстӧј робочӧј ткач — Іоԍіф Туԉеј — выставка вылӧ петкӧԁіс выԉ порԍ рӧԁ, коԁі вӧлі торјалӧ воԇԇа пӧрӧԁаԍыс. Сещӧм рӧԁсӧ кутісны шуны „јеҗыԁ гырыԍ ангԉіјскӧј порԍјасӧн“.
Туԉејлӧн шеԁӧԁӧм торјасыс ез-на енԁыны.
Воан 1852-ԁ воын сіјӧ бара выԉ ԍікас порԍ рӧԁ петкӧԁіс, коԁӧс ԋімтісны „шӧркоԃԃем јеҗыԁ порԍӧн“. Ангԉіјаын јона паԍкалӧма шӧркоԃԃем ԍӧԁ порԍ рӧԁ, ԉібӧ беркшірјас.
ПОРԌ ПОРОԀАЈАС.
АНГԈІЈСКӦЈ ПОСԊІ ЈЕҖЫԀ ПОРԌ РӦԀ.
Тащӧм рӧԁа порԍјасыс ез паԍкавны Ангԉіјаын-ԋі, міјан Сӧвет Сојузын. Тащӧм ԍікас порԍјасыс зев ӧԁјӧ сӧвмӧны, 6 тӧлыԍ мыԍԏі налӧн ԍӧктаыс лоӧ 65–75 кілограммӧԇ. Јона бура пӧткӧԁчӧны јӧла помӧјјасӧн ԁа сулӧԁӧмӧн верԁігӧн. Пӧскӧԏіна вылын оз вермыны јірԍыны, ветлынысӧ оз вермыны-і, лыјасыс сылӧн вывті ԋебыԁӧԍ-ԁа. Јајыс налӧн вывті госа, солавны-ԋі копԏітны оз шогмы, бекон лӧԍӧԁны он-жӧ вермы. Порԍјасыс вывті ԋежнӧјӧԍ, кӧԇыԁыԍ ԁа шоныԁыԍ јона полӧны; вывті піскаӧԍ, корӧны бур ԁӧԅӧр, еща порԍпі вајӧны-і. Јона ӧԁјӧ јывмӧны (
Тајӧ пемӧсјасыслӧн гӧныс нач јеҗыԁ, куыс вӧсԋі, щӧԏыс шоч. Јурыс җеԋыԁ, нырыс чангыԉа (јона чегӧма), лыԍікас лыјасыс пыщкӧслаԋ пырӧмаӧԍ, а увԁорја кӧршалыыс (чеԉуԍтыс) воԇӧ чургыԍӧма.
Овмӧс бокԍаԋ наыԍ ыҗыԁ бур абу, меԁԍа-ԋін міјан сојузын. Сӧмын гаралан помыс сылӧн бур; сіјӧ порԍԍаԋыс кык Ангԉіјскӧј порԍјас артмісны — гырыԍ јеҗыԁјас ԁа шӧркоԃԃем јеҗыԁјас.
АНГԈІЈСКӦЈ ГЫРЫԌ-ЈЕҖЫԀ ПОРԌЈАС.
Ангԉіјскӧј гырыԍ-јеҗыԁ рӧԁа порԍјас артмісны посԋі-јеҗыԁ порԍјасӧс меставывса порԍјаскӧԁ тырԍӧԁӧмӧн. Меԁвоԇԇаыԍ сіјӧс лӧԍӧԁӧма Јоркшірскӧј округын, сывӧсна сіјӧ шуԍӧ „јоркшірскӧј пӧрӧԁаӧн“ — Јоркшірӧн. Јоркшірјасыԁ јона ӧԁјӧ паԍкалісны Ангԉіја паԍтала. Бурлуныс тащӧм ԍікас порԍјасыслӧн вывті тӧԁчанаӧԍ-ԁа, регыԁ мыԍт понԁісны-ԋін петкӧԁны заграԋічаӧ ԁа заграԋічаын асԍыныс порԍјассӧ сіјӧн понԁісны тырԍӧԁавны. Ӧні јоркшір порԍтӧм странаыԁ ԋекӧн ԋін абу. Амеріка, Ԁаԋіја, Гермаԋіја, Швеціја, Норвегіја, Фінԉаԋԃіја, Поԉша, Ітаԉіја, Чехословакіја і мукӧԁјас — торјӧн ԁонјалісны сылыԍ бурлунсӧ ԁа вајісны асланыс странаас. Јоркшірјасӧс вајавлісны ревоԉуціјаӧԇԍа Роԍԍіјаӧ-і. Секі-ԋін вӧлі лӧԍӧԁалӧма рассаԃԋікјас рӧԁјӧԁны, јоркшір порԍ рӧԁсӧ паԍкӧԁны. Сӧмын, колӧ шуны, сещӧм порԍјасыԁ зев-на-жӧ еща вӧлі. Сӧмын ревоԉуціја бӧрын, порԍвіԇӧм вӧснаыс јонҗыка понԁісны тӧжԁыԍны-ԁа, рассаԃԋікјасыс јона соԁісны.
Асланым Сојузпыщса порԍјасӧс віԇӧм паԍкӧԁӧм кыԋԇі, сещӧм порԍјассӧ ыҗыԁ парԏіјајасӧн вајавлісны Ангԉіјаыԍ. Ӧніја каԁԍа јоркшірјасыԁ еща торјалӧны-ԋін важ ԁырԍа ԍерԏіыс. Војԁӧрсӧ Ангԉіјааԁ јонҗыкасӧ вӧлі разалӧма чангыԉа ныра порԍјас, вӧсԋі-шоч щӧԏаӧԍ, нач паԍтӧм коԃӧԍ. Ангԉічана регыԁӧн каԅалісны, мыј сещӧм порԍыԁ налы оз шогмы. Чангыԉ ныра порԍјасыԁлӧн увԁорја кӧршапіԋјасыс вевԁорсајасыскӧԁ оз ӧтлааԍны-ԁа, порԍыс оз вермы бура ԍојансӧ, меԁԍа-ԋін туԍјастӧ, куртчавнысӧ. Ԍојігас порԍыс ԍӧкыԁа лолалӧ, овлӧ — веԍіг вір мунӧм нырпырыс. Җеԋіԃік вӧсԋі кокјасыс терыба ветлынысӧ оз леԇны-ԁа, сещӧм ԍікас порԍјасыԁ пӧскӧԏіна вылын віԇны оз шогмыны. Та вӧсна ангԉічана регыԁ еновтісны најӧс віԇӧмԍыс ԁа боԍтчісны віԇны куԅ кокјаса, јон лыјаса порԍјасӧс, коԁјаслӧн гӧныс сук ԁа ԋебыԃік шӧвк коԃ, јај ԁінас топыԁа пукԍӧма. Тащӧм порԍјасыс оз повны ветлӧмыԍ, јірԍӧны пӧскӧԏіна вылын, бура куртчалӧны кӧрымсӧ, ԁај оз повны повоԃԃа вежлаԍӧмыԍ.
Міјан Сојузын, кытчӧ војԁӧр вӧлі чангыԉ ныра јоркшірјассӧ вајлылӧмаӧԍ, креԍԏанаыс зев міԍтӧма віԇӧԁӧны выԉ ԍікас јоркшірјасыс вылӧ.
„Јоркшір“ ԋіма порԍтӧ најӧ чајтӧны щук чангыԉ ныраӧс ԁа куш јајаӧс. Но, тӧԁӧмыԍ, сіјӧ ӧшыбка. Сещӧм ԍікас порԍјасыԁ-кӧ ез шогмыны Ангԉіјалы, міјанлы, Сӧвет сојузыԁлы — сіјӧ важӧн-ԋін, оз шогмы.
Оз поԅ сӧмын чангыԉ ныра ԁа гӧнтӧм јоркшірјасӧс бӧрјыны, а колӧ бӧрјыны сещӧм јоркшірјасӧс, коԁјаслӧн нырыс веԍкыԁ, куԅ гӧна ԁа јон кокјаса.
Міјан сојузса рассаԃԋікјасын рӧԁмӧԁӧ сӧмын мӧԁԍікас јоркшірјассӧ і ԋекущӧма оз бергӧԁчыны чангыԉа ныра јоркшірјас ԁораԁ.
Тащӧм ԍікас порԍјас јона гырыԍӧԍ. Ај порԍјас быԁмӧны ԁа щӧгӧны 410 кг.-ӧԇ, еԋ порԍјас — 240–290 кгр.-ӧԇ. Овлывлӧны, коԁыр бура верԁӧм порԍјаслӧн ԍӧктаыс 409,5 кг, а выставкајас вылын торја быԁтасјас вӧвліны ԍӧктанас 573 кгр.-ӧԇ.
Міјан порԍвіԇыԍјаслы, совхозын ԁа колхозын меԁԍа јона ԍінмӧ шыбытчана ангԉіјаса гырыԍ јеҗыԁ порԍ рӧԁ, мыјпонԁа зев колана сувтлыны бурҗыка, тајӧ скӧтјас јывԍыс гіжӧԁјас вылӧ.
ЗАВОԀСКӦЈ ТУШАЛӦН ԌӦКТА
| Ӧԏі арӧсалӧн | .... 147–180 кг. | ||
| Кык арӧсалӧн : | ај порԍјас | .... 246–234 | |
| еԋ порԍјас | .... 213,5–294 „ | ||
| Мера | Куԅа | ӧԏі арӧса | .... 135–150 см. |
| кык арӧса | .... 155–172 „ | ||
| Кыза | ӧԏі арӧса „ | .... 120–135 | |
| кык арӧса | .... 140–160 „ | ||
| Суԁта | ӧԏі арӧса | .... 70–80 см | |
| кык арӧса | .... 80–92 „ | ||
Порԍлӧн куԅаыс муртавԍӧ ԉентаӧн јурчут јывԍаԋыс (кык пеԉкостас) бӧж вуж ԁінӧԇыс, ԍпіна куԅаыс. Ԉентаӧн-жӧ боԍтԍӧ кыза ногыс кык лопатка сајтіыс мурталӧмӧн.
Суԁтаыс порԍлӧн муртавԍӧ җоҗԍаԋыс шоша веԍтӧԇыс.
Рӧԁлӧн тӧԁчанјасыс: Јеҗыԁ гырыԍ, ԏіпічнӧј, шӧркоԃ јеҗыԁ порԍјасыԍ торјалӧны, бура вылын сулалӧ кокјылас.
Формајас. Куԅ тушаа, абу јона куԅ, ԁа лајкԋітчӧм коска, шӧрја тушаыс пыԁын ԁа паԍкыԁ, бура ԁа местаын кокјасыс.
Вӧрасыс. Вӧԉаа ԁа веԍкыԁа ветлӧԁлӧ, мунігас оз ԇірԋӧԁлы заԁсӧ.
Коԋԃіціја. Јаја, но абу щӧг, (завоԁскӧј туша) спокојнӧј харакԏера, но абу вјалӧј.
Јурыс. Умеренӧја куԅ, омӧԉіка пыщлаԋ ԋукыԉтчӧма чужӧмбанлаԁорыс, но абу чангыԉа ныра, нырыс паԍкыԁ, абу вывлаԋ-кајӧма, щӧкаыс јаја, но абу ԍӧкыԁ, кык пеԉ костыс паԍкыԁ, ԍінјасыс ыҗыԁӧԍ, ԍінлапјасыс нормаԉнӧја пукалӧны.
Пеԉјасыс. Куԅӧԍ, абу јона паԍкыԁ, вӧсԋіӧԍ ԁа зумыԁӧԍ, ԁоргӧгӧртіыс ԋебыԁ гӧннас быгӧртӧма коԃ, (кокԋіԃіка) омӧԉіка ԋорӧма воԇлаԋ, пеԉвужтіыс абу ԉасӧма.
Ԍыліыс. Абу јона куԅ, јаја, абу грубӧј, вевԁорыс тушаыскӧԁ јітчӧ шыԉыԁа.
Пеԉпомыс. Паԍкыԁӧԍ, пукԍӧма пӧлӧсӧн, јаја, абу чорԅӧма, ԍпінаыскӧԁ јітчӧ шыԉыԁа.
Кокјасыс. Веԍкыԁӧԍ, піԇӧсјасыс мічаа тӧԁчӧны, лопатка лыыс ԁа кокчерыс оваԉнӧјӧԍ, но абу јона куԅӧԍ, гыжја ԉекыс веԍкыԁӧԍ, җеԋыԁӧԍ, кок гыжјасыс зумыԁӧԍ, паԍкыԁӧԍ.
Морӧсыс. Паԍкыԁ ԁа җуҗыԁ.
Ԍпінаыс ԁа коскыс. Паԍкыԁ, веԍкыԁ, ԉібӧ омӧԉіка лајкԋітчыштӧма, јаја ԁа абу гуранаӧԍ лопатка гӧгӧрыс і креста лы ӧтвывчан гӧгӧрыс.
Бокјасыс. Җуҗыԁӧԍ, куԅӧԍ ԁа гӧгрӧс орԁлыаӧԍ.
Рушкуыс. Топыԁ, абу ӧшӧԁчӧма, увԁортіыс ԇік веԍкыԁ, морӧс ԁа рушку вежӧсыс абу чегӧма, ԋоԋјасыс абу ещаҗык 12-ыԍ ԁа мічаа ӧтырышјӧн пукалӧны, быԁсӧн ԇоԋвіԇаӧԍ.
Пакыс. Топыԁ ԁа тырӧԍ.
Креста лыыс. Куԅ, паԍкыԁ, јаја, абу ӧшӧԁчӧма.
Окорокаыс. Тырӧԍ, кызӧԍ, кокбӧрԉаӧԇыс јајаӧԍ, выліыс гӧгрӧсӧԍ.
Кокјасыс. Веԍкыԁӧԍ, ԉучкі местаын пукалӧны, кокбӧрыс оз матыԍмыны, абу чукыԉтчӧмны, лыыс оваԉнӧј ԁа міча, сӧстӧм, гыжјыс ԁа гыжја ԉекыс воԇ кокјасыслӧн, кыԇі і бӧрјаыслӧн.
Бӧжыс. Вылын, вужԁінтіыс кызӧԍ, куԅ, бӧж јылыс тугја гӧна.
Кучікыс. Ԋежнӧј ԁа абу јона вӧсԋі, јеҗыԁ ԁа сӧстӧм (абу карсӧԍ) кокјасас абу кӧрԍӧма, абу чукырӧԍ, абу ԍӧԁ чутӧԍ ԁа мыј поԅӧ пемыԁӧԇ чуттӧм.
Вылысыс. Гӧныс куԅ, јеҗыԁ шӧвккоԃ, абу чіткыԉӧԍ (омӧԉіка чіткыԉтчӧм овлӧ.) Ӧткоԃа тупкӧма вылыссӧ. Пемыԁ-лӧзов чутјас тупјыԍӧмны сіԇ-жӧ јеҗыԁ гӧннас.
Тајӧ рӧԁԍыс скӧтыс зев регыԁӧн сӧвмӧмны (быԁмӧны), сіԇ-кӧ најӧӧс верԁӧмыс-быԁтӧмыс аԍнысӧ ӧԁјӧ вештӧ. Роԍԍіјаса опытнӧј станціјајас ԍерԏі јоркшірјас 10–17 тӧлыԍ бӧрын ӧԏі кілограм быԁмӧм јај вылӧ ԍоісны 3,5 кг. 5 кг-ӧԇ туԍа ԍојан, арӧсӧн җынјӧн бӧрын 4,5 кг. 6–7 кг-ӧԇ. Віԇӧԁлам-кӧ сіјӧ жӧ опытԍыс, прӧстӧј бурмӧԁтӧм порԍ быԁмігас ӧԏі кілограмм јај вылӧ ԍоіс 11–15 кг-ӧԇ.
Јоркшір еԋ порԍ вајӧ піјансӧ тырмымӧна. Роԍԍіјаса рассаԁԋікјас віԇӧԁӧм ԍерԏі јоркшірјас шӧркоԃа вајӧны 10–12 порԍпіӧн.
Щӧкыԁа овлӧ, порԍјас вајӧны 15–17–19 порԍпіӧԇ. Сіԇкӧ јоркшірјасӧс ԋӧԏі оз ков віԋітны, мыј најӧ ещаҗыкӧн вајӧны. Мӧԁногӧн-кӧ быԁ порԍвіԇыԍлы колӧ јонҗыка тӧжԁыԍны ԍӧкыԁа новлӧԁлыԍ порԍјас понԁа, ещаҗык піјана еԋ порԍјас ԁорыԍ.
Піјанӧс порԍјас раԃејтӧны, бура вӧԃітчӧны накӧԁ ԁај јӧлаӧԍ.
Куԅ ԁа јон кокјасӧн, јоркшірјас лӧԍыԁа ветлӧны ԁа зев бура пӧԉзујтчӧны пӧскӧԏінајасӧн, јонҗыкасӧ томҗыкјас. Бура верԁӧм порԍјас начкӧм бӧрын лоӧны 80–87%-ӧԇ ловја ԁорыԍ. Јајыс лоӧ зев бур, пӧшԏі ставыс гос. Томҗыкјас ԍетӧны зев бур бекон. Јајыс зев бура кутӧ совсӧ, копԏітӧмсӧ ԁа віԇӧ аслыс зев чӧскыԁ кӧр, коԁі рынок вылын ԁонјавԍӧ ԁонӧн.
Бӧрја војаснас Сӧвет сојузын, кыԇі і Ангԉіјаын, кутісны паԍкӧԁны кык пӧлӧс јоркшірјас, коԁјас зев бура тӧԁчымӧн торјалӧны мӧԁа-мӧԁԍыс. Ӧԏі пӧлӧсыс — госа-јаја.
Госа-јаја јоркшірјасыс торјалӧны җеԋыԁҗык, гӧгрӧсҗык, паԍкыԁ ԁа җуҗыԁҗык тушаӧн, паԍкыԁа пукалан җеԋыԃік кокјасаӧԍ. Окорокаыс тырҗык, кок бӧрԉаӧԇыс летчӧ јајыс, лопаткајасыс јајаӧԍ. Став тушаыс јајаҗык ԁај ԍӧкыԁҗык. Мӧԁ пӧлӧсыс — беконнӧј. Беконнӧј јоркшірјас куԅҗык кокаӧԍ, воԇла ԁорыс абу сещӧм јаја, тушаыс куԅҗык і окорокаыс омӧԉҗык. Тушаыс вӧсԋіҗык, абу сещӧм җуҗыԁ, кущӧм госа-јаја пӧлӧс порԍлӧн.
Ангԉічана ез случајнӧ гӧгӧрвоны беконнӧј јоркшір пӧлӧс порԍјасӧс вӧԃітӧм паԍкӧԁӧм јылыԍ. Пӧрыԍ порԍјаслыԍ госа јајсӧ најӧ оз раԃејтны, а раԃејтӧны томҗык гостӧм порԍјајјас. Тащӧм порԍјајсӧ најӧ боԍтӧны кыԇі Јоркшірјас помыԍ, сіԇ-жӧ меԏісјас помыԍ, мукӧԁ пӧлӧс рӧԁјаскӧԁ меставывса рӧԁсӧ сорӧмӧн. Но коԁыр најӧлӧн меставывса рӧԁјасыс зев госаӧԍ, секі-і рӧԁсӧ сорӧмӧн лоӧны сещӧм-жӧ госаӧԍ. Сыпонԁа најӧ, мыј вермӧны старајтчӧны вежны јоркшірјасӧс, меԁым лоіны кыԇі поԅӧ гостӧмӧԍҗык. Сещӧм меԏісјасԍаԋыс піјаныс кутасны лоны гостӧмӧԍҗык, кос чігја јајаӧԍ.
Міјан Сӧвет сојузын беконнӧј јоркшір порԍ лыԁ соԁтӧм ԋекущӧм требоваԋԋӧјасӧн оз оправԁајтчы. Міјан прӧстӧј рӧԁа порԍыԁ томҗыквывԍыс сещӧм кос ԁа омӧԉ, мыј беконнӧј јоркшірӧс ԍетны ԋекыԇі оз шогмы. Сылы колӧ ԍетны кыԇі поԅӧ регыԁҗык сӧвманлун, быԁмӧм ԁа меԁ бурҗыка вештіс верԁӧм ԁонсӧ. Ставсӧ тајӧ могмӧԁӧны зев бура госа-јаја пӧлӧс јоркшірјас, коԁјас зев ԇоԋвіԇаӧԍ, зев бура быԁмӧны ԁа сіԇ-жӧ ԍетӧны воԇӧ асԍыныс бур качествосӧ піјаныслы.
Гырыԍ јеҗыԁ рӧԁлыԍ, кыԇі тырмытӧм торвылӧ поԅӧ інԁыны унаԍікас лунсӧ. Міјан Сојузын, кыԇі-і Ангԉіјаын, јоркшірјас пӧвсын, зев ԍӧкыԁ аԁԇыны, кӧні еԍкӧ вӧлі ставыс ӧткоԃ ԍікас. Тајӧ віԍталӧ сіјӧ, мыј јоркшірлӧн рӧԁыс абу-на тырмымӧн сформірујтчӧма, ем-на кежӧмјас основнӧј ԏіпԍыс. Мӧԁ бокԍаԋ порԍвіԇыԍјасыс аԍныс вежлалӧны порԍјаслыԍ ԏіпсӧ, корԍӧны бурҗыкӧс асланыс места условіјӧјас ԍерԏі.
АНГԈІЈАСА ШӦРКОԂ ЈЕҖЫԀ РӦԀ.
Рӧԁыԍ-рӧԁӧ вежлалӧмӧн, посԋі јеҗыԁјасӧс гырыԍ јеҗыԁјаскӧԁ сорлалӧмӧн, ангԉічаԋінјас артмӧԁісны выԉпӧлӧс рӧԁ — ангԉіјскӧј шӧркоԃԃем јеҗыԁ рӧԁ. Тајӧ пӧлӧс рӧԁыс ԇік јеҗыԁ, ыҗԁанас лоӧ шӧркоԃԃем, сіјӧ кык пороԁа пӧвсас. Пӧрнӧј порԍјасыс ԍӧктанас овлӧны 164–204 кгр-ӧԇ. Туша ԁа јур моԁа ԍерԏіыс, најӧ лоӧны посԋі јеҗыԁјас коԃӧԍ, а ыҗԁанас матыԍмӧны ыжыԁ јеҗыԁ порԍјас ыҗԁаӧ. Јурыс җеԋыԃік, тушаыс гӧгрӧсыԋік, кокјас җеԋыԁӧԍ.
Ԍерпас вылыԍ зев бура тыԁалӧны јај формајасыс. Ԍпінаыс ԁа кос тујыс щӧщыԁ, бур окорокаыс, јаја воԇлаԁорыс, зев җуҗыԁ тушаыс, пырыԍтӧм-пыр віԍталӧны, мыј тајӧ пемӧслӧн ем уна јај.
Регыԁӧн быԁмӧмӧн ԁа верԁӧм ԁонсӧ вештӧмӧн шӧркоԃ-јеҗыԁјас ԋӧԏі оз уступајтны гырыԍ јеҗыԁјаслы, нӧшта сы ԁорыԍ бурҗыкӧԍ-на. Но јајыс сылӧн госаҗык вӧснаыс ԁонјавԍӧ ԁонтӧгҗык. Піјансӧ вајӧмыс еԋ порԍјаслӧн шӧркоԃԃем. Міјан роԍԍіјаса порԍјаскӧԁ скрешщівајтӧмӧн ԍетӧ зев бур резуԉтат.
Тајӧ рӧԁлӧн тырмытӧмыс сені, мыј најӧс колӧ јонҗыка ԁӧԅӧрітны, зев требоваԏеԉнӧјӧԍ кӧрым вылӧ. Зев ԋежнӧјӧԍ, пӧскӧԏінаын ветлӧны омӧԉа.
Ӧніја каԁӧ Сојузӧ оз вајны сыпонԁа, мыј ангԉіјскӧј гырыԍ јеҗыԁ порԍјасыԍ мі аԁԇам јонҗыка бур маԏерјал, кыԇі пороԃістӧј порԍ паԍкӧԁны, сіԇі-і асԍыным прӧстӧј порԍјас бурмӧԁӧм вылӧ.
АНГԈІЈАСА ШӦРКОԂ ԌӦԀ ПОРОԀА.
Тајӧ рӧԁсӧ тӧԁӧны јонҗыкасӧ беркшірскӧјӧн. Ревоԉуціјаӧԇԍа пӧраын беркшірјассӧ вӧлі јона-коԃ паԍкӧԁӧма Роԍԍіјаын, јонҗыкасӧ лунвыв јукӧнас. Ӧніја каԁӧ беркшірјасӧс сіԇ-жӧ оз вајны Сӧвет сојузӧ сы понԁа, мыј бурҗыкӧн планӧвӧја порԍ рӧԁ бурмӧԁӧмын аԁԇӧма ангԉіјаса гырыԍ јеҗыԁ рӧԁсӧ.
Беркшірјас пемыԁ, ԉібӧ ԇік ԍӧԁ рӧмаӧԍ, ԋеыҗыԁ јеҗыԁ чутјас емӧԍ јурас, кокас ԁа бӧжјылас.
Тушаыс зев җуҗыԁ, паԍкыԁ, лӧԍыԁ моԁаа, җеԋыԁ ԁа јон кокјаса. Ставнас ачыс јона јаја, веԍкыԁ ԍпінаа, воԇлаԁорыс зев јаја окорокаыс тыр. Ӧԁјӧ быԁмӧмӧн ԁа верԁӧм ԁонсӧ вештӧмӧн беркшірјас ԋӧԏі оз уступајтны гырыԍ јеҗыԁ пороԁалы. Начкӧм бӧрын јајыс оз ло унҗык, ԍӧктанас гырыԍ јеҗыԁ рӧԁа порԍ ԁорыԍ.
Јоркшір ԁорыԍ ԋеуна посԋіҗыкӧԍ беркшірјасыԁ. Ыҗыԁ ај порԍјаслӧн ԍӧктаыс став тушанас овлӧ 205 кгр. гӧгӧр, а еԋ порԍјаслӧн 164 кгр. гӧгӧр.
Торја-ԋін зев колана пасјыштны беркшірскӧј пороԁалыԍ буртор, најӧ-жар ԁырјі зев выноԍԉівӧјӧԍ.
Роч порԍвіԇыԍјас важӧн-ԋін тӧԁӧны, мыј лунвылын, жар пӧрајасӧн, беркшірјас бурҗыка вермӧны овны порԍвіԇан пӧскӧԏінајасын, мукӧԁ пӧлӧс пороԁа порԍјас ԁорыԍ.
Беркшірјас — установітчӧмҗык пороԁа мукӧԁјас ԁорыԍ. Сыпонԁа најӧ вермӧны бурҗыка ԍетны асԍыныс качествосӧ піјаныслыԍ. Беркшірјаслӧн піјаныс ӧткоԃӧԍҗык. Беркшірјас омӧԉҗыка ԍетчӧны віԍӧмјаслы, мукӧԁ куԉтурнӧј рӧԁјас ԁорыԍ, абу сещӧм требоваԏеԉнӧјӧԍ.
ԀАТСКӦЈ ԀА ԊЕМЕЧСА ПОРԌЈАС
Важӧн ԁатчана віԇлісны порԍјассӧ меставывса рӧԁԍыс, коԁјас омӧԉа вӧлі торјалӧны міјан порԍјасыԍ. Пороԁасӧ бурмӧԁӧм могыԍ, најӧ унаыԍ вајлісны Ангԉіјаыԍ јоркшірјасӧс ԁа сорлавлісны асланыс порԍјаскӧԁ. Сыкӧԁ ӧтщӧщ најӧ бурмӧԁісны віԇӧмсӧ, ԁӧԅӧрітӧмсӧ ԁа верԁӧмсӧ. Меԏісјасԍыс бӧрјылісны бурҗыкјассӧ, најӧ мӧԁа-мӧԁыскӧԁ бара скрещівајтлісны, шогмытӧмјассӧ бракујталісны ԁа рӧԁвылас леԇісны сӧмын бурҗыкјассӧ. Тащӧм завоԁскӧј уҗӧн, 1895 воын најӧ нуӧԁісны став порԍ стаԁајассӧ віԁлалӧм ԁа коԉӧԁісны рӧԁвылӧ на пӧвсыԍ сӧмын ӧткымынјасӧс. Коԉӧԁӧм стаԁасӧ најӧ шуісны пԉеменнӧј центрјасӧн, і сӧмын сіјӧ стаԁаыԍ лоӧм піјаныс кутіс шуԍыны пԉеменнӧј рӧԁӧн. Сӧмын најӧ понԁісны тырԍӧԁны. Тащӧм ногӧн најӧ вермісны регыԁӧн закрепітны хоԅајственнӧј качествојассӧ порԍјаслыԍ ԁа 40 вогӧгӧрӧн петкӧԁісны асԍыныс выԉ ԁатскӧј рӧԁа порԍјас. Ԁатскӧј пороԁаа порԍјас лоіны ԁас баԏыԍ ԁа ԍо кымын мам помыԍ.
Гермаԋіја сещӧм-жӧ ногӧн лӧԍӧԁіс аслыс выԉ пороԁа „облагороженнӧј ԋемецкӧј порԍ“.
Тајӧ выԉ рӧԁыс оз вермы лоны бурмӧԁана рӧԁӧн міјан прӧстӧј рӧԁа порԍјаслы. Ставыс тајӧ лоіны ангԉіјаса јеҗыԁ гырыԍ рӧԁыԍ, меставывса прӧстӧј рӧԁкӧԁ сорлалӧмӧн. Сіԇ-кӧ меԁым бурмӧԁны міјанлы порԍјас, бурҗык лоӧ боԍтны важ јоркшір пороԁаа порԍ.
Міјанлы колӧ боԍтны ԁатчаналыԍ ԁа ԋемечјаслыԍ уҗногсӧ порԍвіԇӧм бурмӧԁӧмын. Сӧвет сојуз зев ыҗыԁ ԁа уна пӧлӧс кԉімата, муԍінма ԁа кӧрыма, мыј ангԉіјаса гырыԍ јеҗыԁ рӧԁ оз вермы быԁлаын овмӧԁчыны бура. Важӧн-ԋін кывԍӧ, мыј омӧԉ олӧмын (обстановка) јоркшірјас зев регыԁӧн воштӧны асԍыныс ыҗԁасӧ ԁа лоӧны посԋі порԍкоԃӧԍ.
Такуԅа Сојузса порԍвіԇыԍјаслӧн мог — меставывса порԍјасӧс јоркшірјасӧн тырԍӧԁӧмӧн лӧԍӧԁны бур пороԁа рӧԁ. Бура порԍ рӧԁјас бӧрјӧмӧн ԁа воԇвылӧ меԏісјасӧс рӧԁјӧԁӧмӧн, кӧрым бурмӧԁӧмӧн, бура віԇӧԁӧмӧн ԁа ԁӧԅӧрітӧмӧн мі вермам лӧԍӧԁны бур рӧԁа порԍ. Бур рӧԁа порԍ бурӧщ лоӧ міјан ԍерԏі.
РӦԀ ПАԌКӦԀӦМ
АНГԈІЈАСА ПОРԌЈАСӦС ПРӦСТӦЈЈАСКӦԀ СОРЛАЛӦМ
Выліын віԍталӧм ангԉіјаса пороԁајас, посԋі јеҗыԁјасыԍ кыԋԇі, зев бурӧԍ. Најӧ гырыԍӧԍ, ӧԁјӧ быԁмӧны, ԁај бура вештӧны верԁӧм ԁонсӧ. Вӧлі еԍкӧ зев омӧԉ, кутім-кӧ мі лӧԍӧԁны тајӧ рӧԁсӧ јај вылӧ. Ӧԏі-кӧ, тајӧ порԍјасыс зев ԁонаӧԍ, уна ԋӧбны он вермы. Мӧԁ-кӧ, оз-на став совхозјасыс ԁа колхозјасыс вермыны сіјӧн вӧԃітчынысӧ. Тајӧ пороԁаыԁ оз вермы овны сещӧм условіјӧјасын, кущӧмын олӧны міјан прӧстӧј рӧԁа порԍјас. Ангԉіјаса порԍӧс оз поԅ леԇны віԇыԍтӧг сы вылӧ наԃејаӧн, мыј сіјӧ ачыс аслыс корԍас ԍојан. Татыԍ ԋекущӧм бур оз ло, мӧԁарӧ-на, нӧшта, тајӧ ԁона порԍјасыс регыԁ пӧраӧн вермасны јывмыны ԁа ԋінӧмӧн оз кутны торјавны прӧстӧј порԍјасыԍ. Налы колӧ бур кӧрым, бур оланін ԁа бур ԁӧԅӧр. Лӧԍӧԁны најӧс колӧ сӧмын сещӧм колхозјасӧ ԁа совхозјасӧ, коԁјас вермасны ԍетны налы став коланторсӧ. Раԁӧвӧј совхозјаслы ԁа колхозјаслы колӧ віԇны сӧмын бур ај порԍјасӧс ԁа наӧн тырԍӧԁны еԋ порԍјасӧс. Тащӧм тырԍӧԁӧмыс лоӧ рӧԁыԍ, кыԇі мі тӧԁам-ԋін, шуԍӧны меԏісӧн, а лӧԍӧԁӧм ногыс шуԍӧ меԏізаціјаӧн. Тајӧ способнас пӧԉзујтчӧмӧн міјан лоӧ порԍпіјан, коԁјас җын вірсӧ нуӧны баԏԍаԋыс, ангԉіјскӧјӧс, мӧԁҗынсӧ мамԍаԋыс, прӧстӧјӧс. Тащӧм порԍпіјаныс шуԍӧны полукровкаӧн.
Полукровкајас зев ԁонаӧԍ. Прӧстӧј рӧԁа мамлыԍ җын вірсӧ боԍтӧмӧн, најӧ оз сещӧма корны бур кӧрым ԁа віԇӧм. Сыкӧԁ щӧщ баԏ ԍерԏіыс најӧ регыԁӧн сӧвмӧны, бура вештӧны верԁӧм ԁонсӧ, ԁа і аԍныс ыҗыԁӧԍ, прӧстӧј порԍјас ԁорыԍ. Зев уна опытјасӧн, Сӧветскӧј опытнӧј станціјајасын петкӧԁлӧма, мыј сещӧм полукровкајасыс сувтӧны ԁонтӧгҗык овмӧслы ԁа унҗык вајӧны пӧԉзасӧ прӧстӧј рӧԁа порԍ ԁорыԍ.
Косовскӧј опытнӧј станціјаын верԁԍылісны кујім пӧлӧс порԍ піјас: ангԉіјаса сӧстӧм віра, меставывса меԏісјас ԁа меставывса прӧстӧј рӧԁыԍ. 12 тӧлыԍ тыріг кежлӧ быԁ јоркшір порԍ вӧлі ԍӧктанас шӧркоԃа 168 кгр., меставывса — 143,7 кгр., а прӧстӧј рӧԁа — 79,8 кгр.
Ангԉіјаса ај порԍ первој піјаныслы соԁтіс ԍӧктасӧ 80% вылӧ прӧстӧј рӧԁа порԍ ԁорыԍ. Сыыԍ кыԋԇі ӧԏі кілограмм јај соԁӧм вылӧ прӧстӧј рӧԁа порԍјаслы мунӧ 12–13 кгр. туԍа кӧрым, сек, коԁыр меԏістјас ԍетісны 1 кг. јај 8 кгр. туԍа ԍојан пыԃԃі. Мӧԁногӧнкӧ, прӧстӧј рӧԁа порԍјас кӧрымсӧ ԍојісны 1½ пӧв унҗык меԏісјас ԁорыԍ.
Сещӧм-жӧ кујімԍікас порԍјаскӧԁ мӧԁ опытын, јоркшірјаслӧн 12 тӧлыԍ бӧрын ԍӧктаыс вӧлі 131 кгр., меԏісјаслӧн — 82 кгр., а прӧстӧј рӧԁлӧн сӧмын 51 кгр. 15 тӧлыԍ тырӧм бӧрԏі вӧлі сувтӧԁӧма щӧгӧԁӧм вылӧ, ԁа помаԍіг кежлас ԍӧктанас вӧліны: јоркшірјас — 262 кгр., меԏісјас — 188 кгр., прӧстӧј рӧԁ — 123 кгр.
Поставаса опытнӧј станціјаын, ангԉіјаса порԍјас ӧԏі арӧсӧн вӧліны ԍӧктанас — 197 кгр., меԏісјас — 123 кгр., прӧстӧј рӧԁа порԍјас — 82 кгр. Меԁым артмыны ӧԏі кілограмм јај, ангԉіјаса порԍлы мунӧ 5,5 кгр. туԍа кӧрым; прӧстӧј рӧԁа порԍлы — 10–12 кгр.
Татыԍ сіԇ-жӧ тыԁалӧ, мыј прӧстӧј рӧԁа порԍјаслы — 1 кгр. јај артмӧм вылӧ мунӧ 1½ пӧв унҗык кӧрым меԏісјас ԍерԏі.
Зев бура тыԁалӧ, мыј быԁ колхоз і совхоз кутас старајтчыны, меԁым лӧԍӧԁны полукровкајасӧс, прӧстӧј рӧԁа бурмӧԁтӧм порԍјас ԁорыԍ, сыпонԁа, мыј меԏісјас выгӧԁнӧјӧԍҗык јај вылӧ верԁны.
Но кыԇ вӧчны поԅӧ? Пыр-ӧ віԇны прӧстӧј рӧԁа порԍјас ԁа тырԍӧԁны ангԉіјаса ај порԍјасӧн, верԁны ставсӧ јај вылӧ ԉібӧ старајтчыны і еԋ порԍјассӧ вежны полукровкајасӧн, коԁыр најӧ сещӧм бурӧԍ овмӧсјаслы. Ԉібӧ тырԍӧԁны полукровкајассӧ сещӧм-жӧ ај порԍјасӧн.
Віԇӧԁлам торјӧн кујімнан торсӧ.
Меԁвоԇын колӧ тӧԁны, мыј меԏісјаслӧн кымын уна ангԉіјаса вірыс, сымын ԍӧкыԁ віԇны сещӧм порԍјастӧ. Налы колӧ бур оланін, тӧвԍа пӧраын меԁ вӧлі шоныԁ, бур кӧрым і меԁԍа-ԋін јона — бур ԁӧԅӧр ԁа віԇӧм. Сы ԍерԏі, колхозјаслы ԁа совхозјаслы, коԁјас регыԁҗык каԁӧн оз вермыны бурмӧԁӧм порԍјаслыԍ бурмӧԁны олӧмсӧ, бурҗык віԇны полукровкајасӧс.
Полукровкајас крепыԁӧԍҗык. Налы оз ков сещӧм бур ԁӧԅӧр, најӧ мірітчӧны ӧткымын суԇԍытӧмторјаскӧԁ, абу піскаӧԍ. Колхозјаслӧн ԁа совхозјаслӧн-кӧ ем бурҗык стрӧјбајас, тырмымӧн кӧрым ԁа велӧԁчӧм војтыр порԍјасӧс ԁӧԅӧрітӧм вылӧ, најӧ вермасны мунны воԇӧ меԏізаціја тујӧԁ.
Меԏізаціја воԇӧ вылӧ кутас мунны тащӧм ногӧн: ӧткымын полукровкајасӧс коԉӧԁӧны ԁа быԁтӧны рӧԁ вылӧ.
Кор быԁмасны, тырԍӧԁӧны бара ангԉіјаса ај порԍјасӧн, ԁа боԍтӧны порԍ піјан, коԁјаслӧн ¾ вірыс лоӧ ангԉіјасалӧн і ¼ сӧмын прӧстӧјлӧн. Тащӧм меԏісјас лоӧны пӧшԏі ангԉіјаса порԍ коԃӧԍ. Быԁмӧмын ԁа верԁӧм ԁонсӧ вештӧмын најӧ нӧшта-на лоӧны бурҗыкӧԍ овмӧслы, полукровкајас ԁорыԍ.
Меԏізаціја нуӧԁны поԅӧ нӧшта-на ылӧҗык. Тырԍӧԁны-кӧ ¾ віра порԍјасӧс ангԉіјаса ај порԍӧн, боԍтам 7/8 віраӧн, воԇвылӧ 15/16 ԁа с. в. Збыԉвылӧ лыԃԃыԍԍӧ, мыј тырԍӧԁавлам-кӧ мі сещӧм меԏісјассӧ ангԉіјаса ај порԍјасӧн 4–5 пӧв, сек бӧрја помӧ боԍтам порԍјас, коԁјас зев омӧԉа торјаласны јоркшірјас ԁорыԍ.
Прӧстӧј рӧԁа порԍлӧн вірыс вежԍӧ куԉтурнӧј рӧԁа вірӧн.
Таԇі рӧԁыԍ-рӧԁӧ вежігас (
Овмӧсјас мукӧԁ ԁырјаыс, полукровкајасӧн вӧԃітчігӧн, вӧчӧны і мукӧԁ ӧшыбкајас: міча порԍӧн ԋімкоԃаԍігӧн, најӧ понԁасны паԍкӧԁны, җынвыјӧ вірајасӧс „ас пӧвсыԍ“, тырԍӧԁны җынвыја віра ајјасӧн җынвыјӧ віра еԋјасӧн. Щӧкыԁа оз раԃејтны віԇны ԍӧм, меԁым боԍтны бокыԍ бур рӧԁа ангԉіјаса ајӧс. Сӧмын сіјӧ вічмӧԁӧмыԍ овлӧ зев омӧԉ резуԉтат ԁа сувтӧ ԁонӧн. Важӧн-ԋін тӧԁӧны, мыј сещӧм скрещіваԋԋӧыԁ ԋекор оз ԍет баԏыс ԁа мамыс коԃ порԍјас. Піјаныс лоӧны уна ԍікаса: ӧткымынјас лоӧны баԏ-мамыс коԃӧԍ, ӧткымын — бабыс коԃ, мукӧԁыс — пӧԉыс коԃ. Таԇі вежлалӧмнаԁ мі ԋекор огӧ вермӧ лӧԍӧԁны ӧԏі ԍікаса порԍјас. Меԁԍа бур, ԁонтӧм, — віԇны бур рӧԁа ангԉіјаса ајӧс.
ПРОМЫШԈЕННӦЈ ԀА БУР РӦԀА ПОРԌВІԆӦМ
Быԁ колхозлы, совхозлы порԍвіԇны боԍтчігӧн колӧ бура інԁыны, — кущӧм порԍјас најӧ кӧсјӧны лӧԍӧԁны: бур рӧԁ вузӧс вылӧ, ԉібӧ ас овмӧсын быԁтӧм-щӧгӧԁӧм вылӧ. Понԁасны-кӧ вӧԃітны бур рӧԁа порԍ вузӧс вылӧ — сіјӧ лоӧ пԉеменнӧј порԍвіԇӧм, мӧԁыԍнас промышԉеннӧј. Вермас лоны којмӧԁ ног, кор стаԁаԍыс ӧԏі пајыс лоӧ бур рӧԁа, пԉеменнӧј, а мӧԁ пајыс — меԏіс — промышԉеннӧј. Меԁвоԇын колхоз-совхозса уҗ нуӧԁыԍјаслы колӧ артавны асԍыныс верманлуннысӧ.
Ем-кӧ налӧн шоныԁ гіԃԋајас, кӧні поԅӧ тӧвнас порԍјаслы піјанаԍны, тырмымӧн бур кӧрым ԁа велӧԁчӧм војтыр, поԅӧ лӧԍӧԁны бур ангԉіјаса чістокровнӧј порԍјас. Лоӧ ыжыԁ ӧшыбка, боԍтԍас-кӧ колхоз вӧԃітны бур рӧԁ пԉеменнӧј вылӧ, бурҗыка сы ԁорӧ лӧԍӧԁчытӧг. Воԇвыв колӧ шуны, бур рӧԁа пԉеменнӧј порԍвіԇӧм секі ԋінӧм оз артмы, бура сіјӧс тӧԁтӧг. Ԁона куԉтурнӧј порԍјас зев регыԁӧн посԋаммасны ԁа бӧрвылас лоӧны меԏіснӧј ԁорыԍ омӧԉҗыкӧԍ.
Тащӧм условјӧын бурҗык лоӧ боԍтчыны промышԉеннӧј порԍвіԇӧмӧ, җынвыјӧ ԉібӧ кујім пај віра меԏісјасӧс лӧԍӧԁӧмӧн, меставывса условіјӧјас ԍерԏі. Сӧмын сек, кор бурмас обстановкаыс, порԍјасӧн вӧԃітчӧмын чӧжԍас опытыс, поԅӧ боԍтчыны пԉеменнӧј ужӧ.
ПԈЕМЕННӦЈ АЈ ПОРԌӦС БӦРЈӦМ
Бур ај порԍ вогӧгӧрӧн вермӧ тырԍӧԁны 50 еԋ порԍӧс, — ԍетны 500 порԍ пі. Колхоԅԋік-порԍвіԇыԍлы колӧ бура тӧԁны, кущӧм ај ангԉіјаса рӧԁыԍ лоӧ меԁбур пԉеменнӧј вылӧ. Унҗыкыԍсӧ ај порԍјас лоӧны ԋӧбны томҗыкјасӧс, 8–10 тӧлыԍԍаӧс. Сещӧм ај порԍјас бура-ԋін сӧвмӧмаӧԍ, тыԁалӧ-ԋін налӧн став тырмытӧм торјыс. Мӧԁ ногӧн-кӧ, најӧ абу сещӧм ԁонаӧԍ. Ыҗыԁҗык, пӧрнӧјҗык ај порԍјас вылӧ рассаԁԋік боԍтӧ ԁонӧнҗык. Пԉеменнӧј ај порԍ ԋӧбігӧн колӧ віԇӧԁны, меԁ сылӧн вӧлі пԉеменнӧј ԍвіԃіԏеԉство. Сіјӧ ԁокументтӧгыс оз поԅ верітны, мыј сіјӧ збыԉыԍ сӧстӧм віра пԉеменнӧј ај порԍ. Меԏісјас ¾ вірајас, меԁԍа-ԋін 7/8 вірајас ԇік чістопороԁнӧј коԃӧԍ, мыј оз вермыны торјӧԁны најӧс веԍіг опытнӧј порԍвіԇыԍјас, абу-кӧ налӧн вылас ԍӧԁ чутјас, ԍӧԁ щӧԏаінјас.
Сіԇ-кӧ вузалыԍлыԍ шуӧм, мыј тајӧ порԍыс чістопороԁнӧј, пыԃԃі боԍтны оз ков. Пԉеменнӧј рӧԁа ајјаслӧн ԍвіԃеԏеԉствоыс лоӧ со кущӧмі:
| Ајпорԍ „Піоԋер“ чужӧм 5/III 30 воӧ. Пеԉ. № 351. Ангԉіјаса гырыԍ јеҗыԁ порԍјас вӧԃітан „Мајак“ коммуна завоԁыԍ, Ԉеԋінскӧј рајон, Мӧскуа обл. | |||||||
| Мамыс „ |
Баԏыс „Піоԋер“ чужі 4/IV 1928. Пеԉ № 293 ас завоԁыԍ | ||||||
| Мамыс „ |
Баԏыс „Моԋітор“ чужіс 16/VI 1923 в. Пеԉ №51 коммуна „ |
Мамыс „Уԁача“ чуж. 18/III 1926 в. Пеԉ №454 „ |
Баԏыс „Москвіч“ чужі 12/IV 1927 в. Пеԉ № 43 коммуна „ |
||||
| Мамыс | Баԏыс | Мамыс | Баԏыс | Мамыс | Баԏыс | Мамыс | Баԏыс |
| „Граціја“ чужіс 6/II 1922 в Пеԉ №34 ас завоԁыԍ | „Желаннӧј“ чужі 15/V 1919 в. Пеԉ № 33, ас завоԁыԍ | „Ԉеԃі“ чужі 18/III 1921 в. Пеԉ № 28 Коммуна „ |
„Тарас“ чужі 6/III 1921 в. Пеԉ № 23 совхоз „III Іԋԏернаціонал“ завоԁыԍ | „Нахоԁка“ чужі 15/III 1924 в. Пеԉ № 78 Госпԉемкуԉтура завоԁыԍ | „Уԁачнӧј“ чужіс 7/III1921 в. Пеԉ № 137, Госпԉемкуԉтура завоԁыԍ | „Москвічка“ чужі 13/VII 1927 в. Пеԉ № 148 „ |
„Моԋітор“ чужі 16/IV 1926 в. Пеԉ № 23 „ |
Колӧ бура лыԃԃыны пԉеменнӧј ԍвіԃеԏеԉствосӧ ԁа віԇӧԁлыны пеԉԍыс номерсӧ, ԍвіԃеԏеԉствоас гіжӧм ԍерԏі-ӧ. Чуксалан ԋімыс ԍвіԃеԏеԉство вылын кӧԏ-і абу, ԁај сіјӧ вермас і ԋе лоны, но пеԉ №-ыс колӧ быԏ. Кыԇі ԁа кытчӧԇҗык пуктыԍԍӧ номерыс порԍјаслы, кыԇі најӧс лыԃԃыны, віԍталӧма лоӧ воԇын, порԍјасӧс пасјалӧм јукӧнын.
Кор тӧԁмалан, мыј тајӧ ајыс ем збыԉ сіјӧ, коԁӧс гіжӧма пԉеменнӧј ԍвіԃіԏеԉство вылӧ, бур лоӧ віԇӧԁлыны сылыԍ ај-мамсӧ, емӧԍ-кӧ најӧ завоԁас. Кор ыҗыԁ парԏіјаӧн ај порԍјас вузалӧны, ԋӧбаԍыԍјас щӧкыԁа оз тӧԁны, коԁӧс бӧрјыны. Секі бурҗык віԇӧԁлыны став еԋсӧ і ајсӧ, ԁа корлыны петкӧԁлыны најӧлыԍ піјансӧ, коԁјас јонҗыка кажітчӧны ыҗԁанас, мічаногнас і форманас. Поԅӧ віԇӧԁлыны сіԇ-жӧ мӧԁыԍ вајӧм піјан вылас сіјӧ еԋыслыԍ, коԁ помыԍ ԋӧбан ај порԍыс. Порԍпіјаныс-кӧ ӧԏіыԍ вајӧмаԍ уна, ставыс ӧткоԃӧԍ, ԇоԋвіԇаӧԍ, — віԍталӧ, мыј мамыс міјан ајыслӧн зев јӧла. Мамлӧн јӧлалуныс зев буртор, коԁӧс порԍвіԇыԍјас пырҗык ԁонјалӧны.
Јӧлалуныс мунӧ оз сӧмын еԋјаслы, сіԇ-жӧ ајјаслы. Сіԇкӧ, кымын јӧла мамыс ԋӧбан ајлӧн, лоӧ ыжыԁ наԃеја сы вылӧ, мыј еԋ піјаныс лоӧны сещӧм-жӧ јӧлаӧԍ.
Ԋӧбан ајлыԍ став рӧԁвужсӧ віԁлалӧм бӧрын, колӧ бура віԁлавны аԍсӧ. Ԋекор оз ков ԋӧбны порԍӧс станокыԍ, кујланіныԍ. Колӧ корны сіјӧс леԇны вӧԉа вылӧ ԁа меԁвоԇ віԇӧԁны мунӧмсӧ, ԋеуна бокӧҗык сувтӧмӧн.
Боԍтан ајјас меԁ вӧліны збојӧԍ. Мунӧ меԁ вӧлі вӧԉа пырыԍ, гырыԍ воԍкола, кокјасас меԁ вӧлі оз тӧԁчы ԋекущӧм ԋеԉучкіјас. Щӧԏіс меԁ југјаліс шӧвк моз, лӧԍыԁа меԁ пукса вӧлі ԍпіна вылас, меԁ оз сулав, абу ԇуг. Кучікыс меԁ кеԉыԁ гӧрԁ рӧма. Јеҗгов кучік віԍталӧ, мыј омӧԉа ветлӧма сіјӧ вӧԉа вылын ԁа шонԁі воԇын. Омӧԉҗык, кучікыскӧ лӧзов, ԉібӧ му рӧма, тащӧм ајыԁ омӧԉа кутас ԍојны ԁа быԁмыны.
Мунігас меԁ бӧр заԁсӧ оз ԇірԋӧԁлы. Ԇірԋаԍӧмыс петкӧԁлӧ, мыј омӧԉ сылӧн ԍурса лыыс. Ԍпінаыс меԁ вӧлі ԇік веԍыԁ, ԋекущӧм чукыԉтӧм. Абуӧԍ-кӧ веԍкыԁ ԍпінаа ајјас, бурҗык боԍтны ԋеуна гӧрбыԉаӧс, ԋекущӧм ногӧн оз поԅ лајкԋітчӧм коскаӧс. Меԁбура колӧ віԁлавны ԍпінаа-лопаткаа кост вуҗӧмсӧ. Сеті меԁ ԇік шыԉыԁа вуҗӧ, меԁ ез вӧв ԋекущӧм щупӧԁ. Томыԍаԋыс-кӧ быԁмыліс ԁӧԅӧріттӧг, ԉібӧ віԍліс, ԉібӧ оргаԋізмыс слаб рӧԁԍаԋыс, лопаткајас сајас сылӧн лоӧ щупӧԁ, кыԇ быԏԏӧ воԇвыв коркӧ кӧртавлӧмаӧԍ паԍкыԁ тасмаӧн ԁа сеті абу бурԁӧма. Тащӧмјассӧ рӧԁ вылӧ ԋӧбны абу шогмана, ԋекущӧма оз поԅ.
Нырыс абу зев чангыԉа, омӧԉіка — чукԉа. Оз ков вӧтлыԍны јона чангыԉа ныра бӧрԍа, сіјӧ абу ангԉіјаса куԉтурнӧј рӧԁлӧн пасыс. Ԇік веԍкыԁ нырајас бара-жӧ абу шогманаӧԍ, міԍтӧммӧԁӧ јурсӧ. Промышԉеннӧј порԍвіԇыԍјаслы ајјасӧс колӧ бӧрјыны бурҗык рӧԁыԍ, мічаҗыкӧс, ӧԁ сылы лоӧ бурмӧԁны грубӧј, куԅ ныра прӧстӧј порԍјасӧс. Ԍінјасыс меԁ гырыԍӧԍ, сӧстӧмӧԍ, вӧсԋіԃык ԍінлыскаӧԍ, меԁ абу тамыш, куԋса коԃ ԍінма. Ԍінјас ԁа пеԉјас костыс паԍкыԁӧԍ. Пеԉјасыс абу чорыԁӧԍ, вӧсԋіԃікӧԍ, абу јона паԍкыԁ — меԁ оз ӧшав ԍінвылас, но абу-жӧ шыбытчӧма бӧрвылӧ.
Воԇ кокјасыс меԁ вӧліны веԍкыԁӧԍ, бура пукалісны, абу кусыԋа піԇӧс веԍттіыс, кыԇі пӧԍвылыԍ јукталӧм вӧвлӧн, абу чукԉа ортсылаԋ, ԋі пыщкылаԋ. Бӧрја кокјасыс меԁ абу пырӧма туша улас, абу чукԉа. Лыыс сӧстӧм, оваԉнӧј, кос, кучікыс меԁ кокас абу чукырӧԍ, меԁԍа-ԋін піԇӧс кусыԋјасас — бӧрја кокјасас. Тајӧ арлыԁын јона колана, меԁым ајыс сулаліс сӧмын гыжԁор јылас, а ез став кокпыԁӧснас. 8–10 тӧлыԍԍа ајлыԍ-кӧ мі огӧ кутӧ віԁлавны гыжја ԉекјыслыԍ јонлунсӧ, секі тащӧм ај 3–4 во бӧрын кокјылас омӧԉтчас ԁа оз вермы тырԍӧԁны еԋјасӧс.
Кокјасыс меԁ вӧліны пукалӧны паԍкыԁа ԁа ӧткоԃа куԅалаыс. Векԋіа кӧ пукалӧ воԇԇа кокјасыс, сіјӧ петкӧԁлӧ, мыј порԍпілӧн векԋі, слаб морӧсыс. Бӧрја кокјасыс меԁ абу топалӧма піԇӧс веԍттіыс, кыԇі мӧслӧн. Окорокаыс јаја, кыз, улӧԇ летчӧ јајыс. Бӧжыс вылын, вужԁінԍаԋыс кыз, куԅ, коԉчаӧн чікыԉтчӧма ԁа помыс тугја.
Меԁԍа-ԋін бура колӧ віԁлавны ајлыԍ полӧвӧј органјассӧ. Коԉкјасыс меԁ вӧлі ӧткоԃ кыкнаныс ԁа бура тӧԁчӧны кыкнаныс мошԋа пырыс. Щӧкыԁа овлӧ, ајјас, коԁјаслӧн ӧԏі коԉкјыс абу петӧма мошԋаԍыс. Тащӧм ајјас ԋӧбӧмыԍ бур рӧԁ вылӧ колӧ віԁчіԍны.
Ајыс-кӧ 10 тӧлыԍыԍ ыҗыԁ, зев еԍкӧ бур вӧлі ԋӧбігӧн віԁлыны сіјӧс уҗвывԍыс. Завоԁын ем-кӧ пышјалыԍ еԋ порԍјас, бур лоӧ ајӧн ӧԏіыԍ нуӧԁны уҗ. Тајӧ ԍетас міјанлы ескӧм (уверенноԍт), мыј ԋӧбӧм ај лоӧ бур проізвоԃіԏеԉӧн.
Томҗык ајјас боԍтігӧн (2–4 тӧлыԍԍаӧс) зев кокԋіа поԅӧ ылавны. Секі јонҗыкасӧ колӧ віԁлавны сылыԍ ај-мамсӧ, верітчыны сы вылӧ, мыј бур рӧԁыԍ оз ло омӧԉ кӧјԁыс.
Порԍпіјанӧс боԍтігӧн пырҗык колӧ бӧрјыны ԇоԋвіԇаӧс, збојӧс, бура верԁӧм порԍпіјанӧс. Бур лоӧ ветлыны верԁанінас ԁа віԇӧԁлыны, кыԇі најӧ ԍојӧны. Кӧрым вылӧ азымҗык порԍпі бурҗык лоӧ ԁа быԁмасҗык.
Порԍпіӧс бӧрјыны ԋекор оз ков сіјӧ пораын мічаӧс, шыԉыԁӧс ԁа гырыԍӧс. Опытнӧј порԍвіԇыԍ пырҗык бӧрјӧ сещӧмӧс, коԁі куԅҗык кока, абу сещӧм шыԉыԁ, вылынҗык бӧрлаԁораӧс, воԇлаԁор ԍерԏіыс. Тащӧм порԍпіјас быԁмӧны бурҗыка ԁа лоӧны гырыԍҗык порԍјас. Міча, шыԉыԁ, гӧгрӧс порԍпіјан регыԁӧн сӧвмасны, ԁај омӧԉа быԁмасны. Віԍыԍ ԁа віԍлӧм порԍјасӧс зев кокԋі тӧԁны ыҗыԁ ӧшјӧм рушку ԍерԏіыс, ԋајтӧԍ, сулалан щӧԏ ԍерԏі, ыҗыԁ пеԉјас ԁа скӧр, мурыштчӧма ԍерԏіыс.
Пӧрыԍҗык ајјасӧс ԋӧбігӧн зев колана віԇӧԁлыны сіјӧ ԍамлун вылӧ. Щӧкыԁа, омӧԉа ԁӧԅӧрітӧмӧн ԇікӧԇ щыкӧԁлывлӧны ајјасӧс, порԍјас лоӧны зев скӧрӧԍ, ԉокӧԍ. Вӧԃітчыны тащӧм порԍјасӧн зев абу лӧԍыԁ, а пӧраӧн овлӧ веԍіг ӧпаснӧ јӧзлы. Вӧԉавылӧ ԉібӧ тырԍӧԁчанінӧ леԇны лоӧ чукӧртны порԍвіԇаніныԍ став уҗалыԍсӧ. Тащӧм порԍјас унаыԍ ԁојԁавлӧны јӧзӧс. Меԁым јӧртны гіԃԋаӧ, мукӧԁԁырјіыс уҗалыԍјаслы лоӧ пукԍыны вӧвјас вылӧ ԁа пԉеԏӧн вӧтлӧмӧн јӧртны оланінас. Ԃерт, бурҗык лоӧ ԇікӧԇ ԋе боԍтны тащӧм пӧрыԍ, ԉок ај порԍјасӧс.
ПОРԌЈАСЛӦН ПЫШЈАЛӦМ
Бур ајӧс ԋӧбӧм бӧрын, порԍвіԇыԍ віԁчыԍӧ аслас порԍјаслыԍ пышјалӧмсӧ. Пышјалігӧн еԋ порԍ оз інаԍ, омӧԉа ԉібӧ ԋӧԏі оз ԍој, вӧԉавылын четчалӧ мукӧԁ порԍјас вылӧ. Петԉаыс гӧрԁӧԁӧ пыктыштӧ. Тӧвԍа каԁын, коԁыр еԋ порԍјас олӧны гіԃԋаын, еща ветлӧны вӧԉа вывті, колӧ бура віԇӧԁны, меԁым ԋе леԇны најӧлыԍ колӧмсӧ. Порԍвіԇыԍ пырҗык волӧ гіԃԋаас ԍојансӧ разӧԁӧм бӧрын, коԁыр порԍјасыс ставыс уԅӧны. Сіјӧ пӧранас поԅӧ бурҗыка гӧгӧрвоны пышјалыԍ еԋӧс. Аԁԇас-кӧ сіјӧ порԍсӧ, коԁі оз уԅ, руксӧ, морт матыԍтчігӧн сувтӧ кокјылас; колӧ бурҗыка віԇӧԁлыны, оз-ӧ сіјӧ пышјав. Меԁым тӧԁмавны, станокԍыс воԍтӧны ӧԇӧссӧ ԁа віԇӧԁӧны, кытчӧ мунас еԋыс. Пышјалыԍ порԍ мунас ајјас ԁінӧ ԁа кутас ісаԍны сыкӧԁ. Пӧскӧԏінаын ветлігӧн, коԁыр еԋјас олӧны сӧстӧм сынӧԁын, пышјалӧмыс мунӧ зев тӧԁчанаӧн. Еԋ порԍ сулалӧ секі ај станок ԁорын мыр моз, зев ԍӧкыԁ сетыԍ сіјӧс вӧтлыны.
Но овлӧны еԋјас, коԁјасӧн лоӧ зев јона вӧԃітчыны, кытчӧԇ најӧ оз тырԍавны. Сещӧмјасыс лоӧны јалӧвӧј еԋјас, коԁјас мыјкӧ понԁа воԇвылыс ез-на вајлыны, ԉібӧ пӧрыԍысла, ԉібӧ сыпонԁа, мыј зев-ԋін ԁыр најӧ ез тырԍавлыны. Тырԍавлытӧм еԋјас овлӧны пырҗык зев госаӧԍ ԁа пышјалан пӧра прӧјԃітӧмыс омӧԉа тӧԁчӧ. Меԁым тырԍӧԁны сещӧм еԋсӧ, колӧ воԇвыв леԇны сылыԍ госсӧ. Гос чінтӧм раԃіыс җын мынԁа чінтӧны ԍојансӧ, ԋӧԏі оз ԍетны картупеԉ ԁа туԍа ԍојан. Лоӧ-кӧ најӧ гожӧмын, сек еԋӧс вӧтлӧԁлӧны пӧскӧԏінаӧԁыс, оз ԍетны кујлыны станокын. Еԋыс-кӧ оз омӧԉтчы тащӧм верԁӧмнас, колӧ нӧшта-на еща ԍетны сылы ԍојансӧ. Ӧԏі, ԉібӧ кык тӧлыԍ бӧрын еԋыс омӧԉтчас, кутас јонҗыка ветлӧԁлыны. Бур лоӧ секі ԍујны сіјӧс станокӧ ај порԍкӧԁ ӧԏі раԁӧ. Пырҗык ајјас пукалӧны станокын, коԁјасӧс еԋјас ԁорыԍ торјӧԁӧма ԍԏенаӧн, меԁым најӧ ез віԉшавны еԋјасӧс ԁа аԍныс ез јармыны. Пуктам-кӧ мі тащӧм еԋсӧ ај порԍ станоккӧԁ ортча станокӧ, секі порԍыс зев бура кылас, кор понԁас еԋыс пышјавны ԁа порԍвіԇыԍ гӧгӧрвоас ај ԍерԏіыс, оз-кӧ гӧгӧрво еԋ ԍерԏіыс. Сыыԍ кыԋԇі ај ԁорын матын олігӧн еԋыс регыԁҗык понԁӧ пышјавны.
ТЫРԌӦԀЧӦМ
Еԋ порԍлыԍ пышјалӧмсӧ тӧԁмалӧм бӧрын, завоԃітчӧны тырԍӧԁны. Тырԍӧԁчӧны кык ногӧн — вӧԉавывса ԁа кіпомса.
Креԍԏана пӧвсын быԁлаӧ паԍкалӧма вӧԉавывса тырԍӧԁчӧм. Віԇԍӧны ајјас ӧтув еԋјаскӧԁ, ԁа аԍныс корԍӧны пышјалыԍ еԋјасӧс ԁа тырԍӧԁӧны. Порԍвіԇӧм-кӧ бура кӧсјан лӧԍӧԁны, ԋекытчӧ оз туј тащӧм тырԍӧԁӧмыԁ. Ӧԏі-кӧ, он вермы тӧԁны, кущӧм еԋӧс кущӧм ај тырԍӧԁіс. Щӧкыԁа овлӧ, мыј тырԍӧԁас сещӧм ај, коԁлы ԁоныс сӧмын грӧш. Порԍпіјанӧс сіјӧ оз бурмӧԁ, а нӧшта-на омӧԉтӧ. Мӧԁ-кӧ, он тӧԁ, коԁыр еԋыс тырԍалӧ, порԍвіԇыԍ оз вермы тӧԁны вајан каԁсӧ ԁа стӧча лӧԍӧԁчыны вајан каԁ кежлӧ. Којмӧԁ-кӧ, вӧԉавывса тырԍӧԁӧмӧн он вермы лӧԍӧԁны став стаԁалыԍ ӧԏіҗык каԁӧ вајԍӧм. А кыԇі мі аԁԇам воԇӧ — тајӧ зев ыжыԁ уҗ порԍвіԇыԍјаслы. Ајјас вӧԉавывса тырԍӧԁчӧмӧн зев јона омӧԉтчӧны. Зев колана уҗсӧ пуктыны сіԇ, меԁым порԍвіԇыԍыс веԍкӧԁліс порԍјасӧн, а ез порԍыс порԍвіԇыԍнас.
Кіпомыԍ тырԍӧԁчігӧн ставыс тајӧ зев кокԋіа артмӧ. Порԍвіԇыԍ секі стӧч тӧԁмалӧ еԋӧс ԁа вермас сылы бӧрјыны бур ајӧс. Бура тӧԁӧ тырԍӧԁчан лунсӧ, сы ԍерԏі вермас лыԃԃыны вајан лунсӧ новлӧԁлан табԉіца ԍерԏіыс, коԁі інԁыԍԍӧ воԇын.
Кіпомса тырԍӧԁчӧм колӧ нуӧԁны сещӧм җоҗ вылын, меԁ ез віԉԁавны еԋ порԍ ԋі ај. Тырԍӧԁчӧмыс-кӧ лоӧ гожӧмын, кос каԁӧ, поԅӧ му вылын. Тӧвԍа пӧраын лоӧ тырԍӧԁчыны ԍвінарԋікјасын. Сені тырԍӧԁчӧмсӧ нуӧԁӧны ыҗыԁ станокын, ԉібӧ кущӧм-кӧ вӧԉаҗыкінын ԍвінарԋікас, кӧні еԍкӧ еԋыс і ајыс вермісны вӧԉаыԍ бергавны. Оланіныԍ ԉібӧ станокыԍ став ковтӧмторјассӧ колӧ петкӧԁны ԁа җоҗсӧ воԉсавны посԋі іԇасӧн, торфӧн, ԉібӧ піԉіпыԅӧн, меԁ порԍјас ез віԉԁавны. Лӧԍӧԁӧм оланінӧ, ԉібӧ станокӧ, воԇвылас јӧртӧны еԋсӧ, а сеԍԍа ајсӧ. Еԋыс-кӧ бура пышјалӧ, ајыс вына, сіјӧ регыԁ четчыштас еԋ вылӧ. Бур лоӧ, еԋлыԍ бӧжсӧ ај четчышттӧԇыс вештыштны бокӧ, меԁым ајыс ез ԁојԁ чорыԁ еԋ щӧԏас асԍыс полӧвӧј чԉенсӧ. Кор ајыс бура пукԍас еԋ вылас, зев колана віԇӧԁлыны, бура-ӧ мунӧ пуктӧмыс. Мукӧԁԁырјіыс ајлӧн полӧвӧј чԉеныс веԍкалӧ заԃԋӧј прокоԁас еԋлы ԁа четчыштӧмԍыс ԋекущӧм пӧԉза оз ло.
Вынаҗык том ајјас зев ԁырӧн раԃејтӧны пукавны еԋјас вылын ԁа унаыԍ леԇны кӧјԁыссӧ летчывтӧг. Еԋјаслы тајӧ ԋӧԏі оз ков, ајјаслы зев омӧԉ, вреԁнӧ, сек јона сіјӧс муԇтӧԁӧ. Меԁым бура іспоԉзујтны ајӧс, порԍвіԇыԍлы оз ков леԇны тащӧмторсӧ ԁа бура віԇӧԁны четчыштӧм вылас, кыԇі петӧ кӧјԁысыс. Тӧԁны тајӧс кокԋі, віԇӧԁны-кӧ заԃԋӧј прокоԁ костіыс ԁа ај мошонка костіыс. Кӧјԁыс петігас сіјӧ понԁас вӧрны, кыԇі вӧрӧ ловја мортлӧн пуԉс сӧнјасын. Сіԇ-жӧ поԅӧ гӧгӧрвоны ај порԍ вӧрӧм ԍерԏіыс.
Кӧјԁысыс кор петас, порԍвіԇыԍлы колӧ вӧтлыны еԋ вылыԍ-ајӧс, меԁым веԍшӧрӧ ԋе воштыны сылыԍ вынсӧ. Вӧтлыны оз поԅ паԉічӧн ԉібӧ пԉеԏӧн, оз поԅ ԉокыԍ горзыны. Колӧ кокԋіԃіка кіпыԁӧснаԁ кучкыны нырпомас. Нырјылыс порԍлӧн зев ԋежнӧј ԁа ајыс ырјаԋітыштӧм бӧрын летчас еԋ вылыԍ.
Еԋӧс сы бӧрын нуӧны аслас местаӧ, а ајлы ԍетӧны мінут 5–10 успокоітчыны, бӧрвылас сіԇ-жӧ јӧртӧны аслас станокӧ.
Меԁым тырԍӧԁны еԋӧс, тырмана ӧԏіыԍ четчӧԁлӧм. Оз-кӧ чајт порԍвіԇыԍыс тырԍалігӧн, 8–10 час бӧрын поԅӧ четчӧԁны мӧԁыԍ. Воԇԇа четчӧԁлӧмыс-кӧ вӧлі асывнас, мӧԁыԍсӧ тырԍӧԁӧны рытнас.
Ԋекор оз ков ӧтувтны ајкӧԁ еԋӧс ԇоԋ вој кежлӧ, коԁі щӧкыԁа вӧчԍӧ ԍіктјасын. Омӧԉыԍ кыԋԇі ајлы сіјӧ ԋем оз ԍет. Ԁона ангԉіјаса ајлӧн мыј поԅӧ унҗык колӧ тырԍӧԁны, а ԋе сылыԍ віԇны вынсӧ веԍшӧрӧ, воԇԇа ԁас еԋлы.
Тырԍӧԁчігӧн вермас лоны кык пӧлӧс ԍӧкыԁјас: ајыс-кӧ еԋ ԁорԍыс јона ыҗыԁ ԁа еԋыс-кӧ оз вермы кутны сіјӧс, ԉібӧ еԋыс-кӧ ыҗыԁ, а ајыс том-на ԁа ічӧт. Пԉеменнӧј порԍвіԇӧмын овлывлӧ, коԁыр пӧрыԍҗык ԁа ыҗыԁҗык еԋ вылӧ колӧ четчӧԁны том ајӧс.
Креԍԏана пӧвсыԍ унаыԍ кывлан, ԋӧбӧм бур порԍ-пӧ ӧԏі ԉібӧ кык во уҗалӧм бӧрын најӧ еԋјаслы уҗвылӧ ԍӧктаммӧ ԁа тырԍӧԁчыны оз поԅ. Сещӧм ԁырјіыс колӧ пӧԉзујтчыны тырԍӧԁчан станокӧн. Ајыс воԇԇа кокјаснас пыкԍӧ пӧперегӧн (вомӧн) течӧм станок пујасӧ ԁа еԋыс секі кокԋіа вермӧ кутны сылыԍ ԍӧктасӧ. Еԋјас овлӧны уна ԍікас тушаӧԍ, сыпонԁа вомӧна пуыс вӧчԍӧ места вежлаланӧн, меԁым сіјӧс поԅіс лептыны ԉібӧ леԇны кыԇі колӧ. Еԋјас-кӧ рамӧԍ, кі помсајас, зев регыԁӧн поԅӧ тырԍӧԁны.
Вӧјҗык порԍјасӧн вӧԃітчыны колӧ веԉ уна каԁ, меԁым ајӧс сы вылӧ пукԍӧԁны.
Мукӧԁ ԁырјіыс вӧчӧны сіԇі: кынӧм улас еԋлы пуктӧны кык пӧвсӧн куԅа ногыс мешӧк, ԉібӧ паԍкыԁ пӧԁпруга ԁа кык бокԍаԋыс кыкӧн кутӧны, коԁыр сывылӧ пукԍас ај порԍыс.
Коԁыр томыԋік ајјас первој-на мунӧны тырԍӧԁчыны, ічӧт тушаајас, сек порԍвіԇыԍлы сіԇ-жӧ ковмас прімітны ӧткымын мерајас. Тащӧм ајјас јона нокԍӧны ԁа ԍујԍӧны, быԁ бокԍаԋ четчалӧны еԋ вылӧ. Колӧ сіјӧс веԍкӧԁны бура ԁа віԇӧԁлыны, вермас-ӧ тырԍӧԁны еԋӧс. Еԋыс-кӧ јона ыҗыԁ ԁа сіјӧ-кӧ четчыштныс оз суԇ, сылы колӧ отсавны.
Ԋе ӧԏіыԍ-ԋін мі пуктывлім пуыԍ вӧчӧм кокԋіԃік щіт 10 санԏіметр суԁта метраҗын паԍта. Јона-кӧ еԋыс пышјалӧ, тӧԁӧмыԍ бура сулалӧ ӧԏі местаын, щітыс пуктыԍԍӧ еԋлы бӧрја кокјас ԁінас. Сіјӧ щіт вылас кајас бӧр кокјаснас ајыс ԁа зев бура вермӧ тырԍӧԁны еԋӧс.
КУЩӦМ КАԀЫН ПОРԌЈАСӦС ЛЕԆНЫ ТЫРԌӦԀЧЫНЫ ԀА КЫМЫН ЕԊӦС ԌЕТНЫ АЈ ПОРԌЛЫ
Віт тӧлыԍ тырӧм бӧрԏі порԍјас завоԃітӧны пышјавны, сӧмын тырԍӧԁны тащӧм каԁын ԋекущӧма оз поԅ. Меԁым боԍтны бурҗык порԍпіјан ԁа еԋӧс ԋе щыкӧԁны, тырԍӧԁны колӧ сӧмын 10–12 тӧлыԍ бӧрын, быԁмӧны-кӧ најӧ бура ԁа ԇоԋвіԇаӧԍ. Бурҗык віԁчіԍны ӧԏі-кык тӧлыԍтӧ, термаԍӧм ԁа порԍлыԍ быԁмӧмсӧ торкӧм ԁорыԍ. Шӧркоԃа быԁмӧмыс порԍлӧн лыԃԃыԍԍӧ сіԇ: порԍлыԍ быԁмӧм тӧлыԍ лыԁԍыс чінтыны 2-ӧс, коԉан лыԁыс петкӧԁлӧ ԍӧктасӧ порԍлыԍ пуԁјӧн. Порԍыс-кӧ 8 тӧлыԍԍа, сылӧн ԍӧктаыс лоӧ 96 кг. (6 пуԁ), 10 тӧлыԍԍа — 128 кг. (8 пуԁ), 12 — 160 к.г. (10 пуԁ). Оз ков вунӧԁны, тајӧ ԍӧктаыс порԍјаслӧн завоԁскӧј тушаын, абу бура верԁӧмлӧн. Бурҗыка-кӧ верԁны, најӧ вермасны ԍетны кілограмм лыԁсӧ, тӧлыԍ лыԁкӧԁ, но секі најӧ бур рӧԁ вылӧ оз тујны.
Зев јона ԍіктјасын паԍкалӧма ԍорԋі, мыј еԋлыԍ, первојја вајӧмсӧ рӧԁ вылӧ порԍпіјанӧс коԉӧԁны оз поԅ. Тајӧ зев ыҗыԁ ӧшыбка. Сіјӧ лоӧ сыпонԁа, ԍіктса порԍјас ветлӧны віԇыԍтӧг ԁа зев воԇӧн пышјалӧны. Кущӧм порԍпі вермас сіјӧ верԁны, кор ӧԁва ачыс чукӧртӧ ԍӧктасӧ сӧмын 65–70 кг.-ӧԇ? Сіјӧс-кӧ віԇыштӧны, пӧранас тырԍӧԁны ԁа тырԍӧԁны ԋе кущӧм ԍурӧӧн, а сӧвмӧм ајӧн — абу ԋекущӧм помка, меԁым бракујтны порԍпіјанӧс.
Пԉеменнӧј порԍвіԇан овмӧсјасын віԇӧԁӧны порԍпіјан вылӧ, а оз еԋјас вылӧ. Порԍпіјаныс-кӧ мічаӧԍ, сек најӧс оз бракујтны, вӧліны кӧԏ најӧ первојја вајԍӧм еԋ помыԍ.
10–12 тӧлыԍԍа ај порԍ леԇӧны тырԍӧԁчыны, најӧ-кӧ ԇоԋвіԇаӧԍ, мічаӧԍ ԁа бура быԁмӧны. Сӧмын пыр-жӧ полнӧј нагрузка ԍетны налы оз поԅ, меԁым ез омӧԉтчыны.
Арӧсӧн җынјӧнӧԇ ԍетӧны тырԍӧԁны ӧԏі ԉібӧ кык вежонын, колӧ бура собԉуԁајтны вылӧ інԁӧм правілӧјассӧ. Порԍвіԇан овмӧсјасын ӧԏі вонас нуӧԁӧны кыкыԍ вајԍӧм, сіԇ-кӧ і тырԍӧԁчӧмыс лоӧ кыкыԍ. Таԇнаԁ ӧԏі ај порԍлы ԍетӧны 25 еԋӧс тырԍӧԁчан каԁын, 50 еԋӧс вонас. Колхозјаслы ԁа совхозјаслы колӧ бура уҗавны тајӧ правілӧ ԍерԏіыс. Вајԍӧԁчӧмјас ԁа тырԍӧԁчӧмјас-кӧ мунӧны правілӧјас ԍерԏі бура во чӧжыс, ыҗыԁҗык ԇоԋвіԇа ајлы поԅӧ ԍетны унҗык, 70–80 еԋӧԇ.
КУЩӦМ ПӦРА БУРҖЫК ВАЈԌӦМЛЫ
Порԍвіԇан овмӧс бура пуктігӧн колӧ зіԉны, меԁым быԁ вонас вајԍіс кыкыԍ. Порԍвіԇыԍлы воԇвыв колӧ інԁыны тырԍӧԁчан каԁсӧ, меԁым вајԍӧмыс лоі шуӧм пӧраӧ. Меԁколана порԍвіԇыԍлы, меԁым, кыԇі поԅӧ воԇҗык вајԍісны мӧԁыԍсӧ, меԁ ез ԋужав лымјӧԇ, арԍа кӧԇыԁ пӧраӧԇ. Кымын уна мӧԁыԍ вајӧм порԍпіјаныс пӧԉзујтчасны шонԁіӧн, веж кӧрымӧн, сӧстӧм сынӧԁӧн, сымын најӧ јонҗыкӧԍ лоӧны ԁа кокԋіҗыка тӧвјасны. Сіԇкӧ, порԍвіԇыԍлы колӧ термаԍны, меԁым мӧԁ вајԍӧмсӧ боԍтны јуԉ тӧлыԍ помаԍігӧн ԁа августын, коԁыр порԍпіјанӧс поԅӧ-на леԇлыны вӧԉа вылӧ. Тащӧм ногсӧ лӧԍӧԁӧмӧн, поԅӧ лыԃԃыны, кущӧм тӧлыԍ вылӧ секі воас первојја вајԍӧмыс.
Порԍпіјансӧ порԍјас новлӧԁлӧны 113–116 лунӧԇ, шӧркоԃа 114 лун ԉібӧ 3 тӧлыԍ, 3 вежон ԁа 3 лун. Сіԇкӧ сывылӧ, меԁым боԍтны августԍа ԉібӧ јуԉ тӧлыԍԍа порԍпіјан, міјанлы колӧ первој вајԍӧмсӧ нуӧԁны февраԉ тӧлыԍӧ. Февраԉ тӧлыԍԍа вајԍӧмыс бур сіјӧн, мыј воԇын лоӧ шоныԁ каԁ ԁа порԍпіјан быԁмасны бурҗыка. Но февраԉ тӧлыԍӧ овмӧсјасԍаԋ колӧ шоныԁ оланін порԍпіјанлы ԁа бур ԁӧԅӧр, мыј јылыԍ віԍтавԍӧ воԇын. Пуктӧм табԉіца новлӧԁчӧм јылыԍ порԍвіԇыԍлы інԁӧ, кущӧм пӧраӧ тырԍӧԁны најӧс, меԁым вајԍӧмсӧ боԍтны інԁӧм тӧлыԍӧ. Арталігӧн зев ыҗыԁ значеԋԋӧ колӧ пуктыны кык тор вылӧ — еԋ ԁорыԍ порԍпіјансӧ торјӧԁан каԁ ԁа возможноԍт тырԍӧԁны „јӧв вылас“, ԉібӧ сек, коԁыр сылӧн емӧԍ на ԋоԋаԍыԍјас. Пԉеменнӧј порԍвіԇанінын, порԍпіјанӧс торјӧԁӧны 8 вежон бӧрын, а промышԉеннӧјын унҗыкыԍсӧ нуӧԁӧны торјӧԁӧмсӧ 6 вежон бӧрын. Тајӧ ԍетӧ ыҗыԁҗык возможноԍт нӧшта җеԋԁӧԁны сроксӧ вајԍӧмлыԍ.
Щӧкыԁа овлӧ, мыј порԍјас пышјавлӧны ԋоԋаԍыԍ порԍпіјаныс кӧԏ ԁінасӧԍ-на. Кыԇі вӧчны тащӧм пӧранас?
Порԍвіԇыԍјаслӧн та вылӧ овлӧ кык пӧлӧс тӧлкујтӧм. Ӧԏіјас віԁчыԍӧны тырԍӧԁны ԋоԋӧԁчыԍ еԋјасӧс, сы понԁа, мыј щӧкыԁа вајԍӧмыс омӧԉтӧ најӧс. Оз-на ештыны еԋјас бурҗыка шаԋмыны воԇԇа вајԍӧмԍыс, кыԇі регыԁӧн воӧ мӧԁ вајԍӧм. Тајӧ нӧшта-ԋін јонҗыка омӧԉтӧ томҗыкјасӧс, коԁјас ез-на вермыны бурҗыка јонмыны. Мукӧԁ порԍвіԇыԍјас інԁӧны тырԍӧԁны ԋоԋӧԁыԍ еԋјасӧс, сыпонԁа, мыј таԇӧн јона кокԋаммӧ мӧԁ вајԍӧмыԍ быԁтыны порԍпіјансӧ. Быԁӧн гӧгӧрвоӧны, мыј јуԉ тӧлыԍԍа порԍпіјанӧс віԇны бурҗык, августса, јуԋса ԁорыԍ.
Міјан-ног-кӧ быԁ торја конкретнӧј случајын, порԍвіԇыԍлы аслыс колӧ бурҗыка віԁлавны, вермас-ӧ тырԍӧԁны ԋоԋӧԁчыԍ еԋӧс, а ԋе лӧԍӧԁны пыр кежлӧ кущӧмкӧ рецепт.
Віԇны-кӧ вынаҗык еԋјасӧс, коԁјас 3-ыԍ ԉібӧ 4-ыԍ ԋе ещаҗык вајԍылісны, ем-кӧ бур кӧрым, бур пӧскӧԏіна, бур ԁӧԅӧр, щӧкыԁҗыка вајԍӧмыԍ повны оз ков. Сӧмын колӧ бурмӧԁыштны еԋӧс мӧԁыԍ вајԍіг кежлӧ. Опытнӧј порԍвіԇыԍ вӧчас тајӧ тулысԍа ԁа гожԍа кујім тӧлыԍјасӧн (апреԉ, мај, јуԋ), а велавтӧмыԁ тајӧ во җынјӧн оз вермы вӧчны. Тајӧ меԁԍа-ԋін інԁӧ промышԉеннӧј порԍвіԇыԍјаслы, коԁыр сулалӧ могӧн, кыԇі поԅӧ унҗык віԇны бурҗык, вынаҗык порԍпіјан, кӧԏ мамјаслы ещаԋіка і ушщерб лоӧ. Зев-ԋін воԇҗык мамыс пӧрыԍмас, а сы пыԃԃі ԉубӧј каԁӧ поԅӧ сувтӧԁны еԋ порԍпіјансӧ, міјан лоӧ бурҗык, унҗык порԍпіјан.
Тӧԁӧмыԍ, абу-кӧ опытнӧј морт, кӧрымјасыс омӧԉӧԍ ԁа абу тырмымӧн, омӧԉӧԍ еԋјас, шоныԁ гіԃԋајас, ԋоԋӧԁчыԍ еԋјасӧс бурҗык ԋе тырԍӧԁавны. Тащӧм случајјас ԁырјі бурҗык лоӧ нуӧԁны сӧмын ӧԏі вајԍӧм, шоныԁҗык тӧлыԍјас кежлӧ лӧԍӧԁӧмӧн, апреԉ кежлӧ, ԉібӧ мај кежлӧ. Бурҗык ӧԏі вонас боԍтны еԋлыԍ ӧԏі вајԍӧм ԁа ԇоԋвіԇаӧс, ԋекытчӧ тујтӧм кыкыԍ вајԍӧм ԁорыԍ.
ПОРԌЈАСӦС ПАСЈАЛӦМ
Меԁым бура нуӧԁны порԍвіԇӧм, колӧ тӧԁны стӧч быԁ порԍӧс. Вӧвјасӧс ԉібӧ мӧсјасӧс лӧԍӧԁігӧн тајӧ абу ԍӧкыԁ, поԅӧ скӧтӧс тӧԁмавны гӧн ԍерԏіыс, моԁа ԍерԏіыс ԁа с. в. Порԍвіԇӧмын тӧԁмавны, кӧԏ чукӧрас сӧмын 100 порԍ, ԋекыԇі оз поԅ. Колӧ мыјӧнкӧ најӧс торјӧԁны јорта-јортԍыс. Пасјалӧны најӧ нумерјасӧн. Нумер ԍетԍӧ сӧмын ӧԏі порԍлы ԁа овмӧсын сіјӧ нумерыс оз-ԋін нуӧԁԍы мӧԁпӧв. Порԍјаслы нумерјас пуктыԍԍӧны пеԉјасас. Ем кујім пӧлӧс пасјаԍан ног порԍјаслы: маркајасӧн, кԉешщіӧн чепԉӧԁлӧмӧн ԁа татуіровкаӧн.
Маркаыс металлыԍ вӧчӧм гӧгрӧс плаԍԏінка нумерјасӧн. Пӧскӧԏінајасын віԇігӧн тајӧ маркајасыс абу уԁобнӧјӧԍ, меԁԍа-ԋін вӧрјасын ветлігӧн најӧ щӧкыԁа орлаԍӧны ԁа вошлаԍӧны. Маркајасӧн вӧԃітчӧм міјан Сојузын омӧԉа паԍкалӧма.
Порԍјасӧс пасјалӧны кԉӧшщіӧн. Порԍлы пеԉас пасјӧны торја вӧчӧм чепӧԉтанӧн, кԉешщіӧн. Меԁым тӧԁны кԉӧшщіӧн тӧԁмалӧм пасјас, колӧ кужны лыԃԃыны условнӧј пасјассӧ. Ԋігаын пуктӧм ԍерпас петкӧԁлӧ пасјаслыԍ лыԃԃанногсӧ.
Колӧ-кӧ пуктыны міјанлы 87-ӧԁ нумер, сек мі вӧчам кык щупӧԁӧн пеԉ вевԁорас і увԁорас шујга пеԉас увԁор ԁорышас (3+3) ԁа ӧԏіӧс вевԁор ԁорас. Тащӧм нога пасјалӧм лӧԍыԁ ԁај прӧстӧј, нумерјасыс тыԁалӧны ылыԍаԋ. Но сіјӧ зев јона міԍтӧмтӧ порԍсӧ; пеԉјасыс лоӧны быԏԏӧ коԍаԍлӧма, меԁԍа-ԋін кԉӧшщіӧн вӧԃітчыны кужтӧмла. Меԁым кыԇі поԅӧ віԁчыԍны сыыԍ, чепԉалігӧн ԋекор оз ков боԍтны пеԉсӧ кԉӧшщі вом тырнас. Порԍјасӧс пасјалӧны томҗык вывԍыс, 6 ԉібӧ 8 вежонԍајас. Тащӧм порԍпілыԍ-кӧ боԍтны кԉӧшщі вомтырнас, сіјӧ быԁмӧм ԍерԏіыс быԁмӧ щупӧԁыс. Вӧлі-кӧ ічӧтнас ыҗыԁ щупӧԁыс, быԁмӧмнас-ԋін лоӧ зев ыҗыԁ. Томыԋік порԍпіјанлы щупӧԁсӧ вӧчны колӧ сӧмын ⅓ ԉібӧ ¼ кԉӧшщі вомтыр ԁорыԍ. Быԁмӧм бӧрас зев бура понԁас тыԁавны.
Меԁԍа јона паԍкалӧма — татуіровка. Татуіровка вӧчԍӧ сіԇі: нароԍнӧ вӧчӧм кԉешщіӧн, кытчӧ пуктӧма лыԁпаса плаԍԏінка, порԍпілыԍ роԅӧԁӧны пеԉсӧ ԁа ранасӧ мавтӧны ԍӧԁ краскаӧн. Рана пыщкас краскаыс пырас ԁа пеԉыс сеті лоӧ пемыԁ-ԍӧԁ рӧма. Зев регыԁӧн пеԉыс бурԁӧ, а пасјӧм местаыс нем кежлас коԉӧ сещӧм ԍӧԁ рӧмаӧн. Нумерыс пуктыԍԍӧ пеԉ вевԁорас, меԁым вӧлі тыԁаланаҗык.
Татуіровка пасјыны ем уна пӧлӧс краскајас. Зев бур ԁа ԁонтӧм краска лоӧ голланскӧј сажа ԍпіртӧн сорлалӧмӧн. Он-кӧ вермы аԁԇыны віннӧј ԍпірт, поԅӧ пуктыны ԃенатурат. Сажасӧ пуктыны бԉуԁјӧ, кіԍтны сетчӧ ԍпіртсӧ ԁа гуԁравны, меԁ лоӧ сук нӧк коԃ. Кԉӧшщіӧ пуктыԍԍӧ кущӧм колӧ нумер, мавтԍӧ красканас ԁа роԅӧԁӧны порԍ пілыԍ пеԉсӧ. Роԅӧԁӧм бӧрас нӧшта-на боԍтӧны чуԋјылас краскасӧ ԁа мавтӧны пеԉԍыс ранасӧ. Сы бӧрын порԍпіӧс леԇӧны вӧԉа вылӧ. Краскаԍыс ԍпіртыс зев регыԁӧн коԍмӧ, ԉішнӧј сажаыс пеԉԍыс кіԍԍӧ, а сіјӧ, коԁі ԍурӧ ранаас, бурԁӧ сетчӧ ԁа петкӧԁлӧ порԍлыԍ нумерсӧ. Краскаыс кіԍыԁ зев кокԋіа мынӧ.
Татуіровка вӧчны колӧ кыклы. Ӧԏіыс кутӧ порԍпісӧ, а мӧԁыс кԉӧшщіас лӧԍӧԁалӧ нумерјассӧ, роԅӧԁӧ пеԉсӧ ԁа мавтӧ краскаӧн. Пасјалӧм мунӧ зев ӧԁјӧн ԁа кокԋіа. Ӧԏі мінутӧн поԅӧ пасјыны кык порԍпі.
Порԍпіјан-кӧ віԇԍӧны урӧԁа, татуіровкаӧн пасјытӧԇ бур еԍкӧ вӧлі мыԍкыштны налыԍ пеԉнысӧ, коԁ пеԉӧ пуктыԍԍӧ нумерыс, меԁым ранаас ез веԍкав ԋајтыс ԁа ез віԍмы. Ԇоԋвіԇа порԍлӧн пеԉыс бурԁӧ 4–5 лун бӧрԏі.
Омӧԉҗык тајӧ сӧмын сіјӧн, мыј пуктӧм нумерыс тыԁалӧ міча пеԉвылас, а пеԉыс-кӧ ԋајтӧԍ, секі пеԉсӧ лоӧ мыԍкыны, меԁым тӧԁмавны стӧч нумерсӧ.
Пԉеменнӧј завоԁјасын быԁ порԍ аслас немын новлӧ кык пӧлӧс нумер — ӧԏіыс гԋезԁовӧј, а мӧԁыс завоԁсаыс (пеԉас). Гԋезԁовӧј нумерыс порԍпілы пуктыԍԍӧ зев воԇ, чужӧм бӧрас первојја вежонас шујга пеԉас. Тајӧ нумерыс пуктыԍԍӧ сы понԁа, меԁым ԋе сорлавны порԍпіјанӧс уна пӧлӧс еԋјаслыԍ. Ӧткымын еԋјас емӧԍ зев рамӧԍ, мӧԁ мамлӧн ԁа мӧԁ станокыԍ порԍпіыс вермас локны рам еԋ ԁінӧ ԁа овмӧԁчыны. Сыыԍ кыԋԇі, кыԇі мі аԁԇам воԇӧ, порԍвіԇыԍлы ковмывлӧ аслыс пуктыны мӧԁ мамлыԍ порԍпіјансӧ рам еԋјас ԁінӧ. Меԁым воԇӧ најӧс ԋе сорлавны, зев колана нумеравны гԋезԁовӧј нумерӧн. Нумерыс пуктыԍсӧ став порԍпіјанлы, коԁјас лоӧны ӧԏі еԋыԍ. Шуам сіԇ. Февраԉ 3-ӧԁлунӧ піјанаԍіс ӧԏі порԍ. Февраԉ ӧкмысӧԁ ԉібӧ ԁасӧԁ лунӧ мі порԍпіјанлы кԉешщіӧн шујга пеԉјасас пукталам нумер 1 ставыслы. Мӧԁ порԍ піјанаԍас — порԍ піјанлы пуктам нумер 2 ставыслы ԁа с. в. Лоӧ-кӧ міјан вонас 50 вајԍӧм, меԁбӧрја вајӧм порԍпіјанлӧн ставыс лоӧ ветымынӧԁ нумер. Локтан воӧ бара-жӧ нумерјас течавԍӧны ԇік выԉыԍ, первојја порԍпіјанлы 1, мӧԁјаслы 2 ԁа с. в.
Завоԁса, ԉібӧ пеԉӧ пуктан нумер, пуктыԍԍӧ сӧмын ӧтчыԁ порԍјаслы. Сіјӧ нумерыс мӧԁыԍ оз-ԋін пуктыԍыв. Оз вермы лоны ӧԏі овмӧсын кык порԍ, ас быԁтаса, коԁјаслӧн вӧлі еԍкӧ ӧԏі пӧлӧс нумер, шуам 248-ԁ. Завоԁса нумерјас пуктыԍԍӧны веԍкыԁпеԉас ԁа ыжыԁҗык порԍјаслы. Пырҗык најӧлы пуктӧны мамԍыс торјӧԁігӧн 8 вежон тыріг гӧгӧр ԁа сӧмын сіјӧ порԍпіјанлы, коԁјас коԉԍӧны рӧԁ вылӧ. Завоԁскӧј порԍпіјанӧс пасјавны томҗыкӧн оз ков, сыпонԁа, мыј најӧ јона понԁасны быԁмыны ԁа омӧԉа понԁасны тӧԁчыны.
Завоԁскӧј нумерӧн порԍпіјанӧс пасјалігӧн бурҗык став ајсӧ пасјавны пӧла нумерӧн, шуам 1, 3 ԁа с. в., а еԋјасӧс гозја нумерӧн, шуам 2, 4 ԁа с. в. Тајӧ ԍетӧ ыҗыԁ отсӧг. Шуам, порԍвіԇыԍлӧн-кӧ кіас ем нумера гіжӧԁ аслас ԉібӧ мукӧԁ порԍјас пӧвсыԍ, сіјӧ пырыԍтӧм-пыр вермас лыԃԃыны, кымын еԋ ԁа кымын ај. Татуірујтны поԅӧ і гырыԍҗык порԍјасӧс, сӧмын ԍӧкыԁҗык.
ЕԊЈАСӦС ВАЈԌЫНЫ ЛӦԌӦԀЧӦМ
Порԍвіԇыԍ аслас каԉенԁар ԍерԏі, тӧԁӧ-кӧ порԍлыԍ тырԍалан лунсӧ, кокԋіа вермӧ тӧԁны кор лоӧ вајан луныс.
Еԋјасԍаԋ мі вітчыԍам јон, ԇоԋвіԇа порԍпіјан, сыпонԁа міјанлы колӧ бура верԁны ԁа віԇны најӧс. Меԁԍа-ԋін ыҗыԁ вԋімаԋԋӧ колӧ тыра порԍјас вылӧ вӧԉа вылын ветлігӧн. Кымын уна најӧ оласны вӧԉа вылын, шонԁі воԇын, сӧстӧм сынӧԁын, понԁасны ԍојны веж ԍојанјас, сымын бур најӧ выԉ лоыԍ порԍпіјанлы. Гожԍа пӧраын бур коԉны најӧс вӧԉа вылӧ суткі чӧж кежлӧ, вој кежлас јӧртны лебулӧ — чомјасӧ. Сетчӧ-жӧ пуктавԍӧны ворјас, кытчӧ вајавԍӧ ԁа разӧԁԍӧ кӧрымыс.
Порԍјасӧс-кӧ вој кежлӧ ԁа верԁны вајӧԁлӧны гортас, пӧскӧԏінаыс меԁ ез вӧв ылын гіԁԍаԋ. Тӧлын-кӧ, вајаԍыԍ еԋјасӧс зев колана леԇлывлыны час ԉібӧ кык кежлӧ карта воԇӧ ветлыштны ԁа лолавны сӧстӧм сынӧԁын. Ԃерт, јона кӧԇыԁјас, чорыԁ тӧвјас ԁырјі еԋјасӧс вӧԉа вылӧ леԇны оз ков, но і лым вылӧ леԇӧмыԍ повны оз ков. Кынмӧмыԍ полӧмла, тӧлын, ангԉіјаса рӧԁа порԍјасӧс креԍԏана оз леԇлывлыны вӧԉа вылӧ гуԉајтыштны, сыпонԁа, мыј најӧлӧн зуԍіыс (гӧныс) зев шоч, кокԋі, ԋебыԁ, прӧстӧј рӧԁајас ԁорыԍ. Тајӧ вітчыԍӧмлы ԃерт ԋекущӧм помка абу. Порԍӧс оз шонты гӧныс, а шонтӧ госыс. Сӧмын оз ков порԍјасӧс велавтӧг леԇлывлыны тӧв шӧрын, а арԍаԋыс ԋӧжјӧԋікӧн велӧԁӧмӧн ԁа тӧлын шоныԁҗык лунјасӧ леԇлӧмӧн. Пырҗык мі ангԉіјаса порԍјасӧс леԇлывлімӧ 17°Ц повоԃԃа ԁырјі, меԁ ез вӧв тӧла ԁа ԋекор ез вӧвлыны кынӧм віԍӧмјас. Таԇ вӧԉа вылӧ леԇлывлӧмыԍ ем пӧԉза. Порԍлыԍ тырԍалӧмсӧ тӧԁмалӧны первојсӧ сіјӧн, мыј еԋыс ԁугԁас пышјавныс, порԍјас лоӧны рамӧԍҗык ԁа ԍоан вылӧ азымӧԍҗык. Којмӧԁ тӧлыԍ вылӧ соԁӧ сылӧн рушкуыс. Кӧрымсӧ тыра порԍјаслы колӧ ԍетны ԍвежӧјӧс, меԁ абу шоммӧма. Омӧԉ кӧрымјас вреԁ вајӧны гыркпыщкӧсса порԍпіјаныслы. Зев колана ещаԋіка пуктыштны ԍоан пыщкӧ міԋералла ԍоан — мел, сотӧм лы, іԅвеԍԏ ԁа мукӧԁ, паԋ мынԁаӧн быԁ лунӧ, јонҗыкасӧ тӧвԍа каԁӧ. Порԍпіјанлы зев коланаӧԍ тајӧ ԍоанторјасыс лыјаснысӧ сӧвмӧԁны.
Тӧвԍа каԁӧ, коԁыр абу веж ԍојанјас, тыра еԋјаслы колӧ соԁтыштны ԍојанјас, кԉевер турун ԉібӧ ԉуцерна ԁа корԋеплоԁјас. Зев бурӧԍ тајӧ кӧрымјасыс сіјӧн, налӧн ем особӧј вещество (вітамін), порԍпіјаныс сытӧг омӧԉа сӧвмӧны.
Тыра еԋјаслы бурҗык ԍојан пыԃԃі лоӧны ԋаԋ туԍјас, ӧтруб, корԋеплоԁ, пуӧм картупеԉ, веж ԍоан, кԉевер ԁа ԉуцерна турун, јӧв ԁа јӧвлӧн шыблас торјас. Унаҗык верԁны бара-жӧ оз поԅ, порԍпіјаныс лоӧны зев омӧԉӧԍ. Тыра еԋјаслы жмыкасӧ ԍетӧны пырҗык 800 гр-ыԍ ԋеунҗык суткі чӧжӧн.
Кԉевер ԁа ԉуцерна туруныс-кӧ абу, сіјӧс поԅӧ вежны кущӧмкӧ мукӧԁ ԍікасӧн. Сӧмын колӧ бӧрјӧԁны ԋебыԁҗык турун, пӧраӧн іԁралӧм ԁа меԁ абу чорԅӧм. Турун ԍетӧны кыԇ мукӧԁ ԍојанкӧԁ сорӧн, сіԇ-жӧ куш турунсӧ.
Сорӧн ԍетігӧн колӧ шырны турунсӧ іԇас шыран машінаӧн, овлӧ ԍетӧны ставнас щыщтӧг.
Тӧԁыԍ велӧԁчӧм порԍвіԇыԍ, еԋ порԍјасӧс ԋекор он верԁ госавтӧԇыс. Важӧн-ԋін тӧԁӧны, мыј госа еԋјаслӧн піјаныс чужӧны пырҗык омӧԉӧԍ, кулыԍӧԍҗык, ԁај еԋыс омӧԉҗыка вермӧ верԁны најӧс. Тані ԍӧкыԁ віԍтавны стӧча, кущӧм колӧ лоны пԉеменнӧј тыра порԍлы. „Завоԁскӧј“ тушанас шуԍан порԍсӧ колӧ сіԇ гӧгӧрвоны, меԁ вӧлі шӧркоԃ омӧԉҗыкјас пӧвсын ԁа јона госа порԍјас пӧвсын. Тыра еԋјасӧс колӧ віԇны гӧԋајтӧԁӧмыԍ, кучкӧмјасыԍ, зургыԍӧмјасыԍ, уԍӧмјасыԍ. Вермас лоны каԁтӧм вајӧмјас, ԉібӧ щыкԍасны порԍпіјаныс рушкуас. Сіԇ-жӧ, тыра еԋјасӧс јона кӧԇыԁ ваӧн оз поԅ јуктавны.
Тыра еԋӧс вајтӧԇыс вежон кык воԇті колӧ торјӧԁны мукӧԁјас ԁіныԍ ԁа інԁыны торја станокӧ, меԁым ԍетны сылы лӧԋа овны. Вӧԉа вылӧ ӧтнассӧ леԇлывлыны карта воԇӧ ԁа сӧмын первојја вежонас, мӧԁ вежонас ԁугӧԁны і сіјӧс. Зев бур сіјӧ пӧранас порԍ віԇыԍлы пыравлыны еԋ ԁінӧ кыкыԍ-кујімыԍ лун, малавны сіјӧс, віԁлавны ԋоԋјассӧ, велӧԁны ас ԁінӧ. Тајӧ зев колана порԍӧс віԁлӧм могыԍ, ԁа меԁым еԋыс велаліс морт ԁорас, понԁіс артавны бур јортӧн, а ез ԉокӧн. Воԇӧ вылӧ, коԁыр еԋыс вајаԍас, тајӧ вермас зев бура ковмыны. Ӧткымын порԍјас, јонҗыкасӧ томҗыкјас, коԁјас первојыԍ-на вајісны, јӧзјас ԁорӧ зев скӧрӧԍ, піјан понԁаыс полӧмысла. Ог-кӧ мі кужӧ тащӧм порԍјассӧ воԇвыв раммӧԁны, накӧԁ лоӧ ԍӧкыԁ вӧԃітчыны.
Колӧ бура віԇӧԁлыны, абу-ӧ еԋыс тојӧԍ. Тојјасыс јонҗыкасӧ позјаԍӧны бӧрја кок пыщкӧсла ԁорас, воԇ кокјасас, ԍурса лы вылас. Каԅалан-кӧ, кыԇ поԅӧ регыԁҗык колӧ наыԍ мынтӧԁчыны, он-кӧ бырӧԁ најӧ вуҗасны порԍпіјан вылас ԁа понԁасны јона ԁӧзмӧԁчыны. Меԁым бырӧԁны тојјассӧ, порԍјасӧс мавтӧны кущӧмкӧ ԁонтӧмҗык выј сорасӧн, шуам оԉеонафтӧн. Бур лоӧ нӧшта-кӧ соԁтыштны татчӧ 3–5 % креоԉін ԉібӧ ԉізол, меԁым ԃеԅінфекціјаавны вылыссӧ. Таԇі вӧчӧм бӧрын мӧԁ луннас-жӧ еԋӧс мыԍкӧны мајтӧгӧн. Мыԍԍӧԁны порԍјасӧс гожӧмын поԅӧ быԁлаын, а тӧвнас сӧмын шоныԁінын, меԁым ԋе кынтыны порԍӧс. Мыԍкалӧмыс мунӧ таԇ: пуԅӧԁӧм ва пыщкӧ гуԁралӧны веж мајтӧгсӧ ԁа сіјӧс кӧԇӧԁыштӧны меԁ лоӧ сӧмын шоныԁ. Шоныԁ ванас кӧтӧԁӧны порԍлыԍ став вылыссӧ ԁа щӧткаӧн ԉібӧ трапјӧӧн ԋіртӧны порԍлыԍ вылыссӧ, меԁым мајтӧгыс лоі ԋе сӧмын зуԍіјас, а сіԇ-жӧ куас. Таԇі ԋіртӧны ԁыр, кытчӧԇ оз быгԅы. Ты бӧрын шоныԁ ванас ԁа щӧтканас весалӧны мајтӧгсӧ ԁа кіԍкалӧны ваӧн. Ԋӧжјӧнҗык колӧ мыԍкавны порԍлыԍ јурсӧ, меԁым мајтӧгыс ез веԍкав ԍінмас, а ваыс пеԉас. Ваыс-кӧ порԍлы веԍкалас пеԉас, сек порԍыс кымынкӧ лун понԁас ветлӧԁлыны јурсӧ чукыԉтӧмӧн ԁа јона понԁас песԍыны.
Ӧԏі тазјӧн тојјасыԍ мынны он вермы. Позјаԍӧны најӧ ԋе ԍӧмын порԍ вылын, сіԇ-жӧ станок щеԉјасын, җоҗас, воԉӧсас ԁа с. в. Сыпонԁа вајԍан станокыс меԁ вӧлі мыԍкӧма пӧԍ кунваӧн ԁа беԉітӧма іԅвесткаӧн. Кусӧԁӧм іԅвесткаыс меԁ вӧлі порԍвіԇыԍлӧн матын кі улас ԁа кымын щӧкыԁа понԁас мавтны сіјӧн станок ԍԏенјас, ԍојан-інјас, щітјас — сымын бур. Іԅвесткаыс віјӧ став гагјассӧ, уна ԍікас посԋі вреԁнӧј бакԏеріјасӧ.
Вежонӧн җынјӧн вајԍытӧԇ, еԋјаслӧн вӧраыс тырӧ ԁа ӧшӧԁчӧ. Ԋоԋјасыс соԁӧны ԁа гӧрԁӧԁӧны, јанԇімыс сіԇ-жӧ пыктыштӧ ԁа гӧрԁӧԁӧ. Тащӧм тыԁалана торјасыс луныԍ-лунӧ лоӧны тӧԁчанаӧԍ. Еԋјаслыԍ ԍојансӧ колӧ чінтыны, турун ԁа корԋеплоԁ ԋе ԍетны ԁа ԍојансӧ ԍетны кіԅӧрҗыкӧс. Порԍ віԇыԍлы колӧ віԇӧԁны еԋ бӧрԍа ԁа віԁлавны сылыԍ ԋоԋсӧ. Еԋыс-кӧ понԁӧма вӧчны аслыс поз, а ԋоԋԍыс петӧ-ԋін јӧлыс — сіјӧ-жӧ лунјаснас колӧ ԁаԍтыны вајԍіг кежлӧ. Оз-ԋін поԅ коԉны сіјӧ пӧранас еԋӧс ԁӧԅӧртӧг. Пырҗык порԍјас вајаԍӧны војјаснас, сыпонԁа колӧ інԁыны сы ԁінӧ віԇӧԁыԍӧс (ԃежурнӧјӧс) ԁа ԍетны сылы ножіч, ԋебыԁ сӧстӧм рузумјас ԁа кокԋі јашщік. Јашщіксӧ ԋебыԁа воԉсавны ԁа рузумӧн тупјыны. Бур кутны ножічјастӧ стӧканын, креоԉін ԉібӧ ԉізола раствор пыщкын. Порԍпіјанлы колана јашщікјас-кӧ абуӧԍ, поԅӧ інԁыны папірос улыԍ кокԋі фаԋернӧј јашщікјас. Віԇӧԁыԍлы колӧ пӧнар, коԁӧс поԅӧ ӧшӧԁны кытчӧкӧ вылӧҗык.
ВАЈԌӦМ ԀА ВОԆԆА ԀӦԄӦР ПОРԌПІЈАН БӦРԌА
Порԍпі чужӧм бӧрын колӧ вунԁыны сылыԍ гӧгсӧ ножічӧн саԋԏіметр 5 куԅа кымын ԁа завоԃітны зыравны рузумӧн. Меԁвоԇын колӧ чышкыны вом гӧгӧрсӧ, сеԍԍа ԍінјассӧ ԁа пеԉсӧ, а бӧрвылас тушасӧ ԁа кокјассӧ, мезԁыны ԋіԉӧгԍыс. Порԍпіӧс чышкӧм бӧрын пуктыны јашщікӧ ԁа вевԏԏыны рузумӧн. Јашщіксӧ вевԏԏӧны сыпонԁа, меԁым порԍпіјанлы вӧлі шоныԁҗык, меԁԍа-ԋін тӧвԍа пӧрајасӧ. Абу шаԋ, лоӧ-кӧ сені шоныԁ, но вару сынӧԁыс ԁа ԍӧкыԁ лолавныс. Сыпонԁа і колӧ вевтсӧ боԍтны сещӧмӧс, коԁ пыр сынӧԁыс бура пырӧ. Јашщік бокјасас, вылӧ, поԅӧ вӧчны роԅјас. Јашщік колӧ пуктыны станокыԍ бокӧ, каԉіԁорас.
Шӧркоԃа вајԍӧмын порԍпіјан чужӧны ӧԏі-мӧԁ бӧрԍаыс зев регыԁӧн, вајаԍӧмыс помаԍӧ 2–6 час бӧрын. Бура колӧ віԇӧԁны порԍвіԇыԍлы, меԁ порԍыс ез ԍој чужан ԍувсӧ. Порԍвіԇыԍ-кӧ ачыс оз ло віԇӧԁыԍын вајԍігӧн, а мӧԁ, колӧ тӧԁны кыԇ правілӧ, ԋе шыбытны чужан ԍувсӧ гіԃԋаыԍ порԍвіԇыԍ вотӧԇыс, а сӧмын іԁравны станокԍыс. Чужан-ԍувјыс ԁа порԍпіјаныс понԁасны петкӧԁлыны, мыј віԇӧԁыԍыс вајаԍӧмсӧ бура нуӧԁӧма, а абу уԅӧма.
Еԋ порԍлӧн чужанԍувсӧ ԍојӧмыс омӧԉ сіјӧн, вермас велавны ԍојны піјансӧ. Нӧшта-ԋін, еԋыс-кӧ томна, вајԍӧ первојна, бурҗыка віԇӧԁтӧг вермас ԍојны асԍыс піјансӧ. Воԇӧ вылӧ тышкаԍны сыкӧԁ лоӧ зев ԍӧкыԁ. Мыј понԁа еԋјас ԍојӧны піјансӧ, бура абу-на тӧԁмалӧма, но каԅалӧма, мыј еԋыс-кӧ новлӧԁчігас овлӧма вӧԉа вылын, најӧ піјансӧ ԋекоԁыр оз ԍојны. Тыԁалӧ, тӧвԍа пӧраын еԋјаслы ԍојаныԍ оз тырмы кущӧмкӧ колана веществојас. Сіԇ-жӧ, еԋјасӧс-кӧ велӧԁан уԉ јајӧн верԁны, сек најӧ понԁасны-жӧ ԍојны піјансӧ.
Вајԍӧм бӧрын еԋ порԍлӧн зев јона коԍмӧ горшыс, сыпонԁа ԍојанінас меԁ сылӧн вӧлі пыр сӧстӧм ԁа шоныԁ ва.
Вајԍӧм бӧрын, гырԁӧн ԁа ԋіԉӧгӧн ԉакӧԍԍӧм воԉӧссӧ колӧ іԁравны ԁа сы местаӧ воԉсавны выԉӧс. Воԇԇа кык вежӧннас бурҗык воԉӧссӧ воԉсавны посԋіҗыкӧс, а ԋе куԅ іԇасӧн, ԉібӧ вунԁавны сіјӧс, меԁым порԍ піјаныс ез крукаԍлыны ԁа конјаԍлыны сетчӧ.
Еԋыслы-кӧ новлӧԁлігас вӧлі бур кӧрым ԁа бур ԁӧԅӧр, секі порԍпіјаныс лоӧны јонҗык. Омӧԉ-кӧ вӧлі кӧрымыс, ԁӧԅӧрыс — порԍпіјаныс чужӧны тупкыԍӧмаӧԍ віж брӧԁӧн, омӧԉӧԍ, рамӧԍ. Рузум моз ӧшӧԁчӧны кі вылын, ԋӧԏі оз песԍыны кор најӧс бергӧԁлӧны чышкалігас. Тащӧм омӧԉ порԍпіјаныԁ омӧԉа-і вермӧны кутчіԍны мам ԋоԋ ԁінас ԁа воԇӧ вылӧ зев щӧкыԁа мыԏітӧны.
Ангԉіјаса гырыԍ јеҗыԁ рӧԁлӧн порԍпіјаныс чужігас овлӧны ԍӧктанас 1,2 кг. гӧгӧрӧн. Овлӧ 0,8-ԍаԋ 1,8 кгр-ӧԇ.
Кыԇі аԁԇам воԇԇа віԍталӧмԍыс, сӧмын ӧԏі ԍӧктаыс оз-на віԍтав порԍпілыԍ бурлунсӧ. Порԍпілӧн-кӧ чужігас ԍӧктаыс 1,6 кгр., но омӧԉ, секі быԁ порԍвіԇыԍ вежас еԍкӧ најӧс мукӧԁ позтырса порԍпіјанӧн, кӧԏ ԍӧктаыс налӧн 1,2–1,3 кгр. меԁ сӧмын вӧліны мічаҗык ԁа збојҗыкӧԍ.
Креԍԏана пӧвсӧ паԍкалӧма сещӧм мӧвп, быԏԏӧ меԁбӧрја порԍпіјаныс чужӧны посԋіӧԍҗык. Таԇі шуны ԋекущӧм помка абу. Посԋі порԍпіјан чужӧны воԇвылас-і, шӧрас-і, бӧрвылас-і. Порԍвіԇӧм куԅа ӧткымын інԁӧԁјасын, щӧктӧны бӧрјыны еԋјассӧ, коԁјас вајӧны унҗык порԍпі. Щӧктӧны коԉӧԁны пԉеменнӧј вылӧ сещӧмлыԍ піјансӧ, коԁлӧн мамыс вајӧ уна пі. Ангԉіјаса гырыԍ јеҗыԁ рӧԁ паԍкӧԁігӧн тащӧм торјыԁ абу зев колана. Ԋі ӧԏі бурҗык завоԁӧс ԉібӧ рассаԃԋікӧс оз поԅ інԁыны, коԁі еԍкӧ тӧжԁыԍіс еща порԍпіјан понԁа. Щӧкыԁҗыка овлӧ мӧԁарӧ.
Порԍвіԇыԍјаслы порԍјас піјанаԍігӧн јона лоӧ жугӧԁлыны јурнысӧ. Кӧсјыԍлӧны унҗык віԇны порԍпі еԋјас ԁінын, а унаыԍ лоӧ ԉібӧ разӧԁны матыгӧгӧрса олыԍјаслы ԉібӧ прӧстӧ чінтыны порԍпіјансӧ. Уна порԍпіыԁ оз петкӧԁлы, мыј бура пуктӧма порԍвіԇӧмсӧ. Бурыс сек, кор уна лоӧ віԇӧма мам ԁорԍыԁ торјӧԁтӧԇ. Порԍвіԇыԍ оз ԋімкоԃаԍ, а јонҗыка скӧрмӧ, кор порԍыс вајӧ 15–17 ԁај унҗык порԍпі ӧтчыԁ вајԍӧмас. Сылы выгӧԁнӧҗык вајас-кӧ 10–12 порԍпі ӧԏі еԋыс. Секі порԍпіјаныс лоӧны гырыԍҗыкӧԍ ԁа ӧтјаҗыкӧԍ. Унҗыкыԍсӧ овлӧ сіԇ, кымын уна порԍпі вајӧны, сымын најӧ посԋіӧԍ. Ԋекущӧм еԋ оз вермы новлӧԁлыны 17 порԍпі 1,6 кгр-кӧ ԍӧктаыс ӧԏі порԍпіыслӧн. Бӧрјыны-кӧ еԋјасӧс, бурҗык бӧрјыны јӧлаҗыкјасӧс ԉібӧ коԉӧԁны порԍпіјансӧ рӧԁ вылас сещӧм порԍјаслыԍ, коԁјас вајӧны піјансӧ ԍӧкыԁҗыкӧс, гырыԍҗыкӧс.
Вајԍӧм помаԍӧм бӧрын ԁа чужанԍувсӧ іԁралӧм бӧрын, кор станокас лоӧ лӧԍӧԁӧма пӧраԁок, порԍвіԇыԍ віԁлалӧ став порԍпісӧ ԁа бракујталӧ најӧ пӧвсыԍ омӧԉҗыкјассӧ. Вӧліны-кӧ кулӧмӧн чужыԍ порԍпіјан, зев колана тајӧ гіжыштны, меԁым воԇӧвылӧ бракујтны сещӧм еԋјассӧ, коԁјас быԁ вајԍӧмӧ вајӧны меԁԍа уна кулӧм порԍпі. Бракујтны сещӧмјасӧс, коԁјас ем кущӧмкӧ ԋеԉучкіјас — мӧԁарӧ кокајас, ԉібӧ асмогаԍаніныс абу, ԉібӧ јурлыыс абу ԉучкі ԁа с. в. Мӧԁыԍ бракујтігӧн бӧрјӧны јона омӧԉјас ԁа ԍӧктаӧн кокԋіԁҗык порԍпіјан. Шоча овмӧԁчывлӧны сещӧм порԍпіјан, коԁјас оз вермыны бура сулавны кок јылас, кӧԏ сылӧн ԍӧктаыс і ыҗыԁ. Омӧԉа вермӧ сіјӧ кутчіԍны ԋоԋ ԁінӧ, вынаҗык порԍпіјаныс вӧтлӧны сіјӧс мам ԁінԍыс. Ԍӧктаӧн кокԋіԁҗык порԍпіјан зев візылӧԍ, бура кутчіԍӧны ԋоԋ ԁінӧ. Порԍвіԇыԍлы колӧ тащӧмјассӧ бракујттӧԇ бура артавны ԁа вӧԉіԍ бракујтавны.
Позтырыс-кӧ абу ыҗыԁ, ем-кӧ тыртӧм ԋоԋјас, еԋ ԁінӧ поԅӧ коԉӧԁны порԍпіјанӧс 1 кгр. ԍӧктаыԍ сӧмын ԋе кокԋіԁҗыкӧс. Позтырыс-кӧ ыҗыԁ ԁа емӧԍ порԍпіјан 1 кгр-ыԍ ԍӧкыԁҗыкӧԍ, но оз тырмы најӧлы ԋоԋыс, секі колӧ вӧчны сіԇ, кыԇі лоӧ віԍталӧма воԇын.
Порԍпіјанӧс бракујталӧм бӧрын, боԍтԍӧны најӧлыԍ куртчавны піԋјассӧ. Овмӧс условіјӧјас ԍерԏі-кӧ колана, порԍпіјанӧс сыӧԇ веԍітӧны.
Быԁ порԍпілӧн чужігас ем 4 піԋӧн ан вылӧ, ставыс 8 піԋ. Тајӧ піԋјасыс зев јоԍӧԍ. Креԍԏана овмӧсјасын унаыԍ поԅӧ вӧлі аԁԇывны, мыј томҗык еԋјас, ԁугԁӧны верԁны асԍыныс піјансӧ. Помкасӧ тӧԁмалігӧн тыԁовчӧ — еԋыс ԇоԋвіԇа, уна јӧла, бура јӧвсӧ ԍетӧ, но кыԇі сӧмын порԍпіјаныс понԁасны ԋоԋавны, пырыԍтӧм-пыр четчыштас ԁа пышјас. Лоӧ сіјӧ сыпонԁа, мыј порԍпіјаныс, асланыс јӧв піԋјасӧн, куртчӧны мамыслыԍ ԋоԋсӧ ԁа мамыс ԁојмӧм понԁаыс і пышјӧ.
Меԁым тащӧм торјыс ез ло, бурҗык пырыԍтӧм-пыр-жӧ чегјавны јоԍ јывјассӧ піԋјасыслыԍ. Тајӧс вӧчныԁ зев кокԋі. Ӧԏі морт кутӧ порԍпісӧ кіас, а порԍвіԇыԍыс кык чуԋӧн шујга кінас увԁорԍаԋыс ԉібӧ велԁорԍаԋыс паԍкӧԁӧ порԍпілыԍ вомсӧ ԁа ічӧԏік кԉӧшщіӧн (плоскогубцыӧн) топӧԁӧны піԋсӧ. Оз ков ԋещкавны піԋсӧ ԉібӧ бергӧԁлыны бокӧ а сӧмын топӧԁыштны. Піԋјас чегјаԍӧны җын ԉібӧ којмӧԁ пај гӧгӧрыс. Сыбӧрын колӧ чуԋнаԁ зырыштны коԉан піԋјассӧ, меԁым ез коԉны чегӧм јоԍ јывјасыс. Плоскогубцы кԉӧшщіыс-кӧ абу поԅӧ пӧԉзујтчыны сакар торјӧԁлан кԉӧшщіӧн.
Порԍпіјанлыԍ-кӧ піԋјассӧ ԋе чегјавны, мамнысӧ ԁӧзмӧԁӧм кыԋԇі вермӧны куртчавны мӧԁа-мӧԁыслыԍ щӧкајассӧ ԋоԋ ԁінын коԍаԍігӧн ԁа ԍурӧ-кӧ ранајасас ԋајт, вермасны віԍмыны.
Піԋјас жугӧԁлӧм бӧрын, порԍпіјанӧс јуклӧны, порԍпіыс-кӧ уна, 14–15, сек позтырсӧ колӧ јукны кык пеԉӧ: ӧԏіыс 9–10 вынаҗыкјассӧ ԁа ӧткоԃҗыкјассӧ, а мӧԁас омӧԉҗыкјассӧ. Віԇны најӧс торја јашщікјасын, мам ԁінӧ леԇлывлыны ӧчереԁӧн. Воԇԇајасыс, вынаҗыкјасыс коԉԍӧны мамыс ԁінӧ, мукӧԁсӧ колӧ інԁыны мӧԁ еԋ ԁінӧ. Міјан вајԍӧмјассӧ арталӧма став еԋјаслы ӧԏі каԁ кежлӧ, лоӧны сещӧмјас, коԁјас понԁасны вајԍыны воан лун војјасас. Пырҗык овлӧ сіԇі, мыј кущӧм-кӧ помкајас вӧсна лоӧны еԋјас, коԁјас ԁінӧ бракујтӧм бӧрын коԉӧ сӧмын 5–7 порԍпі. Тащӧм еԋјас ԁінас і інԁавԍӧ ԉішнӧј порԍпіјаныс. Но оз быԁ еԋ ԁінӧ поԅ пуктыны јӧзлыԍ порԍпіјансӧ. Ӧткымынјас зев скӧра вӧԃітчӧны вајӧм порԍпіјаныскӧԁ ԁа вермасны најӧс ԁојԁавны. Важӧн-ԋін тӧԁмалӧма, мыј порԍыԁ тӧԁӧ асԍыс піјансӧ ԁук ԍерԏіыс, а оз мыгӧр ԍерԏіыс. Тајӧн і пӧԉзујтчӧны порԍвіԇыԍјасыԁ. Налӧн мог, бырӧԁны ԁуксӧ вајӧм порԍпіјаныԍ мыјӧн-кӧ јонҗыка ԁука торјӧн. Вӧчӧны сіԇ: сіјӧ порԍпіјаныслы, коԁјасӧс пуктӧны мӧԁ еԋ ԁінӧ, пеԉјасас ножічӧн ԉібӧ пасјас вӧчан кԉешщіӧн вӧчӧны пас, меԁым понԁісны торјавны мӧԁ позтырса порԍпіјанԍыс, коԁјас пӧвсын мӧԁасны овны. Сыбӧрын став порԍпісӧ кыкнан позтырԍыс пуктӧны ӧԏі јашщікӧ, таԍтіӧ вӧчӧны креоԉін ԉібӧ ԉізол слабӧј раствор, ԉібӧ мукӧԁ пӧлӧс ԁука торјӧн, шуам гортса уксусӧн, кӧтӧԁӧны тајӧн кінысӧ ԁа мавтыштӧны сіјӧн став порԍпіјансӧ. Сеԍԍа пукԍӧԁалӧны најӧс бара јашщікӧ ԁа віԇӧны мінут 10–15, кытчӧԇ ставныс оз лоны ӧԏі ԍікас ԁукаӧԍ. Сӧмын сек пукталӧны порԍпіјанӧс еԋ ԁінӧ ԁа віԇӧԁӧны, кыԇі сіјӧ најӧс прімітас. Ԋекущӧм ногӧн оз поԅ порԍпіјанӧс еԋ ԁінӧ пуктавны војын, сывылӧ наԃејаӧн, мыј сіјӧ оз тӧԁ најӧс. Вӧчны колӧ сіјӧ југыԁын, меԁым тӧԁны, мыј еԋ ԁінӧ порԍпіјанӧс пукталӧм муніс бура, еԋыс прімітіс. Оз ков порԍпіјанӧс мавтны сорлавтӧм караԍінӧн ԉібӧ ԋефтӧн. Порԍпіыслӧн секі зев-на ԋежнӧј кучікыс ԁа сорлавтӧм караԍіныԁ, ԋефтыԁ вермас віԍмӧԁны.
Порԍпіјан лыԁ ӧткоԃалӧм бӧрын понԁӧны пукԍӧԁавны. Сывылӧ, ерԁ вылӧ перјалӧны став ԋоԋсӧ кујлыԍ еԋыслыԍ, лыԍтӧны кымынкӧ војтӧн јӧвсӧ быԁ ԋоԋыԍ ԁа кӧтӧԁӧны јӧвнас ԋоԋјассӧ. Порԍпіјан регыԁҗык аԁԇӧны тащӧм ԋоԋјассӧ, кос ԋоԋјас ԁорыԍ. Пԉеменнӧј порԍвіԇӧмын еԋ ԁінӧ унҗыкыԍсӧ коԉӧны сӧмын 10 порԍпі, ԁа сӧмын сек, еԋыс-кӧ јӧлаҗык ԁа вынаҗык.
Порԍпіјаныс-кӧ ӧтјаӧԍ ԁа вынаӧԍҗык, сек најӧ зев регыԁӧн боԍтԍӧны ԋоԋ ԁінӧ, бӧрјасны најӧс ԁа лун 2–3 бӧрԏі понԁасны ԋоԋавны сӧмын ӧԏі ԋоԋ, быԁӧн ачыс асԍыс. Порԍпіјаныс абу ӧтјаӧԍ, емӧԍ јонҗык ԁа омӧԉҗык порԍпіјан, секі порԍвіԇыԍјас јуклӧны порԍпіјансӧ ԋоԋјас ԁінас аԍныс.
Порԍлӧн воԇԇа ԋоԋјасыс јӧлаӧԍҗык, бӧрјајас ԍерԏіыс. Сы-понԁа омӧԉҗык порԍпіјанӧс інԁӧны воԇԇа ԋоԋјас ԁінас, а јонҗыкјассӧ бӧрја ԋоԋјас ԁінас, меԁым воԇӧвылӧ вӧліны ставыс ӧткоԃӧԍ. Колӧ віԇӧԁны, меԁым порԍпіјаныс ез ветлыны ԋоԋыԍ-ԋоԋӧ, а ԋоԋалісны ӧԏі ԋоԋ помыԍ сетчӧԇ, кытчӧԇ ез велавны сы ԁінӧ.
Первој лунјаснас порԍпіјаныс зев-на омӧԉӧԍ ԁа меԁым еԋјасыс најӧс ез ԁојԁавны, пуктавлӧны сӧмын верԁыштны, а мукӧԁ пӧрасӧ најӧ віԇӧны јашщікјасас. Кујім суткі чӧж еԋ ԁінын ԃежурітӧны вежлаԍӧмӧн порԍвіԇыԍјас. Быԁ 1½–2 час бӧрын најӧ пуктавлӧны еԋ ԁінӧ порԍпіјанӧс верԁны. Ԋоԋӧԁчыԍ еԋјасыс-кӧ унаӧн, порԍвіԇыԍјасӧс сувтӧԁӧны унаӧс-жӧ, быԁ віԇыԍлы 4–5 еԋӧн. Унҗыксӧ сіјӧ віԇны оз вермы. Порԍпіјаныс тајӧ кујім луннас бура-ԋін сӧвмӧны ԁа вермӧны пышјыны мамыс бергалігӧн сіјӧ улыԍ аԍныс. Еԋыс-кӧ бергалӧ порԍпіјан гӧгӧрыс омӧԉа, воԁӧ кыԇі веԍкалӧ ԁа піјансӧ ԉамӧԁалӧ, колӧ станок пыщкӧсса кујім ԍтен куԅалаыс тувјавны столбјасас пощјас, 25–30 саԋԏіметр кымын вылнаӧ җоҗԍаԋыс ԁа костӧн ԍтенԍаԋыс. Секі еԋыс кутас воԁны пощ вылас, а порԍпіјаныс сек кості вевјаласны пышјыны ԍтена-пощка костіыс.
Ԏемператураыс порԍ гіԁԋаас, кӧні вајԍӧны порԍјасыс, оз ков улынҗык 14–15°-ыԍ ԁа васӧԁ сынӧԁа.
ВАЈԌӦМ ПОРԌ БӦРԌА ԀӦԄӦР
Ԍіктјасын зев унаыԍ щыкӧԁӧны вајԍыԍ еԋјасӧс вајԍӧм бӧрас ԋе ԉучкі верԁӧмнас. Арталӧны, мыј вајԍӧм бӧрын-пӧ еԋјаслы јона колӧ ԍојны ԁа меԁ ԍетас унҗык јӧвсӧ; верԁӧны сіјӧс мыјта вермӧ ԍојны ԁа нӧшта меԁбур кӧрымнас. Омӧԉыԍ кыԋԇі татыԍ лоны ԋінӧм оз вермы. Еԋыс-кӧ јешщӧ јӧлаҗык ԁа бурҗык, јона верԁӧмыԍ сіјӧ пырыԍ-пыр понԁас ԍетны уна јӧв, порԍпіјаныс сылӧн оз вермыны ставсӧ ԋоԋавны, вӧраыс пыктӧ ԁај вермӧ віԍмыны, а бӧрвылас сеԍԍа-і вошӧ вӧраԍыс јӧлыс.
Вајԍӧм бӧрын еԋјаслӧн чінӧны органјасыс, кытӧні нӧбалісны порԍпіјансӧ. Чінны налы колӧ ԍетны ԉучкіҗык, гырк пыщсӧ ԋе ԍӧктӧԁны ԉок ԍојанјасӧн. Сыыԍ кыԋԇі, порԍпіјанлы первој лунјасас оз ков уна јӧв, ԍојӧны најӧ ещаԋікаӧн ԁа щӧкыԁа.
Сыпонԁа вајԍӧм бӧрын еԋјаслы кӧрымсӧ колӧ ԍетны ещаԋікӧн ԁа щӧкыԁа. Бурҗык завоԁјасын вӧчӧны сіԇ — первој лунјаснас еԋјаслы ԋекущӧм кӧрым оз ԍетны, ԍетӧны сылы сӧмын сӧстӧм шоныԁ ва. Мӧԁ суткінас ԍетӧны кӧрым пајсӧ, којмӧԁнас — җын нормасӧ, ԋоԉӧԁнас ¾ пајсӧ і сӧмын вітӧԁ суткінас ԍетӧны тыр нормасӧ. Сыыԍ кыԋԇі став ԍојансӧ ԍетӧны кіԅеріԋікӧс. Кыԇі лыԃԃыны ԁа течны ԍојан ԍетӧмсӧ, лоӧ віԍталӧма воԇын.
Тајӧ каԁнас меԁбур ԍојанӧн лоӧ јӧв, шобԁі ӧтруб, іԁ, зӧр, веж кԉевер ԁа ԉуцерна, корԋеплоԁ, картупеԉ. Первој лунјаснас вајԍӧм бӧрын жмыкаӧн оз верԁны ԁа і воԇӧвылӧ віԁчыԍӧны ԍетны 800 гр. унҗык суткіын.
Ӧткымын еԋјаслӧн јӧлыс оз пет вајԍӧм бӧрас регыԁӧн, ԁа порԍпіјан вермасны щыгјавны. Тащӧм ԁырјіыс вӧрасӧ еԋыслыԍ колӧ бура ԋіравны кущӧмкӧ выјӧн мавтӧм кіӧн. Сіԇ-жӧ бур еԍкӧ вӧлі јуктавны еԋсӧ мӧс јӧлӧн. Еԋ порԍыс-кӧ еща јӧла, омӧԉа верԁӧ порԍпіјансӧ, сіјӧс колӧ віԁлыны мӧԁыԍ вајԍігас ԁа оз-кӧ сіјӧ бурмы, — колӧ бракујтны, кущӧм кӧԏ ез вӧв сіјӧ міча тушанас. Еԋлӧн јӧлалуныс, сіјӧ поԁув порԍвіԇӧмын. Еԋјаслӧн вајԍӧм бӧрын ԁа ԋоԋӧԁчігӧн щӧкыԁа овлӧны запорјас. Сыпонԁа ԍојансӧ колӧ ԍетны сылы кіԅерӧс (болтушка) ԁа віԇӧԁны кыԇіҗык сіјӧ асмогасӧ. Еԋыс-кӧ понԁас ԍојны омӧԉа, калыс-кӧ абу, шоныԁ-коԃ ваыԍ колӧ вӧчны кԉізма. Кԉізмаыс-кӧ ванас оз отсав, колӧ вӧчны мајтӧга кԉізма. Сывылӧ кіԍтӧны Есмарх кружкаӧ шоныԁ ва ԁа сетчӧ леԇӧны мајтӧгсӧ. Мајтӧга кԉізмаыс ԍетас ыҗыԁ отсӧг еԋлы. Слабітана веществојас ԍетны еԋлы оз поԅ, порԍпіјаныс щӧщ понԁасны мыԏітны.
Зев бура колӧ віԇӧԁны ԍојан ԁа ԍојанінјас сӧстӧма віԇӧм бӧрԍа. Омӧԉҗык кӧрымјасӧн еԋӧс верԁӧм понԁа пырыԍтӧм-пыр омӧԉтчӧны порԍпіјаныс. Ԋоԋӧԁчыԍ порԍјаслӧн ԍојаніныс меԁ вӧлі пыр сӧстӧм, ԋекущӧма оз поԅ коԉны сетчӧ ԍојансӧ ԁа шоммӧԁны сіјӧс, коԁі зев кокԋіа вермас лоны гожԍа пӧраын. Быԁ лунӧ колӧ мыԍкавны ԁа вежоннас кыкыԍ мавтны ԍвежӧј сӧстӧм іԅвестка растворӧн.
Зев колана ԍојан пыщкӧ пуктыны міԋералла веществојас, кыԇі мел, сӧстӧм лы, іԅвестка ԁа с. в.
Амерікаԋечјас ԋоԋӧԁчыԍ порԍјаслы щӧктӧны быԁлун ԍетны ԍојан пыщкӧ ӧԏі щајнӧј паԋ ԍернӧј цвет.
ПОРԌПІЈАНӦС БЫԀТӦМ
Порԍпіјан лун кујім бӧрԏі вынԍалӧны сещӧма, мыј најӧс поԅӧ пыркежӧ інԁыны мамыс ԁінӧ. Воԇԇа 3–4 вежоннас порԍпіјан пӧткӧԁчӧны ԇік ӧԏі мам ԋоԋ јӧвнас. Сыпонԁа порԍвіԇыԍлы асԍыс став уҗсӧ колӧ пуктыны еԋ ԁорӧ бура ԁа кужӧмӧн сіјӧс верԁны ԁа віԇны. Ԋоԋӧԁчыԍ порԍлы колӧ ԍетны быԁлун вӧԉавывті ветлыны. Пӧраыс-кӧ тајӧ гожӧмын, шоныԁ повоԃԃаӧ, 10–12 лун бӧрын еԋӧс порԍ піјаныскӧԁ колӧ леԇлывлыны вӧԉавылӧ. Ылӧԇ вӧтлыны еԋӧс порԍпіјаныскӧԁ оз ков. Быԁ порԍвіԇыԍ тӧԁӧ, мыј тулысын ԁа гожӧмын чужӧм порԍпіјан ԋӧԏі оз мыԏітны, ветлӧԁлӧны-кӧ најӧ вӧԉа вывті, коԁыр најӧ вермӧны нырјаԍыштны му пыщкын. Сӧмын оз ков леԇны најӧс жар пӧраӧ, бурҗык асывнас, кор коԍмас-ԋін лысваыс ԉібӧ рытнас, жар уԍӧм бӧрын. Порԍпіјанӧс шонԁіыс вермас сотны. Сотӧмыԍ ԍпінаас ԁа пеԉјасас лоӧны гӧрԁ чутјас. Лоӧ-кӧ тащӧмыс, гӧрԁӧԁӧм чутјассӧ колӧ мавтны ваԅеԉінӧн, ԉібӧ солавтӧм мӧс выјӧн, ԍԉівочнӧјӧн ԉібӧ прӧстӧјӧн. Вӧԉа вылын ветлігӧн мамыс вермас таԉтчыны порԍпілыԍ коксӧ ԁа ԁојԁны ԉібӧ куртчаласны мукӧԁ порԍјас. Тащӧм ԁырјіыс ранасӧ колӧ мыԍкавны шоныԁ ваӧн ԁа мавтны јоԁӧн. Бінтјасӧн кӧртавлыны порԍпіјанӧс оз ков. Кӧртӧԁсӧ мукӧԁ порԍпіјаныс понԁасны ԋещкыны.
Томвірјаја порԍпілӧн ранајасыс регыԁӧн бурԁӧны, сӧмын колӧ віԇӧԁны, меԁ станокыс вӧлі сӧстӧм ԁа кос, меԁ ранаас ԋајт оз во.
Вајԍӧмыс-кӧ лоӧ тӧвԍа пӧраын, быԁ лунӧ колӧ леԇлыны еԋӧс вӧԉавылӧ ветлӧԁлыштны часҗын кежлӧ. Повоԃԃаыс меԁ абу јона кӧԇыԁ ԁа абу јона тӧла. Сен сіјӧ лолыштас сӧстӧм сынӧԁнас. Вӧԉавылын ветлӧԁлыштӧмӧн еԋлӧн озҗык јӧрмы гыркыс.
Воԇԇа кык вежоннас порԍпіјаныс јонҗыкасӧ уԅӧны, ворсӧны ԉібӧ ԋоԋалӧны мамсӧ. Сек најӧ ԇоԋвіԇаӧԍ, кучікныс кеԉыԁ гӧрԁ рӧма, зуԍіыс шыԉыԁ, аԍныс кызӧԍ ԁа ԁолыԁӧԍ. Воԇӧвылӧ порԍпіјанлы воӧ меԁ омӧԉ каԁыс. 2½–4 вежон бӧрын најӧ щӧкыԁа віԍмӧны мытӧн, мыјыԍ вермӧны уна кувны. Ӧткымын овмӧсјасын кулӧны 50 пр-ӧԇ ԁај унҗык-на став порԍпі пыщԍыс. Мытӧн јонҗыкасӧ віԍмӧны ангԉіјаса куԉтурнӧј порԍпіјан. Быԁ порԍвіԇыԍлы колӧ тӧԁны мыјыԍ мытыс ԁа кыԇі сыкӧԁ коԍаԍны. Јонҗыкасӧ віԍмӧны арын ԁа тӧлын чужӧм порԍпіјан, коԁјас оз вермыны пӧԉзујтчыны вӧԉавывса сӧстӧм сынӧԁӧн ԁа шонԁіӧн. Гіԁԋаыс-кӧ варуа, пемыԁ ԁа кӧԇыԁ, ԍојаныс еԋыслӧн омӧԉ, станокыс ԁурк, мыт віԍӧмыԁ пырҗык овлӧ. Ӧткымыныԍ мыт віԍӧмыс овлӧ і сыпонԁа, еԋыслӧн јӧлыс омӧԉ-ԁа.
Боԍтны колӧ правілӧ пыԃԃі: ԋекоԁыр порԍпіјанӧс ԋе вајӧԁны мытӧн віԍмытӧԇ, а воԇвыв вӧчны став мерасӧ, меԁым мезԁыԍны сыыԍ. Тащӧм мера прімітӧмас пырӧны: сӧстӧма ԁа тырмымӧна кос воԉӧсӧн станок віԇӧм, кутны гіԁԋаын ԏемпературасӧ 12° ԋе улынҗык, вӧчны сынӧԁ ветлан роԅ (
Порԍпіјаныс мыт боԍттӧԇыс-на оз інаԍны. Бурҗыка-кӧ віԇӧԁны, поԅӧ аԁԇыны, мыј најӧ лоӧны ԇік мӧԁ ногаӧԍ. Мамсӧ ԋоԋалӧм бӧрын најӧ јона ветлӧԁлӧны станок куԅаыс, мыјкӧ корԍыԍӧны, куртчалӧны јогсӧ пеԉӧсјасыԍ ԁа кыԍ ԍурӧ, боԍталӧны вомас воԉӧссӧ. Јӧвԍыс најӧлы мыјкӧ оз тырмы. А кущӧм-ԍурӧ јог ԋылалӧмыԁ томыԋік порԍпіјаныԁлы зев ԉок: кынӧм пыщкӧсыс віԍмӧ, боԍтӧ мыт.
Мыт віԍӧм помыԍ кулӧм порԍпіјанлыԍ-кӧ рушку пыщкӧссӧ-кӧ перјам, сек поԅӧ аԁԇыны кущӧм-кӧ јог, ԋылыштӧм воԉӧссӧ ԁа с. в.
Меԁым тащӧм торјасыс ез лоны, станоксӧ колӧ пощны решеткаӧн, ԉібӧ щӧкыԁа пощкӧн сіԇ, меԁ порԍпіјаныс костӧԁыс вермісны вӧԉаа ветлӧԁлыны, а еԋыс меԁ ез тӧр. Тајӧ тащӧм пеԉӧсас пуктыны кык ԉапкыԃік вор, меԁым порԍпіјаныс кокԋіа вермісны суԇлӧԁлыны сетыԍ. Ӧԏі ворјас кіԍтӧны міԋералла торјас: мел, лы пыԅ, пӧјім, шомјас, стрӧітчан іԅвестка. Зев еԍкӧ бур вӧлі, заптыны-кӧ арԍаԋыс ежакој, течны кытчӧ-кӧ вевт улӧ, ԉібӧ тыртӧм інӧ порԍвіԇанінас ԁа ԍетавны порԍпіјанлы быԁ лунӧ ӧԏі пластӧн. Ежакојсӧ колӧ боԍтны ылыԍҗык, меԁым ез вӧв сен ԍԏеклӧ торјас, кӧрттувјас, сутугајас ԁа с. в. Ежакојыс-кӧ тӧвнас кујлӧ ывлаын, порԍпіјанлы ԍеттӧԇ колӧ суткі воԇвыв пыртны гіԁԋаас, меԁым сіјӧ шоналіс ԁа порԍпіјаныс ез кынмыны сіјӧ ԍојігӧн. Оз ков повны сыыԍ, мыј порԍпіјан јона ԍојасны тајӧ міԋералла торсӧ. Коԁыр гожӧмнас порԍпіјаныԁ мамыскӧԁ ветлӧны вӧԉавывті, најӧ сещӧма-жӧ ԍојӧны мусӧ, а пӧԉзаыс татыԍ порԍпіјанлы зев ыҗыԁ.
Порԍпіјанлы міԋерала ԍојан јона колана, меԁым јонмӧԁны асԍыныс том лыјассӧ колӧ уна каԉціја, фосфор ԁа мукӧԁ вешществојас. Сыыԍ кыԋԇі, міԋерала вешществојасыс зев бура отсалӧны пішщевареԋԋӧыслы ԁа озҗык мыԏітны.
Мӧԁ ворјас кіԍтӧны зӧр ԉібӧ іԁ кыԁ. Ем-кӧ зӧрјыс-і іԁјыс-і бурҗык пуктыны кыкнансӧ ӧтмынԁаӧн ԁа гуԁралӧмӧн ԍетны. Секі порԍпіјан оз кутны ԍојны кущӧм ԍурӧ јогјас ԁа кујӧԁ, озҗык віԍ кынӧмыс.
Оз ков ԍетны ставсӧ ӧтпырјӧн, ворјас тырӧн, бурҗык ещаԋікаӧн ԁа щӧкыԁҗыка. Луннас кыкыԍӧн мыԍкавны ворјассӧ пӧԍ ваӧн ԁа ԍетны выԉыԍ тащӧм ԍојансӧ. Первојсӧ порԍпіјаныԁ сӧмын ворсӧны тащӧм кӧрымнаԁ „кеслӧны піԋјассӧ“, а бӧрвылас регыԁ велаласны ԁа понԁасны ԍојны бура.
Тащӧм сорлалӧм ԍојанјассӧ ԍеталӧ порԍпіјанлы ԋоԋ ԁінԍыс чӧвттӧԇ.
Еԋјасыс-кӧ унҗыкӧн, ԉібӧ станокыс-кӧ ічӧтҗык, коԁыр оз поԅ торјӧԁны порԍпіјанлы пощӧсӧн, порԍвіԇыԍјас тані верԁчӧны мӧԁ ногӧнҗык. Станок ӧԇӧсас вӧчӧны ԋеыҗыԁ роԅ меԁ порԍпіыс тӧріс сеті ветлыны. Порԍвіԇанінын кущӧмкӧ пеԉӧсӧ бӧрјӧны лӧԍыԁҗык места кымын-кӧ кв. метр паԍта, меԁ пыр-пыр тӧв оз ветлы косыԁ сетчӧ пукталӧны міԋерала кӧрымӧн ворјас ԁа ежа пластјас. Порԍпіјан зев регыԁӧн велалӧны тащӧм „чеԉаԃ саԁјӧ“ ԁа ԋімкоԃ пырыԍ волывлӧны сетчӧ. Мам ԁінӧ волывлӧны сӧмын ԋоԋаԍны, коԁыр сіјӧ аслас руксӧмӧн корӧ најӧс ас ԁінас ԁа уԅыштны. Ԃерт, татчӧ, порԍпіјанӧс колӧ леԇны сӧмын сещӧмјасӧс коԁјаслӧн емӧԍ позтырса нумерјас, меԁым најӧ ез сорԍыны. Тащӧм коммунаԉнӧј воԍпітаԋԋӧ ԁырјі колӧ сіԇ-жӧ віԇӧԁны еԋ каракԏер бӧрԍаыс. Емӧԍ-кӧ скӧр еԋјас, коԁјас зев јона куртчалӧны станокӧ пыралыԍ мукӧԁ еԋјаслыԍ порԍпіјансӧ, бурҗык сещӧм порԍлыԍ піјансӧ верԁны торјӧн, аслас станокын. Сӧмын тащӧмыс овлӧ шоча. Ԁа-і порԍпіјаныс зев бура тӧԁӧны асԍыныс станокнысӧ ԁа мамнысӧ. Кущӧмкӧ еԋ-кӧ ӧбӧԃітас сіјӧ і ачыс сетчӧ мӧԁыԍ оз пыр. Татыԍ пӧԉзаыс зев ыҗыԁ. Тӧвԍа пӧраӧн кымын јона порԍпіјаныс ветлӧԁлӧны, сымын бур.
Тащӧм ыҗыԁ ӧтувја оланін, ԃерт колӧ јона кутны сӧстӧма.
Меԁԍа-ԋін омӧԉ, коԁыр порԍвіԇыԍ аԁԇас, мыј порԍпіјаныс завоԃітчӧны мыԏітны. Меԁвоԇԇа тӧԁчан торјыс мытлӧн сіјӧ, омӧԉҗык порԍпіјан, бӧрја ԋоԋјас ԋоԋалыԍјас, воштӧны асԍыныс кеԉыԁ гӧрԁ рӧмсӧ, лоӧны бԉеԁӧԍ ԁа лӧзӧԁӧны, зуԍіыс сувтӧ, кынмӧны ԁа пырӧны воԉӧс пыщкас. Воԇӧ најӧ пыр омӧԉтчӧны ԁа омӧԉа понԁасны ветлӧԁлыны, щӧкыԁа асмогаԍӧны. 2–3 лун бӧрын кулӧны. Вынаҗык порԍпіјан олӧны 6–8 лунӧԇ. Мыт віԍӧм зев регыԁӧн вежӧ порԍпіјанлыԍ моԁасӧ. Порԍвіԇыԍ рытнас коԉӧ порԍпіјансӧ ԇоԋвіԇаӧс, а асывнас најӧс оз-ԋін тӧԁ, быԏԏӧ вежӧма коԁкӧ војнас став позтыртӧ.
Ԉечітӧм омӧԉа отсалӧ мыт віԍӧмлы. Колӧ весавны гырк пыщкӧссӧ шоммӧм јӧвԍыс ԁа бакԏеріјаԍыс, коԁјас сетчӧ овмӧԁчӧмаӧԍ. Та вылӧ, бурҗык лоӧ јуктавны касторкаӧн. Ԋеыҗыԁ суԉеја пыщкӧ кіԍтны 1–1½ щајнӧј паԋ касторкасӧ ԁа пуктыны сіјӧс 5–10 мінут кежлӧ шоныԁ ва пыщкӧ, меԁым касторкаыс ез ло сещӧм сук.
Порԍпісӧ јӧжгыԉтны велԁорԍаԋ чужӧмӧн пукалыԍ морт піԇӧс вылын, шујга кінас воԍтны сылыԍ вомсӧ, а веԍкыԁ кінас касторкасӧ кіԍтӧны вом кӧщас порԍпілы. Оз ков порԍпілы кіԍтны касторкасӧ воԇлаԁорԍаԋыс, сек зев кокԋіа вермас веԍкавны лолаланінас ԁа пӧԁтыны порԍпісӧ.
Сыбӧрын порԍпіӧс торјӧԁны торја станокӧ мам ԁінԍыс час квајт кымын кежлӧ, меԁым сіјӧ ԇікӧԇ мынӧ гырк пыщса шоммӧм јӧвԍыс. Квајт час бӧрын порԍпіӧс бара леԇӧны мамыс ԁінӧ. Щӧктӧны сіԇ-жӧ ԍетны салол 0,2 гр., сакар пыԅ ԍԉівочнӧј выј сорӧн. Тајӧ сорассӧ мавтыштӧны ԋеыҗыԁ теԉебӧн порԍпіыслы кыв вылас. Салолыс крепітӧ гырк пыщсӧ порԍпілыԍ.
Мытыс-кӧ ез-на помаԍ, сек бара ԍетӧны касторкасӧ ԁа торјӧԁӧны. Сӧмын оз быԁ порԍпі вермы тајӧс ԏерпітны. Секі најӧ зев-ԋін јона омӧԉтчӧны, мӧԁыԍ щыгјалӧм бӧрын еща овмӧԁчӧны.
Ԋекоԁыр оз ков наԃејтчыны мыт віԍӧм ԉечітӧм вылӧ, а пӧраӧн прімітны став мерасӧ, меԁым ԋе леԇны віԍмыныс. Кӧԏ-і верман кыԇ-кӧ бурԁӧԁны мытӧн віԍыԍјасӧс, најӧ век-ԋін лоӧны омӧԉҗыкӧԍ мукӧԁ віԍтӧм, порԍпіјан, ԁорыԍ. Віԍтавлӧны, мыј порԍпіјан, коԁјас віԍлӧны мытӧн томӧнҗык, кык вежонӧԇ, кокԋіԁҗыка сіјӧс ԏерпітӧны ԁа бӧрвылас пӧшԏі оз-ԋін віԍмывны.
Віԍыԍ порԍпіјанлыԍ оланінсӧ, станоксӧ, зев бура весалӧны ԁа кіԍкалӧны іԅвесткаӧн.
3½ вежон бӧрын порԍпіјанӧс завоԃітӧны соԁтӧԁ јуктавны јӧлӧн. Мамыс-кӧ омӧԉа јӧла, јуктавны колӧ завоԃітны воԇҗык, меԁым быԁмӧмыс оз сувт. Мамыс кӧ јона јӧла, порԍпіјан вежон 4–4½ оз матыԍтчывны јӧв вор ԁінӧ. Но вежон 3½ бӧрын колӧ віԁлавны. Колӧ боԍтны кружка пӧжӧм мӧс јӧв, кіԍтны ічӧԏік ворјӧ, ԁа пуктыны сещӧмінӧ, кытчӧ еԋјасыс локны оз вермыны. Оз пыр порԍпіјан боԍтԍыны јуны. Щӧкыԁа лоӧ ԍетлыны 3–4-ыԍ, кытчӧԇ најӧ оз велавны. Зев бур, віԁлас-кӧ кӧԏ ӧԏі порԍпі мукӧԁыс регыԁ вӧтчасны сы бӧрԍа. Порԍпіјаныс-кӧ оз јуны јӧвсӧ, колӧ сіјӧс боԍтны сеԍ, а оз ков коԉны кӧԇавны. Кӧԇыԁ јӧлыс вермас віԍмӧԁны кынӧмсӧ порԍпілыԍ.
Кущӧм јӧлӧн јуктавны порԍпіјанӧс? Татӧні порԍвіԇыԍјаслӧн мӧвпыс вожалӧ. Ӧԏіјас јукталӧны уԉ јӧлӧн, мукӧԁјас шуӧны, колӧ-пӧ воԇвыв пуӧԁны, меԁым порԍпіјан ез віԍмыны кущӧм-кӧ віԍӧмӧн.
Уԉ јӧлыԁ бурҗык порԍпіјаныԁлы. Уԉ јӧв пыщкас ем особӧј вешществојас, коԁјас шуԍӧны „вітамінӧн“, коԁтӧг порԍпіыс омӧԉҗыка быԁмӧ ԁа регыԁҗык вермӧ віԍмыны рахітӧн. Вітамін јылыԍ бурҗыка лоӧ віԍталӧма воԇын „порԍјаслы ԍојан“. Та ԍерԏі-кӧ, бурҗык верԁны порԍпіјанӧс уԉ јӧлӧн.
Но порԍпіјанӧс пуӧԁтӧм јӧлӧн верԁігӧн, колӧ бура тӧԁны, мыј мӧсјасыс ԇоԋвіԇаӧԍ. Емӧԍ-кӧ віԍыԍ мӧсјас, меԁԍа-ԋін туберкуԉозӧн (чахоткаӧн), сек јӧв пырыс віԍӧмыс вермас вуҗны порԍпіјанлы. Бурҗык совхозјаслыԍ быԁ воӧ мӧсјассӧ кыкыԍӧн віԁлалӧ веԏерінарнӧј врач, оз-ӧ віԍны туберкуԉозӧн. Ем-кӧ віԍыԍ мӧсјас, сек сылыԍ јӧвсӧ оз кіԍтавны мукӧԁ мӧсјас јӧвкӧԁ ӧтлаӧ. Бурҗык, порԍвіԇыԍлы воԇвыв ԍорԋітчыны скӧт картаын, меԁым сылы ԍетісны јӧвсӧ сіјӧ мӧсјаслыԍ, коԁјас веԏерінарнӧј врач віԍталіс ԇоԋвіԇаӧн. Порԍјас пӧвсӧ веԍкалӧм туберкуԉозкӧԁ коԍаԍны лоӧ зев ԍӧкыԁ.
Кӧԏ кущӧм јӧв ез ԍетчы порԍпіјанлы, пыр колӧ, меԁ вӧлі шоныԁ 38 граԁус гӧгӧр Ц. ԍерԏі.
Коԁыр став порԍпіјаныс велаласны јӧв ԍојны, ԋӧжјӧԋікӧн ԍетӧмсӧ соԁтӧны. Томыԋік порԍпіјанӧс колӧ јуктавны щӧкыԁа, меԁ еща ԋоԉыԍ суткінас, а верман-кӧ і вітыԍ. Лун 5–6 бӧрын јӧв пыщкас понԁӧны ещаԋікӧн соԁтыны зӧр пыԅ. Порԍпіјан первојсӧ оз вермыны чорыԁҗык ԍојанјассӧ ԍојны-ԁа, зӧр пыԅсӧ колӧ пожнавны, соԇԇӧн пуктыны јӧв пыщкӧ ԁа гуԁравны. Кымынкӧ лун бӧрын ԋӧжјӧԋікӧн пыԅсӧ пожнавны ԁугԁӧны, соԁтӧны посԋі іԁ кыԁ, ӧтруб, посԋі жугӧԁлӧм жмык, велӧԁӧны быԁ вынаҗык кӧрым ԁінӧ, коԁі ем овмӧсын. Сӧмын оз ков ԍетны ԇік ӧԏі пӧлӧс кӧрым, а ԍујны мукӧԁјаскӧԁ сорӧн. Тајӧ правілӧыс інмӧ быԁ порԍлы.
Сек-жӧ завоԃітӧны пуктыны порԍпіјанлы міԋералла ԁа сорлалӧм туԍа ԍојанјас.
Зев бур еԍкӧ вӧлі ԍетны порԍпіјанлы сӧстӧм ва ворјасӧн. Міјан набԉуԁајтӧмјас петкӧԁлӧны, мыј порԍпіјанлы јона колӧ ва. Порԍпіјаныс щӧкыԁа оз јуны мӧс јӧвсӧ, а васӧ зев ԋімкоԃ пырыԍ јуӧны. Гашкӧ сыпонԁа і порԍпіјаныс пыр ветлӧԁлӧны станокӧԁ ԁа корԍыԍӧны быԁԍама вајас јуны.
Порԍвіԇыԍлы колӧ быԁ позтырлы ԍетлыны ва ԁа најӧ-кӧ јуӧны, ԍетны луннас 3–4-ыԍ. Оз ков повны, мыј порԍпіјан јона ԍојасны міԋералла торјас ԁа јуасны ва. Омӧԉҗык лоӧ, најӧлы і порԍвіԇыԍыслы, понԁасны-кӧ најӧ ԍојны кущӧмԍурӧ јогјас ԁа јуны куԇјассӧ.
Мыјԁа колӧ јуктавны јӧв порԍпіјанлы? Сені меԁыҗыԁ значеԋԋӧыс економіческӧј условіјӧјаслӧн. Порԍпіјанлы јӧлыԁ ԇік сещӧм, кущӧм рок пыщкӧ выј — кымын уна выјыс, сымын бур рокыс. Колхозыс ԉібӧ совхозыс-кӧ олӧны матын јӧв вузалан рынокјас ԁорын, секі ковмас тајӧ артавны ԁа віԇны порԍпіјанӧс ещаҗык јӧлӧн. Велалӧмҗык порԍвіԇыԍлӧн, кор сіјӧ став правілӧсӧ собԉуԁајтӧ еԋјасӧс ԁа порԍпіјанӧс віԇӧм куԅа, бурҗык порԍпіјаныс лоӧны і ещаҗык јӧлӧн. 15 ԉітра мӧс јӧв-кӧ јукталан 3½ вежонԍаԋ 8 вежонӧԇ, ԉібӧ мамԍыс торјӧԁтӧԇ-і. Јӧлыс-кӧ ем уна ԁа ԁонтӧм — бурҗык порԍпіјанлы ԍетны унҗык. Кымын бура быԁмасны порԍпіјан ічӧтыԍаԋ, сымын бур овмӧслы. Колхозыс ԉібӧ совхозыс-кӧ нуӧԁӧ јӧвԍыс выј вӧчӧм, колӧ ԋӧжјӧԋікӧн кӧкјамысӧԁ вежонԍаԋыс понԁыны вежны јӧвсӧ ԍепаратор увԍыс боԍтӧм јӧвнас (обрат) ԁа сіјӧн јуктавны. Кымын ԁыр јукталан, сымын бур, поԅӧ арҗынјӧԇ ԁај ыҗыԁҗыкӧԇ. Бурыс кыԋԇі татыԍ ԋінӧм оз ло.
Порԍпіјанлы ԍојаныс ԍетчӧ шонтӧмӧн. Порԍпі быԁмӧм ԍерԏіыс, коԁыр јӧлыс оз-ԋін кут тырмыны, меԁым кіԅермӧԁны ԍојансӧ соԁтыԍԍӧ пуԅӧԁӧм ва. Ва віԇны колӧ торја біԁон, ԉібӧ кущӧмкӧ мӧԁ ԍікас ԁозмук. Васӧ колӧ сетчӧ кіԍтны зварк пуанӧс.
Меԁԍа-ԋін сӧстӧма колӧ віԇны порԍпіјанлыԍ ԍојанінсӧ. Колӧ пырыԍтӧм-пыр весавны мыјӧн порԍпіјанлӧн ԍојԍас. Ԇоԋвіԇа порԍпіјан зев горша уԍкӧԁчӧны ԍојан вылӧ, мӧԁа-мӧԁнысӧ ԇескӧԁӧны, меԁым унҗык ԍојан ԍурі ԁа ворјас пырӧны кокнас. Быԁ ԍојӧм бӧрын колӧ ворсӧ мыԍкавны пуан пӧԍ ваӧн ԁа пуктывлыны шонԁі воԇӧ, меԁым тӧлӧԁны. Тӧлын петкӧԁлыны ывлаӧ кӧԇыԁ вылӧ. Бур еԍкӧ вӧлі вежоннас кыкыԍ кымын мавтны ворсӧ іԅвесткаӧн.
Ԍојан пыщкӧ порԍпіјанлы пуктыны мел, лы пыԅ 1 щајнӧј паԋ мынԁа быԁ порԍпі вылӧ, зев колана быԁ суткіӧ. Сіԇ-жӧ колӧ пуктыны сов 1–2 щајнӧј паԋ мынԁа, ӧԏі мам ԁінын олыԍ порԍпіјан вылӧ, порԍпіјан арлыԁ ԍерԏі.
5–6 вежон бӧрын, коԁыр порԍпіјан быԁмыштасны-ԋін, најӧ пырӧны мамыс ворјӧ, кытыԍ вермасны ԍојны сещӧм ԍојанјас, кущӧмӧн порԍпіјанӧс ез-на поԅ верԁны. Сыпонԁа ӧткымын порԍ-віԇыԍјас вітчыԍӧны еԋјассӧ верԁны станокас. Каԉіԁорыс-кӧ ыҗыԁҗык ԁа паԍкыԁ, сек петкӧԁӧны каԉіԁорас новлӧԁлан кормушкасӧ, ԁа еԋјассӧ леԇӧны верԁны сетчӧ. Сек-жӧ пуктӧны ԍојансӧ і порԍпіјаныслы. Таԇсӧ оз понԁыны мешајтчыны-ԋі мамыс порԍпіјаныслы,-ԋі порԍпіјаныс мамыслы. Оз пырны јӧз кормушкаӧ.
Зев бур вӧлі еԍкӧ, ԋоԉ вежон тырӧм бӧрын-кӧ порԍпіјанӧс завоԃітны мыԍкавны шоныԁ ваӧн ԁа мајтӧгӧн. Сӧмын бурҗык каԁын. Шоныԁ-кӧ порԍвіԇаніныс, порԍпіјаныс-кӧ оз прӧстуԃітчыны, поԅӧ мыԍкавны і тӧлын.
Тӧвԍа пӧраын, ԋоԋаԍыԍ порԍпіјанлӧн овлӧны тојјас, віԍігас сек, кор порԍвіԇыԍ воԇвылыԍ прімітас колана мерајас. Тојјасԍыс мынны верман порԍпіјанӧс мајтӧгӧн ԉібӧ табак кунваӧн бура мыԍкалӧмӧн. Мукӧԁ ԁырјіыс овлӧ сещӧм условјӧјас, коԁыр порԍвіԇанін ԍерԏіыс ԁа повоԃԃајас ԍерԏіыс мыԍкавны порԍпіјанӧс оз поԅ, вермасны прӧстуԃітчыны. Тащӧм ԁырјіыс тојјасыԍ поԅӧ мынтӧԁчыны ртутнӧј руԁ маԅӧн-кӧ мавтан. Тајӧ маԅыслӧн руыс зев омӧԉ порԍпіјанлы, сыпонԁа вӧԃітчыны сіјӧн колӧ шочҗыка ԁа віԁчыԍӧмӧн.
Порԍпіјанлы тојјас чужӧны пеԉвужјасас, кок костјасас. Порԍпіјанӧс зев јона ԁӧзмӧԁӧны. Колӧ чуԋјылаԁ боԍтны ещаԋік ртутнӧј маԅсӧ, істӧг јур ыҗԁа кымын, ԁа мавтыштны тојӧԍ інсӧ. Ԋінӧмла мавтны став порԍпіјансӧ. Бур лоӧ мавтны-кӧ җынсӧ. Ртутнӧј маԅ тојјассӧ віјӧ аслас руӧн. Порԍпіјан тӧвнас уԅлӧны чукӧрӧн мӧԁа-мӧԁ вылас воԁалӧмӧн. Маԅыслӧн руыс, улысса порԍпіјанԍаԋыс кајӧ вылӧ, інмӧ вывсајасыслы ԁа віјӧ тојјассӧ. Бурҗык вӧлі еԍкӧ порԍпіјаныслыԍ тојјассӧ бырӧԁігӧн мыјӧн-кӧ мӧԁ пӧлӧс ԉекарствоӧн вӧԃітчыны, но сещӧмыс ԉібӧ абу-на, ԉібӧ ԋекӧн оз вузавны. Караԍіна сорасјас тајӧ условіјӧын оз шогмыны. Караԍіныс зев јона сотӧ кучіксӧ, веԍіг гырыԍ порԍјаслыԍ. Сыыԍ кынԇі выј ԁа караԍін сорасјасӧн мавтӧм бӧрын, колӧ порԍпіјанӧс бура мыԍкавны, а тајӧ тӧвԍа каԁӧ оз быԁлаын поԅ вӧчны. Ԃерт, порԍпіјанкӧԁ-жӧ щӧщ колӧ весавны тојԍыс і мамјассӧ. Мамсӧ-кӧ он весав, тојјасыс вуҗасны порԍпіјан вылас.
Гырыԍ порԍпіјанлы ртутнӧј маԅыԁ оз шогмы. Сылӧн тојјасыс гырыԍӧԍ, маԅ руԍыс пышјӧны мӧԁлаӧ ԁај коԉӧны кувтӧг.
Пԉеменнӧј порԍвіԇӧмын, коԁыр вајӧм позтырјасыс зев ыҗыԁӧԍ, вермӧны ӧткымын порԍпіјан коԉны позтырјассӧ ӧткоԃалӧм бӧрын-на мамтӧг. Кущӧм-жӧ ногӧн поԅіс еԍкӧ верԁны најӧс, меԁым ԋе шыбытны тащӧм ԁона порԍпіјансӧ? Креԍԏана унаыԍ быԁтывлісны мӧс јӧлӧн верԁӧмӧн. Овмӧсын-кӧ нуӧԁԍӧ і промышԉеннӧј порԍвіԇӧм, кӧні вајԍӧмјассӧ інԁӧма пԉеменнӧјјаскӧԁ ӧтщӧщ, поԅӧ тащӧм порԍпіјансӧ пукԍӧԁавны прӧстӧј рӧԁа порԍ ԁінӧ, асԍыс порԍпіјансӧ, ԉібӧ бырӧԁны, ԉібӧ пуктыны мӧԁ еԋ ԁінӧ. Тащӧм еԋыс вермас зев бура верԁны порԍпіјансӧ, ԁа најӧыԍ вермас лоны зев ԁона порԍјас.
Пԉеменнӧј порԍвіԇӧмын порԍпіјанӧс ԋоԋ ԁіныԍ торјӧԁӧны пырҗык 8 вежон бӧрын. Регыԁҗыкӧн промышԉеннӧј порԍвіԇӧмын, кӧні пырҗык 6 вежон бӧрын торјӧԁӧны. Порԍпіјанӧс ԋоԋԁіныԍ торјӧԁігӧн колӧ бура віԇӧԁны, меԁым ԋе щыкӧԁны вӧрасӧ еԋыслыԍ, меԁԍа-ԋін јона бурҗык ԁа јона јӧла еԋјаслыԍ. Еԋыслӧн кӧԏ сіјӧ каԁ кежлас зев еща јӧлыс, но пыркӧ торјӧԁан, поԅӧ вӧрасӧ щыкӧԁны.
Ԋоԋ ԁіныԍ торјӧԁӧм ԋекор оз нуӧԁны пырыԍтӧм-пыр, а лун 3–4-ӧԇ ԋужӧԁчӧ, кущӧмҗык еԋыс. Первој луннас порԍпіјанӧс торјӧԁӧны асја ԁа лунԍа верԁӧм костас, мӧԁ луннас асывԍаԋыс рытја верԁӧмӧԇ, којмӧԁ луннас торјӧԁԍӧны і вој кежлӧ, суткінас ӧтпыр ԉібӧ кыкыԍ верԁӧмӧн. Еԋыслӧн-кӧ јӧлыс еща ԉібӧ вошӧма-ԋін, сіјӧ ачыс секі чӧвтӧ порԍпіјансӧ ԋоԋӧԁӧмыԍ, вӧтлӧ најӧс. Вӧраыс-кӧ чорԅас еԋыслӧн, ԋоԉӧԁ луннас колӧ леԇлыны порԍпіјансӧ, меԁым најӧ ԋоԋаласны јӧвсӧ ԉібӧ лыԍтыны кінаԁ, лыԍтытӧԇыс воԇвыв колӧ вӧрасӧ ԋіралыштны. Сыкӧԁ щӧщ тащӧм јӧла еԋлы колӧ чінтыны вынаҗык кӧрым ԍетӧм, кытчӧԇ вӧраԍыс јӧлыс оз быр.
Ангԉіјаса ыжыԁ гырыԍ ԁа бур рӧԁа порԍпіјан ӧԏі тӧлыԍԍајас овлӧны ԍӧктанас 7 клгр.-ӧԇ, а кык тӧлыԍԍа — 16 кг. Овлӧны порԍпіјан јона ԍӧкыԁҗыкӧԍ ԋоԋ ԁіныԍ чӧвтігӧн 20–22 кг. но сӧмын тащӧмыс ещаҗык.
Ԋоԋаԍыԍ порԍпіјан бӧрԍа ԁӧԅӧрітыԍ мортлы колӧ лоны зев вԋімаԏеԉнӧјӧн, ӧкуратнӧјӧн. Порԍпіјанӧс воԍпітајтӧмын ставыс сулалӧ мелочјас вылын, коԁјасӧс колӧ вӧчны зев ӧкуратнӧја. Ӧԏі мелоч-кӧ кущӧмӧс-кӧ он вӧч — вермас сы сајԍаԋ щыкԍыны ставыс. Тащӧм уҗ вылас бурҗыкӧԍ лоӧны пӧрыԍҗык нывбабајас, коԁјас јонҗыка вермӧны ԏерпітны ԁа вӧчны бурҗыка. Сіјӧ уҗ вылаԁ оз ков јона ыҗыԁ вын, а сӧмын меліҗыка ԁа ԁӧзмытӧг на гӧгӧр бергавны.
ПОРԌПІЈАНӦС КОԆӦМ
Ајјасӧс, коԁјас інԁӧма верԁны јај вылӧ, зев колана коԇны. Коԇӧԁтӧмјасыԁ быԁмӧны омӧԉҗыка. Меԁбур кӧԇны ԋоԋаԍан каԁас, коԁыр ај порԍпіыс кокԋіԁҗыка мам ԁінас ԏерпітӧ коԇӧмсӧ. Коԇӧны порԍпіјанӧс јонҗыкасӧ 4–6 вежонԍајасӧс. Операціјаыс абу сложнӧј, сӧмын вӧԃітчыны колӧ зев сӧстӧма. Быԁ порԍвіԇыԍ вермас велӧԁчыны коԇны веԏерінарнӧј врачлыԍ ԁа воԇӧ вылӧ понԁас вӧчны сіјӧ уҗсӧ ачыс.
Коԇны боԍтчытӧԇ, кӧԇан інструментсӧ нуӧԁӧны пуан ва пыщкын, ԉібӧ чышкалӧны ԍпіртӧн. Мошонкасӧ мыԍкалӧны шоныԁ пӧԍ ваӧн ԁа мајтӧгӧн, ԃеԅінфекціјаалӧны суԉемаӧн, ԉібӧ ԉізонӧн, креоԉінӧн, јоԁӧн. Коԉкјассӧ боԍтӧны кык чуԋ костӧ, ԋеыҗыԁа вунԁыштӧны мошонка кусӧ ԁа коԉкјаслыԍ кышсӧ. Вунԁыштӧм роԅ пырыс коԉкјассӧ петкӧԁӧны вевԁорас, ԋужӧԁӧны бӧрвылас коԉкјассӧ ԁа вунԁӧны сіјӧс пуртӧн ԉібӧ кԉешщіӧн. Вунԁӧмыԍ лоӧм ранасӧ кіԍкалӧны јоԁоформаӧн, кԍероформаӧн ԉібӧ јоԁӧн. Коԇтӧԇыс суткі воԇвыв, порԍпіјанлы кӧрым ԍетӧмсӧ ԁугӧԁӧны, ԍетӧны сӧмын јуан сӧстӧм ва. Коԇӧм бӧрын станоксӧ колӧ віԇны сӧстӧма, меԁым ранајасас ԋајт ез ԍур.
Шочҗыка коԇӧны еԋ порԍјасӧс. Еԋ порԍӧс-кӧ коԇан, щӧгӧԁны лоӧ јона бурҗык, сӧмын тајӧ операціјаыс јона сложнӧјҗык ај порԍӧс коԇӧм ԁорыԍ ԁа колӧ вӧчны опытнӧј веԏерінарнӧј врачлы. Еԋ порԍјасӧс коԇӧны 2–4 тӧлыԍԍајасӧс.
Сылы операціјасӧ вӧчігӧн вунԁӧны рушку шӧрӧԁыс ԋеуна выліҗык меԁбӧрја ԋоԋјасԍыс. Вӧчӧм роԅӧԁыс кыскыштӧны маткасӧ ԁа сіјӧ вожјасыԍ вунԁӧны јаічԋікјассӧ. Сы бӧрын ранасӧ вурӧны ԁа ԃеԅінфекцірујтӧны.
ВЕРԀӦМ
ВЕРԀӦМЛӦН ПОԀУЛЫС
Меԁым велавны стӧч ԁа бура верԁны порԍјасӧс, быԁ порԍвіԇыԍлы колӧ тӧԁны бура, кыԇі быԁмӧ порԍпіыс ԁа мыјыԍ сіјӧ лоӧ ачыс.
Быԁԍама скӧԏіналӧн тушаыс, сіԇ-жӧ кыԇі і быԁмӧгјаслӧн, лоӧны меԁԍасӧ сіԇ шуԍана оргаԋіческӧј вешществојасыԍ: 1) белокыԍ, 2) госыԍ, 3) угԉевоԁ ԁа міԋераԉнӧј вешществојасыԍ, 4) пӧјімыԍ. Сіԇ-кӧ, меԁым порԍ быԁміс, міјанлы колӧ ԍетны порԍјаслы став тајӧ колан вешществојассӧ ԍојанӧн.
Зев уна белок ем скӧт ԍетӧм кӧрымјасын — јӧлын, јӧв шыбласјасын, јајын, јај ԁа чері пыԅ пыщкын.
Белокыс главнӧј, составнӧј чаԍԏ мускулјаслӧн (јајлӧн).
Кымын том скӧԏінаыс, сымын унҗык колӧ ԍетны сылы белока кӧрымсӧ, ӧԁ сіјӧ ачыс быԁмӧ, чукӧртӧ белоксӧ ас оргаԋізмас.
Быԁмӧгјас пӧвсыԍ белокӧн озырӧԍ жмык, аԋкыщ, бобі, чечевіца ԁа віка. Ԋаԋ туԍјасын белокыс јона еща. Тӧԁчымӧн уна веж турунын ԁа бобовӧј быԁмӧгјасын — кԉеверын, ԉуцернаын, вікаын ԁа еспарцетын. Корԋеплоԁын ԁа картупеԉын белокыԁ еща.
Угԉевоԁӧн ԍојанын меԁԍасӧ лоӧ сакар ԉібӧ крахмал. Сіјӧн озырӧԍҗык картупеԉ, сакарнӧј ԍвекла ԁа мупыщса груша. Ԋаԋ туԍјасын сіԇ-жӧ уна угԉевоԁјас. Уна угԉевоԁыԁ жмыкын.
Госыԁ меԁԍа уна выја быԁмӧгјасын: шабԁіын, кӧнтуԍын, поԁсолнухаын ԁа наыԍ вӧчӧм жмыкын. Ԋаԋ туԍјасын абу уна. Унҗык зӧрјын, кукурузаын, просаын.
Міԋерала вешществојас сіԇ-жӧ зев коланаӧԍ порԍјаслы. Став лыјасыс артмӧны міԋерала вешществојасыԍ. Порԍвіԇӧмын меԁԍа-ԋін јона ԁа бура колӧ віԇӧԁны порԍпі лыјас сӧвмӧм ԁа крепалӧм вылӧ. Лыјасыс-кӧ порԍпілӧн оз бура быԁмыны — оз ло уна бур јај ԁа гос. Бура лыјас артмӧмыс, порԍвіԇыԍлӧн поԁув, мыј вылын сіјӧ стрӧітӧ став уҗсӧ асԍыс.
Кыԇі быԁтӧ порԍыс аԍсӧ тајӧ вешществојасԍыс, коԁјас емӧԍ ԍојанын?
Белок мунӧ меԁ јона јај ԁа мускулјас јонмӧм вылӧ. Белокыс сіԇ-жӧ мунӧ і гос артмӧԁӧм вылӧ, но меԁ ыҗыԁ могыс сылӧн јонмӧԁны мускулјас. Татыԍ зев бура тыԁалӧ, мыј белока кӧрымыс зев колана сіјӧ пӧраӧ, коԁыр порԍпіыс быԁмӧ ԁа јајԍалӧ. Сіјӧс порԍвіԇыԍлы колӧ лыԃԃыны пыр быԁ ԍојан ԍетігӧн, ԉібӧ ԍојансӧ лӧԍӧԁігӧн.
Гос ԁа угԉевоԁ ԍетӧны госԍавны. Сыпонԁа порԍпіјанӧс-кӧ верԁны тащӧм кӧрымјасӧн, кӧні белокыс еща, а угԉевоԁыс уна, најӧ быԁмӧны омӧԉҗыка но јона госԍалӧны. Угԉевоԁа кӧрымјасӧн јонҗыка колӧ верԁны пӧрыԍҗык порԍјасӧс щӧгӧԁӧм вылӧ, коԁыр најӧ оз-ԋін быԁмыны, јајсӧ оз-ԋін соԁтыны а сӧмын госԍалӧны.
Став тајӧ кӧрымнас верԁігӧн сіԇ-жӧ зев колана пемӧсјасӧс віԇӧмыс. Томыԋік быԁмыԍ порԍпіјаныс-кӧ, коԁјасыԍ мі вітчыԍам јај, колӧ ԍетны најӧлы тырмымӧн белока ԍојан ԁа вӧԉа вывті ветлӧԁлӧм.
Гожӧмнас — пӧскӧԏінаын меԁ ветліс, тӧлын ывла вылӧ, ԁворас леԇлывлыны. Меԁым порԍјаслӧн лоі јон мускулјас, колӧ меԁ быԁлун ветлӧԁлыштісны.
Пӧрыԍ порԍјасӧс щӧгӧԁӧм вылӧ верԁігӧн колӧ ԇік мӧԁ нога. Сек міјанлы колӧ унҗык гос. Секі колӧ ԍетны унҗык угԉевоԁа ԍојан ԁа ԋе леԇлывлыны ветлӧԁлыны. Ветлӧԁлігас оз вермы госԍавныс.
Но став тајӧ вешществојасыԍ кыԋԇі, коԁјас сӧмын пӧткӧԁӧны, нӧшта емӧԍ сещӧм вешществојас, коԁјас веԍкыԁа оз отсавны порԍјаслы јајԍавны, щӧгны ԁа лыјаснысӧ јонмӧԁны, но натӧг бура быԁмыны, развівајтчыны порԍыԁ оз вермы. Тајӧ вешществојасыслӧн ԋімыс петӧма лаԏін кывԍаԋ „віта“-ԍаԋ. Мі ногӧн сіјӧ лоӧ „олӧм“. Вітамінјасыс-кӧ кӧрымын абуӧԍ, порԍјас оз вермыны лоны ԇоԋвіԇаӧԍ, кӧԏ меԁ ԍојанас і емӧԍ міԋерала вешществојас, белок, гос, угԉевоԁ ԁа мукӧԁ. Порԍјасӧс быԁтігӧн овлӧ зев уна ԋеԉучкі, порԍвӧԃітыԍјас-кӧ оз кужны пӧԉзујтчыны вітамінјасӧн. Меԁым ез лоны сещӧм ԋеԉучкіјасыс, порԍвӧԃітыԍјаслы колӧ тӧԁны кущӧм кӧрымјасын ем сіјӧ вітамінјасыс.
Порԍвӧԃітӧмаԁ меԁ коланаӧԍ кык вітаміна — вітаміна А ԁа С. Вітаміна А мӧԁногӧн шуԍӧ быԁмӧԁыԍ вітамінӧн. Абу-кӧ сіјӧ кӧрым пыщкын порԍыԁ омӧԉа быԁмӧ, воштӧ апеԏітсӧ, гажтӧмчӧ. Тащӧм віԍлӧсыԋік порԍјас ԁінаԁ кокԋіа кутчыԍӧ быԁԍама ԍікас віԍӧмыс ԁа наԍаԋ меԁјона паԍкалӧны віԍӧмјас порԍјас пӧвсын. Вітамін А вошӧ, бырӧ пуӧԁӧмӧн. Ӧні порԍ вӧԃітыԍлы лоӧ гӧгӧрвоана, мыј понԁа колӧ верԁны порԍпіјантӧ пуԅӧԁтӧм јӧлӧн ԁа мукӧԁ пӧлӧс пуԅӧԁлытӧм кӧрымјасӧн.
Вітамін С мӧԁногӧн шуԍӧ цынга віԍӧмкӧԁ воԇсаԍыԍӧн. Абу-кӧ сіјӧ вітаміныс кӧрымјас пыщкаԁ, сек порԍпіјан воштӧны аппеԏітнысӧ, омӧԉтчӧны лыјасныс, суставјасныс налӧн пыкталӧны ветлӧԁлыны вермӧны-ԋіԍӧ оз. Тајӧ вітаміныс сіԇ-жӧ кокԋіа вошӧ пуԅӧԁлӧмӧн ԁа коԍтӧмӧн (віԇӧԁ 51-ӧԁ ԉіст б. табԉіца).
Тајӧ табԉіцаԍыс тыԁалӧ, мыј пӧшԏі став кӧрымыс, коԁјас јонҗыка паԍкалӧмаӧԍ порԍвӧԃітӧмаԁ, зев пӧтӧсаӧԍ ԁа ԁонаӧԍ, но ԇік вітамінтӧмӧԍ ԉібӧ ем-кӧ зев ещаԋіка. Боԍтам-кӧ веж турун, кос турун, корԋеплоԁ ԁа мукӧԁ пӧлӧс граԁвыв пуктасјас, најӧ ԍурӧны ас овмӧс пыщкыԍ ԁај ԁонтӧмӧԍ. Порԍпіјанлы бурҗыка вітамінјас усваівајтны зев јона отсалӧны шонԁі лучјас. Колӧ веԍкыԁа шуны, мыј веж кӧрымјастӧг, корԋеплоԁјастӧг, кос турунтӧг, шонԁітӧг ԁа сӧстӧм сынӧԁтӧг зев ԍӧкыԁ быԁтыны бур пԉеменнӧј порԍјасӧс, кӧԏ меԁ мі-і верԁім најӧс меԁԍа бур ԁа ԁона кӧрымјаснас. Быԁ порԍвіԇыԍ зев бура тӧԁӧ, кущӧм ӧԁјӧ быԁмӧны тувсовја ԁа гожԍа порԍпіјан веж турун вылын, шонԁіаінын ԁа сӧстӧм сынӧԁаінын і кущӧм ԍӧкыԁ быԁтыны арԍа порԍпіјанӧс меԁԍа-ԋін кор овмӧсаԁ абу јӧв ԁа мукӧԁ вітаміна ԍојанјас.
Вітамін кӧрымјасын
| Кӧрымјаслӧн ԋімјас | Вітамін А (быԁтыԍ) | Вітамін С (цінгакӧԁ воԇсаԍыԍ) |
| Іԁ | — | — |
| Бобі | — | — |
| Зӧр | — | — |
| Аԋкыщ | + | — |
| Ԍу (руԇӧг) | — | — |
| Шобԁі | — | — |
| Шобԁі ӧтруб | — | — |
| Шобԁі пыԅ | — | — |
| Ԉуцерна ԁа кԉевер турун | +++ | — |
| Ԏімофејевка турун | ++ | — |
| Веж кԉевер | +++ | ++++ |
| Веж ԉуцерна, веж турун | +++ | ++++ |
| Віж морков | ++ | ++ |
| Галан | + | +++ |
| Картупеԉ | — | ++ |
| Томатјас | +++ | +++ |
| Поԁсолнух жмык | + | — |
| Шабԁі жмыкк | ++ | ++ |
| Уԉјӧв | +++ | + |
| Жоԇ јӧв, выԉјӧв | + | + |
| Јӧвва | + | + |
| Петкӧԁлӧны: — вітамін абу, + ещаԋіка ем, ++ ем шӧркоԃԃема, +++ ем уна, ++++ ем зев уна. | ||
Порԍ вӧԃітыԍлы сіԇ-жӧ ԍетӧ ыҗыԁ отсӧг зев уна вітаміна кӧрым — чері выј. Абу сещӧм чері выј, коԁӧс ԍеталӧны апԏекајасыԍ, а весавтӧм выј, коԁі мӧԁногӧн шуԍӧ ворваԋӧн. Сіјӧ міјанлы коланаҗык апԏекаса чері выј ԁорыԍ. Пԉемхозјасын зев щӧкыԁа сіјӧн верԁчывлӧны. Резуԉтатјас пыр овлӧны бурӧԍ. Чері выј колӧ зев ещаԋік — грамм 15–22 суткі кежлӧ јур (ԁуш) вылӧ. Міјанлы сіјӧ оз ков кыԇі кӧрым, а кыԇі вешщество, коԁі отсалӧ порԍпіјанлы бурҗыка усвоітны мукӧԁ кӧрымјассӧ.
Кущӧм пӧԉза ԍетӧ чері выјыԁ, петкӧԁлӧ опыт, коԁӧс вӧчлӧмаӧԍ Мӧскуа ԁорын 1929 воӧ. Опыт вылӧ боԍтлӧмаӧԍ кык поз ԋоԉ тӧлыԍԍа порԍпіјанӧс. Кыкнан позјас 4 порԍпіӧн. Боԍтігас најӧлӧн ԍӧктаныс вӧлӧма ставныслӧн ӧткоԃ. Верԁісны најӧ сіԇ-жӧ ӧткоԃа кукурузаӧн, шабԁі ӧтрубӧн ԁа поԁсолнух-жмыкӧн.
Міԋерала кӧрым пыԃԃі ԍетӧны вӧлі мел. Ӧԏі позса ԋоԉ порԍпіыслы кӧрым пыщкас пуктывлӧмаӧԍ 20 граммӧн суткі чері выј, а кукурузалыԍ нормасӧ чінтывлӧмаӧԍ 50 гр. мынԁа вылӧ.
Опытыслыԍ резуԉтатјассӧ петкӧԁлӧ тајӧ табԉіцаыс.
| Порԍпі группајас | Ӧԏі порԍпі вылӧ уԍӧ шӧрвыјӧ лыԃԃӧмӧн | ||
| Ԍӧкта кг-ӧн | Туша куԅа см.-ӧн | Туша кызта см.-ӧн | |
| Чері выјӧн верԁтӧм порԍпіјан поз | 61,7 г | 99,25 | 87,0 |
| Чері выјӧн (20 гр. суткі) верԁӧм порԍпіјан поз | 89,1 | 114,0 | 102,5 |
Агроном Гребеԋ Л. К. вӧчлӧма опыт 8 тӧлыԍԍа порԍпіјанкӧԁ, сіԇ-жӧ кык группа вылӧ торјӧԁӧмӧн. Ӧԏі группасӧ верԁӧма веж кӧрымјасӧн — ԉуцернаӧн, граԁвыв пуктасјасӧн, ԍвекла корјӧн, мӧԁсӧ — туԍа кӧрымӧн. Віԇан условјӧјасыс вӧлӧмаӧԍ сіԇ-жӧ ӧткоԃӧԍ.
| Группајас | Порԍпі лыԁ | Став порԍпіыслӧн ԍӧктаыс опытӧԇыс | Ԍӧкта опыт бӧрын | Опыт вӧчан каԁӧ соԁӧма ԍӧкта |
| Веж ԉуцерна ԁа мукӧԁ | 5 | 270,7 кг. | 461,5 кг. | 191 кг. |
| Туԍа | 5 | 269,3 „ | 367,5 „ | 98,2 „ |
Вітаміна кӧрымјасӧн нуӧԁӧм уна пӧлӧс опытјас, віԍталӧны, мыј міјанлы колӧ јона кутны ԁонјавны сещӧм кӧрымјассӧ ԁа кужӧмӧн најӧн пӧԉзујтчыны. Вітамінјасӧс абу-на тырмымӧн тӧԁмалӧма, ез-на вермыны ԇікӧԇ торјӧԁны најӧс кӧрымјасыԍ, но ԉучкі-ԋін тӧԁмалӧма налыԍ зев ыҗыԁ пӧԉзасӧ. Јӧлыԁ зев бур, зев колан кӧрым быԁ быԁтаслы нӧшта-на і сы понԁа, мыј сені ем зев уна вітамін. Порԍвӧԃітыԍ щӧкыԁа пӧԉзујтчӧ сіјӧн, меԁ еԍкӧ ԇоԋвіԇаӧнҗык быԁтыны порԍпіјанӧс. Мыј сіјӧ збыԉ сіԇі, тыԁалӧ сыыԍ, мыј јӧв ԃејствујтӧ ԋе кыԇі сӧмын кӧрым, кыԇі уна вітаміна ыҗыԁ пӧԉзаа кӧрым.
Меԁјона-ԋін јӧв кӧрым колана тӧвԍа порԍпіјанӧс быԁтыны, кор најӧс мам ԁінԍыс торјӧԁасны.
ПОРԌЈАСЛЫ КӦРЫМЈАС
Меԁбурјасыс кӧрымјас пыщкыԍ лоӧны: 1) туԍа кӧрымјас, 2) корԋеплоԁјас ԁа картупеԉ, 3) јӧв ԁа мукӧԁ јӧв помыԍ боԍтӧм прӧԁуктајас, 4) жмыкјас 5) ԍојан-јуан коԉасјас 6) турунјас 7) чері-јај кӧрымјас ԁа 8) пӧскӧԏіна.
ТУԌА КӦРЫМЈАС
Меԁбур туԍа кӧрымӧн порԍјаслы лоӧ — іԁ. Порԍјас сіјӧс зев раԃејтӧны. Ԋеыҗыԁ турасын іԁлӧн уна ем пӧтӧса вешществојас. Іԁјӧн верԁігӧн порԍјас јона јајԍалӧны ԁа щӧгӧны. Іԁ ԍетӧны порԍјаслы гырыԍа ізӧмӧн. Ԍетӧны ӧтнассӧ і мукӧԁ ԍојанјаскӧԁ. Меԁԍа-ԋін пӧтӧсаӧн лыԃԃыԍԍӧ јӧв сорӧн ԉібӧ мукӧԁ јӧла ԍојанјас сорӧн, а сіԇ-жӧ корԋеплоԁјасӧн ԁа веж турунјасӧ сорлалӧмӧн.
Зев бур порԍјаслы сіԇ-жӧ ԍу, но шочҗыка сіјӧн верԁӧны. Ԍетны ізӧмӧн-жӧ ԁа сіԇ-жӧ мукӧԁ кӧрымјас сорӧн. Ԍуӧн верԁігӧн порԍ јона щӧгӧ ԁај щӧгыс зев бур лоӧ. Пыԅӧн ԍетны оз сӧветујтны ӧԏікӧ — сыпонԁа, мыј пыԅыԁ зев јона пукԍӧ піԋјас вылӧ, а мӧԁ-кӧ озҗык бура пуԍы рушкуын.
Зӧр ӧткымын порԍјаслы зев колана кӧрым. Зев бур ԍетны сіјӧс ізӧм іԁ сорӧн ԋоԋаԍыԍ порԍпіјанлы. Зӧрјӧн сіԇжӧ верԁӧны ај порԍјасӧс тырԍӧԁчан пӧрајасӧ. Зев бур віԍыс ԁа омӧԉ порԍјаслы. Щӧгӧԁігӧн верԁны абуҗык выгоԁнӧ ԁонаҗык понԁаыс ԁај щӧгыс лоӧ ԋебыԁҗык.
Аԋкыщ лыԃԃыԍԍӧ порԍјаслы зев бур кӧрымӧн. Сіјӧ зев озыр белокӧн сыпонԁа ԍетӧны мукӧԁ кӧрымјас сорӧн, коԁјас гӧԉӧԍ белокӧн, боԍтам картупеԉ, ԍвекла, турԋепс ԁа с. в. Кӧрым лӧԍӧԁігӧн аԋкыщ кӧрымтӧ пыр колӧ соԁтыштны мукӧԁ кӧрымјасӧ ԍетан нормаыс кор гӧԉ белокӧн. Верԁны колӧ ізӧмӧн. Норма ԍетны ещаԋікаӧн завоԃітӧмӧн. Унҗык-кӧ ԍетан, вермас порԍлӧн јӧрмыны гыркыс. Аԋкыщ кӧрымнаԁ верԁігӧн зев бур лоӧ порԍлӧн јајыс ԁај щӧгыс.
Вікаӧс курыԁысла порԍјасыԁ озҗык раԃејтны. Пӧтӧс бокԍаԋыс сіјӧ еща ԍетчӧ аԋкыщлы.
КОРԊЕКЛУБԊЕПЛОԀЈАС
Зев бур кӧрым порԍјасыԁлы — ԍвекла, морков, галан ԁа турԋепс. Најӧс зев раԃејтӧны порԍјасыԁ. Најӧ зев коланаӧԍ јешщӧ сы понԁа мыј поԅӧ заптыны тӧв кежлӧ, мунӧны веж кӧрымјас пыԃԃі. Корԋеплоԁјасӧн поԅӧ верԁны том і пӧрыԍ порԍјасӧс. Кыԇі вылынҗык віԍталім ԋін корԋеплоԁјасыԁ зев гӧԉӧԍ белокӧн сы понԁа порԍпіјанлы унаӧн ԍетны оз поԅ. Сіԇ-жӧ уна корԋеплоԁтӧ оз поԅ ԍетны ԋоԋӧԁчыԍ еԋјаслы. Порԍјасӧс щӧгӧԁігӧн корԋеплоԁтӧ поԅӧ ԍетны унҗык 40–50%-ӧԇ став туԍа кӧрымјас (косӧн арталӧмӧн) пӧвсԍыс. Таԇӧн верԁігаԁ корԋеплоԁјасыԁ ԍетӧны зев бур јај ԁа гос, куш ізӧм іԁјӧн щӧгӧԁӧм ԁорыԍ-на бурҗыкӧс.
Корԋеплоԁјас пӧвсын меԁбур сакарнӧј ԁа кормӧвӧј ԍвекла, сы бӧрын морков, галан ԁа турԋепс. Куш ӧԏі корԋеплоԁӧн порԍтӧ он-жӧ вермы бура щӧгӧԁны, но сорӧн-кӧ туԍа кӧрымјаскӧԁ, жмыккӧԁ ԁа ӧтрубкӧԁ пӧԉзаыс лоӧ зев ыҗыԁ.
Порԍјаслы ԍеттӧԇ корԋеплоԁјас пуӧԁны ԋӧԏі оз ков. Пуӧмӧн мі сетыԍ бырӧԁам вітамінјассӧ, коԁјас міјанлы зев ԁонаӧԍ, меԁјона-ԋін тӧвԍа пӧраын. Сыыԍ кыԋԇі лоӧ ԉішнӧј рӧскоԁ пес вылӧ ԁај веԍ вошӧ мортвын. Колӧ сӧмын корԋеплоԁјастӧ леԇны корԋеплоԁјас вунԁалан машіна пыр сеԍԍа і ԍетавны мукӧԁ ԍојанјасӧн сорлавлӧмӧн.
Порԍјаслы кӧрым тујӧ сіԇ-жӧ бура мунӧ картупеԉ. Зев окота пырыԍ порԍјасыԁ ԍојӧны картупеԉтӧ. Поԅӧ верԁны 50%-ӧԇ став кӧрымсӧ боԍтӧмӧн (косӧн арталӧмӧн). Сіԇ-жӧ, кыԇі і мукӧԁ корԋеплоԁјас, картупеԉыԁ зев гӧԉ белокјасӧн, сыпонԁа томҗык порԍјаслы унаӧн ԍетны оз шогмы. Картупеԉӧн верԁігӧн порԍыԁлӧн јајыс ԁа госыс лоӧны тӧԁчымӧн омӧԉҗык, корԋеплоԁјасӧн верԁігӧн ԁорыԍ.
Роч овмӧсјасын, меԁԍа-ԋін јона војвылын картупеԉ порԍјаслы ԍетӧны пуӧмӧн. Но поԅӧ і верԁны путӧг. Сӧмын оз ков ԍетны ӧтпырјӧн уна, а ԋегырыԍ порціјајасӧн велӧԁны порԍјасӧс. Меԁԍа-ԋін јона колӧ вітчыԍны нырԍалӧм картупеԉ ԍетӧмыԍ, кӧні вермӧны лоны вреԁнӧј гырк віԍмӧԁан вешществојас. Сіԇ-жӧ оз поԅ пуктыны кӧрым пыщкӧ сіԍмӧм картупеԉ.
Унаыԍ порԍјаслы міјан ԍетӧны меԁԍа омӧԉ картупеԉсӧ, щыкӧмсӧ, коԁлы местаыс сӧмын-ԋін гу. Міјан мӧвпалӧны, мыј порԍлы поԅӧ ԍетны быԁтор ԁај боԍтны сы пыԃԃі бур јај.
Туԍа кӧрымјасӧн, жмыкӧн, ӧтрубӧн, јӧв коԉасјасӧн ԁа кԉевер ԉібӧ ԉуцерна турунӧн, сорлалӧмӧн картупеԉтӧ колӧ лыԃԃыны зев бур кӧрымӧн.
ЈӦВ ԀА СЫЫԌ ВӦЧӦМ ПРӦԀУКТАЈАС
Кӧні уҗалӧны выј вӧчан ԁа сыр вӧчан завоԁјас, зев уна сені веԍ шыбытчӧ јӧв коԉас, — шомјӧв, ԍԉівкі боԍтӧм јӧв (јумов јӧв) ԁа јӧвва (быркмыс). Тајӧ шыбласјасыс абу ԁонаӧԍ, унаыԍ веԍ вошлӧны, но порԍјасыԁлы најӧ зев колана, зев бур кӧрымјас.
Меԁбур пыԃԃіыс татӧні лоӧны јумов јӧв ԁа пахтаԋԋӧ (быркмыс). Најӧ асног ԍерԏіныс пӧшԏі ӧткоԃӧԍ. Унаыԍ вӧчлӧм опытјас петкӧԁлӧны, мыј туԍа ԁа мукӧԁ кӧрымјас јумов јӧлӧн сорлалӧмӧн артмӧ меԁԍа бур кӧрым. Сіјӧ кӧрымыс аслас пӧтӧса кыԋԇіыс, нӧшта-ԋін колана сы понԁа, мыј кыпӧԁӧ пӧтӧссӧ мукӧԁ, сы пыщкӧ сорлалӧмӧн кӧрымјаслыԍ.
Јумов јӧвваӧн ԁа быркмысӧн поԅӧ верԁны быԁ порԍӧс. Шоммӧм јӧлӧн ԋоԋаԍыс порԍпіјанӧс ԁа ԋоԋӧԁчыԍ еԋјасӧс верԁны оз ков.
Шома јӧввалӧн (сывороткалӧн) пӧтасыс кык мынԁаӧн ещаҗык јумов јӧвва ԁорыԍ. Тащӧм шома јӧвванаԁ оз щӧктыны верԁны порԍпіјанӧс, меԁ оз торкԍы налӧн гыркпыщкӧс ԁа меԁ оз омӧԉтчыны налӧн кокјасыс.
Шыблас јӧлӧн верԁігӧн зев сӧстӧма колӧ віԇны ԍојан ԁозјас ԁа оз ков резкӧја вежлавны мӧԁ ногӧн лӧԍӧԁӧм ԍојанјас.
ԎЕХԊІЧЕСКӦЈ ПРОІЗВОԀСТВОЈАСЛӦН КОԈАСЈАС
Ӧтрубјас абу зев ошкана кӧрым, порԍјаслы. Налӧн еща пӧтӧсныс, турасаӧԍ ԁа оз бура пуԍыны порԍ гырк пыщкын. Бурҗык лоӧ верԁӧма-кӧ лоӧ сіјӧс гырыԍ скӧтлы. Ӧтрубјас поԅӧ ԍетны порԍјаслы кущӧм-кӧ мукӧԁ кӧрымјас сорӧн, жмык сорӧн ԉібӧ корԋеплоԁјас сорӧн, болтушка вӧчӧмӧн.
Жмыка зев пӧтӧс, зев бур кӧрым. Порԍјас сіјӧс зев раԃејтӧны. Жмыка пӧвсын ем уна белок. Но выј коԁі ем жмыка пыщкын, абу колана. Сіјӧ выјыс вывті ӧԁјӧ щӧгӧԁӧ порԍӧс, а щӧгыс артмӧ омӧԉ качествоа. Ангԉіјаын буррӧԁа пԉеменнӧј порԍјаслы оз ԍетны жмыка 10 прӧч.-ыԍ унҗык, а міјан сојузын жмыка ԍетӧны 30 прӧч. став кӧрымыслыԍ, а пӧраӧн ԍетлӧны 50 прӧч-ӧԇ. Таԇӧн верԁӧмыԍ, ԃерт, јона омӧԉ торјас шуам абуӧԍ, но ԋекор оз ков ԍетны тамынԁа жмык еԋјаслы мӧԁ җынсӧ новлӧԁлігӧн. Меԁ-ԋін јона колӧ віԁчыԍны уна жмыка ԍетӧмыԍ ԋоԋӧԁчыԍ порԍјаслы.
Жмыкајас пӧвсыԍ меԁбур лоӧ шабԁі жмыка, сыбӧрын поԁсолнушнӧј і меԁомӧԉыс — кӧнтуԍ жмыка.
Хлопок жмыка зев вреԁнӧј меԁјона-ԋін том порԍјаслы. Сіјӧн верԁігӧн порԍјас унаыԍ отравітчывлӧны ԁа кулӧны.
Жмыка колӧ ԍетны посԋіја ԁрӧбітӧмӧн, ізӧмӧн ԉібӧ кӧтӧԁӧмӧн мукӧԁ сорӧн.
Јонҗыкасӧ жмыка петкӧԁлӧ асԍыс омӧԉ ногсӧ (бекон вылӧ) јај вылӧ щӧгӧԁігӧн. Ԍетны-кӧ сіјӧс унаӧн секі став беконыс мунӧ бракӧ, сіјӧ лоӧ кыԇ шуӧны масԉенка. Сіјӧ лоӧ сыпонԁа мыј выјыс жмыкыслӧн омӧԉа пуԍӧ гырк пыщкас ԁа веԍкыԁа вуҗӧ госас. Кымын еща выјыс жмык пыщкас, сымын бур лоӧ порԍјаслӧн госыс. Ӧткымын выј вӧчан завоԁјасын ӧні вӧчӧны выјсӧ оз топӧԁӧмӧн, а сывԁӧмӧн, кыскӧмӧн. Тащӧм вӧчан ногыс шуԍӧ екстрагіроваԋԋӧӧн: Таԇі вӧчӧмнас выјыс кӧјԁыс пыщԍыс петӧ ставыс ԁа лоӧ выјтӧм жмык, коԁӧс шуӧны шротӧн. Тащӧм жмыкӧн верԁігӧн госыс порԍјаслӧн лоӧ тӧԁчӧмӧн бурҗык.
Раб, артмӧ вінајас вӧчӧмыԍ. Качествоыс сылӧн уна пӧлӧс, сы ԍерті кущӧм маԏерјалыԍ вӧчӧны ԍпіртсӧ. Картупеԉ раб кыкмынԁа омӧԉҗык пӧтӧслуннас ԋаԋ раб ԁорыԍ. Пԉеменнӧј порԍјаслы тајӧс оз ԍетны. Ыҗыԁ порԍјасӧс щӧгӧԁігӧн ԍетӧны луннас 2 веԁра раб.
Картупеԉыԍ кракмал вӧчігӧн коԉӧны коԉасјасыс вуштӧм картупеԉԍыс. Сы пыщкын ем 86 прӧч-ӧԇ ва. Белокыс секі зев еща, сы понԁа колӧ верԁны белока ԍојанјас сорӧн. Порԍјасӧс щӧгӧԁігӧн ԍетӧны-жӧ пуӧԁӧмӧн 8–10 кгр.
Жом — кыԇі ԍвежӧј, сіԇжӧ-і шоммӧм бурҗык щӧгӧԁны ӧшкӧс, порԍјасӧс ԁорыԍ. Верԁԍӧ сӧмын ԇік госа-јај ԁа гос чукӧртӧм раԃі. Бекон вылӧ щӧгӧԁігӧн оз туј. Жом ԍетӧны 8 — 10 кг, 100 кг порԍ ԍӧкта вылӧ.
Меласса ԉібӧ ԍвеклаа патока, лыԃԃыԍԍӧ бур кӧрымӧн порԍјасӧс щӧгӧԁігӧн. Сіјӧн пӧԉзујтчӧны, меԁым бурмӧԁны омӧԉҗык кӧрымјасӧс. Мелассасӧ сорлалӧны пӧԍ ваӧн ԁа кіԍкалӧны сіјӧн кӧрымсӧ. Унҗык-кӧ верԁны мелассасӧ, овлӧ гырк пыщкӧс щыкӧмјас порԍлӧн, вӧрк ԁа гаԃ віԍмӧмјас. Меласса ԁінӧ порԍјасӧс колӧ велӧԁны ԋӧжјӧԋікӧн. Шӧркоԃа ԍетӧмӧн лыԃԃыԍӧ 0,6–0,8 кг лун ӧԏі порԍ вылӧ. Бур сіјӧн, шуам, ӧԏі кукуруза ԍетӧ госсӧ омӧԉӧс, но ԍетны-кӧ сіјӧс меласса сорӧн, секі госыс лоӧ тӧԁчымӧн бур.
ПӦЖАԌАНІНСА ԀА СТОЛӦВӦЈСА ШЫБЛАСЈАС
Карјасын, фабрік, завоԁјасын пӧжаԍанінјасыԍ, столӧвӧјјасыԍ, казармајасыԍ ԁа с. в. коԉӧ зев уна шыбласјас. Став тајӧ шыбласыс ыжыԁ пӧԉзаӧн вермасны лоны ставыс порԍ јајӧ. Міјан Сојузын тащӧм верԁчӧмнас важӧн ԋӧԏі ез вӧԃітчывлыны, сыпонԁа мі ӧні ԋекущӧм опыт ог тӧԁӧ тајӧ уҗԍыс. Ӧніја пӧраын став гырыԍҗык оланінјасын котыртчалӧны щӧгӧԁан пунктјас ԁа лӧԍӧԁӧны порԍјасӧс щӧгӧԁӧм. Тајӧ уҗсӧ котыртігӧн зев колана лыԃԃыны условіјӧјассӧ: 1) Кущӧм ылнаӧ карԍаԋыс бурҗык вӧчны порԍјасӧс щӧгӧԁан пункт, 2) Кыԇі боԍтны порԍпіјанӧс верԁӧм вылӧ — порԍпіјансӧ ԋӧбӧмӧн ԉібӧ аслыныс лӧԍӧԁӧмӧн, 3) Кущӧмҗык шыбласјасӧн верԁны ԁа кыԇі најӧс сывылӧ велӧԁныс, 4) Кыԇі порԍјасӧс віԇны паԍкалана віԍӧмјасыԍ.
Карԍаԋыс костыс лӧԍӧԁԍӧ кујім тор ԍерԏі: оланінјасԍаԋ матӧ порԍвіԇанінсӧ стрӧітны поԅтӧм, кущӧмӧԍ тујјасыс ԁа качествоыс шыбласјасыслӧн.
Економіка бокԍаԋ, кымын матын лоӧ верԁчан пунктыс сымын бурҗык, ещаҗык лоӧ каԁ воштӧм шыблассӧ кыскавны. Но оланінјаскӧԁ јона матӧ порԍвіԇанінтӧ стрӧітны оз поԅ ԁај оз леԇны саԋітарнӧј учрежԃеԋԋӧјасԍаԋ.
Меԁԍа-ԋін јона колана бур тујјас. Оз поԅ котыртны ыҗыԁ верԁчан пункт, абу-кӧ сені бур туј.
Шыбласјаслӧн качествоыс сіԇжӧ кутӧ зев ыҗыԁ значеԋԋӧ. Најӧ-кӧ косӧԍ, ыҗԁанас абу јона турасаӧԍ секі најӧс поԅӧ нуны ылӧԇ, шыбласјасыс-кӧ кіԅӧрӧԍ ԁа кокԋіја шоммыԍӧԍ, меԁԍа-ԋін гожԍа пӧраын, сек сіјӧс колӧ регыԁҗык нуны порԍвіԇанінјасӧ.
Ԃерт і участокыслӧн качествоыс лыԃԃыԍԍӧ-жӧ. Бурҗык еԍкӧ участокыԁ-кӧ вӧлі косӧԁ, кокԋіԃіка јіҗтана муԍінма пӧката, лӧԍыԁ вӧчны оланінјас ԁа мукӧԁ ԍікас стрӧјбајас. Зев ыҗыԁ ԁа колана тор артавны, ем-ӧ ваыс участокын.
Верԁан пункт котыртігӧн сувтӧ вопрос — лӧԍӧԁны аслыныс порԍпіјансӧ ԉібӧ ԋӧбны бокыԍ. Тајӧ уҗсӧ ковмас нуӧԁны меставывса условіјӧас ԍерԏі. Матігӧгӧрса олыԍјаслӧн, колхозјасыслӧн ԉібӧ совхозјасыслӧн емӧԍ бурҗык порԍпіјан кытыԍ поԅас боԍтны, сек верԁчан пунктӧс мезԁӧ аслыс быԁтӧмыԍ. Но сывылӧ колӧ, меԁым порԍпіјаныс вӧліны ӧԏі рӧԁаӧԍ ԁа меԏісјас. Ԋекущӧм бур оз ло кӧрым віԇӧмыԍ прӧстӧј креԍԏанскӧј рӧԁа порԍлы, коԁјаслы колӧ уна кӧрым, а јајсӧ оз ԍетны. Тајӧ условіјӧыс уна местаын міјан Сојузын оз вермы лоны тыртӧма. Сыыԍ кыԋԇі уна порԍпі бокыԍ ԋӧбӧмӧн, верԁчан пунктӧ вермас пырны віԍӧм, вермас ԇугны став уҗсӧ верԁчан пунктлыԍ. Верԁчан пунктын порԍјас олӧны јона чукӧртчӧмӧн, і веԍкалас-кӧ сетчӧ віԍӧмыԁ зев регыԁӧн паԍкалӧ. Колӧ боԍтавны порԍјасӧс кыԇ поԅӧ бурмӧԁӧмӧсҗык ԁа ещаҗык овмӧсыԍ.
Тавылын овмӧсјас вермасны спеціаԉіԅірујтчыны — ӧԏіјас лӧԍӧԁӧны ԁа быԁтӧны меԏіснӧј порԍпіјанӧс, а мӧԁјас најӧс щӧгӧԁӧны. Мӧԁногӧн-кӧ, верԁчан пунктын поԅӧ віԇны аслыныс еԋ порԍјассӧ, шуам, лӧԍӧԁны, быԁтыны ԁај верԁны порԍпіјансӧ. Коԁыр став уҗыс верԁчан пункт кі улын, поԅӧ кокԋіа котыртны сіԇ, кыԇі колӧ.
Меԁԍа ыҗыԁ могӧн верԁчан пункт воԇын сувтӧ быԁ пӧлӧс вуҗан віԍӧмјасыԍ, порԍјасӧс віԇӧм.
Віԍӧмјассӧ міјанын омӧԉа-на тӧԁмалӧма, ԁа порԍвіԇыԍјаслы торја ԍӧкыԁ накӧԁ вермаԍныс. Карвывса шыбласјасӧн верԁігӧн, коԁыр віԇӧны уна порԍјас, ԇескыԃіԋік ічӧт местајасын, кӧрымјасӧн пырӧ быԁ пӧлӧс віԍӧмыс — тајӧ вопросыс вермас лоны решајушщӧјӧн. Тані вермас лоны кык пӧлӧс петан туј, ԉібӧ пуктыны меԁԍа чорыԁ мерајас сывылӧ, меԁым вуҗан віԍӧмјас, ез пырны бокыԍ, ԉібӧ лӧԍӧԁны ставсӧ ас овмӧсын, ԉібӧ воԇвыв віԍмӧԁны став порԍсӧ, меԁым најӧ ставыс віԍісны омӧԉҗыка ԁа воԇӧ сеԍԍа ез-ԋін віԍмыны. Меԁԍа ԉок віԍӧмыс порԍвіԇӧмын чума коԁ помыԍ быԁ воӧ кулӧ уна порԍ. Но порԍыс-кӧ ӧтчыԁ віԍас чуманас, сеԍԍа оз-ԋін сіјӧн віԍмыв. Сыпонԁа веԏерінаріја і стремітчӧ, меԁ еԍкӧ порԍјасыс чумаӧн віԍісны ӧԏіыԍыс кокԋіԃіка.
Ԁозмукын, коԁӧс колӧ зев бура пыр мыԍкыны, верԁчан пунктӧ нутӧԇ шыбласјассӧ колӧ віԇны, меԁым сы ԁінӧ ез вермыны матыԍтчыны понјас ԁа каԋјас. Бур еԍкӧ вӧлі-кӧ вевта метаԉԉіческӧј јашщікјас, коԁјасӧс поԅіс еԍкӧ кокԋіа мыԍкыны.
Колӧ-ӧ пуӧԁны шыбласјассӧ порԍјаслы ԍетавтӧԇ? Меԁым бырӧԁны вуҗан віԍӧмјассӧ, коԁјас вермасны лоны шыбласјас пыщкын, бурҗык најӧс пуԅӧԁны. Пӧԍ ваыԍ кулӧны віԍмӧԁан гагјасыс. Но сыкӧԁ щӧщ шыбласјас пуӧԁігӧн сіјӧ сещӧм јона сорлаԍас, мыј лоӧ ставыс ӧткоԃ. Секі порԍјасыԁ оз-ԋін вермыны бӧрјыны сетыԍ бурҗык ԍојан торјассӧ, а лоӧ ԍојны ставсӧ, мыј ем. Сыыԍ кыԋԇі пуԅӧԁігас лоӧны кіслотајас (оргаԋіческӧј), коԁі вермас лоны омӧԉӧн порԍјаслы. Сыпонԁа амерікаԋечјас ԁугԁісны шыбласјассӧ пуԅӧԁӧмыԍ. Ԁа і сіјӧн ԁонԍалӧ ԍојаныс. Пуԅӧԁӧм вылӧ колӧ пес ԁај уҗалыԍ кі. Најӧ лыԃԃӧны, мыј пуԅӧԁтӧм ԍојан пыщкыԍ-пӧ зев бура вермасны порԍјас бӧрјыны аслыныс колана ԍојансӧ, а ковтӧм ԁа вреԁнӧј ԍојансӧ најӧ коԉасны.
Порԍјас чорыԁ кусӧкјассӧ ӧктасны, а кіԅерсӧ ставсӧ лоӧ кіԍтны ортсӧ. Ԇік веԍшӧрӧ вошӧ ва кыскӧмыс, ԋајтчӧ верԁчан пунктыс. Тащӧм кіԅер коԉассӧ бурҗык сысјавны места вылас нуны сӧмын сукҗыксӧ. Чорыԁ коԉасјассӧ колӧ-на сорԏірујтны.
Сорԏірујтнысӧ колӧ сен-жӧ, кытыԍ боԍтԍӧ шыбласыс, шуам — столӧвӧјыԍ казармаыԍ, боԉԋічаыԍ ԁа с. в. Шыбласјас пӧвсын меԁ ез вӧвны ԍојтӧм торјас ԁа порԍлы ԉок вӧчана торјас. Шыбласјас пыщкӧ меԁ ез ԍурны пач пӧјім, жугалӧм стӧкан ԁа таԍті торјас, кущӧм ԍурӧ јогјас, конԍерв банкајас. Сыыԍ кыԋԇі оз поԅ шыблас пыщкӧ коԉны чері лыјас, сіԍмӧм јај, ԍеԉгі рӧсовјас, мајтӧг быгја ва.
Шыбласјасыс меԁ вӧліны ԍвежӧјӧԍ абу шоммӧмаӧԍ ԁа абу бакшаԍӧмаӧԍ, а сіԇ-жӧ меԁ абу јона сола, курыԁ.
Шыбласјасыԁ зев регыԁӧн щыкӧны, најӧс колӧ кыԇ поԅӧ регыԁҗык нуны верԁчан пунктӧ. Косӧԁ шыбласјассӧ, шуам ԋаԋ кусӧкјас, граԁвыв пуктас коԉасјас ԁа с. в. поԅӧ кыскыны јашщікын, коԁі кіԅерҗыксӧ, шуам рок коԉасјас, шыԁ пыщкыԍ граԁвыв пуктаса торјас, бурҗык кыскавны метаԉԉіческӧј бакјасӧн.
Тајӧ поԅӧ вӧчны чума віԍӧм паныԁ піԍԏіалӧмӧн, коԁјас вӧчԍӧны быԁ порԍлы, верԁчан пунктас пуктытӧԇ. Ӧніја пӧраын веԏерінаріја абу-на сещӧм вына, меԁым тајӧ піԍԏіалӧмыс прӧјԃітіс бура. Кущӧм-кӧ прӧчент кулалӧмјас век-ԋін лоӧны. Порԍвіԇыԍлы колӧ шуны-мыј сылы бурҗык: ԉібӧ быԁ лунӧ повны чума віԍӧм воӧмыԍ, коԁі вермас віны уна порԍјас, ԉібӧ вӧчавны чума віԍӧмлы паныԁ піԍԏіјас, воштыны кымынкӧ порԍ, но воԇвылӧ лоны аслаԁ табун вӧсна спокојнӧјӧн.
Амерікаԋецјас лыԃԃӧны, мыј тащӧм верԁчана пунктјасԍыс ԋекыԇ оз поԅ вітчыԍны вуҗана віԍӧм ԍурӧмыԍ, сыпонԁа најӧ став порԍыслы вӧчӧны чума віԍӧмлы паныԁ пісԏіалӧмсӧ, кыԇі правілӧ. Најӧ лыԃԃӧны, мыј тајӧ піԍԏіалӧм помыԍ кымын-кӧ порԍ кулӧмыԁ коԉан порԍјаснас бура-на вешмас.
Карвывса шыбласјасӧн пӧԉзујтчігӧн колӧ тӧԁны кыԇі бурҗык најӧс верԁны. Меԁвоԇын, — кущӧмҗык шыбласјас шогмӧны порԍјаслы верԁны. Щӧкыԁа міјанын гӧгӧрвоӧны шыблас пыԃԃіыс кущӧмкӧ помӧјјас, мӧԁногӧн-кӧ ставсӧ, мыј шыблаԍԍӧ ԁа кіԍтавԍӧ помојнӧј гуӧ. Віԇӧԁлыны-кӧ тајӧ помӧјјас вылас пӧтӧслун бокԍаԋ, сек поԅӧ аԁԇыны, мыј сіјӧ ԇік ставыс ва, коԁ пыщкын емӧԍ чорыԁ ԍојан коԉасјас. Тащӧм шыбласјассӧ нуӧны уна кілометр сајӧԇ порԍјаслы кӧрым пыԃԃі. Ԃерт, тӧԁан-кӧ, кытыԍ боԍтӧны тајӧ шыблассӧ, бурҗыка бӧрјӧԁлӧм, поԅӧ ԋе пуԅӧԁлыны. Ӧтчыԁ-кӧ пуӧԁӧма-ԋін вӧлі, шуам ԋаԋ кусӧкјас, рок шыԁ коԉасјас, мӧԁпӧвсӧ пуԅӧԁлыны ԋінӧмла-ԋін. Колӧ регыԁҗык нуны ԁа верԁны-а. Сіјӧс-кӧ леԇан шоммыны ԁа щыкны, сек пуӧԁӧмнаԁ он ԋін вермы вӧчны бур кӧрымтӧ. Пуӧԁтӧм граԁвыв пуктас коԉасјас, абу-на-кӧ најӧ щыкӧмаӧԍ, сіԇ-жӧ ԋінӧмла пуԅӧԁлыныс.
ГРУБӦЈ КӦРЫМЈАС
Грубӧј ԍојанјас пӧвсыԍ, міјан сојузын, меԁԍа јонасӧ паԍкалӧма кыԁ, коԁӧс ԍетӧны щӧгӧԁан порԍјаслы кущӧм-кӧ ԋаԋа ԍојан сорӧн. Пӧтӧслуныс кыԁјыслӧн зев улын. Ыҗыԁ порԍлы суткі кежлӧ ԍетчӧ 1,2–1,6 кгр.
Зев омӧԉа міјанын порԍјасӧс турунӧн верԁӧны, сывылӧ колӧ міјанлы бура віԇӧԁлыны. Порԍјаслы меԁԍа бурӧн лыԃԃыԍԍӧ ԉуцерна ԉібӧ кԉевер турун. Кыԇ поԅӧ ыщкыны колӧ томӧнҗык, ԇоріԇавтӧԇыс-на.
Уна опытјас петкӧԁлӧны, мыј кԉевер, ԉібӧ ԉуцерна турун, туԍа кӧрым ԁінӧ соԁтӧмӧн, ԍетӧ зев бур резуԉтатјас щӧгӧԁігӧн ԁа вічмӧԁӧ бур туԍа ԍојансӧ. Томіԋік порԍјасӧс быԁтігӧн тащӧм туруныс сіԇжӧ зев бура мунӧ. Зев колана тајӧ турунсӧ ԍетлывлыны вајԍыԍ порԍјаслы, меԁым најӧ вајісны ԇоԋвіԇа порԍпіјанӧс. Меԁ вӧлі тајӧ туруныс быԁ порԍвіԇанінын ԁа меԁ волі верԁӧма быԁ порԍлы.
Турунын пӧтӧслун кынԇі, ем уна вітаміна ԁа міԋерала веществојас коԁтӧг оз вермы бура сӧвмыны ԋекущӧм скӧԏіна.
Турунтӧ пырҗык ԍетӧны шырӧмӧн мукӧԁ кӧрымјас сорӧн. Ԍетлывлӧны шыртӧг.
СКӦТПОМЫԌ БОԌТӦМ КӦРЫМЈАС
Тајӧ пӧлӧс кӧрымыс торјалӧны сіјӧн, мыј тані зев уна ем белок. Ӧԏі пӧлӧс быԁмӧга кӧрымјас вылаԁ порԍјасыԁ оз вермыны бура быԁмыны, сыпонԁа скӧтпомыԍ боԍтӧм кӧрымыԁ колӧ быԏ соԁтӧм вылӧ. Скӧтпомыԍ боԍтӧм кӧрымјас пӧвсыԍ меԁбурӧн лоӧ јӧв, коԁ јылыԍ віԍтавлім-ԋін. Мукӧԁ пӧлӧс кӧрымјас пыщкыԍ порԍвіԇан овмӧсын нӧшта верԁӧны: јаја-лы пыԅӧн, вір пыԅӧн ԁај чері пыԅӧн.
Јаја-лы пыԅыс артмӧ начкыԍанінын шыбласјасыԍ. Сіјӧс ԁаԍтӧм вылӧ пӧԉзујтчӧны, кыԇі кулӧм скӧт тушајасӧн, коԁјас лоӧны начкыԍанінын ԉібӧ бракујтӧм јајјас коԁӧс оз ԍојны јӧзыс. Тащӧм јајјасыс ԁа тушајасыс пӧжԍӧны ԁа коԍтыԍԍӧны аслыс пӧлӧс аппаратјасын ԁа сіјӧс посԋӧԁӧны пыԅкоԃӧԇ.
Јаја-лы пыԅ кутӧ ас пӧвсас 60% белок, 15–20%-ӧԇ міԋерала вешществојас.
Сіјӧ соԁтыԍԍӧ кӧрым пыщкӧ порԍјаслы ԋеунаӧн 0,2–0,4 кг. суткі кежлӧ ӧԏі порԍ вылӧ, коԁјас гӧԉӧԍҗык белокнас. Порԍјасӧс колӧ велӧԁны, најӧ оз јона раԃејтӧм пырыԍ боԍтԍыны сыԁінӧ. Ԋӧбігӧн колӧ тӧԁмавны, кущӧм пӧлӧсҗык пыԅыс. Овлӧ јаја-лы пыԅыс му вынԍӧԁӧм вылӧ, коԁі оз туј скӧтлы ԍојан пыԃԃі.
Вір пыԅыс артмӧ начкӧм скӧт вірыԍ, сывылӧ вірсӧ чукӧртӧны, коԍтӧны ԁај ізӧны. Тајӧ зев озыр белокӧн ԁа міԋерала вешществојасӧн. Ԍетчӧ кыԇі і мукӧԁ скӧт кӧрымјас, ещаԋікӧн 0,2–0,4 кг. суткі кежлӧ гырыԍ порԍјаслы мукӧԁ кӧрым сорӧн, коԁјас гӧԉӧԍ белокӧн. Зев бур тајӧ сіԇжӧ быԁмыԍ порԍјаслы.
Чері пыԅӧн міјан Сојузын зев омӧԉа вӧԃітчӧны. Но Ангԉіјаын абу ԋеӧԏі порԍвіԇанін, кӧні еԍкӧ ез ԍетны сіјӧс кӧрым пышкӧ порԍјаслы. Быԁмыԍ том порԍлы ԍетӧны најӧ 5%, а ыҗыԁ еԋјаслы 10% став ԍетан кос ԍојан пыщкас. Ӧніја пӧраын чері пыԅ вӧчӧм міјан завоԁјасын сулалӧ очереԁын ԁај колӧ мӧвпавны, мыј порԍвіԇӧм Сојузын лоӧ тајӧ бур кӧрымнас тырмымӧн обеспечітӧма.
Вӧв јај сіԇ-жӧ вермас мунны порԍјаслы ԍојан вылӧ. Сывылӧ тушасӧ кералӧны посԋі торјасӧ ԁа пуӧны картупеԉ сорӧн ԉібӧ кущӧм-кӧ мукӧԁ корԋеплоԁ сорӧн, сіԇ, меԁ ӧԏі пај вӧлі вӧвјај, 5 пај картупеԉ. Тащӧм буԉԉонсӧ зев бура ԍојӧны быԁмыԍ порԍпіјан.
Ӧткымын овмӧсјасын порԍјаслы верԁӧны уԉ вірсӧ, коԁі лоӧ скӧтӧс начкӧмыԍ. Вірлӧн зев ыҗыԁ пӧтӧсалуныс, порԍјас зев бура щӧгӧны тајӧ кӧрым помыԍ, том порԍјас зев ӧԁјӧ быԁмӧны. Но сек-жӧ, вірыԁ меԁԍа бур віԍӧм новлӧԁлыԍ, сыпонԁа порԍвіԇыԍлӧн абу ԋекущӧм наԃеја, мыј оз віԍмыны сылӧн порԍјас ԁа оз кувны. Поԅӧ верԁны пӧрыԍҗык порԍјасӧс щӧгӧԁӧм вылӧ. Томҗык порԍјасӧс, ԉібӧ бур рӧԁа порԍјасӧс, уԉ вірӧн верԁны абу бур.
ПӦСКӦԎІНА
Пӧскӧԏінаыԁ пԉеменнӧј порԍвіԇан овмӧсын вывті колана. Пӧскӧԏінатӧг он вермы быԁтыны вына ԇоԋвіԇаа порԍјасӧс. Том порԍпіјан пӧскӧԏінаын вітамінаӧн ԁа міԋерала вешществојасӧн кыԋԇі ветлӧԁлӧны, јонмӧԁӧны лыјассӧ ԁа мускулјассӧ.
Пӧскӧԏінајас вермасны лоны ас вӧчӧмјас і вӧԉавывсајас. Прӧста вӧԉавывса пӧскӧԏінајас шоча овлӧны бурӧԍ порԍјаслы, сыпонԁа, мыј овмӧсјас пырҗык інԁӧны сывылӧ вӧра местајас логјас, ԋурјас ԁа мукӧԁ местајас, коԁјас оз тујны уҗавны муӧн.
Бура порԍвіԇан овмӧс нуӧԁӧмын лӧԍӧԁавԍӧны ас вӧчӧм пӧскӧԏінајас. Тащӧм пӧскӧԏінајас јірӧԁӧны порԍјасӧс ԋӧжјӧԋікӧн-торја местајасын ԁа сіԇ, меԁым коԁыр јірӧԁчыԍԍӧ ӧстаткі местаыс, меԁ воԇԇаас туруныс бара-ԋін быԁміс. Меԁым ԋе віԇны порԍјасӧс віԇӧм вылӧ торја мортӧс, поԉзујтчӧны новлӧԁлана пощӧсӧн, коԁјасӧс вешталӧны колӧм ԍерԏі. Тащӧм пощӧсыс профессор Куԅмін С. Л.-ӧн вӧчӧм обраԅец петкӧԁлӧма 20-ӧԁ ԍерпас вылын. Тащӧм новлӧԁлана праслајаснас поԅӧ пощны мыј ыҗԁа колӧ места ԁа јӧртны сетчӧ кӧԏ кущӧм порԍјасӧс, ԋоԋыԍ чӧвтӧмԍаԋ.
Бура порԍвіԇан овмӧс нуӧԁыԍјас, еԋјасӧс, ԋоԋаԍыԍ піјаныскӧԁ ԁа ԋоԋыԍ чӧвтӧм порԍпіјанӧс, вӧтлӧны тащӧм пӧскӧԏінајасӧ тулысԍа шоныԁ повоԃԃа пукԍӧмԍаԋ, ԁа порԍјасыс олӧны арӧԇ. Меԁым том порԍјас ез омӧԉтчыны гожԍа жар понԁа, сетчӧ-жӧ вӧчалӧны кокԋіԃік лебувјас, кытчӧ порԍјас ԇебԍӧны жарјасыԍ, шерыԍ. Кӧрымсӧ вајалӧны вӧвјасӧн ԁа разӧԁӧны ԍојанінјасӧ. Матынҗык-кӧ ва абу, сіјӧс сіԇ жӧ вајалӧны. Повоԃԃаыс-кӧ міча, бур, секі і гожԍа вајԍӧмсӧ колӧ нуны пӧскӧԏінаӧ. Сывылӧ вӧчалӧны торја чомјас кущӧм-кӧ ԁонтӧмҗык вӧрыԍ, кытчӧ јӧртӧны еԋсӧ вајнысӧ. Чомјассӧ вӧчалӧны полозјас вылӧ, меԁым поԅіс нуны мӧԁлаӧ тракторӧн ԉібӧ вӧлӧн. Порԍпіјанлы тащӧм віԇӧмыс зев бур. Најӧ бура быԁмӧны, лоӧны ԇоԋвіԇаӧԍ, ԋекущӧм віԍӧмӧн оз віԍмыны кокјаснас-ԋі, лыјаснас ԋі ԁа бура велалӧны повоԃԃа вежлаԍӧмјасӧ. Гожԍа пӧраын таыԍ бурҗык пԉеменнӧј порԍјасӧс быԁтыны, ԉібӧ воԇӧвылӧ щӧгӧԁны најӧс лӧԍӧԁӧм вылӧ ԋінӧм абу.
Порԍпіјанӧс і гырыԍ порԍјасӧс щӧгӧԁӧм вылӧ амерікаԋечјас лӧԍӧԁалӧны пӧскӧԏінаӧ торја ԍојанінјас, сещӧмӧс кущӧмӧс петкӧԁлӧма 23-ӧԁ ԍерпас вылын.
Тащӧм ԍојанінјасас најӧ ӧтпырјӧн кіԍталӧны уна быԁ пӧлӧс кӧрымсӧ, шуам кукуруза ԉібӧ мукӧԁ кӧрымјас. Кӧрымыс ас ԍӧктанас летчӧ увлаԋ, сы ԍерԏі мыјԁа порԍјасыс ԍојасны.
Вајԍӧм еԋјасӧс шоныԁ пӧраын сіԇ-жӧ віԇӧны вӧԉа вылын, сӧстӧм сынӧԁын, торјӧԁӧны најӧс сӧмын кык-кујім вежон вајԍытӧԇыс. Гожԍа пӧраын колӧ бурҗыка коԍтыны порԍвіԇанінјассӧ ԃеԅінфекціјаавны сіјӧс ԁа нуӧԁны колана ԇоԋталӧм.
Кымын јона кутамӧ гожӧмын віԇны порԍјасӧс ывла вылын, сымын најӧлы лоӧ бурҗык. Најӧ ештасны-на кујлыныԁ станокас міјан војвывса куԅ тӧвнаԁ. Абу омӧԉ, најӧ кӧԏ-і ԋајтӧԍԍасны, тајӧ ԋајттӧ зев кокԋі весавны шоныԁ ваӧн ԁа мајтӧгӧн, но омӧԉҗык віԇны порԍвіԇыԍлы хоԉенӧј порԍјасӧс, но коԁјас зев слабӧԍ кокјылас.
Сені сіјӧ отсавны ԋемӧн оз вермы.
Туруныс пӧскӧԏінаыԍ верԁчӧ порԍјаслы кок увԍыс ԉібӧ ыщкыԍԍӧ ԁа ԍетчӧ быԁ пемӧслы щыщӧмӧн мукӧԁ кӧрымјас сорӧн, а сіԇ-жӧ і ԇоԋнас кыԇі кос турун. Меԁԍа бур лоӧны кԉевера ԁа ԉуцернаа пӧскӧԏінајас. Сіјӧ рајонјасын, кӧні быԁмӧ ԉуцерна, сіјӧ лоӧ меԁбур пӧскӧԏінаӧн порԍјаслы. Јірӧԁӧм кыԋԇі сіјӧ нӧшта ԍетӧ 2–3-ыԍ ыщкыны турун 1500–2000 кгр. гӧгӧр. Амерікаын ԉуцерна ԁа кукуруза вылын стрӧітчӧ став промышԉеннӧј порԍвіԇӧмыс. Амерікаса овмӧсјас петкӧԁлӧм ԍерԏі, ӧԏі гектар ԉуцерна вермӧ верԁны 40–60 порԍӧԇ 3–4 тӧлыԍ чӧж.
Војвылын ԉуцерна пыԃԃі лоӧ кԉевер. Кԉевера пӧскӧԏінајас вӧԃітчӧны ԇік-жӧ сіԇі, кыԇі ԉуцерна пӧскӧԏінајас. Ӧԏік гектар вылыԍ кԉевер вермӧ верԁны 20–30 порԍӧс 3–4 тӧлыԍ.
Кԉевера пӧскӧԏінаын вермӧны віԇны сӧмын торја інԁӧм каԁын. Сені віԇны тувсов пӧраын оз поԅ, кытчӧԇ кԉеверыс оз быԁмы ԁа вынԍав, сіԇ-жӧ ыщкӧм костас ԁа ӧтава быԁмігас.
Меԁым тырмымӧн ԍетны порԍјаслы веж кӧрым, кыԇі поԅӧ воԇ тулысԍаԋ ԁа ԍор арӧԇ кӧԇӧны соԁтӧԁ ԋаԋ ԁа турун. Меԁԍа воԇ тувсов веж ԍојанӧн вермас лоны сӧмын ԍу ӧԅім віка сорӧн. Порԍјас зев раԃејтӧм пырыԍ ԍојӧны тајӧ веж ԍојансӧ, кытчӧԇ ԍу ӧԅімыс оз чорԅы. Мај тӧлыԍ шӧрјасӧ сіјӧс поԅӧ ыщкыны, мусӧ гӧрны ԁа кӧԇны зӧр сора вікаӧн. Меԁым пыр вӧлі ԍвежӧј, ԋебыԁ веж ԍојан, зӧр сора вікасӧ пырҗык кӧԇӧны торја участокјас вылӧ, а оз ӧтпырјӧн став му вылас. Костсӧ вӧчӧны 1½–2 вежон кымын, меԁым ԋужӧԁны сіјӧс кыԇ поԅӧ ԁырҗык кежлӧ.
Ԏіміраԅевскӧј с/х акаԃеміјаын, профессор Іванов М. Ф. вӧчӧм опыт ԍерԏі, ӧԏі гектар віка сора зӧр му вылыԍ поԅӧ верԁны 100 лун ԁыра 36 порԍӧс, тӧԁӧмыԍ сы ԍерԏі, кыԇі сіјӧс віԇны, кокувԍыс-ԉі, ыщкӧмӧн-ԉі ԁа станокјасын верԁны. Татыԍ тыԁалӧ, мыј оз поԅ коԉтчыны сӧмын ӧԏі веж ԍојанјас вылӧ. Колӧны нӧшта і мукӧԁ вына кӧрымјас.
Соја сещӧм-жӧ бур веж кӧрым порԍјаслы, щӧкыԁа верԁчӧны Ангԉіјаса порԍвіԇан овмӧсјасын.
Арјавылыс поԅӧ верԁны кукурузаӧн, кӧні сіјӧ быԁмӧ. Амерікаԋечјас оз кӧсјыны віԇны ԁона уҗалыԍ вын кукурузасӧ іԁралӧм вылӧ. Најӧ верԁӧны скӧтыслы кокјывԍыс. Сені зев јона паԍкалӧма, кукуруза вылын гырыԍ мукӧԁ пӧлӧс скӧткӧԁ порԍјасӧс ӧтув віԇӧм. Скӧтјасыԁ ԍојӧны јывсӧ, ԉістјассӧ сіԇі-жӧ ԇоԋнас.
Мӧԁ луннас леԇӧны скӧтыскӧԁ ӧтув і порԍјасӧс 2–3 порԍӧн ӧԏі гырыԍ мукӧԁ скӧт вылӧ. Порԍјас ӧктӧны коԉасјассӧ, кіԍԍӧм туԍјассӧ, а сіԇ-жӧ калсӧ гырыԍ скӧтлыԍ, кӧні пыр ем зев уна пуԍытӧм кукуруза туԍјасыс.
Арнас порԍјассӧ віԇӧны кԉевер ӧтава вылын, вунԁӧм бӧрас, а корԋеплоԁјас ԁа картупеԉ іԁралӧм бӧрын леԇлывлӧны і сіјӧ мујас вылас.
Ӧткымын овмӧсјасын ӧԏі во кежлӧ турун ԁа ԋаԋ кӧԇігӧн, кӧԇлывлӧны сыпыщкӧ шочыԋіка турԋепс ԉібӧ петровскӧј ԍоркԋі. Кор туруныс ԉібӧ ԋаԋыс лоӧ іԁралӧма, тащӧм корԋеплоԁјасыс зев бура понԁасны быԁмыны, паԍкавны ԁа васӧԁҗык ԁа шоныԁҗык арпомјасын ԍетӧны порԍјасӧс віԇны бур места.
КӦРЫМ ЗАПТӦМ ԀА ПОРԌ ВЕРԀАН ПРАВІЛӦЈАС
Порԍјаслы пӧттӧԇ кӧрымсӧ верԁӧм вылӧ ԍојансӧ лӧԍӧԁӧны со кыԇі: ԋекоԁыр оз ԍетны туԍа ԍојанјас ԇоԋнас, а пыр ізӧмӧн, зев гырыԍ шыԁӧс моз ізӧмӧн. Ізӧмӧн верԁӧны јонҗыкасӧ сыпонԁа, мыј порԍыслӧн піԋјасыс оз вермыны сещӧма жугӧԁны ԇоԋ туԍјассӧ, кущӧма вермӧ жугӧԁны ԋакԉавны мӧс. Сыпонԁа, порԍјасӧс ԇоԋ туԍнас верԁігӧн 50% туԍа ԍојаныс оз-і пуԍыв рушку пыщкас ԁа петӧ ԇоԋнас. Жмыкӧн верԁӧм вылӧ, жмыксӧ леԇӧны жмых жугӧԁлан машіна пыр ԉібӧ кӧтӧԁӧны. Кос турун ԁа веж ԍојанјас леԇӧны соломорезка пыр, ԍетӧны-кӧ сещӧм ԍојансӧ мукӧԁ кӧрымјасӧн сортӧг. Ӧткымын порԍвіԇыԍјас шуӧны: бурҗык-пӧ тащӧм щыщӧм турунсӧ заварітны пуан пӧԍ ваӧн, меԁым бурҗыка ԍоісны порԍјасыԁ. Міјан віԇӧԁӧм ԍерԏі тајӧ абу сещӧм колана. Щыщӧм турунтӧ заварітӧмнаԁ мі вермам воштыны туруныслыԍ вітамінсӧ, коԁі меԁԁона торјыс турунас. Порԍјасыԁ зев окота пырыԍ ԍојӧны щыщтӧм ԁа мукӧԁ торјасӧн сорлавтӧм турунсӧ.
Корԋеплоԁјас щыщԍӧны вуж шыран машіна пыр. Пырҗык порԍ віԇан овмӧсјасаԁ пуӧԁӧны сӧмын картупеԉ.
Тащӧм ногӧн лӧԍӧԁӧм кӧрымјас сорлавԍӧны мукӧԁјаскӧԁ ԁај ԍетԍӧны порԍјаслы. Тащӧм сорасыс вермас лоны ва кіԍтӧм ԍерԏіыс кіԅер болтушка коԃ ԉібӧ сук. Бӧрја војаснас порԍвіԇыԍјас јонҗыкасӧ понԁісны вӧчны порԍјасыслы ԍојансӧ сукҗыка. Кіԅер ԍојанјасӧн верԁігӧн порԍјасыԁлы вермӧ зев уна ԍурны куш ваыс ԍојан сорнас, коԁі порԍыслы гашкӧ ԋӧԏі оз ков. Сыпонԁа бурҗык верԁны сукҗык сораса ԍојанӧн ԁа бӧрвылас јуктавны најӧс сӧстӧм ваӧн.
Кӧрымсӧ разӧԁтӧԇыс быԏ колӧ солавны. Солыԁ порԍјасыԁлы оз сӧмын чӧстӧм раԃі ков, но зев колана правіԉнӧја оргаԋізм уҗалӧм вылӧ. Сов ԍетԍӧ 8–10 гр. мынԁаӧн быԁ порԍ вылӧ ӧԏі суткіӧн.
Порԍјастӧ верԁігӧн зев колана тӧԁны со кущӧм условјӧјас:
1. Верԁан кӧрымыс меԁ вӧлі пыр ԍвежӧј ԁај чӧскыԁ.
2. Кымын порԍыс том, сымын щӧкыԁҗыка колӧ верԁны сіјӧс.
Томҗык порԍпіјанӧс верԁӧны суткінас 4–5-ыԍ; томҗык ԋоԋӧԁчыԍ ԁа вајԍӧм еԋ порԍјасӧс кујімыԍ. Луԁ вылӧ петавлыԍ еԋ порԍјасӧс поԅӧ верԁны суткінас кыкыԍ.
3. Верԁан кӧрым пӧлӧссӧ вежігӧн, ԋекоԁыр оз ков пырыԍтӧм пырӧн вежны мӧԁ пӧлӧссӧ, а ещаԋіка сорышталӧмӧн.
4. Кӧрымсӧ ԍетны колӧ сымынԁа, мыјԁта вермӧ порԍыс ԍојны ӧԏі ԍојӧмӧн. Ԋекоԁыр оз поԅ ԍетны кӧрымсӧ коԉмӧн. Верԁӧм бӧрас став кормушкасӧ колӧ сӧстӧма весавны, став ԍојан коԉасԍыс.
5. Бура віԇӧԁны кормушкајас бӧрԍаыс, меԁ најӧ пыр вӧліны сӧстӧмӧԍ. Ԋоԋаԍыԍ порԍјасӧс кормушкајасын јӧлӧн јукталігӧн, кормушкајассӧ быԁ верԁӧм бӧрын колӧ мічаа мыԍкавны пӧԍ ваӧн ԁа бӧрвылас петкӧԁны шонԁі воԇӧ, ԉібӧ кӧԇыԁ вылӧ.
Гырыԍҗык порԍјаслыԍ кормушкајассӧ вежонын ӧтчыԁ быԏ колӧ мыԍкавны кунваӧн ԁа беԉітны кусӧԁӧм іԅвеԍԏӧн.
6. Кӧрымсӧ ԍетны пыр ӧԏі пӧраӧ.
7. Кыԇ поԅӧ кӧрымсӧ ԍетны порԍјаслы пыр аслыс-аслыс пӧлӧсӧс, најӧ јонҗыка ԍојӧны сіјӧс ԁај ԁырҗык оз ԁӧзмыны.
8. Тӧвԍа каԁын оз шогмы ԍетны кӧԇыԁ ԍојан ԁа јіа кӧԇыԁ ва, сіјӧн јона ԁонԍалӧ верԁӧмыс, ԁај вермас порԍыс прӧстуԃітчыны.
9. Јуктавны порԍјасӧс колӧ сӧстӧм кӧԇыԁ ваӧн. Кіԅӧрҗык ԍојанјасӧн верԁігӧн порԍјасӧс тырмана лоӧ, јуктавны-кӧ суткінас ӧԏіыԍ, верԁԍӧны-кӧ сук ԍојанӧн, сек порԍјасӧс јуктавны колӧ быԁ верԁӧм бӧрын ԉібӧ кујімыԍ.
10. Оз ков ԍетны ԍојансӧ мерајттӧг ԁа веԍіттӧг. Сӧмын мерајтӧмӧн ԁа веԍітӧмӧн порԍвіԇыԍ бура вермас тӧԁмавны, выгӧԁнӧ аԉі абу віԇны порԍјастӧ.
11. Сіјӧс тӧԁмалӧм раԃі-жӧ зев колана порԍјастӧ аԍнысӧ веԍітны. Уна порԍ віԇігӧн абу быԏ веԍітны быԁ порԍӧс, а бӧрјыны станокԍыс шӧркоԃԃем порԍӧс ԁај сіјӧс веԍітны быԁ 10 лун бӧрын. Пԉеменнӧј порԍјас быԁтанінын бурҗык веԍітны кӧԏ ӧԏіыԍ тӧлыԍнас, но быԁ порԍӧс, меԁым правіԉнӧја ԁа вічмӧԁӧмӧн артавны бура кӧрым ԍетӧмсӧ.
КӦРЫМ ЛӦԌӦԀӦМ
Кӧрым ԍетӧм порԍјаслы лӧԍӧԁігӧн порԍвіԇыԍлы колӧ артыштны со кущӧм торјас:
1. Ԍојансӧ порԍлы ԍетны колӧ порԍ рушку ԍерԏіыс. Оз поԅ, шуам ԍетны уна кіԉ ԉібӧ турун, коԁі шуам оз-ԋін вермы тӧрны порԍыслы рушкуас.
2. Кӧрым ԍетӧм пӧлӧсыс меԁ вӧлі пырҗык аслыс пӧлӧс. Оз шогмы ԍетны став ԁачасӧ ӧтчыԁӧн кущӧм кӧԏ сіјӧ бур ез вӧв, шуам іԁ кӧԏ мукӧԁ бур ԍојан тор.
Тащӧм ԍетӧм нормаыԁ лоӧ зев ԁона ԁај порԍыс лоӧ быԏԏӧ пыр щыг. Рушкуыс чінӧ. Унҗык ԍікас ԍојанӧн верԁігӧн порԍјас бурҗыка быԁмӧны.
3. Ԍојан пыщкын меԁ вӧлі тырмымӧн вітамін, меԁԍа-ԋін колӧ вајԍыԍ еԋјаслы ԁа ԋоԋаԍыԍ порԍпіјанлы.
Порԍјаслы ԍојан лӧԍӧԁігӧн порԍ віԇыԍлы колӧ тӧԁны: 1) порԍлыԍ ԍӧктасӧ 2) овмӧс пыщса кӧрымјаслыԍ пӧтӧс лунсӧ, 3) унаӧ колӧ тащӧм пӧтӧса торсӧ ԍетны быԁ аслыс пӧлӧс порԍјаслы.
Меԁым порԍјасӧс бурҗыка верԁны најӧс колӧ веԍітны. Пԉеменнӧј порԍвіԇӧмын порԍјасӧс арҗынјӧԇ веԍітӧны ԋе шочҗыка 23-ыԍ тӧлыԍын. Најӧ ӧԁјӧ быԁмӧны ԁа щӧкыԁа ԍојаныс налы ԍетчӧ унҗык.
6 тӧлыԍ бӧрын веԍітӧны 1–2-ыԍ тӧлыԍын. Ыҗыԁ порԍјас веԍітԍӧны ӧԏіыԍ тӧлыԍнас. Веԍітӧм вылӧ оз ков віԇӧԁны, кыԇі ԉішнӧј уҗ вылӧ. Порԍлыԍ ԍӧктасӧ тӧԁӧм — сіјӧ порԍвіԇан овмӧс вӧԃітны велалӧм. Веԍіг ачыс порԍвіԇыԍыс, пемӧсјассӧ быԁлун аԁԇӧ-ԁа, оз вермы гӧгӧрвоны порԍјаслыԍ быԁмӧмсӧ. Сӧмын бура веԍітӧмыԁ вермӧ ԍетны бура тӧԁӧм. Веԍітӧмӧн, порԍвіԇыԍ пыр понԁас тӧԁны, кущӧмҗыка быԁмӧны порԍјасыс, торјӧԁӧ бурҗыка быԁмыԍјассӧ, вӧтӧԁӧ коԉтчыԍјасӧс, ас пӧраын лӧԍӧԁӧ кӧрым (ԃерт арталӧ і пӧскӧԏінаыԍ кӧрым ԍурӧмсӧ) ԁа вӧтӧԁӧ порԍјаслыԍ ԍӧктасӧ сещӧмӧԇ, кущӧм сылы колӧ.
Порԍвіԇыԍлы вескіыԁ колӧ сещӧма-жӧ, кущӧма колӧ ԍіктса коопераԏівјасӧ. Вескітӧгыԁ вермас верԁны порԍјаслы ԉішнӧј кӧрым ԉібӧ щыгјӧԁны.
Порԍјасӧс веԍітны колӧ ԃеԍаԏічнӧј прӧстӧј вескі. Порԍјасӧс веԍітігӧн скалкі вылас пуктыԍԍӧ јашщік, меԁ порԍпіјаныс скалкі вывԍыс ез вермыны четчыштны. Коԁыр порԍпіјаныс быԁмыштасны, кіӧн вӧԃітчіны накӧԁ лоӧ ԍӧкыԁ, скалкі вылас пуктӧны решеткаа јашщік, ԉібӧ кԉетка. Јашщік ӧԏі бок ԍԏеныс улысла ԁорӧԁыс ԇірја, а вылысла ԁорыс ігнаԍԍӧ кык крукӧн. Веԍіттӧԇыс сіјӧ боксӧ воԍтӧны, вылыс помыс воԁӧ җоҗӧԇыс ԁа артмӧ поскоԃ, кыті порԍыс ачыс вермӧ пырны вескі вылас. Меԁым порԍыс ез віԉԁав постіыс кајігӧн, пыщкӧсԍаԋыс ԍԏенас тувјавлӧны вомӧнӧн тасјас. Порԍыс пырас-ԁа поссӧ лептӧны, крукјаснас ігналӧны, ԁај веԍітӧны.
Порԍјасӧс пырҗык веԍітӧны асывнас щыгвывԍыс. Порԍјасӧс мевјӧԁӧм могыԍ кԉетка пыщкас пуктӧны ічеԏіка чӧскыԁҗык ԍојан. Порԍјасӧс јӧртігӧн оз ков кучкавны, ԉокыԍ горзыны. Повԅӧԁан-кӧ порԍтӧ, бӧрын зев ԍӧкыԁ лоӧ веԍітнысӧ, оз понԁы матыстчыны вескі ԁорас. Колӧ сіԇі велӧԁны, меԁ порԍыс ачыс гӧгӧрвоіс, мыј сыԍаԋ колӧ ԁа пыріс вескі вылӧ. Ас быԁтӧм еԋјасыԁ, коԁјасӧс веԍітӧны ічетԍаԋ, најӧ аԍныс пырӧны вескі вылаԁ. Меԁуна нокԍӧмсӧ вӧчӧны пӧрыԍҗык ај порԍјас.
Вескіыс-кӧ абу, порԍлыԍ ԍӧктасӧ поԅӧ тӧԁны мерајтӧмӧн. Боԍтны мерајтчан ԉента, коԁӧс јуклӧма ԃујмајас вылӧ ԁај мерајтӧны кызтасӧ лопатка сајтіыс ԁа куԅа ногсӧ порԍлыԍ јурчук јывԍаԋыс бӧж вужјӧԇыс, кыԇі петкӧԁлӧма ԍерпас вылын. Кык лыԁпассӧ умножајтӧны ԁа сіјӧ арталӧм лыԁпассӧ јукӧны 9 пеԉӧ, порԍыс-кӧ јаја, ԉібӧ 10 пеԉӧ, порԍыс-кӧ шӧркоԃа јаја, ԉібӧ 11 пеԉӧ, порԍыс-кӧ јајтӧм. Јукӧм лыԁпасыс-і лоӧ порԍлӧн ԍӧктаыс тувјӧн (пунтјасӧн).
Шуам, ем міјан порԍ шӧркоԃа јаја, коԁлӧн куԅтаыс 55 ԃујма, кызтаыс — 53 ԃм. 55-сӧ боԍтны 53 пӧв ԁа лоӧ 2915. Міјан порԍыԁ шӧркоԃԃем верԁаса, мі јукам 2915-сӧ 10 пеԉӧ ԁа лоӧ 291. Сіԇ-кӧ порԍыԁ ԍӧктанас лоӧ 291 тув (пунт). Вуҗӧԁны-кӧ тајӧс кілограммӧ, колӧ 291-сӧ јукны 2,5 пеԉӧ ԁај лоӧ 116. Тајӧ і лоӧ порԍлӧн ԍӧктаыс кілограммӧн.
Мерајтӧмӧн он вермы-на тӧԁны стӧч ԍӧктасӧ порԍлыԍ. Вескіӧн тӧԁмалӧмӧн ԍӧкта щӧкыԁа зев јона торјалӧ мераӧн тӧԁмалӧм ԁорыԍ, а тајӧ торјалӧмыс зев важнӧј кӧрымјас ԍетӧмын. Кӧрымјаслыԍ пӧтӧслунсӧ важӧн-ԋін тӧԁмалӧны. Меԁым тӧԁны быԁ кӧрымлыԍ пӧтӧслунсӧ, ӧткоԃавны јорта-јортыскӧԁ, колӧ боԍтны кущӧмкӧ ӧԏі пӧлӧс ԍојан.
Міјан Сојузын тащӧм ӧткоԃалӧм вылас боԍтчӧ кілограмм зӧр, коԁі шуԍӧ ӧԏі кормовӧј јеԃіԋіцаӧн. Тащӧм јеԃіԋіцанас і лӧԍӧԁӧны кӧрым ԍетӧмсӧ. 68-ӧԁ ԉістбок вылын вајӧԁӧм табԉіца петкӧԁлӧ, кымын кілограмм колӧ ԍетны порԍлы тајӧ кӧрымсӧ, меԁым боԍтны тащӧм-жӧ бур, кущӧм лоӧ ӧԏі кілограм зӧрјыԍ. Табԉіца вылыԍ аԁԇам, мыј ӧԏі кӧрыма јеԃіԋіца вылӧ воӧ 3 кгр. картупеԉ ԉібӧ 12 кгр. турԋепс. Боԍтам-кӧ мі 0,8 кгр. іԁ, сіјӧ сіԇ-жӧ лоӧ ӧԏі кормовӧј јеԃіԋіца.
Мі аԁԇам тајӧ прімерјасыԍ, мыј ӧԏі кілограмм зӧр поԅӧ вежны 0,8 кгр. іԁјӧн, ԉібӧ 3 кгр. картупеԉӧн, ԉібӧ 12 кгр. турԋепсӧн. Ԍӧктананыс најӧ зев јона торјалӧны мӧԁа-мӧԁԍыныс, но пӧтас ногыс налӧн ставныслӧн ԇік ӧткоԃ. Табԉіца мӧԁ грапаын лыԁпасјас петкӧԁлӧны, кымын грамм белок ӧԏі кілограмм кӧрым пыщкын.
Уна-ӧ кӧрым јеԃіԋіца колӧ ԍетны торја порԍјаслы петкӧԁлӧны табԉіцајас, коԁјасӧс вӧчӧма проф. Попов I. С. (віԇӧԁ табԉіцајас 69–70-ӧԁ ԉістбокјас вылыԍ).
Табԉіца петкӧԁлӧ, кыԇі пԉеменнӧј порԍјаслы норма војԁӧр јукԍӧ кык пеԉӧ. Ӧԏі јукӧныс быԁмыԍ порԍјаслы (велԁорсаыс), а мӧԁ јукӧныс гырыԍ порԍјаслы (улԁорсаыс). Ӧткоԃ ԍӧктаа порԍјас оз ӧтмынԁа пӧлучајтны ԍојансӧ. Быԁмыԍ порԍјаслы (коԁјаслӧн быԁмӧмыс абу-на сувтӧма) кӧрым ԍетчыԍӧ унҗык. Тајӧ тӧԁӧмыԍ сіԇі-і колӧ, ӧԁ быԁмыԍ порԍјасыԁлы унҗык ԍојан быԁмӧм выланыс і колӧ.
Быԁмыԍ порԍјас ԁа гырыԍ порԍјас нӧшта-на торјалӧны кујім пеԉӧ: тыртӧмјас, тырајас ԁа ԋоԋӧԁчыԍјас.
Тајӧ кујім пӧлӧс ӧткоԃ ԍӧктаа порԍјаслы оз ӧткоԃа ԍетны ԍојан.
Роч кормовӧј јеԃіԋіцајас петкӧԁлыԍ табԉіца
| Кыԇі шуԍӧны кӧрымјас | ||
| Шӧркоԃԃем зӧр | 1,0 | 72 |
| Іԁ | 0,8 | 61 |
| Шобԁі ԁа руԇӧг | 0,8 | 87 |
| Проса | 1,0 | 74 |
| Кукуруза | 0,7 | 66 |
| Аԋкыщ, віка, чечевіца | 0,9 | 200 |
| Шабԁі жмыка (завоԁса) | 0,8 | 272 |
| Шабԁі кӧјԁыс | 0,5 | 180 |
| Поԁсолнух жмыка | 0,9 | 305 |
| Кӧнтуԍ жмыка | 1,2 | 226 |
| Јај пыԅ | 0,7 | 640 |
| Вір пыԅ | 0,3 | 580 |
| Чері пыԅ | 0,9 | 360 |
| Шԉівкіа јӧв | 3,5 | 36 |
| Шԉівкітӧм јӧв | 8,0 | 38 |
| Пахтаԋԋӧ (быркмыс) | 7,0 | 38 |
| Јумов јӧвва | 9,0 | 9 |
| Зӧр жуг | 2,0 | 14 |
| Ԉуцерна турун | 2,6 | 62 |
| Ԏімофејевка сора кԉевер | 2,2 | 32 |
| Зӧр сора віка турун | 2,0 | 54 |
| Ԏімофејевка | 2,0 | 32 |
| Віԇвывса шӧркоԃ турун | 2,5 | 32 |
| Шобԁі ԁа руԇӧг ӧтруб | 1,2 | 111 |
| Шома жом | 9,0 | 3 |
| Верԁчан патока | 2,25 | — |
| Картупеԉ шактар | 6,0 | — |
| Сур рокӧс (уԉӧн) | 5,0 | 95 |
| Сур рокӧс (косӧн) | 1,2 | 141 |
| Картупеԉ раб | 23,0 | 5 |
| Ԋаԋ раб | 12,0 | 9 |
| Чуж ныр | 1,5 | 114 |
| Веж кԉевер ԇоріԇал. | 6,0 | 17 |
| Веж ԉуцерна | 7,0 | 16 |
| Віка сора зӧр | 8,0 | 15 |
| Веж кукуруза | 7,0 | 6 |
| Віԇвывса турун | 5,0 | 15 |
| Пӧскӧԏінаса турун | 5,5 | 17 |
| Картупеԉ | 3,0 | 9 |
| Верԁчан свекла | 9,0 | 1 |
| Галанка | 8,0 | 3 |
| Турԋепс | 12,0 3 | 12,0 3 |
| Морков | 7,0 | 4 |
| Җынвыјӧ сакара ԍвекла | 4,0 | 3 |
| Ԍвежӧј корԋепл. кор | 11,0 | 10 |
| Верԁчан тыква | 8,0 | 4 |
Пԉеменнӧј порԍјаслы норма
| Порԍлӧн ԍӧктаыс кілограммӧн | Быԁ порԍлы лунын колӧ ԍетны (кілограммӧн) | |||||
| Тыртӧмјаслы | Тырајаслы | Ԋоԋӧԁчыԍјаслы | ||||
| Кӧрым јеԃіԋіца | Белок | Кӧрым јеԃіԋіца | Белок | Кӧрым јеԃіԋіца | Белок | |
| Быԁмыԍ пԉеменнӧј порԍјаслы | ||||||
| 40 | 2,0 | 0,15–0,17 | — | — | — | — |
| 50 | 2,3 | 0,17–0,19 | — | — | — | — |
| 60 | 2,7 | 0,19–0,20 | — | — | — | — |
| 80 | 3,0 | 0,20–0,21 | — | — | — | — |
| 100 | 3,3 | 0,21–0,22 | — | — | — | — |
| 120 | 3,7 | 0,22–0,23 | 3,8 | 0,28 | — | — |
| 130–150 | 3,8 | 0,24 | 4,0 | 0,29 | 6,3 | 0,54 |
| 160–190 | 4,0 | 0,24 | 4,2 | 0,30 | 6,5 | 0,55 |
| 200–240 | 4,2 | 0,25 | 4,3 | 0,30 | 6,7 | 0,55 |
| 250–300 | 4,3 | 0,25 | 4,5 | 0,30 | 6,8 | 0,55 |
| Гырыԍ пԉеменнӧј порԍјаслы | ||||||
| 140 | 1,8 | 0,11 | 2,0 | 0,16 | 4,3 | 0,41 |
| 160 | 2,0 | 0,12 | 2,3 | 0,17 | 4,7 | 0,42 |
| 180 | 2,3 | 0,14 | 2,5 | 0,19 | 4,8 | 0,44 |
| 200 | 2,7 | 0,16 | 2,8 | 0,21 | 5,2 | 0,46 |
| 220 | 3,0 | 0,17 | 3,2 | 0,22 | 5,5 | 0,47 |
| 240 | 3,2 | 0,16 | 3,3 | 0,24 | 5,7 | 0,49 |
| 260 | 3,5 | 0,20 | 3,7 | 0,25 | 6,0 | 0,50 |
| 280 | 3,7 | 0,22 | 3,8 | 0,27 | 6,2 | 0,52 |
| 300 | 4,0 | 0,23 | 4,2 | 0,28 | 6,5 | 0,53 |
| 320 | 4,3 | 0,24 | 4,5 | 0,29 | 6,8 | 0,54 |
Меԁԍа ічет нормаыс тыртӧм еԋјаслы, ԋеуна ыжыԁҗык тырајаслы і тӧԁчымӧн ыжыԁ ԋоԋӧԁчыԍјаслы. Боԍтны-кӧ верԍԏԏӧ тыртӧм еԋӧс, сылы ԍојаныс колӧ сӧмын меԁ јајԍыс ԋе уԍкӧԁны, а коԁыр сіјӧ тырԍалас — колӧ соԁтыны ԍојан сы мынԁа, меԁ суԇԍіс і піјаныслы. Ԋоԋӧԁчыԍ порԍјаслы нӧшта-ԋін уна колӧ ԍојаныԁ, меԁым вӧлі сылӧн унҗык јӧв верԁны асԍыс піјансӧ.
Порԍјасӧс щӧгӧԁан нормајас нӧшта-ԋін прӧстӧјӧԍ ԁа гӧгӧрвоанаӧԍ. Тӧԁӧ-кӧ порԍвӧԃітыԍ сылыԍ ԍӧктасӧ ԁа лунԍа ԍӧкта соԁӧмсӧ, табԉіцаын петкӧԁлан лыԁпасјас інԁасны, унаӧ колӧ ԍетны лун кежлӧ ԍојан.
Порԍлыԍ ԍӧктасӧ тӧԁӧмӧн, ԍојаныслыԍ пӧтӧссӧ тӧԁӧмӧн порԍвӧԃітыԍ вермас лӧԍӧԁны: кущӧм порԍлы кущӧм колӧ норма.
Петкӧԁлам ӧткымын нормајас (віԇӧԁ 69-ԁ ԉіст бок)
Порԍјасӧс щӧгӧԁан нормајас
| Ловја порԍлӧн ԍӧкта кг. | уткіԍа ԍӧкта соԁӧм вылӧ кг. | |||||||||||
| 0,3 кг. | 0,4 кг. | 0,5 кг. | 0,6 кг. | 0,7 кг. | 0,8 кг. | |||||||
| Колӧ ԍетны ӧԏі порԍлы суткі кежлӧ кг. | ||||||||||||
| Кӧрым еԃіница | Белок | Кӧрым еԃіница | Белок | Кӧрым еԃіница | Белок | Кӧрым еԃіница | Белок | Кӧрым еԃіница | Белок | Кӧрым еԃіница | Белок | |
| 35 | 1,7 | 0,12 | 1,8 | 0,14 | 2,0 | 0,16 | 2,2 | 0,18 | — | — | — | — |
| 40 | 1,8 | 0,12 | 2,0 | 0,15 | 2,2 | 0,18 | 2,3 | 0,20 | 2,7 | 0,24 | 2,8 | 0,27 |
| 50 | 2,0 | 0,13 | 2,2 | 0,16 | 2,5 | 0,20 | ?,7 | 0,22 | 2,8 | 0,25 | 3,0 | 02,9 |
| 60 | 2,2 | 0,14 | 2,3 | 0,17 | 2,7 | 0,21 | 3,0 | 0,23 | 3,2 | 0,26 | 3,3 | 0,31 |
| 80 | 2,5 | 0,16 | 2,7 | 0,18 | 3,0 | 0,22 | 3,3 | 0,24 | 3,7 | 0,28 | 3,8 | 0,32 |
| 100 | 2,7 | 0,17 | 3,0 | 0,20 | 3,3 | 0,24 | 3,7 | 0,25 | 4,0 | 0,29 | 4,3 | 0,33 |
Гос вылӧ порԍјасӧс щӧгӧԁан нормајас
| Ловја порԍлӧн ԍӧкта кг. | Суткіԍа ԍӧкта соԁӧм вылӧ кг. | ||||||||||||
| 0,4 | 0,5 | 0,6 | 0,7 | 0,8 | 0,9 | ||||||||
| Колӧ ԍетны ӧԏі порԍлы суткі кежлӧ кг. | |||||||||||||
| Кӧрым единича | Белок | Кӧрым единича | Белок | Кӧрым единича | Белок | Кӧрым единича | Белок | Кӧрым единича | Белок | Кӧрым единича | Белок | ||
| 60 | 1 | 2,5 | 0,10 | 2,8 | 0,20 | 3,2 | 0,22 | 3,3 | 0,24 | 3,7 | 0,28 | 4,0 | 0,32 |
| 80 | 3,0 | 0,19 | 3,3 | 0,21 | 3,7 | 0,23 | 3,8 | 0,26 | 4,2 | 0,30 | 4,7 | 0,33 | |
| 100 | 3,2 | 0,20 | 3,5 | 0,22 | 3,8 | 0,25 | 4,2 | 0,28 | 4,7 | 0,32 | 5,0 | 0,34 | |
| 120 | 3,3 | 0,21 | 3,7 | 0,23 | 4,0 | 0,26 | 4,3 | 0,30 | 4,8 | 0,33 | 5,2 | 0,35 | |
| 140 | 3,5 | 0,22 | 3,8 | 0,24 | 4,2 | 0,27 | 4,5 | 0,31 | 5,0 | 0,34 | 5,3 | 0,36 | |
Шуам, мі кӧсјам лӧԍӧԁны пԉеменнӧј рӧԁа ыҗыԁ тыртӧм порԍлы норма, коԁі ԍӧктанас 240 кг. Табԉіцаыԍ корԍам меԁвоԇԇа столбікԍыс „Пԉеменнӧј порԍјаслы табԉіцаыԍ“ (улԁорԍыс) 240-ԁ лыԁпас ԁа воԇӧ віԅ куԅаыс тыртӧм грапаыԍ мі аԁԇам, мыј колӧ ԍетны сылы суткі кежлӧ 3,2 кӧрым јеԃіԋіца ԁа 190 гр. белок. Овмӧсјасын вермасны лоны со кущӧм кӧрымјас: шобԁі ӧтруб, поԁсолнухо жмык, кормовӧј ԍвекла ԁа картупеԉ. Тајӧ ԍојанјасыԍ колӧ лӧԍӧԁны сещӧм норма, кӧні лоі еԍкӧ 3,2 кӧрым јеԃіԋіца ԁа 190 гр. белок, сӧмын меԁ ез ло вывті ыҗыԁ тураса ԉібӧ вывті ічет тураса, і кыԇ поԅӧ ԁонтӧмҗык.
Тырмана лоӧ тащӧм норма:
| Руԇӧг ӧтруб .... 1,8 кг 1,5 кӧрым јеԃіԋіца ԁа 0,111 белок |
| Поԁсолнухо жмык .... 0,25 кг 0,25 — „ — — „ — 0,06 — „ — |
| Мӧс ԍвекла .... 2,10 кг 0,25 — „ — — „ — 0,001 — „ — |
| Картупеԉ .... 3,75 кг 1,25 — „ — — „ — 0,020 — „ — |
| 3,25 кӧрым јеԃіԋ. 0,208 белок |
120 ԍӧкта быԁмыԍ тыра порԍлы норма колӧ ԍетны 3,8 кӧрым јеԃіԋіца ԁа 0,28 белок.
Ԍетам:
| Іԁ .... ?? кг 2,1 кӧрым јеԃіԋ. 0,1 белок |
| Руԇӧг ӧтруб. .... 1,2 кг 1,0 — „ — — „ — 0,12 — „ — |
| Веж кԉевер .... 3,0 кг 0,4 — „ — — „ — 0,04 — „ — |
| Јај пыԅ .... 0,2 кг 0,3 — „ — — „ — 0,13 — „ — |
| 3,85 кӧрым јеԃ. 0,39 белок |
220 кг. ԍӧкта верԍԏӧ ԋоԋӧԁчыԍ порԍлы норма.
Колӧ ԍетны 5,5 кӧрым јеԃіԋіца ԁа 0,47 белок.
Ԍетам:
| Іԁ кыԁ .... 2,5 кг 3,0 кӧрым јеԃіԋ. 0,15 белок |
| Ԍепаратор пыр леԇ. јӧв .... 5,5 — „ — 0,75 — „ — — „ — 0,22 — „ — |
| Кԉевер турун .... 1,5 — „ — 0,75 — „ — — „ — 0,04 — „ — |
| Картупеԉ .... 3,0 — „ — 1,00 — „ — — „ — 0,03 — „ — |
| 5,5 кӧрым јеԃіԋ. 0,47 белок |
50 кг. ԍӧкта том порԍлы норма. Колӧ ԍетны 2,3 кӧрым јеԃіԋіца ԁа 0,19 белок.
Ԍетам:
| Іԁ кыԁ .... 1,0 кг 1,2 кӧрым јеԃіԋ. 0,06 белок |
| Кԉевер турун .... 0,6 — „ — 0,55 — „ — — „ — 0,03 — „ — |
| Мӧс ԍвекла .... 1,0 — „ — 0,1 — „ — — „ — 0,01 — „ — |
| Картупеԉ .... 1,0 — „ — 0,3 — „ — — „ — |
| Вір пыԅ .... 1,25 — „ — 0,12 — „ — — „ — 0,09 — „ — |
| 2,27 кӧрым јеԃіԋ. 0,19 белок |
50 кг. ԍӧкта јај вылӧ щӧгӧԁан порԍпілы, меԁ еԍкӧ быԁ суткі сылӧн јајыс соԁіс 0,4 кг.
Колӧ ԍетны 2,1 кӧрым јеԃіԋ. ԁа 0,16 белок.
Ԍетам:
| Іԁ кыԁ .... 1,2 кг. 1,44 кӧрым јеԃіԋ. 0.05 белок |
| Мӧс ԍвекла .... 1,0 — „ — 0,1 — „ — — „ — — „ — |
| Ԍепаратор пыр леԇ. јӧв .... 3,0 — „ — 0,4 — „ — — „ — 0,12 — „ — |
| Картупеԉ .... 1,0 — „ — 0,3 — „ — „ — 0,01 — „ — |
| 2,24 кӧрым јеԃіԋ. 0,19 белок |
Быԁмыԍ порԍпілы, јонҗыкасӧ јај вылӧ щӧгӧԁігӧн лунԍа нормасӧ поԅӧ лӧԍӧԁны ловја ԍӧкта ԍерԏі прӧчентӧн арталӧмӧн. Тајӧ прӧчентјас ԍерԏіыс поԅӧ лӧԍӧԁны суткіԍа кӧрым ԍетан норма.
| Порԍпілӧн ԍӧкта. | Колӧ ԍетны суткіӧн кӧрым јеԃіԋіца |
| 20 кг.-ԍаԋ 40 кг.-ӧԇ | 5% |
| 40 — „ — 60 — „ — | 4,5% |
| 60 — „ — 80 — „ — | 4% |
| 80 — „ — 100 — „ — | 3,5% |
Петкӧԁлам прімерӧн. Порԍпілӧн-кӧ ловја ԍӧктаыс 20 кг., колӧ ԍетны суткінас порԍпілы сымынԁа кӧрым јеԃіԋіца, кымын артмӧ 20 кг. 5 пр-ыԍ. 100 кг-лӧн 5 пр. лоӧ 5 кг. ԉібӧ 1⁄20 пај, а 20 кг.-лӧн 5 пр. лоӧ 1 кг. Сіԇі-кӧ колӧ ԍетны суткінас ӧԏі кӧрыма јеԃіԋіцаа норма.
50 кілограмма порԍпілы колӧ ԍетны суткіӧн 4,5 пр. кӧрым јеԃіԋіца, а 100 кг.-лӧн 4,5 пр. лоӧ 4,5 пр. кӧрым јеԃіԋіца, а 50 кг-лӧн кык мынԁа еща — 2,25 кӧрым јеԃіԋіца.
Колӧ шуны, мыј норма вылӧ оз поԅ віԇӧԁны кыԇі воԇвыв лӧԍӧԁӧм рецепт вылӧ. Нормаӧн верԁчігӧн порԍвӧԃітыԍлы колӧ прімеԏітавны порԍлыԍ быԁмӧмсӧ. Порԍ-кӧ ԍојӧ став ԍетан кӧрымсӧ, а быԁмӧ ԁа јајԍалӧ ԋӧжјӧ, — колӧ нормасӧ соԁтыны. Вермас лоны мӧԁ ногӧн — порԍ оз вермы ԍојны ԍетӧм нормасӧ, сек колӧ чінтны.
Унҗык порԍ віԇігӧн порԍвӧԃітыԍ зев кокԋіа каԅалӧ, — мукӧԁ порԍыс сіјӧ-жӧ нормаӧн щӧгӧны, а мукӧԁыс омӧԉтчӧны, омӧԉа вештӧны кӧрым ԁонсӧ.
АЈ ПОРԌ ВІԆӦМ ԀА ВЕРԀӦМ
Ај порԍјасӧс міјан Сојузын віԇӧны ԉока, сы понԁа најӧ регыԁ пӧраӧн ԁугԁӧны тырԍӧԁавны еԋјасӧс ԁа бракујтԍӧны. Кіпомса тырԍӧԁчігӧн, корја порԍјасӧс оз леԇны вӧԉа вылӧ, најӧс віԇӧм вылӧ, ԁӧԅӧрітӧм вылӧ колӧ віԇӧԁлыны бурҗыка. Ԋекущӧм ногӧн оз поԅ віԇны ај порԍјасӧс во гӧгӧр леԇлытӧг, сулӧԁны најӧ станокјасын. Тувсовја шонԁыштӧм бӧрын ԍор арӧԇ најӧс колӧ віԇны пыр вӧԉа вылын торја навес (лебув) лӧԍӧԁӧмӧн. Сетчӧ-жӧ лӧԍӧԁӧны верԁчанін, ԍојан, сӧстӧм ва ԁа веж турун. Јешщӧ еԍкӧ бурҗык вӧлі, порԍвӧԃітыԍ-кӧ верміс віԇны ајјассӧ ԇік торјӧн мукӧԁ порԍјасыԍ. Колӧ кыԇ-мыј поԅӧ унҗык ԍетны сылы вӧԉа вылын олӧм, а ԋе віԇны ԏурмаын моз вогӧгӧр чӧж.
Тащӧм условіјӧјасын віԇӧмнаԁ, коԁыр ај порԍ ветлӧԁлӧ вӧԉа вылын шонԁіулын, лолалӧ сӧстӧм сынӧԁӧн јірӧ веж турун сіјӧ пыр веԍел, ԇоԋвіԇа.
Ај порԍӧс бура віԇӧм порԍвіԇан овмӧслы ԍетӧ зев ыҗыԁ значеԋԋӧ.
Правілӧыс сещӧм, меԁым ај порԍјас вӧліны омӧԉӧԍҗык еԋјас ԁорыԍ. Верԁан-кӧ ај порԍјастӧ бурҗыка, щӧгӧԁан, секі најӧ оз јона раԃејтны, ԍӧкыԁа тырԍӧԁӧны, ԉібӧ ԋӧԏі оз. Ај порԍјаслы бурҗык ԍетан норма пыԃԃі лоӧ новлӧԁчыԍ порԍлӧн інԁӧм нормаыс. Но порԍвіԇыԍ-кӧ гӧгӧрвоас, мыј крокаԉіс госԍалӧ, сек пырыԍтӧм-пыр нормасӧ сылыԍ колӧ чінтыны.
Пӧрыԍ крокаԉјас мукӧԁԁырјіыс зев ыжԁалыԍӧԍ ԍојан ԁорӧ, сыпонԁа сылы ԍојансӧ лоӧ ԍетны унҗыкԍыс выԉ пӧлӧсӧс. Меԁԍа-ԋін омӧԉа ԍојӧны, сещӧм ајјас, коԁјас пышјӧԁлӧны еԋјасӧс тырԍӧԁан пӧраӧ, сек сіјӧ уна вынсӧ віԇӧ-ԁа. Тајӧ пӧранас пырҗык ԍетӧны сылы зӧр, коԁі вынԍӧԁӧ сылыԍ ебӧссӧ.
Ај порԍыс-кӧ оз ԍој, сек ԍетӧны сылы соԁтӧԁ кӧрымас јӧв ԁа јӧв шыблас торјас, зев јона пӧжӧм ԍу і бӧрвылас сіјӧ ԅеԉԉајассӧ, коԁӧс ԍетӧ веԏерінарнӧј врач. Меԁым кутас ковны ԍојныс, ај порԍлы пырҗык ԍетӧны соԉанӧј кіслота пепԍін сорӧн.
Ај порԍјасӧс велӧԁігӧн колӧ ас ԁінаԁ мевјӧԁны, ԋӧжјӧԋікӧн малалӧмӧн, меԁ быԁміс ԁа ез ло ԉок. Правілӧ пыԃԃі колӧ боԍтны пыравлыны быԁ лун станокас, ԍорԋітны сыкӧԁ, гыжјавны, воԁтӧԁны ԁа малавны гӧгӧрбок, кок пыԁӧссӧ і быԁӧн. Ставсӧ-кӧ тајӧс вӧчны ас пӧраас, поԅӧ зев бура велӧԁны ас ԁінаԁ, лоӧ зев-кывзыԍ, рам кукаԋ коԃ, ԁа воԇӧвылӧ мынан јона мырԍӧмыԍ.
Тащӧм ајӧн поԅӧ вӧчны мыј гажыԁ, — мыԍкавны мајтӧгӧн, мавтны тој ԅеԉԉаӧн, вунԁыштавны гыжсӧ, ԍетны став отсӧгсӧ, коԁі сылы колӧ. Ԋекоԁыр оз ков паԉіч-ԋі, ԋӧр-ԋі мукӧԁтор.
Пӧрнӧј ај порԍкӧԁ ԍілаӧн вӧчны ԋінӧм он вермы. Сіјӧ зев тӧлка, веркԉан ԁа јон пемӧс. Быԁ порԍвіԇыԍ тӧԁӧ, кыԇі коԍаԍӧны том ај порԍјас, кущӧм најӧ терыба ԁа јона уԍлаԍӧны мӧԁа-мӧԁ вылас. Сыԍерԏі зев кокԋі тӧԁны ыҗыԁҗык порԍјаслыԍ уԍкӧԁчӧмсӧ. Сіјӧ оз пов секі ԋе сӧмын ӧԏі мортыԍ, а оз пов кӧԏ ԁас мортыԍ, сіјӧ зев ӧԁјӧ секі ставсӧ шыблалас ӧтарӧ-мӧԁарӧ, ԁај вермас ԁојԁны. Кык ыҗыԁ ај порԍ коԍаԍігӧн зев јона куртчалӧны мӧԁа-мӧԁсӧ. Зев регыԁ каԁӧн, јонҗыкыс нӧјтас омӧԉҗыксӧ сещӧма, веԍіг мукӧԁыс кувтӧԇ воӧны, ԉібӧ зев ԁыр оз вермыны уҗавны. Вермыԍыслы оз-жӧ прӧста коԉ тајӧ тышкыԁ. Сыпонԁа порԍвіԇыслы ԋекущӧм ногӧн оз поԅ леԇны паныԁаԍны кык ај порԍӧс.
Пԉеменнӧј порԍвіԇан овмӧсјасын порԍпіјанӧс ԋоԋ ԁіныԍ чӧвтӧм бӧрын ԉібӧ 8 вежӧн бӧрын, торјӧԁӧны еԋјассӧ ԁа ајјассӧ торја станокјасӧ. Коԁыр ӧԏі станокынӧԍ лоӧны порԍпіјаныс уна еԋлӧн, секі воԇԇа пӧранас најӧ зев щӧкыԁа понԁасны коԍаԍны. Сыпонԁа колӧ станокјасӧ ԍујавны ӧткоԃҗык порԍпіјанӧс, ԍӧктанас, меԁ јонҗыкјасыс оз нӧјтны омӧԉҗыкјассӧ ԁа меԁ оз вермыны вӧтлыны ԍојанінјасԍыс.
Таԇінас најӧ зев регыԁӧн тӧԁмаԍӧны ԁа велалӧны мӧԁа-мӧԁ ԁінас, ԁај кутасны зев шаԋа овны. Вӧԉа вылӧ ԉібӧ матынҗык пӧскӧԏінаӧ најӧс поԅӧ леԇны ӧтлаын ставсӧ. Тӧлыԍ 5 бӧрԏі колӧ набӧрԍа бура віԇӧԁны, кор томіԋік еԋјасыс кутасны пышјавны, меԁ ез тырԍӧԁны кыԇі веԍкалӧ ајјасыс. Тајӧ пӧраԍаԋыс ковмас леԇлывлыны том порԍјасӧс кык пеԉӧ, — торјӧн еԋјасӧс ԁа ајјасӧс ԁа віԇӧԁны на бӧрԍа. Пышјалыԍ еԋјасӧс ԋекор оз ков леԇны мукӧԁ еԋјаскӧԁ ӧԏілаӧ, најӧ сӧмын мешајтӧны мукӧԁ порԍјаслы, ԉібӧ пышјасны ај порԍ корԍны ԁа кутасны віԉшавны најӧс. Бурҗык коԉны најӧс гортӧ лун 2–3 кежлӧ, кытчӧԇ најӧ оз ԁугԁыны пышјавныс.
Томіԋік ај порԍ піјанӧс поԅӧ ԁырҗык леԇлывлыны ӧԏілаын. Сӧмын тӧлын-кӧ ставсӧ ӧԏілаын колӧ леԇлывлыны быԁлун вӧԉа вылӧ, меԁ быԁ лун аԁԇывлісны мӧԁа-мӧԁнысӧ. Лун 3–4-кӧ оз аԁԇывны јорта-јортсӧ, сыбӧрын најӧ аԁԇыԍасны ԁа пырыԍ-пыр воасны коԍӧ.
ПОРԌЈАСӦС ЩӦГӦԀӦМ
Порԍјасӧс щӧгӧԁны поԅӧ быԁ пӧлӧс арлыԁаӧс. Порԍјасыс-кӧ томӧԍ-на, быԁмӧны, сіјӧс щӧгӧԁӧмыс мунӧ ԇік мӧԁ ногӧн, пӧрыԍ порԍјасӧс ԁорыԍ, коԁјас оз-ԋін быԁмыны. Сыпонԁа і торјалӧны кујім пӧлӧс щӧгӧԁчӧм: јаја ԉібӧ бекона, җынвыјӧ госа ԁа јона госа.
БЕКОНА ЩӦГӦԀЧӦМ
Беконыс сіјӧ ачыс лоӧ томыԋік, ԋебыԁ јај, абу сещӧм гос слӧја. Тајӧс гӧтӧвітӧм могыԍ міјан Сојузын ем кымынкӧ беконнӧј фабріка. Тащӧм фабрікјасас порԍјасӧс начкалӧны, кіԍкалӧны пӧԍ ваӧн, чішкалӧны бі вылын ԁа јајсӧ торјӧԁӧны шӧріӧн кык пеԉӧ.
Тајӧс торјӧԁігӧн нӧшта-на торјӧԁӧны јурсӧ ԁа кокјассӧ мӧԁлаӧ, ԍурса лыјассӧ ԁа лопаткасӧ. Сыбӧрын тајӧ җынјассӧ солалӧны ԁа віԇӧны 10–14 лунӧԇ.
Солаԍԍӧм бӧрас тӧлӧԁӧны, сорԏірујтӧны і течӧны беконјассӧ ԁозјасӧ, 4 туша җынјӧн ԁоз вылӧ.
Беконыс сіјӧ заграԋічаӧ нуан меԁԍа бур тӧвар проԁуктајас пӧвсыԍ, сы вӧсна Сӧвет сојуз пуктӧ ыҗыԁ вԋімаԋԋӧ тајӧс паԍкӧԁӧм вылӧ.
Став мір паԍтаын ԋаԋ ԁон абу јона вылын, ԁај век-на ԁонтӧммӧ сек, коԁыр јај ԁоныс чорыԁа сулалӧ ԁај нӧшта ԁонԍалӧ-на. Кымын уна мі ԍетам бекон заграԋічаӧ, сымын уна боԍтам заграԋічаыԍ зарԋіа ԍӧм, коԁ вылӧ вермам ԋӧбны оборуԁоваԋԋӧ фабрік-завоԁјасӧ, а сіԇ-жӧ ԍіктса овмӧслы.
Бекон вылӧ тујӧны томҗык порԍјас, 6–9 тӧлыԍԍајас, ԍӧктанас 85-ԍаԋ 100 кг-ӧԇ. Тајӧ условіјӧјаслы ԋекущӧм ногӧн оз шогмыны роч порԍјас, сыпонԁа, мыј тајӧ арлыԁӧн ԋекор оз вермыны лоны та ԍӧктанас. Сыпонԁа креԍԏана овмӧсса бурмӧԁтӧм порԍјас ԋӧԏі оз шогмыны бекон вылӧ щӧгӧԁны. Меԁбур бекона јај лоӧ аԋгԉіјаса меԏіс рӧԁыԍ, — прӧстӧј рӧԁӧн сорлалӧмыԍ.
Сыпонԁа, мыј ангԉіјаса рынокјас корӧны топыԁ ԁа зумыԁ госа бекон, оз ков верԁны сещӧм кӧрымјасӧн, коԁі ԍетӧ ԋебыԁ гос. Опытјас петкӧԁлӧны, мыј бур гос артмӧ со кущӧм ԍојанјасӧн верԁігӧн: іԁ, аԋкыщ, корԋеплоԁ, шобԁі, руԇӧг, бобі ԁа шыблас јӧв. Омӧԉ госыԁ лоӧ порԍјаслӧн зӧр, кукуруза, жмык, картупеԉ, раб ԁа жом верԁӧмӧн.
Колӧ шуны, мыј нарошнӧ бекон вылӧ щӧгӧԁӧм абу, а ем бекон вылӧ быԁтӧм. Оз поԅ наԃејтчыны, мыј омӧԉ ԁа ԋеԉучкі быԁтӧм порԍӧс поԅӧ щӧгӧԁны бура бекон вылӧ тӧлыԍ җынјӧн. Бекона порԍпіјан — тајӧ воԇыԍаԋ бура быԁтӧм, абу омӧԉӧԍ, тыр бур ԍӧктаӧԍ, но ԋекущӧм ногӧн абу госаӧԍ. Госа беконыԁ баражӧ оз туј нуны заграԋічаӧ.
Меԁԍа бур пӧраыс бекон вылӧ порԍјасӧс щӧгӧԁны — гожӧм, кор порԍјасыс јірԍӧны пӧскӧԏінаын. Секі-жӧ-і тӧԁчымӧн ԁонтӧмҗык кӧрымыс, меԁԍа-ԋін, коԁыр вӧчӧма іскусственнӧј пӧскӧԏіна, тӧԁчымӧн јона вічмӧԁӧ мукӧԁ пӧлӧс ԁона кӧрымјас. Ԃерт, ӧԏі пӧскӧԏіна вылын, он вермы лӧԍӧԁны ԋекор бекона тӧвар, лоӧ ԍетны і мукӧԁ пӧлӧс бурҗык ԍојанјас. Важӧн-ԋін тӧԁӧны, мыј бурҗык бекон артмӧ сек, верԁӧны-кӧ порԍпісӧ іԁјӧн ԁа јӧв коԉасјасӧн. Но тајӧ кӧрымыс абу тырмымӧн. Зев уна рајонын Сојуз паԍтаас тащӧм кӧрымыс ԋӧԏі абу ԉібӧ ем-кӧ, зев еща. Тащӧм ԁырјіыс совхозлы ԉібӧ пԉемхозлы лоӧ быԏ верԁны щӧгӧԁчігӧн мукӧԁ кӧрымјасӧн, коԁӧс поԅӧ аԁԇыны кокԋіа ԁај ԁонтӧма. Тані колӧ тӧԁвылын кутны сещӧм кӧрымјас, коԁјас беконсӧ омӧԉӧс ԍетӧны. Сојузса лунвыв рајонјасын меԁԍа јона паԍкалӧма жмыка ԁа кукуруза вӧԃітӧм, коԁӧн верԁӧмӧн артмӧ зев омӧԉ бекон.
Опытјас петкӧԁлӧны, мыј поԅӧ пӧԉзујтчыны бекон вылӧ верԁігӧн і тащӧм кӧрымјасӧн, воԇԇа пӧранас. Профессор Богајевскӧј Г. В. віԍталӧм ԍерԏі жмыкӧн поԅӧ верԁны беконнӧј порԍпіјанӧс сіјӧ пӧраӧԇ, кытчӧԇ најӧ оз лоны 50 кгр. ԍӧктаӧԍ, а кукурузаӧн — 60 кгр. ԍӧктаӧԇ. Таԇӧн беконыԁ лоӧ јона бурҗык.
Воԇӧ бекон вылӧ верԁігӧн тајӧ кӧрымјассӧ колӧ вежны сещӧм кӧрымӧн, коԁі оз щыкӧԁ беконсӧ.
Завоԁса жмыкӧн беконыс щыкӧ, жмыкыс выј сора-на-ԁа, коԁі коԉӧма пычкӧм бӧрас. Верԁны-кӧ јона пычкӧм жмыкӧн (екстрагірованнӧј), кӧні выјыс коԉӧма зев-ԋін еща, тащӧм жмыктӧ поԅӧ верԁны пыр.
Пӧскӧԏіна, пӧтӧсаторјас ԍетӧмыԍ кыԋԇі, бекон вылӧ щӧгӧԁігӧн нӧшта бур сіјӧн, мыј сен порԍјас вежлӧԁлӧны, јонмӧԁӧны лыјассӧ ԁа мускулјассӧ, пӧԉзујтчӧны вітамінӧн — ԁа бура быԁмӧны. Секі јајыс порԍыслӧн лоӧ ԋебыԁ, міча ԁа бур, і абу-јона госа.
Тӧвԍа пӧраын бекон вылӧ щӧгӧԁігӧн сіԇ-жӧ колӧ быԁлун леԇлыны порԍјасӧс ветлӧԁлыштны ывлаӧԁ ԁа ԍетны вітаміна кӧрымјас, коԁӧн вермасны лоны корԋеплоԁ, кԉевер ԁа ԉуцерна турун.
Бекон вылӧ щӧгӧԁігӧн оз ков жаԉітны кӧрымјастӧ. Кымын ӧԁјӧ быԁмӧ порԍпіыс, сымын ԁонтӧм сувтас сіјӧ овмӧслы.
Ԍојанјас лӧԍӧԁігӧн сіԇ-жӧ оз ков вунӧԁны і белок јылыԍ. Том порԍјаслы быԁмынысӧ зев јона колӧ белокыс.
Верԁӧм порԍпіјанкӧԁ, беконнӧј фабрікаӧ ԍеттӧԇ, колӧ бура правілӧјас ԍерԏі вӧԃітчыны. Оз поԅ кучкавны ԋӧрјасӧн ԉібӧ мукӧԁ торјӧн. Кучкалӧмнас порԍыслӧн јајыс вірӧԍԍӧ ԁа вермасны бракујтны. Меԁԍа-ԋін јона колӧ віԁчыԍӧмӧн нуны тащӧм порԍјастӧ. Креԍԏана нулывлӧны пырҗык со кыԇі: ԁыр нокԍӧм бӧрын порԍсӧ ԁомалӧны кокјасӧԁыс, пӧрӧԁасны ԏеԉегаӧ ԉібӧ ԁоԃԃӧ, гезјӧн зев јона кӧртавласны ԁај нуӧны фабрікаӧ.
Кӧԏ кущӧм бурӧԍ ез вӧвны порԍјасыс, ставыс бракујтчасны. Гезнас кӧртавлӧмыс јајсӧ җуӧԁас, гез тујыс лоӧ ставыс вір-віԅ. Бурҗык нуны ас кок јылас.
Ԏеԉегаӧн ԉібӧ ԁоԃԃӧн-кӧ нуны, колӧ лӧԍӧԁны кԉетка, сувтӧԁны ԋоԉ столб ԁај пӧвјасӧн пощны.
ҖЫНВЫЈӦ-ГОСА ВЫЛӦ ВЕРԀӦМ
Җынвыјӧ госа вылӧ верԁны поԅӧ і пӧрнӧјҗык порԍјасӧс, коԁыр најӧ кӧԏ-і быԁмӧны-на, но тӧԁчымӧн быԁмӧны-ԋін омӧԉа, воԇԇа ԁорыԍ. Јајыс лоӧ зев госа ԁа оз кут тујны бекон вылӧ. Но міјан Сојузса рынок вылын тащӧм јајыс зев јона мунӧ, сыпонԁа, мыј міјан јӧзыс бекон ԁорыԍ јонҗыка боԍтӧны.
Таԇ щӧгӧԁӧм нуӧԁігӧн порԍпіјансӧ воԇвылыс віԇӧны сіԇ-жӧ, кыԇі-і беконӧ щӧгӧԁігӧн, меԁ порԍпіјан вӧліны јонӧԍ, ԇоԋвіԇаӧԍ. Но тӧлыԍ 5–6 бӧрын ԍојансӧ најӧлы соԁтӧны сіԇ, меԁым најӧ понԁісны-ԋін госԍавны. Мі тӧԁам-ԋін, мыј ԍојан соԁтӧмыԍ кыԋԇі, порԍјаслы госсӧ соԁтӧм могыԍ, унҗык колӧ ԍетны сылы угԉевоԃістӧј кӧрымјас ԁа оз ков леԇны ветлӧԁлыны. Сыпонԁа, җынвыјӧ госа вылӧ верԁігӧн, пӧскӧԏінаӧн оз пӧԉзујтчыны, ԁај вӧԉа вылӧ леԇлӧны зев регыԁ кежлӧ. Угԉевоԃістӧј ԍојанјас пыщкыԍ ԍетӧны корԋеплоԁјас, картупеԉ, ӧтруб ԁа ԁонтӧм туԍа кӧрымјас. Став ԁонтӧм кӧрымсӧ порԍјас јона ԍојӧны ԁај ԍетӧны бур јај.
ГОС ВЫЛӦ ВЕРԀӦМ
Гос вылӧ щӧгӧԁны порԍјасӧс завоԃітӧны гырыԍјасӧс-ԋін, коԁјас оз-ԋін быԁмыны. Быԁ порԍвіԇан овмӧс вӧԃітчӧ ԋеуна тащӧм щӧгӧԁчӧмнаԁ, коԁыр быԁ воӧ лоӧ бракујтны ӧткымын еԋјасӧс пӧрыԍысла, кор најӧ оз-ԋін кутны тујны тырԍӧԁнысӧ.
Тајӧ каԁнас порԍыԁ оз-ԋін ԍет јајтӧ, сӧмын вермас соԁны талӧн госыс. Сіԇі-і нуӧԁԍӧ сіјӧс верԁӧмыс ԁа віԇӧмыс.
Гос вылӧ щӧгӧԁӧм каԁ ԍерԏіыс јукԍӧ кујім пӧра вылӧ.
Меԁвоԇԇа пӧраыс ԋужалӧ 6–8 вежонӧԇ. Тајӧ пӧранас порԍыс ԁаԍтыԍԍӧ, бурҗыка понԁасны верԁны. Мӧԁ пӧраас — щӧгӧԁӧны 3–5 вежон, а меԁбӧрја пӧраыс — вежон кујім кымын, тырбурӧԇ щӧгӧԁӧны ԁа бурмӧԁӧны госсӧ.
Меԁвоԇԇа каԁнас, коԁыр порԍыс омӧԉ-на ԁа јона раԃејтӧм пырыԍ ԍојӧ кӧԏ кущӧм ԍојанјас, сылы верԁӧны воԇвыв ԁонтӧмҗык кӧрымсӧ, кыԇ шуны, веԍкӧԁыштӧны сіјӧс. Сек поԅӧ ԍетны сылы картупеԉ, кущӧмкӧ ԁонтӧмҗык пыԅ, кыԁ, щыщӧм кԉевер, раб, жом і быԁсӧн, мыј ем овмӧсын ԁонтӧмҗык кӧрым.
Мӧԁ каԁнас, коԁыр порԍыс лоӧ верԁаса-ԋін, сек сіјӧ понԁас-ԋін бӧрјыԍны ԍојанјас пыщкаԁ, секі сылы колӧ ԍетны унҗык туԍа бур ԍојанјас ԁа меԁ пӧтӧсаӧс, но картупеԉ поԅӧ ԍетны пыр.
Којмӧԁ пӧранас, коԁыр порԍјасыс госԍавны-ԋін понԁӧны, ԍӧкыԁа ветлӧԁлӧны, оз окота пырыԍ ԍој, колӧ ԍетны сылы меԁԍа бур ԁа чӧскыԁ ԍојансӧ, нӧшта јонҗыка гос ԍетыԍјассӧ. Тащӧм кӧрымјаснаԁ лоӧны іԁ, проса пыԅ ԁа руԇӧг.
Гос вылӧ щӧгӧԁігӧн лунԍа кӧрымыс унаӧ колӧ порԍјаслы, поԅӧ артавны ԍӧкта ԍерԏіыс кӧԏ кущӧм верԁан каԁӧ прӧчентӧн. Вӧчӧм сы вылӧ табԉіца петкӧԁлӧ кущӧм прӧчент порԍ ԍӧкта ԍерԏі колӧ ԍетны сылы кӧрымсӧ, лунԍа ԍетан нормаӧн.
| Меԁвоԇԇа пӧранас .... 4 % ԍӧкта ԍерԏі |
| Мӧԁ пӧранас .... 3,75% „ „ |
| Којмӧԁ .... 2,75% „ „ |
Петкӧԁлӧм вылӧ лӧԍӧԁам кӧрым ԍетан ногсӧ 160 кг ԍӧктаа порԍлы меԁвоԇԇа верԁан пӧра кежлас. 4 пр.-ыс 160 кг ԍӧктаԍыс лоӧ 6,4 кормовӧј јеԃіԋіца. Мі вермам ԍетны вынаҗык ԍојансӧ сӧмын 2/3, сыпонԁа, мыј тајӧ меԁвоԇԇа верԁан каԁ ԉібӧ 4,2 кормовӧј јеԃіԋіца, а мукӧԁ 2,1 корм. јеԃіԋіцасӧ вермам вежны мукӧԁ ԁонтӧмҗык ԍојанӧн.
| Поԁсолнуха жмык .... 0,5 кг — 0,55 кормовӧј јеԃіԋіца |
| Кукуруза .... 2,0 „ — 2,70 „ „ |
| Ӧтруб .... 1,4 „ — 0,97 „ „ |
| Картупеԉ .... 5,0 „ — 1,50 „ „ |
| Зӧр кыԁ .... 1,5 „ — 0, „ „ |
| 6,4 кормовӧј јеԃіԋіца. |
Кӧрым ԍетӧмыс 180 кг порԍлы мӧԁ верԁан пӧранас вермас лоны со кыԇі: 3,75 пр. 180 кг лоӧ 6,7 кормовӧј јеԃіԋіца.
| Поԁсолнуха жмык .... 1,0 кг 1,1 кормовӧј јеԃіԋіца |
| Кукуруза .... 2,0 „ — 2,7 „ „ |
| Ӧтруб .... 2,0 „ — 1,4 „ „ |
| Картупеь .... 5,0 „ — 1,5 „ „ |
| 6,7 корм. јеԃіԋіца. |
3-ӧԁ верԁан пӧраӧ 200 кг ԍӧктаа порԍлы кӧрым ԍетӧмыс вермас лоны лыԃԃӧма со кыԇі: 2,75 пр. 200 кг ԍӧктаыԍ лоӧ 5,5 кормовӧј јеԃіԋіца.
| Іԁ шыԁӧс .... 2,0 кг — 2,4 кормов. јеԃіԋіца |
| Проса пыԅ .... 2,0 „ — 2,0 „ „ |
| Руԇӧг пыԅ .... 0,9 „ — 1.17 „ „ |
| 5,5 кормовӧј јеԃіԋіца |
ЩӦГӦԀАН ПОРԌЈАС БӦРԌА ԀӦԄӦР
Җынвыјӧ госа ԁа јонҗыкасӧ госа вылӧ порԍјасӧс щӧгӧԁігӧн, налы јона ветлӧԁлыны оз ков. Овмӧсса условіјӧјасԍаԋ-кӧ поԅана, тащӧм порԍјассӧ колӧ віԇны торја гіԃԋајасын, меԁым најӧс ез віԉшавны мукӧԁ порԍјасыс ԉібӧ порԍпіјаныс. Порԍӧс ԁӧԅӧрітыԍјаслы колӧ сіԇ-жӧ омӧԉҗыка ԁӧзмӧԁны.
Зев ыҗыԁ значеԋԋӧа порԍјасӧс щӧгӧԁігӧн порԍ оланіныслӧн ԏемператураыс.
Кӧԇыԁ оланінјасын щӧгӧԁчӧм нуӧԁны абу зев выгӧԁнӧ, тӧԁӧмыԍ кӧԇыԁінын кӧрымыс уна мунӧ порԍыслыԍ јајсӧ шонтӧм вылӧ. Мӧԁ бокԍаԋ-кӧ, гожԍа жарјас ԁырјі порԍјаслы ԍојныс јонасӧ оз ков ԁа сыпонԁа зев ещаӧн соԁӧ налӧн ԍӧктаыс. Щӧгӧԁчанінын меԁбур ԏемператураӧн лыԃԃӧны 10–12°Ц.
Зев колана гожԍа жарјас ԁырјі оланінсӧ најӧлыԍ віԇны кыԇі поԅӧ ыркыԁҗыка, ӧшіԋсӧ ԁа ӧԇӧссӧ воԍтавлыны сӧмын вој кежлас, зев еԍкӧ бур вӧлі, луннас-кӧ оланінсӧ кіԍкавны ваӧн ԁај сіԇ-жӧ кіԍкавны порԍјассӧ аԍнысӧ-і. Гожԍа пӧранаԁ порԍ оланінјассӧ воԉсалӧны омӧԉа, меԁым порԍыс кујліс ыркыԁ җоҗ вылын.
Меԁԍа-ԋін јона колӧ віԇӧԁны порԍјаслыԍ ԍојанінсӧ, віԇны сіјӧс кыԇі поԅӧ сӧстӧма ԁа ԋекоԁыр оз ков коԉны сетчӧ ԍојан коԉассӧ.
Станокјасӧс ԁа каԉіԁорсӧ быԁ лунӧ колӧ весавны, меԁым гіԃԋаас оланінас сынӧԁыс вӧлі пыр ԍвежӧј.
Верԁӧмсӧ колӧ нуӧԁны пыр ӧԏі пӧраӧ, ӧԏі часјасӧ.
Бурҗыка колӧ бӧрјыны порԍјассӧ, коԁыр најӧс пуктӧны щӧгӧԁӧм вылӧ ӧԏі станокӧ. Колӧ кыԇі поԅӧ лӧԍӧԁны сіԇ, меԁым ӧԏі верԁанінӧ веԍкалісны ӧткоԃ порԍјас ԍӧктаӧн і ыҗԁаӧн, ӧткоԃ меԁ вӧлі ԍојны колӧмыс ԁај щӧгныс вермісны ӧткоԃаҗык. Секі најӧ мӧԁа-мӧԁсӧ озҗык понԁыны ӧбӧԃітны ԁа лоӧны ӧткоԃӧԍ ставыс.
Тојӧԍԍӧм бӧрын порԍјасӧс мавтӧны, оԉенафтӧн ԉібӧ кущӧмкӧ мукӧԁ ԁонтӧмҗык мавтасӧн креоԉін ԉібӧ ԉізола растворӧн.
Щӧгӧԁігӧн меԁԍа бӧрја каԁнас, коԁыр порԍјас ԍојӧны омӧԉа, кӧрым пыщкас колӧ соԁтыны ԋеуна солыштӧм зӧр, ԉібӧ бура пӧжӧм іԁ, ԉібӧ руԇӧг. Нӧшта бур, соԁтыштан-кӧ сетчӧ јаја шыԁ коԉастӧ ԉібӧ пуӧм вӧв јајыԍ-ԉі начкыԍанінса шыблас јајыԍ ԉі, сӧмын колӧ тӧԁны, мыј тащӧм шыԁтӧ лоӧ соԁтыны пыр, а порԍыԁ велалӧм бӧраԁ оз понԁы ԍојны ԋекущӧм кӧрым шыԁтӧгыԁ.
Кыԇі і быԁ порԍвіԇан овмӧсјасыԍ, сіԇ-жӧ і щӧгӧԁчан іныԍ колӧ бырӧԁны шырјасӧс ԁа крысајасӧс. Порԍ ԍојанјассӧ колӧ віԇны вевта ларјасын, меԁым ез вермыны пырны шырјас-ԋі крысајас, меԁ ез позԁыԍны сетчӧ.
ПОРԌЈАСЛЫ ОЛАНІНСӦ ЛӦԌӦԀӦМ
Колхозын порԍвіԇан овмӧс котыртігӧн колӧ бурҗыка мӧвпыштыны порԍ оланінјас јылыԍ. Порԍвіԇӧмсӧ-кӧ нуӧԁны важ моз, коԁыр быԁ колхоԅԋік віԇӧ аслас скӧт картајасын ӧԏі ԉібӧ кык еԋӧԇ, тащӧм порԍвіԇӧмԍыԁ бурыс лоӧ зев ічет. Рӧԁыԍ-рӧԁӧ вежлалӧм порԍјаслы (меԏісјас), нӧшта јонҗыка ангԉіјаса сӧстӧм рӧԁа порԍјаслы, колӧ бур ԁа сӧстӧм оланін, бур ԍојан ԁа бур ԁӧԅӧр. Еща-на ӧԏі кӧсјӧмыԁ порԍтӧ віԇны, колӧ бурҗыка віԇӧм јывԍыс тӧԁны. Порԍјасыс-кӧ лоӧны разӧԁӧмаӧԍ уна пӧлӧс кӧԅаінјаслы, секі, ӧԏі бураа віԇас, верԁас-јукталас, а мӧԁыԍ ԋем оз ло. Колӧ інԁыны став порԍсӧ ӧԏі оланінӧ ԁа најӧ бӧрԍа ԁӧԅӧрітны інԁыны бурҗыка тӧԁыԍ јӧзӧс. Татыԍ бурјасыс лоӧны со кущӧмӧԍ.
1. Вын ԁа уҗ вічмӧм. Быԁӧн гӧгӧрвоӧ, став порԍыс-кӧ понԁасны овны ӧԏілаын, сек тӧԁӧмыԍ кокԋіҗык іԁравны, бергавны најӧ бӧрԍа, ԁа ӧԏі ужалыԍ вермас секі зев уна порԍкӧԁ вӧԃітчыны. Коԉан ужалыԍјасыс, коԁјас воԇвыв порԍјас ԁӧԅӧрітлісны торја овмӧсјасын, вермасны секі уҗавны мӧԁ пӧлӧс уҗ.
2. Емӧԍ-кӧ колхозын торја оланінјас, сіјӧ ԍетас зев ыҗыԁ бур порԍјаслы, торја креԍԏана орԁын віԇӧм ԁорыԍ, порԍјасыс бурҗыка быԁмӧны ԁа бурҗыка щӧгӧны.
3. Ӧтувја порԍвіԇанінын кокԋі лоӧ корԍны, ԉібӧ велӧԁны ас колхоԅԋікјас пӧвсыԍ-жӧ бур ԁа кужыԍ порԍвіԇыԍјасӧс, коԁі понԁас нуны уҗсӧ бура, велӧԁчӧма ногӧн.
4. Ӧтувтӧм стаԁаӧ ај порԍӧс бӧрјыны зев кокԋі, поԅӧ бӧрјыны сещӧмӧс, коԁјас бурӧԍ лоӧны быԁ пӧлӧс порԍјаслы ԁа бурӧс ԍетасны рӧԁсӧ.
5. Ӧтувтӧм порԍвіԇан овмӧсјаслы тӧԁчымӧн кокԋіҗык боԍтны уҗјӧзӧн кӧрымјас, ај порԍјасӧс, контрактујтны ԁа стракујтны порԍјасӧс.
6. Кокԋіҗык нуӧԁны ветнаԁзор, ветврачлӧн лоӧны ставыс ԍін воԇас.
7. Ӧтувја порԍ оланінын кокԋіҗык віԁчіԍны вуҗана віԍӧмјасыԍ.
Гіԃԋа местаыс бӧрјыԍԍӧ косӧԁҗык вылынҗыкін, кокԋі, јіҗыԍ муԍін. Зев бур, ем-кӧ маті гӧгӧрын візувтан ва ԉапкыԃік кырја ју, кӧні поԅіс еԍкӧ порԍјасӧс купајтны. Порԍјас зев сӧстӧмӧԍ ԁа раԃејтӧны кујлыны ва пыщкын.
Ај порԍјас сіԇ-жӧ зев јона раԃејтӧны ватӧ ԁа аԍныс і мунӧны ваас, коԁыр најӧс леԇӧны ветлӧԁлыны ывлаӧԁ.
Гіԃԋа вӧчӧм вылӧ вӧр бӧрјыны ставсӧ лоӧ меставывса условіјӧјас ԍерԏі. Бур, ставыс вӧліны-кӧ најӧ ԁонтӧмӧԍ ԁај поԅӧ-кӧ вӧчны кос, шоныԁ ԁа југыԁ гіԁ порԍјаслы овны. Сіјӧс стрӧітӧны пуыԍ, ӧжыгајтӧм кірпічыԍ, ізјыԍ ԁа с. в. Меԁ сӧмын ԍтенјасыс ез кӧтаԍны, ез лоны варуа. Војвывлаԋын, кӧні вӧрыс ԁонтӧм, зев бур порԍ гіԃԋајас поԅӧ вӧчны пуыԍ. Җоҗыс еԍкӧ меԁ шоныԁ, абу віԉыԁ ԁа пырыс меԁ ваыс оз мун. Јіҗыԍ җоҗјасыԁ порԍ гіԃԋајасын оз тујны, порԍјаслӧн асмогыс-кӧ пырӧ пыщкас, щыкӧԁӧ сынӧԁсӧ. Сыыԍ кыԋԇі тащӧм җоҗтӧ оз поԅ сӧстӧма мыԍкавны ԁа ԃеԅінфіцірујтны.
Кірпічыԍ җоҗјас лоӧны зев чорыԁӧԍ ԁај кӧԇыԁӧԍ, пу җоҗјас віԉыԁӧԍ, регыԁ сіԍмӧны, ԍӧкыԁ ԃеԅінфекціјаавны, но јона шоныԁӧԍ. Ԍојӧн таԉӧм ԁа му җоҗјас ԋајтӧԍ, зев пыԁӧ пырӧ асмогыс порԍјаслӧн ԁа јона щыкӧԁӧны порԍјасыс нырјалӧмӧн.
Меԁбур јіҗтӧм ԁа кокԋі іԁралана, ԃеԅінфекціјаалана лоӧ цемента ԁа асфаԉта җоҗ, сӧмын јона кӧԇыԁӧԍ ԁа віԉыԁӧԍ јонҗыкасӧ цементаыс.
Сыпонԁа унҗык порԍвіԇан овмӧсјасын прімітӧма вӧчавны кык пӧвста җоҗјас — улԁорас цементыԍ, а велԁорас пуктӧма пуыԍ вӧчӧм щітјас, коԁ вылын уԅӧ-кујлӧ порԍыс. Тащӧм щітыс станок паԍталаыс ԉібӧ җынԍыс унҗык ԁа меԁым кокԋӧԁны сылыԍ ԍӧктасӧ, вӧчԍӧ станок куԅала ногӧыс кык пеԉӧ. Воԉӧсыс воԉсавԍӧ сӧмын щіт вылас. Весалігӧн ԁа ԃеԅінфекціјаалігӧн щітсӧ петкӧԁӧны ывла вылас, цемента җоҗсӧ бура мыԍкалӧны, весалӧны. Щітыслӧн пӧвјасыс тувјавԍӧны костӧн, меԁым костіыс прӧјԃітіс асмогыс. Цемента җоҗ меԁ вӧлі воргаа, кыті верміс візувтны каԉіԁорса канаваас ԁа сыԍаԋ ывла вылӧԇыс порԍлӧн кіԅер асмогыс. Оз ков пуктыны щітсӧ ԇік куш җоҗ вылас, бурҗык 15–20 см суԁта кымын костӧн вӧчны. Секі порԍпіјаныԁ оз кутны кынмыны. Чукӧртӧм ԋајтсӧ ԁа јогсӧ щіт увтԍыс весалӧны щітсӧ боԍтӧмӧн ԉібӧ бокԍаԋыс ԁа мыԍкалӧны ваӧн резӧмӧн.
Станокјас костӧ пощӧны, пуӧн ԉібӧ мукӧԁ торјӧн. Оз ков пощӧссӧ пощны топыԁа, косттӧг, топыԁа-кӧ пощан, порԍјасыс зев јона ӧтԁортчӧны мӧԁа-мӧԁԍыс, а меԁԍа-ԋін јона, коԁыр прогулка вылӧ ветлӧԁлӧны торја чукӧрјасӧн. Тулысын пӧскӧԏінаӧ леԇмыԍт најӧ зев јона мӧԁасны коԍаԍны, кытчӧԇ бӧр оз тӧԁмаԍны. Бурҗык пощны вежӧсјассӧ костӧԍӧн, кыԇі петкӧԁлӧма ԍерпас вылын, а ԋе топыԁӧс.
Сыыԍ кыԋԇі, мыј порԍјас кіԁмӧны тащӧм топыԁ станокјасын, нӧшта-на сіјӧ оз туј і сыпонԁа, вӧԁ порԍыслы колӧ віԇӧԁны гӧгӧрбок, ԉібӧ коԁыр сіјӧ віԁчыԍӧ ԍојансӧ, велалӧ четчавны воԇԇа кокјаснас пощӧс вылас, кыԇі тыԁалӧ ԍерпас вылыԍ. Секі вермас ԁојмыны сылӧн кокјасыс ԁа нӧшта сіјӧ-кӧ тыра, новлӧԁчӧ, секі вермасны ԁојмыны гыркпыщса порԍпіјаныс. Нӧшта-на омӧԉ, коԁыр сыԁінын емӧԍ ԋоԋаԍыԍ порԍпіјан. Пощӧс вывԍыс летчігӧн сіјӧ вермас јона ԁојԁны ԉібӧ ԇікӧԇ віны порԍпіјансӧ.
Решеткаа вежӧсӧн сіԇ-жӧ јона кокԋаммӧ порԍвіԇыԍлӧн уҗыс, порԍјассӧ ԁӧԅӧрітӧмыс. Оз ков сылы секі віԇӧԁлыны торјӧн быԁ порԍӧс, а вермас сіјӧ віԇӧԁны ӧԏі места вывԍаԋ.
Гырыԍҗык порԍјаслы вежӧсыслӧн суԁтаыс абу җуҗыԁ 1 метраыԍ. Ај порԍјаслы вӧчӧны пощӧссӧ җуҗыԁҗыкӧс. Ај порԍыс мукӧԁ ԁырјіыс четчыштӧ пощӧс вывтіыс.
Станокјассӧ лӧԍӧԁӧны ԉібӧ кык раԁӧн шӧрӧԁыс ӧԏі каԉіԁор вӧчӧмӧн, ԉібӧ кујім раԁӧн кык каԉіԁорӧн. Бур рӧԁа еԋјаслы, јонҗыкасӧ вајԍанінын, оз ков вӧчавны кык раԁыԍ унҗыкӧн сыпонԁа, мыј порԍпіјаныслы лоӧ еща југыԁыс, сӧстӧм сынӧԁыс. Кујім ԁа ԋоԉ раԁа станок гіԃԋајас јонҗыка мунӧны щӧгӧԁан порԍјасӧс віԇны.
Станокыслӧн ыҗԁаыс овлӧ сіԇ-жӧ уна пӧлӧс, сы ԍерԏі кущӧмҗык порԍјас ԁа кущӧмҗык арлыԁа порԍјас олӧны. Ԋоԋӧԁчыԍ ангԉіјаса гырыԍ јеҗыԁ рӧԁа еԋјаслы колӧ станокыс 7–10 кв. метрӧԇ. Тащӧмӧс-жӧ вӧчалӧны станокјассӧ ај порԍјаслы. Порԍпіјанӧс ԋоԋ ԁіныԍ чӧвтӧм борын, торјӧԁӧны еԋјассӧ ԁа ајјассӧ, сувтӧԁӧны 10-ӧн кымын ӧԏілаӧ. Најӧ быԁмӧм ԍерԏі понԁасны станокԍыс чінтавны лыԁсӧ. Носовскӧј опытнӧј станціја інԁӧԁјас ԍерԏі порԍјаслы станокас местаыс колӧ ӧԏі порԍ вылӧ со кущӧм:
| Еԋјаслы | .... ԋе ещаҗык 7,08 кв. метра |
| Ај порԍјаслы | .... — „ — 8,09 — „ — |
| Порԍпіјанлы 2-ԍаԋ 5 тӧлыԍӧԇ | .... 1,9 — „ — |
| „ — 5-ԍаԋ 10 — „ — | .... 4,43 — „ — |
| Ыжыԁҗык порԍјаслы | .... 5,3 — „ — |
Каԉіԁорыслӧн паԍтаыс вӧчԍӧ 2 метра паԍта. Гіԃԋаын меԁ вӧлі сӧстӧм сынӧԁ ԁа вӧлі меԁ зев југыԁ, торја-ԋін еԋјас оланінын. Сӧвет сојуз Војвылын ӧшіԋјассӧ колӧ вӧчавны кык пӧвстӧн. Шоныԁҗык повоԃԃајасӧ ӧшіԋјассӧ колӧ воԍтывлыны сынӧԁсӧ вежӧм могыԍ.
Ӧшіԋјассӧ вӧчалігӧн зев колана ывлала ԁор раммасӧ ԇірјавны вылыстіыс, меԁ воԍԍіс ывла ԁорнас, а пыщкӧс рамасӧ ԇірјавны увԁорла ԁорышсӧ, меԁ сіјӧ воԍԍіс вылыс ԁорышнас. Таԇі вӧчӧмнас гіԃԋаас пырыԍ кӧԇыԁ руыс оз кут інмыны порԍлы, а кајас вывлаԋӧ, јірк ԁорас, шоналас ԁај понԁас летчыны увԁорас.
Пԉеменнӧј порԍвіԇан овмӧсјасын југыԁыс колӧ 1: 10 ԉібӧ 1:12. Тајӧ лоӧ со кыԇ: быԁ 10 ԉібӧ 12 кв. метр паԍта җоҗ вылӧ воӧ ӧԏі кв. метр паԍта ӧшіԋ.
Ӧшіԋыс керавԍӧ сы вылнаӧ, меԁым порԍјасыс сетчӧԇ оз суԇны.
Сӧстӧм сынӧԁ верман вӧчны гіԁԋаӧ јіҗтӧм җоҗӧн, венԏіԉаціја вӧчалӧмјасӧн, ас пӧраын кујӧԁ весалӧмӧн ԁа тырмымӧнја воԉсалӧмӧн. Венԏіԉаціјајас вӧчӧны пачјасӧ, ԉібӧ сы вылӧ вӧчӧм трубајасӧн. Выԏажнӧј трубајасыԁ вӧчԍӧны кык пӧлӧсӧԍ — велԁорса ԁа увԁорса кысканјас. Велԁорса кысканјасыслӧн трубаыс завоԃітчӧ јіркԍаԋыс ԁа кыскӧ велԁорса сынӧԁ слӧјсӧ. Меԁԍа јона велԁорса трубајасыԍ паԍкалӧма Муір ԍіԍԏема.
Кыскана труба вӧчԍӧ кык пӧвсӧн шӧрас војлок пуктӧмӧн, меԁ еԍкӧ ез кынмы. Шӧрыс сылӧн јукԍӧ кык вомӧна перегороԁкаӧн, ԋоԉ пеԉӧ јукӧмӧн. Вылыс помыс трубкаыслӧн помаԍӧ фԉугерӧн ԉібӧ коробкаӧн, ԍԏеныс пӧлӧн течӧм посԋіԃік пу плаԍԏінкајасыԍ кущӧмӧс вӧчлывлӧны коԍтыԍанін ӧшіԋјасӧ.
Тӧла ԁырјі фԉугерыс бергӧԁчӧ тӧв ԍерԏіыс, лоӧ ток сынӧԁԍыс ԁа ԁурк омӧԉ сынӧԁсӧ кыскӧ ывлаас гіԁԍыс, ԋоԉ труба роԅ пыщԍыс ӧԏі роԅӧԁ.
Кінга ԍіԍԏемаӧн вӧчӧм кыскана трубајасӧԁ, сынӧԁыс гіԁԋаԍыс петӧны ывлаас җоҗ ԁінԍаԋыс матыԍаԋ. Тащӧм ԍіԍԏемалӧн бурыс сіјӧн, мыј сіјӧ сӧстӧммӧԁӧ бурещ сіјӧ слӧјсӧ сынӧԁыслыԍ, коԁі меԁвоԇын колӧ порԍпіјанлы ԁа порԍјаслы. Сыыԍ кынԇі Муір ԍіԍԏемаа трубаӧн гіԁԋаыԍ петӧ меԁԍа шоныԁ сынӧԁыс, а Кінга ԍіԍԏемаӧн кӧԇыԁ ԁа ԁонтӧм сынӧԁыс.
Сещӧм оланінјасын, кӧні олӧны гырыԍ порԍјас, коԁјас омӧԉҗыка полӧны кӧԇыԁԍыс, тӧвԍа пӧраын сынӧԁсӧ вежны поԅӧ рузумӧн ӧшіԋсӧ вевԏԏалӧмӧн.
Сывылӧ ежӧны ԍԏеклӧ пыԃԃіыс пыщкӧсла ԁор рамасӧ кущӧмкӧ ԍіԏечӧн ԉібӧ каԉінкорӧн ԁа с. в. Воԍтыны-кӧ ывлала ԁор рамасӧ сек сӧстӧм сынӧԁыс ԁӧра пырыс ԋӧжјӧԋікӧн пырӧ ывлаԍыс гіԁԋаас ԁа выԉмӧԁӧ оланінԍыс сынӧԁсӧ. Меԁԍа-ԋін јона тащӧм рамајасыԁ бурӧԍ сы вӧсна, мыј коԍтӧны сынӧԁсӧ гіԁԋаԍыс.
Кӧні ем порԍвіԇанінјасаԁ пачјас, сіјӧ зев-жӧ бура вежӧны сынӧԁсӧ. Мукӧԁ ԁырјіыс, тӧлын кор вајԍӧны порԍјас, гіԁԋасӧ соԁтӧԁ ломтылӧны кӧрт пачјасӧн. Зев омӧԉ порԍпіјанлы ва руа сынӧԁ, кӧԏ сіјӧ і шоныԁ. Бура-кӧ веԋԏіԉаціјаыс ужалӧ, косӧԁлунсӧ ԁа ԏемпературасӧ віԇӧԁӧмӧн, порԍвіԇыԍ бура вермӧ тышкаԍны порԍпіјан віԍмӧмјаскӧԁ. Меԁԍа-ԋін јона оз ков леԇны сіјӧс, коԁі міјанын овлӧ щӧкыԁа, коԁыр порԍ оланінӧ воӧ руыс кукԋаыԍ кӧні ӧԏі вевт улынӧԍ кукԋаыс ԁа порԍ гіԁԋаыс. Сы вылӧ колӧ вӧчавны пӧртјас вылӧ вевт, кыскана трубаӧн, ԁа кукԋаыслыԍ јірксӧ лептыны јона вылӧԇ, гіԁԋа јірк ԁорыԍ, меԁым руыс ез вуҗ мукӧԁ оланінјасӧ.
Сынӧԁлӧн сӧстӧмлуныс вермас лоны оланін вылын понԁаыс. Кымын суԁтаыс оланіныслӧн вылын сымын бур лоӧ сені сынӧԁыс. Сӧмын тащӧм гіԁԋаыԁ сувтӧ зев ԁонӧн, кыԇі стрӧітӧмын сіԇ-жӧ-і ломтӧмын. Гіԁԋајассӧ стрӧітӧны пырҗык 2–5 метра суԁнаӧс.
Шоныԁ местајасын гіԁԋаас јірксӧ оз вӧчны. Војвывса рајонјасын сытӧг ԋекыԇі оз поԅ.
Верԁан кормушкајас вермасны лоны новлӧԁланјас ԉібӧ меставывсајас.
Новлӧԁлана кормушкајас сіјӧ пуыԍ вӧчӧм ворјас, шајкајас ԁа метаԉԉіческӧј тазјас. Најӧ бурӧԍ сіјӧн, мыј порԍјас тајӧн велалӧны пӧраԁокӧ, станоксӧ поԅӧ віԇны зев сӧстӧма ԁа косӧԁа. Коԁыр унҗык порԍыс, јонҗыкасӧ щӧгӧԁчан каԁын, новлӧԁлана кормушкајас вӧчӧм вылӧ мунӧ зев уна уҗалан каԁ. Но зев бур вӧԃітчыны тајӧ новлӧԁлана кӧрмушкајаснас ԋоԋӧԁчыԍ порԍјасӧс верԁӧм вылӧ, ԁа поԅӧ-кӧ најӧс колӧ верԁны каԉіԁорас, а ԋе станокас, кыԇі вӧлі віԍталӧма-ԋін воԇын.
Ӧԏі местаын олыԍ новлӧԁлытӧм верԁчанінјас вӧчԍӧны бетоныԍ, металыԍ, пуыԍ, сотӧм-ӧжыгајтӧм ԍојыԍ ԁа мукӧԁыԍ. Јона паԍкалӧма цементыԍ вевта новлӧԁлытӧм верԁчанінјасӧн вӧԃітчӧм, кыԇі петкӧԁлӧма 31-ԁ ԍерпас вылын. Коԁыр порԍыс ԍојас, сек вевтсӧ шыбытӧны станок пыщкас, ԍојанінсӧ весалӧны ԁа коԉӧны сіԇі воԇӧ ԍојан ԍетавтӧԇ.
Нӧшта бурҗык верԁчан ԁоз вӧлі інԁӧма С. С. Јеԉеԋевскӧј профессорлӧн. Вӧчԍӧ тајӧ ԏӧскыԍ 2,4 см. кызаыԍ ԉібӧ 3 см. куԅа. Течас ногыс ԁа ыҗԁаыс сылӧн тыԁалӧны татчӧ пуктӧм ԍерпасјас вылыԍ.
Верԁан ԁоз пыԁӧсас сіјӧ бӧрја ԁорышас віԋԏітчӧ шурупӧн метаԉԉіческӧј ԍԏержеԋ 3/8 ԃујма кӧрт полосаыԍ, 120 см. куԅа. Сылӧн помјасыс 3 см. мунӧны ԍԏержеԋ ԁорыш сајӧԇыс. Тајӧ ԋужалӧм јылыс верԁчана ԁозјас бергалӧ, стојкајасыԍ вырезјассӧ віԇӧны зыртчӧмԍыс шынӧвӧј кӧрт втулка тувјалӧмӧн.
Верԁчан ԁозјас бергӧԁчігас лолӧ кујім ногӧн: меԁвоԇԇаыс — коԁыр сіјӧ пӧрӧԁӧма каԉіԁорас, мӧԁыс — ԍојан разӧԁтӧԇыс, а којмӧԁыс — порԍ ԍојігас. Мӧԁыԍ лоӧмсӧ кутӧ вертушкаӧн, коԁӧс тувјалӧма станок ԁорышас.
Тајӧ верԁчансӧ зев лӧԍыԁ весавны ԁа мыԍкавны. Меԁым порԍјасыс мӧԁамӧԁыслы ез мешајчыны ԍојіганыс, сывылӧ пуктыԍԍӧ решетка, коԁӧс тувјалӧма ԇір јылӧ верԁчанін веԍтас вылыслаԁорас станок пыщкӧсԍаԋыс. Порԍјасӧс верԁӧм бӧрын тајӧ решеткаыс лептыԍԍӧ ԁа крукавԍӧ крукӧн.
Гырыԍҗык порԍпіјанӧс верԁігӧн вӧԃітчӧны новлӧԁлана ворјасӧн, коԁӧс поԅӧ пуктыны кытчӧ колӧ, пӧскӧԏінаӧ кӧԏ гіԃԋаӧ. Быԁмыԍ порԍјас ԍојӧны зев азыма ԁа щӧкыԁа ӧбӧԃітӧны мӧԁа-мӧԁсӧ, сыпонԁа верԁанінјас пыр торјӧԁԍӧны ԁа лӧԍӧԁӧны мукӧԁ ногӧн. Меԁԍа кокԋі вӧчны таԇі: вор вомӧныс велԁорԍаԋыс тувјалӧны планкіјас, вӧчалӧны торјӧԁӧмінјас ворјас, кыԇі петкӧԁлӧма 32-ӧԁ ԍерпас вылын.
Порԍјасӧс бурҗыка мӧԁа-мӧԁ ԁіныԍ торјӧԁӧм вылӧ вӧчӧны тащӧм-жӧ вежӧс.
Порԍјас лоӧны торјӧԁӧмаӧԍ вежӧсӧн став туша куԅтаыс. Тајӧ вежӧсјасыс пуктыԍԍӧны верԁчанінӧ верԁнысӧ леԇтӧԇ.
Автомаԏіческӧј верԁчанін јылыԍ вӧлі петкӧԁлӧма-ԋін воԇын.
Быԁ гіԃԋа ԁінӧ вӧчавԍӧны порԍјаслы паԉӧԁчан ветлӧԁланінјас. Тащӧм паԉӧԁчанінјасас зев бур вӧчавны порԍјаслы гыжјаԍанінјас, кыԇі петкӧԁлӧма 35-ӧԁ ԍерпас вылын. Велԁорја пощсӧ лӧԍӧԁӧма пӧлӧн, меԁым вермісны гыжјаԍны быԁ пӧлӧс порԍјас.
Зев колана, порԍвіԇан гіԁԋаыԍ кынԇі, лӧԍӧԁны мӧԁ торја гіԁԋа, кытчӧ торјӧԁчӧны віԍмӧм ԁа овмӧсӧ выԉ боԍтӧм порԍјас. Колӧ боԍтны правілӧ пыԃԃі, ԋекоԁыр оз ков пырыԍтӧм-пыр пуктыны мукӧԁ ԇоԋвіԇа порԍјас ԁінӧ, а воԇвыв віԇыштны тащӧм каранԏіна оланінас вежон кујім, кытчӧԇ оз бура тӧԁмавны ԇоԋвіԇаӧԍ-ӧ најӧ. Каранԏінын меԁ вӧлі торја ԁӧԅӧрітыԍ порԍјас бӧрԍа, коԁлы оз поԅ ветлӧԁлыны мукӧԁ порԍјас ԁінті.
Быԁ порԍвіԇанін кыԇі поԅӧ колӧ щӧкыԁҗыка весавны, мыԍкавны ԁа беԉітчыны. Пырҗык гіԃԋајассӧ мыԍкалӧны быԁ вежонын ӧԏіыԍӧн җоҗсӧ, ӧшіԋјассӧ, вежӧсјассӧ ԁа верԁчанінјассӧ. Мыԍкалӧм бӧрын верԁчанінјас мавтԍӧны кусӧԁӧм іԅвескаӧн.
Гіԃԋасӧ вонас беԉітӧны 1–2-ԍӧн. Беԉітӧны іԅвескаӧн, коԁі віјӧ став мікробсӧ ԍтенјасыԍ і быԁлаыԍ, тојјассӧ, гут коԉкјассӧ ԁа с. в.
Порԍјас пӧвсын-кӧ лоӧ кущӧмкӧ віԍӧм, віԍыԍ порԍсӧ пырыԍтӧм-пыр торјӧԁӧны каранԏінӧ, а сыбӧрын станоксӧ весалӧны ԁа ԃеԅінфекціјаалӧны. Меԁвоԇын петкӧԁӧны станокԍыс кујӧԁсӧ, воԉӧссӧ, ԍојан коԉасјассӧ ԁа ставсӧ сотӧны. Бур лоӧ, сотны-кӧ нӧшта порԍыслыԍ уԅланін щітсӧ. Сыбӧрын станокыс мыԍкавԍӧ пуан пӧԍ ваӧн, бурҗык мыԍкавны-кӧ кунваӧн, а сыбӧрын кӧтӧԁԍӧ суԉӧмаа сорасӧн (1:1000) ԉібӧ 2 прӧчента креоԉін растворӧн, ԉібӧ 5 прӧчента карболовка кіслота растворӧн, а сыбӧрын беԉітԍӧ іԅвескаӧн. Сіԇ-жӧ колӧ ԃеԅенфекціјаавны став кӧлујсӧ, коԁі матыԍчылӧ віԍыԍ порԍ ԁінӧ. Кущӧм-кӧ віԍӧм раԃі-кӧ кулӧ порԍыс сіјӧс колӧ гуавны ԋе ещаҗык 2 метра пыԁнаыԍ ԁа кіԍкавны кусӧԁӧм іԅвескаӧн. Сіԇ-жӧ зев јона вітчіԍны колӧ кулӧм порԍӧс гуавны нуігӧн, меԁым ԋе віԍмӧԁны муԍінсӧ кущӧм ԍурӧ порԍпомыԍ уԍӧмјасӧн ԁа вірјаснас.
ПОРԌЈАСӦС КЫСКАЛӦМ ГРУНТӦВӦЈ ԀА КӦРТТУЈЈАС КУԄА
Порԍјасӧс грунтӧвӧј ԁа кӧрттујјас куԅа нуігӧн ԋекоԁыр оз ков кӧртавлыны. Меԁԍа-ԋін оз ков кӧртавлӧмнаԁ новлӧԁлыныԁ бур пԉеменнӧј рӧԁа порԍјасӧс. Кӧрталӧмӧн новлӧԁлігӧн поԅӧ чегны кокјаснысӧ, вермас ԋужавны сӧнјасыс ԁа коктӧммасны ԁыр кежлӧ уԍӧ ԇоԋвіԇалуныс. Сыыԍ кыԋԇі кыԇі-нӧ мі понԁам велӧԁны мевјӧԁны порԍсӧ, коԁыр завоԃітам уԍлаԍны сывылӧ гезјӧн, кӧрталам сылыԍ кокјассӧ, пуктам ԏеԉегаӧ ԁа гартлам гезјӧн, ԁа уна кілометра сајӧ кыскам сіјӧс?
Кӧртавлӧмԍыԁ — меԁԍа јона урӧсмӧ порԍыԁ, быԁ морт матыԍтчігӧн сіјӧ понԁас шарԁлыны.
Порԍјасӧс ӧԏі-ӧԏіӧн новлӧԁлӧм вылӧ вӧчӧны со кущӧм кԉетка, меԁым ԋе ԁојԁавны, петкӧԁлӧма 41-ӧԁ ԍерпас вылын. Ӧԏі тащӧм кԉеткаыс вермас служітны немсӧ, ԋе ӧԏі ԍо порԍ поԅӧ новлӧԁлыны тащӧм кԉетканас. Унҗык порԍјасӧс новлӧԁлігӧн вӧчӧны ԏеԉегаӧ ԉібӧ ԁоԃԃӧ нарошнӧ, кущӧмҗык арлыԁаӧԍ понԁасны новлӧԁлыны порԍјасӧс, ԏеԉега ԉібӧ ԁоԃ ԋоԉ пеԉӧсас тувјалӧны стојкајас бокјассӧ і велԁорсӧ тувјавлӧны ԏӧсјасӧн. Коԁыр кыскавԍас порԍјассӧ, кԉеткасӧ бӧр коԍалӧны ԁај ԏеԉегаыс мунӧ мӧԁ уҗ вылӧ.
Кԉеткасӧ вӧчӧм бӧрас зев бура колӧ віԁлавны ез-ӧ коԉ сетчӧ кӧрттув помјас ԁа мукӧԁ омӧԉ вочыԍјас ԏӧсјассӧ стојкајасас тувјавлӧм бӧрын. Коԉӧм кӧрттув вермас ԁојԁны, щыкӧԁныс пԉеменнӧј бур порԍјасӧс. Порԍјасӧс јӧрттӧԇ кԉеткасӧ бура воԉсалӧны іԇасӧн, меԁ порԍјаслы вӧлі ԋебыԁ, меԁ ез ԁојмыны ветлігас тракӧԁӧмыԍ. Жар пӧраӧ новлӧԁлігӧн порԍјасӧс кіԍкалӧны туј вылас ваӧн. Тӧвԍа пӧраын кԉеткаас ӧшлӧны бреԅентјас ԉібӧ җоҗ воԉӧсјас кӧԇыԁ тӧвла бокԍаԋыс ԁа ԍетны унҗык іԇас меԁым порԍјас пырісны іԇас пыщкас.
Ӧтка кԉеткаӧ порԍӧс јӧртігӧн пуктӧны кԉеткасӧ гіԁԋа ӧԇӧс воԇас ԁа вӧтлӧны сетчӧ порԍсӧ ԁај пӧԁлалӧны ӧԇӧссӧ. Ӧԇӧссӧ колӧ вӧчны меԁ лыбӧ вевԁорлаԋыс стојка пазјас куԅаыс. Быԁ тащӧм кԉетка вӧчԍӧ ԋеыҗыԁ вор, коԁӧс верԁігас пуктӧны кԉетка вылысԍаԋыс порԍлы ныр улас.
Гырыԍ порԍјасӧс ԏеԉега вылӧ пукԍӧԁігӧн, ԏеԉегасӧ вајӧԁӧны ԇік гіԃԋа ӧԇӧс ԁорас сеԍԍа ӧԏіӧн-ӧԏіӧн леԇӧны тајӧ кԉеткаас порԍјассӧ, боԍтӧны кык мортӧн бӧрԍаԋыс і воԇԍаԋыс ԁа нуӧны кԉеткаас. Оз ков боԍтны порԍӧс ԋекоԁыр бӧрја кокӧԁыс, порԍыԁ бӧрја кокјаснас сещӧм јон, мыј ԋекущӧм морт он вермы кутны сіјӧс ԁај лоӧ леԇны порԍсӧ кԉеткаӧԇыс вајтӧԇ. Велалӧм бӧрын тащӧм пукԍӧԁӧмыс мунӧ зев ӧԁјӧн, кокԋіа і ԋекущӧм шумтӧг ԁа порԍјасӧс ԁојԁавтӧг.
Нуӧны-кӧ порԍјассӧ вагонӧ, секі воԇвыв мӧԁӧԁӧны сетчӧ вӧчаԍыԍӧс вагонас поссӧ вӧчны.
Пԉеменнӧј порԍјасӧс новлӧԁлігӧн, ылӧԇ нуігӧн порԍјасӧс, вагонсӧ торјӧԁӧны вежӧсӧн шӧрӧԁыс кык пеԉӧ ӧԇӧсԍаԋыс веԍкыԁ і шујгавывлаӧ. Быԁ аслыс жырјӧс бара торјӧԁӧны кык пеԉӧ.
Ԏеԉегајасыс леԇԍӧны ԇік вагон ԁорас ԁа порԍјасыс пыртлыԍԍӧны ӧԏік-ӧԏікӧн вагонӧ. Вежӧсјасыслӧн воԇԇа ԍԏенјасыс тувјавԍӧны порԍјассӧ пыртлӧм бӧрын, воԇвылыԍсӧ тувјалӧны сӧмын 12 увԁорја ԏӧсјассӧ. Сыпонԁа порԍјасӧс вагонӧ пукԍӧԁігӧн колӧ віԇӧԁны, меԁым порԍјасыс ез четчыштны вагонԍыс. Порԍјасӧс жырјасас јӧртігӧн бӧрјӧны, коԁјас воԇвыв овлісны станокын, меԁым туј вылас најӧ ез коԍаԍны.
Коԁыр ставсӧ пукԍӧԁавԍас, секі воԇвыв лӧԍӧԁӧм ԏӧсјасыс вӧчӧны җаҗјас (
Ај порԍјасӧс вагонјасын нуӧны торја кԉеткајасын. Ԋоԋӧԁчыԍ еԋјаслы піјаныскӧԁ пощӧны торја вежӧс, меԁым ԋоԋаԍыԍ піјанӧс ез ԁојԁавны мукӧԁ гырыԍ порԍјасыс. Грунтӧвӧј тујјас куԅа новлӧԁлігӧн порԍпіјанӧс кыскалӧны торја јашщікјасын.
Кӧрттуј куԅа појезԁӧн поԅӧ порԍјасӧс мӧԁӧԁны кыԇі багаж. Сы вылӧ кԉеткаыслӧн җоҗыс меԁ вӧлі ежӧма кӧрт ԉістӧн. Мӧԁӧԁчан станціјаԍаԋыс колӧ ԏеԉеграфірујтны воан станціјаас кущӧм каԁӧ муніс ԁа кущӧм номера појезԁын, меԁым сіјӧ станціјаас вітчыԍісны.
Ӧԏі вагон вылӧ порԍ лыԁсӧ боԍтӧны најӧ арлыԁ ԍерԏі ԁа ылӧ-ӧ најӧ мунӧны. Тӧԁӧмыԍ, гырыԍ ԁа нӧшта тыра еԋјасӧс уна сӧлӧԁны ӧԏі вагонӧ оз поԅ, татыԍ бурыԁ оз ло. Быԁ торја случајын порԍвіԇыԍлы колӧ лыԃԃыны, кымын порԍӧс колӧ сӧлӧԁны ӧԏі вагонас, меԁым најӧ бура воісны інԁӧм местаӧԇыс ԁај сіԇ-жӧ оз ло мынтыны ԉішнӧј ԍӧм вагоныԍ. Томҗык 8–10 тӧлыԍԍа порԍјасӧс пукԍӧԁӧны вагонӧ 20 порԍӧԇ, 5 порԍӧн быԁ вежӧс вылӧ.
ПОРԌЈАСЛӦН ВІԌӦМЈАС
КЫԆІ ВІԆНЫ ПОРԌЈАСӦС ВІԌМӦМЫԌ
Порԍјаслӧн віԍӧмјас јукԍӧны вуҗана ԁај вужтӧм вылӧ. Вуҗтӧм віԍӧмӧн віԍмӧны порԍјас ԋе ԉучкі кӧрым ԍетӧм ԁа омӧԉ кӧрым вӧсна. Меԁбур ԉекарыс сіјӧ віԍӧмыслы шонԁі, сӧстӧм сынӧԁ, вӧԉа вывті ветлӧԁлӧм ԁа вітаміна кӧрымјасӧн верԁӧм. Гожӧмнас быԁ пӧлӧс веж ԍојан торјас, а тӧвнас — јӧв, уԉ корԋеплоԁјас ԁа турун. Уна-ԋін тајӧ јылыԍ віԍтавԍыліс воԇвыв, кущӧмҗык бур ԍетӧ порԍјаслы најӧс вӧԉа вылын віԇӧмыс; ԁа кыԇі порԍвіԇыԍлы колӧ прімітны став мерасӧ сы вылӧ, меԁым віԇны најӧс унҗык вӧԉа вылын.
Тӧвԍа пӧраын, кыԇі порԍпіјан, сіԇ-жӧ-і гырыԍ порԍјас, віԍлӧны ревмаԏізмӧн ԁа тыјасыс віԍмылӧны (
Тӧвԍа пӧраын вітаміна ԁа мукӧԁ міԋерала кӧрымјасӧн верԁтӧмла овлӧны быԁмыԍ порԍјас пӧвсын рахіт віԍӧмјас, коԁ вӧсна быԁмігас порԍыслӧн лыыс оз чорԅы ԁа сыпонԁа кокјасыс лоӧны чукԉаӧԍ, ԋугԉаԍӧны сіԇ-жӧ орԁлыјасыс, морӧс лыјасыс. Рахітӧн віԍігӧн порԍпіјанӧс колӧ верԁны уԉ јӧлӧн, чері выјӧн, уԉ корԋеплоԁӧн ԁа леԇлывлыны шонԁі воԇӧ. Гожԍа пӧраын, коԁыр порԍпіјаныс пӧскӧԏінаынӧԍ секі рахітаыԁ на пӧвсыԍ озҗык овлы.
Уна пӧлӧс посԋі вуҗтӧм віԍӧмјасыԍ колӧ вітчіԍны воԇвыв. Шуам зев щӧкыԁа аԁԇылан, коԁыр меԁвоԇԇа тувсов лунјасԍаԋыс порԍјасӧс вӧтлӧны ылӧ пӧскӧԏінаӧ. Абу ԋекущӧм ԃівӧ, тӧв чӧж станокын сулалӧм бӧрын, порԍјаскӧ муԇтасны кокнысӧ ԁа кымын кӧ лун ветлынысӧ оз вермыны.
Щӧкыԁа тащӧмыс овлӧ порԍлыԍ кок гыжјассӧ бурҗыка віԁлавтӧм понԁа. Ветліганыс најӧ жугавлӧны ԁа еԋыс зев ԁыр чотӧ. Гыжјассӧ вунԁавны ем нарошнӧј чукԉа ножічјас, куԅ воропаӧԍ. Вунԁалігӧн оз ков термаԍны, вӧчны терыба, боԍтны ӧтпырыԍӧн вунԁыны коланінсӧ, а ԋӧжјӧԋікӧн. Оз пыр уԁајчы вунԁыны став гыжсӧ ӧԏіыԍӧн порԍлыԍ. Мукӧԁ ԁырјіыс тајӧ ԋужалӧ кымын-кӧ лунӧԇ, меԁԍа-ԋін ај порԍјаслыԍ вунԁалігӧн. Термаԍныԁ ԋӧԏі оз ков. Порԍыслӧнкӧ ԁојмӧ ԉібӧ сіјӧ скӧрмас, бурҗык еновтлыны ԁа локны сыԁінӧ кымын-кӧ час бӧрын, ԉібӧ мӧԁ лунӧ.
Зев уна вермас ԋепріјатноԍԏ вӧчны порԍпіјанлы шонԁіӧн сотӧм. Оз ков вӧтлыны најӧс жар пӧраӧ, абу-кӧ пӧскӧԏінаас шонԁіыԍ сајӧԁјас.
Омӧԉ кӧрымјасӧн верԁӧмыԍ вермас лоны порԍјаслӧн мыт, гырк јӧрмӧм.
Јона опаснӧјӧԍҗык порԍјаслӧн вуҗана віԍӧмјас, коԁыԍ колӧ кыԇі верман віԇны порԍјасӧс. Тавылӧ колӧ чорыԁа тӧԁны правілӧјас:
1. Выԉ боԍтӧм порԍӧс пуктыны мукӧԁ порԍјас ԁінӧ оз поԅ каранԏінын кујім вежон віԇтӧг.
2. Оз ков леԇны гіԁԋаӧ бокӧвӧј јӧзӧс, торја-ԋін коԁі порԍјас гӧгӧр вӧԃітчӧ.
3. Меԁ ез вӧв керка гӧгӧрын вевттӧм уборнӧјјас, кытчӧ порԍјас вермасны веԍкавны.
4. Порԍјасӧс леԇны віԇтӧг вӧԉа вылӧ ԁа керка гӧгӧрӧ оз поԅ.
5. Кыԇ вермыны бырӧԁны шырјасӧс ԁа крысајасӧс гіԁԋа гӧгӧрыԍ.
6. Гіԁԋајас кутны сӧстӧма, щӧкыԁҗыка мыԍкавны, беԉітны ԁа ԃеԅінфекціјаавны
7. Порԍјасӧс ԋӧԏі оз ков леԇны овны ӧтлаын мукӧԁ тӧԁтӧм мӧԁ овмӧсса порԍјаскӧԁ.
Маті гӧгӧрса креԍԏанаыс-кӧ кӧсјӧны пӧԉзујтчыны тырԍӧԁчӧм вылӧ ајӧн, сек быԁ бокԍаԋ еԍкӧ бурҗык лоӧ ԍіктӧ воԍтыны нарӧԍнӧ тырԍӧԁчан пункт, ԍетны сетчӧ кымынкӧ ај порԍ, ԉготнӧј условјӧјасӧн. Новлӧԁлігӧн вермасны вајны віԍӧмјас, коԁі вермас ԇугны став уҗсӧ.
8. Гіԁԋаын уҗалыԍјас костын пыр нуӧԁны разјаԍԋіԏеԉнӧј уҗ вуҗан віԍӧмјас јылыԍ, ԁа кыԇ наыԍ віԁтчыԍны.
9. Гіԁԋаӧ пыранінас пуктыны кӧрт ԉістыԍ проԏівеԋ, кытчӧ пуктыны торф, піԉі пыԅ, ԉібӧ кыԁ тыра мешӧкјас ԁа кіԍкавны најӧс креоԉін ԉібӧ ԉізол растворӧн.
Быԁ робочӧјлы пырігас колӧ бура чышкыны тајӧ мешӧкас коксӧ, ԃеԅінфекціјаавны кӧм пыԁӧссӧ.
10. Оз ков верԁны порԍпіјанӧс уԉ мӧс јӧлӧн, веԏерінарнӧј врач щӧктытӧг.
11. Быԁ пӧлӧс віԍӧмӧн віԍмӧм бӧрын пырыԍтӧм-пыр колӧ мунны веԏерінар-ԁінӧ ԁа сылыԍ щӧктӧмјассӧ пӧртны олӧмӧ.
ПОРԌЈАСЛӦН ГЛАВНӦЈ ВУҖАНА ВІԌӦМЈАС
РОЖА ВІԌӦМ ПОРԌЈАСЛӦН
Рожаӧн віԍӧны јонҗыкасӧ томҗык порԍјас 3 тӧлыԍԍаԋ 1 арӧсӧԇ. Ԋоԋаԍыԍјас ԁа гырыԍ порԍјас віԍмывлӧны шоча. Тајӧ віԍӧмыс јонҗыкасӧ ветлӧ жар пӧраын, а тӧвԍа ԁа арԍа пӧраын овлӧ шоча.
Рожа віԍӧмыс шуԍӧ зев посԋі мікробјасӧн, зев віԋолӧԍ, оз коԍмыны, оз кувны шонԁі југӧрӧн ԁа оз сіԍмыны. Тајӧ мікробјаснас зараԅітчӧм пӧскӧԏінајасыс ԁыр кежлӧ коԉӧны ӧпаснӧјӧԍ порԍјаслы. Порԍјас віԍмӧны рожаӧн ԍојанјасԍаԋ, ваԍаԋ ԁај вермӧны віԍмыны ԁојмӧмінјас пыр. Меԁјонасӧ паԍкӧԁӧны рожасӧ віԍыԍ порԍјас, а нӧшта-ԋін јона кулӧм шојјас. Рожа помыԍ кулӧм ԁа гуавтӧм порԍ шојјас, коԁыр сіјӧс кыскалӧны хіщнӧј лебачјас ԁа понјас, вермас пӧскӧԏінасӧ віԍмӧԁны зев паԍкыԁа. Порԍјас віԍмӧны-і шырјас помыԍ.
Рожа овлӧ кујім пӧлӧс: 1) крапівнӧј ԉіхораԁка, 2) јоԍ скороԏечнӧј форма, 3) хроԋіческӧј форма.
Крапівнӧј ԉіхораԁка ԁырјі, віԍмӧм бӧрас 1–2 лун мыԍԏі кымын, порԍыслы вылас кіԍтӧ гӧрԁ чутјас, ԋеуна кучік вылас боԉԁыштӧма-коԃ. Мукӧԁ ԁырјіыс тајӧ чутјас вылас артмӧны ва боԉјас, коԁјас потлаԍӧны ԁа најӧ местаӧԁ лоӧ лӧм. Унҗыкыԍсӧ чутјасыс лоӧны морӧсас, ԍпіна вылас, гоԉаас ԁа орԁлыјас вылас; секі порԍыԁ оз ԍој, тірԅӧ ԁа щӧкыԁа јуӧ. Мукӧԁԁырјіыс восӧ. Гӧра чутсӧ-кӧ ԉічкыштан чуԋнаԁ, сеті зев јона јеҗԁӧԁлас, но чуԋтӧ боԍтӧм бӧрын бӧр зев регыԁӧн гӧрԁӧԁӧ.
Јоԍ формаа рожаӧн віԍмӧны зев регыԁӧн, пырӧны воԉес пыщкас, оз ԍојны, тірԅӧны, ԏемператураыс лыбӧ 41–42°Ц, ԍінјасыс гӧрԁӧԁӧны ԁа јона петӧ ԍінваныс, пыктӧны ԍінлапјасыс, первој јӧртас гыркнысӧ, а бӧрвылас боԍтӧ мыт. 2 ԉібӧ 3 лун кежлӧ віԍіԍлы кіԍтӧ гӧрԁ чутјас, а сыбӧрын лӧзов гӧрԁ чутјас.
Рожа помыԍ кулӧмјас лоӧны 3–4 лун бӧрын. Віԍӧмыс-кӧ ԋужалас 4–5 лунӧԇ, секі тащӧм порԍјасыс бурԁасны бӧр. Рожа помыԍ кулӧны 55–75 % віԍыԍ порԍјасыс.
Хроԋіческӧј формаӧ рожа вуҗӧ јоԍ формаа віԍӧм бӧрын. Бурԁӧм бӧрын, 4–6 вежон мыԍԏі, порԍыс ԁугԁӧ ԍојнысӧ, омӧԉтчӧ, тірԅӧ, лоӧны гырк пыщкӧс јӧртӧмјас, боԍтӧ мыт, зев ԍӧкыԁа лолалӧ, омӧԉтчӧ, ԁај кулӧ.
Рожа віԍӧмыԍ віԁчыԍан мерајас інԁыԍԍӧны воԇвыв правілӧјасын.
Сетчӧ-жӧ пырӧ воԇвыв преԁохраԋіԏеԉнӧј сывороткаӧн піԍԏі вӧчӧм, но сылӧн выныс сӧмын олӧ 2–2½ вежон ԁыра.
Ԁырҗык олӧ ԁај бурҗык, сіԇ шуԍана, ԍімуԉантнӧј піԍԏіалӧм. Порԍлы вір пыщкас сыворотка леԇӧм бӧрас, леԇӧны рожа посԋі куԉтурајаслыԍ бакԏеріјајассӧ. Тащӧм комбінаціјаа піԍԏіалӧм бӧрын порԍјас рожаӧн оз віԍмыны 4–6 тӧлыԍ гӧгӧр.
ПОРԌЈАСЛӦН ЧУМА ВІԌӦМ
Чума віԍӧм зев полана порԍвіԇан овмӧсјасын, чума помыԍ міјан сојузын быԁ воӧ кулӧ зев уна порԍ. Віԍмӧны ԍінмӧн аԁԇытӧм мікробјасӧн. Мікробјасыс віԍыԍ порԍлӧн олӧны асмогас, вірас, куԇас ԁа с. в. Порԍјас віԍмӧны ԍојанјас пыр. Бурԁӧм порԍјас ԋекоԁыр чумаӧн оз-ԋін віԍмыны.
Чума віԍӧмсӧ торјӧԁӧны ԋоԉ пӧлӧс вылӧ: 1) чістӧј чума, 2) ԉегочнӧј, 3) кішечнӧј ԁа 4) смешаннӧј.
Чістӧј чумаӧн віԍмігӧн, порԍјаслӧн вошӧ ԍојны колӧмыс, оз ло ԁолыԁ, зу ԍіыс сувтӧ, лоӧны унзіԉӧԍ. Ԍінјасыс орӧԍԍӧны нырԍыс мӧԁас віјавны, туша вылас кіԍтӧ ԁај лоӧны јазвајас пеԉјасас, кокјасас, піԋанас ԁај кыв вылас. Віԍмыны завоԃітігас јӧртӧ гырк пыщсӧ, коԁі бӧрвылас вуҗӧ зев јона мыԏітӧмӧ, мукӧԁ ԁырјіыс вірӧн.
Чумаӧн зев јона віԍігӧн віԍӧмыс ԋужалӧ 2–4 лунӧԇ, омӧԉҗыка віԍігӧн 7–12 лунӧԇ ԁа унҗык.
Чумаӧн віԍігӧн порԍјас зев кокԋіа віԍмӧны мукӧԁ віԍӧмјасӧн-і, ԁа најӧ-кӧ ԍӧкыԁа лолалӧны, кызӧны, сек чумаыс вуҗӧ ԉогочнӧј віԍӧмӧ.
Брушнӧј форма ԁырјі вежлаԍӧмӧн кор јӧртӧ гырк пыщсӧ, а кор јона мыԏітӧԁӧ зев јона омӧԉтчӧԁӧ порԍјасӧс, ԁа кулӧны 2–4 вежонӧн.
Порԍјаслӧн-кӧ кутас лоны ԉогочнӧј ԁа брушнӧј нога чума віԍӧмыс, сек тајӧ віԍӧмыс шуԍӧ ԍмешанӧј віԍӧмӧн (ԉегочно-кішечнӧј).
Ԍурі-кӧ овмӧс пӧвсӧ чума віԍӧмыс первој-на, порԍјас зев јона кулалӧны — 80–90%-ӧԇ. Овмӧсас-кӧ вӧвлі-ԋін чумаыс, кулӧмјас лоӧны ещаҗык 50% гӧгӧр, ԉібӧ ещаҗык.
Чума віԍӧмсӧ ԉекарствојасӧн ԉечітӧмыԍ абу ԋекущӧм пӧԉза. Пырыԍтӧм-пыр чумаӧн віԍмӧм бӧрын, колӧ корны веԏерінарнӧј врачӧс.
Амерікаԋечјас мыј вермӧмыԍ щӧктӧны вӧчавны чумалы паныԁа піԍԏіјас.
ПОРԌЈАСЛӦН ЈАШЩУР
Кыԇі-і мукӧԁ пӧлӧс скӧтлӧн, сіԇ-жӧ-і порԍјаслӧн овлӧ јашщурӧн віԍӧм. Тајӧ віԍӧмыс вывті вуҗана ԁа зев ӧԁјӧ віԍмӧны став порԍыс гіԃԋаԍыс.
Тајӧ віԍӧм помыԍ гырыԍ порԍјаслӧн кулӧмыс 1000 пыщкыԍ сӧмын 2–3 порԍ.
Порԍјас віԍмӧны віԍыԍ порԍ ԁуԉјасыԍ ԍурӧм мікробӧн ԍојан ԁа јуанјас пыр. Ԋоԋаԍыԍ порԍпіјан вермӧны віԍмыны јашщурӧн віԍыԍ мӧс јӧвјасԍаԋ.
Віԍӧмын меԁтӧԁчана торјыс сіјӧ, мыј порԍјассӧ зев јона тірԅӧԁӧ, најӧ оз ԍојны, вомкаԉічјасыс ԁа піԋанјасыс зев јона гӧрԁӧԁӧны, вомԍыс пыр ԉувгӧ ԁуԉԉыс. 2–3 лун бӧрԏі кывјас, піԋанјасас, парјас, ныр помас ԁа гыж костјасас лоӧны гаԃјас, коԁјас потлаԍӧны ԁа лоӧны јазвајас. Сыпонԁа најӧ понԁасны чотны, а госаҗык порԍјаслӧн мукӧԁԁырјіыс уԍӧ став гыжјыс.
Віԍыԍ порԍјасӧс колӧ верԁны ԋебыԁ кіԅер ԍојанӧн, щӧкыԁҗыка ԍетны сӧстӧм ва ԁа унҗык кос воԉӧс. Јазвајассӧ мыԍкалӧны 2–3 прӧчента карболовӧј кіслота, борнӧј кіслота, таԋін, квасцы растворӧн ԁа с. в.
Меԁым віԍӧмыс ԁыр ез ԋужав порԍјас пӧвсын, јашщурӧн віԍмігӧн порԍвіԇыԍыс пырҗык ачыс віԍмӧԁӧ став ԇоԋвіԇа порԍјассӧ віԍыԍ порԍјас ԁуԉԉӧн.
ТУБЕРКУԈОЗ
Туберкуԉозӧн віԍмӧны порԍјасыԁ меԁԍа јонасӧ туберкуԉозӧн віԍыԍ мӧс јӧвјасԍаԋ. Туберкуԉозлӧн мікробјасыс кулӧны пуԅӧԁӧмӧн ԁа 5 прӧчента карболовӧј кіслота растворӧн.
Порԍјаслӧн ԉегочнӧј нога туберкуԉез овлӧ шоча, јонҗыкыԍсӧ туберкуԉезӧн віԍмӧны кішкаыс ԁа лыјасыс: ԍурса лыыс, орԁлыјасыс, а сіԇжӧ-і мукӧԁ трубчатӧј лыјасыс.
Ԉегочнӧј туберкуԉозӧн віԍігӧн порԍјаслӧн овлӧ зев ԍӧкыԁа віԍӧԁана кызӧм. Порԍыс ԍојӧ бура, но оз щӧг, а омӧԉтчӧ. Кішечнӧј туберкуԉоз ԁырјі порԍјасыс пыр мыԏітӧны, ԉібӧ гыркыс јӧрмӧ. Ԋекущӧм помкатӧг омӧԉтчӧны. Бурԁан ԁорыс најӧ мыԏітӧны коставлытӧг, асмогыс лоӧ зев ԁука.
Візывҗык порԍлыԍ туберкуԉозтӧ тӧԁны зев ԍӧкыԁ сы понԁа, мыј јона тӧԁчанјасыс сылӧн ԋекущӧм абу. Меԁԍа тӧԁчана торјыс сіјӧ — порԍыс зев бура ԍојӧ, но пыр омӧԉтчӧ.
Порԍлы веԍкалӧм туберкуԉозлӧн мікробјасыс віԍмӧԁӧны сіјӧс, віԍан інас артмӧны посԋіԃік руԁ гӧрӧԁјас, коԁјас бӧрвылас пӧрӧны рыԍмӧм чукӧрјасӧ.
Туберкуԉезӧн віԍыԍ порԍјасӧс ԋекоԁыр оз ԉечітны, ԋекущӧм мерајас ӧнӧԇ оз прімітавԍыны віԍӧмлы паныԁ.
Віԇана мерајас пыԃԃі лоӧны — гырыԍ скӧтлыԍ ԇоԋвіԇалунсӧ віԇӧм, порԍпіјанӧс верԁны ԇоԋвіԇаа бур мӧс јӧлӧн, віԇны бур порԍ віԇан гіԁԋајасын, кыԇ вермыны јонҗыка леԇлывлыны вӧԉа вылӧ сӧстӧм сынӧԁӧ.
ТРІХІНОЗ ПОРԌЈАСЛӦН
Тріхіноз — порԍјаслӧн віԍӧм, коԁі артмӧ торја гӧгрӧс тріхінаӧн шуԍан гԉістӧн. Порԍыԍ кыԋԇі тајӧ віԍӧмыс нӧшта ем каԋјаслӧн, понјаслӧн, крысајаслӧн, шырјаслӧн, а сіԇ-жӧ-і мортјаслӧн, сы вӧсна сіјӧ зев ӧпаснӧј. Меԁым јонҗыка сӧвмыны — трікіналы колӧ мунны кык пемӧс пыр. Овлӧ кык пӧлӧс — гырыԍ порԍјаслӧн кішечнӧј взрослӧј ԁа мышечнӧј ԋеполовозрелӧј.
Кішечнӧј тріхіна еԋлӧн куԅтаыс 3–4 мм, а ајыс 1/2 мм куԅа, мышечнӧј тріхінаыс нӧшта-на җеԋыԁ — 0,1 мм-ԍаԋ 1,8 мм.
Меԁым быԁмыны паԍкавны тріхіналы, колӧ воԇвыв ԍурӧԁчыны сіјӧ пемӧсыслы мускулас, кӧні тріхінаыс олӧ, а бӧрвылас ԍојан пуԍанін каналас мӧԁ пемӧслы.
Тріхіналӧн паԍкалӧмыс мунӧ со кыԇі. Порԍыс шуам ԍојас тріхінаӧн віԍыԍ крысаӧс ԉібӧ шырӧс јајыскӧԁ щӧщ ԋылыштӧ і мышечнӧј тріхінасӧ. Гырк пыщкас, желуԁочнӧј сокјас вԉіјаԋԋӧӧн најӧ мезмӧны капсул пыщԍыс, кӧні најӧ вӧлі олӧны ԁа 30–40 час бӧрԏі лоӧны сӧвмӧм гԉістјасӧн. Кішка пыщкас тріхінајас совокупԉајтчӧны ԁа еԋјасыс завоԃітасны паԍкӧԁны сені асԍыныс рӧԁнысӧ. Вајӧны зев уна 1500–2000-ӧԇ. Рӧԁјӧны најӧ зев ӧԁјӧ. Кујім вежон бӧрын еԋјасыс і ајјасыс кулӧны.
Выԉ чужӧм тріхінајасыԍ кішка кучік пырыс піԍкӧԁчӧны порԍлы мускулјасас ԁа сені ветлӧԁлӧм бӧрас најӧ позԁыԍӧны ӧԏі местаӧ ԁај быԁмӧны. Быԁ тріхіна гӧгӧр артмӧ (капсул).
3–4 вежон бӧрын тріхіналӧн быԁмӧмыс помаԍӧ ԁа сіјӧ гартыштчӧ комокӧ. Квајтӧԁ тӧлыԍ вылын капсулас понԁас чукӧрмыны іԅвескалӧн солыс, і воӧнҗынјӧн кежлӧ гӧгӧрбок лоӧ іԅвестка мешӧк пыщкын. Но тајӧн тріхіналӧн олан ногыс оз торкԍы, а вермӧ овны уна воӧԇ ԁа мортыс-кӧ ԍојас путӧг ԉібӧ жаріттӧг јајсӧ тащӧм порԍыслыԍ, секі морт гырк пыщкас сіԇ-жӧ најӧ кутасны паԍкавны, кыԇі-і овмӧԁчісны порԍ гырк пыщкын ԁа выԉыԍ рӧԁјӧԁасны зев унаӧс.
Мортӧс, тріхіна ԍурӧм бӧрын кымын-кӧ лун мыԍԏі, боԍтӧ мыт віԍӧм ԁа гырк пыщсӧ понԁас орјӧԁлыны. Тајӧ мытыс овлӧ сещӧм јона, мыј тріхінозсӧ секі унаыԍ шулывлӧны хоԉера віԍӧмӧн. Кішкаыԍ мускулјасӧ вуҗігӧн, зев јона понԁасны мускулјасыс віԍны, понԁас кынтыны, морт омӧԉтчӧ. Меԁԍа јона віԍӧԁӧ ԋоԉӧԁ вежонас. Воԇвывҗык-кӧ віԍыԍыс оз кув сыбӧрын завоԃітӧ бурԁны, но век-жӧ нем кежлас коԉӧ жеб оргаԋізма.
Порԍјас тріхінозӧн віԍӧны омӧԉҗыка ԁа кулӧмјас тајӧ віԍӧмыԍ овлӧны зев шоча.
Тащӧм ыҗыԁ опасноԍԏ вӧсна, ԋекор оз ков леԇны порԍ јајсӧ ԍојӧм вылӧ бура веԏерінарнӧј врачӧн віԁлавтӧг.
ПОРԌЈАСЛӦН ФІННОЗ
Тајӧ віԍӧмыс овлӧ порԍјаслӧн-і мортјаслӧн. Артмӧ тајӧ морт (
Ковјыс овлӧ мукӧԁыс 4–6 м. куԅаӧԍ. Ԋеыҗыԁ јура, јурас ем уна кручокјас. Тушаыс торјӧԍ-торјӧԍ 300-ӧԇ. Выԉ торјасыс артмӧны јурла ԁорԍаԋыс. Кымын бӧжлаԋыс сымын најӧ пӧрыԍӧԍ ԁа ыҗыԁӧԍ. Ӧстаткі 50–70 вежӧс костјасыс вермӧны-ԋін паԍкӧԁны асԍыныс рӧԁнысӧ. Ем најӧ пыщкын зев уна посԋіԃік коԉкјас. Тајӧ коԉкјасыс кіԍмӧм бӧрас петӧны асмог сорнас. Коԉкјасыс зев чорыԁ кышаӧԍ, ԁа зев ԁыр најӧ оз кувны пӧскӧԏінаӧ веԍкалӧм бӧрын, ва, турун ԁа мукӧԁ кӧрымјас пӧвсын.
Мујас вылыԍ ԍурӧм мортлыԍ асмогсӧ порԍјас ԍојӧны ԁа сыкӧԁ щӧщ ԋылалӧны посԋіԃік соԉіԏера коԉкјассӧ.
Порԍлӧн гырк пыщкас тајӧ коԉкјасыс сылӧны ԁа зароԁышјасыс вуҗӧны вӧсԋі кішкаас. Зароԁышјасыс зев посԋіӧԍ ԁа гӧгрӧсӧԍ, ем сылӧн 6 кручок. Кішка ку пырыс најӧ вуҗӧны мускулас порԍлы ԁа 6–9 лун бӧрын пӧрӧны фіннаӧ.
Тащӧм фіннаа порԍјајсӧ-кӧ ԍојас морт, секі сылы ԍурӧ сіјӧ фіннаыс јајԍыс ԁа овмӧԁчӧны ковјас. Фіннајас зев кокԋіа кулӧны 47–48 °Ц жарӧн. Сіԇ-кӧ бурҗыка пуӧԁӧмӧн кулӧны порԍјајыԍ фіннајасыс.
ПОРԌЈАСӦС СТРАХУЈТӦМ
Меԁым ез лоны убыткајас, коԁјас вермасны лоны порԍјас кулӧм помыԍ, совхозлы кӧԏ колхозлы колӧ страхујтны аԍԍыс порԍјассӧ. Госстрах страхујтӧ порԍјасӧс 6 тӧлыԍԍаԋ ставсӧ, пԉеменнӧјӧс і прӧстӧјӧс. Сіјӧ-жӧ рајонјасас, кӧні емӧԍ беконнӧј фабрікајас поԅӧ страхујтны јај вылӧ верԁан томҗык порԍјасӧс.
ГЫРЫԌҖЫК ПОРԌЈАСӦС СТРАХУЈТАН УСЛОВІЈӦ
Ас вӧԉаыԍ порԍјасӧс страхујтӧм мунӧ со кущӧм ногјасӧн:
1. Страхујтчӧны порԍјас 6 тӧлыԍԍаԋ ыҗыԁҗыкјас, арлыԁ артавтӧг. Пԉеменнӧј порԍјасӧс страхујтӧны сӧмын 6 арӧсӧԇ.
Пԉеменнӧј порԍјас 6 арӧсыԍ ыҗыԁҗыкјас страхујтчӧны кыԇі воԇӧ віԇны шогманаӧс.
2. Ас вӧԉаԍыс стракујтчігӧн порԍлы урчітӧны ԁонсӧ аслыныс ловја ԍӧкта ԁа рыноквывса ԁонјас ԍерԏі. Порԍјаслы ԁон пуктігӧн ԍӧктаыс кыԋԇі (јајыслӧн качествоыс) колӧ тӧԁны, мыј ем став качествосӧ ԁа тырмытӧм торјассӧ јајыслыԍ, коԁјасԍаԋ петӧ рыноквывса ԁоныс, а меԁԍа-ԋін јона ԇоԋвіԇалуныс, арлыԁыс, азымногыс, щӧгӧмыс ԁа мукӧԁ, но ӧткымын тӧԁтӧм торјас јылыԍ поԅӧ јуавны бокӧвӧј јӧзлыԍ.
Порԍлӧн начкӧм бӧрас јај ԍӧктаыс лоӧ 75 % мынԁа ловја-ԍӧкта ԍерԏіыс.
3. Секі, кор страхагентыс абу-на бура-тырмымӧн велалӧма віԇӧԁлӧмӧн тӧԁны порԍлыԍ ԍӧктасӧ, тӧԁмалӧмыс мунӧ веԍітӧмӧн ԉібӧ мерајтӧмӧн.
4. Пԉеменнӧј порԍјаслыԍ ԁон урчітӧмсӧ нуӧԁігӧн колӧ корлыны меставывса зооԏехԋікӧс ԉібӧ веԏерінарнӧј врачӧс.
5. Страхујтӧм улӧ боԍтԍӧны ¾ збыԉвылӧ сулалан ԁонԍыс ԋе вылӧҗык, ԁај ԋе вылынҗык госстрах правԉеԋԋӧнас інԁӧм меставывса ԉімітԍыс.
6. Асвӧԉаыԍ порԍјасӧс страхујтӧмын лӧԍӧԁӧм преміјаа таріф, кыԇі прӧстӧј порԍјаслы, сіԇ-жӧ-і пԉеменнӧјлы, кӧԏ кущӧм арлыԁа, 7% во кежлӧ.
7. Страхујтӧм улӧ пԉеменнӧј пыԃԃі боԍтчӧны сӧмын сещӧм порԍјас, коԁјасӧс гіжӧма ԅеморганса пԉеменнӧј кԋігаӧ ԁа нуӧԁԍӧ-кӧ нумер течӧм пріплоԁыслы, ԉібӧ ем-кӧ колана учрежԃеԋԋӧјасԍаԋ ескӧԁанпасјас, кӧні інԁӧма мыј сіјӧ збыԉ пԉеменнӧј.
8. Ветврачыс-кӧ, коԁі вӧлі пԉеменнӧј порԍјаслы ԁон пуктігӧн абу меставывса участокԍыс, ԉібӧ порԍсӧ віԁлалігӧн-кӧ ветврачыс ез вӧв, секі колӧ меставывса ветврачԍаԋыс ескӧԁпас, мыј сіјӧ местаыс благополучнӧј, сеԍԍа тајӧ ескӧԁпасыс — страхӧвӧј талоныскӧԁ мӧԁӧԁԍӧ страхӧвӧј контораас.
Пԉеменнӧј порԍјаслы ԁон пуктігӧн-кӧ вӧлі меставывса ветврачыс, сек ескӧԁанпас ԍетӧмыс абу быԏ, секі ветврач пасјӧ порԍ віԁлалан актас.
9. Быԁ страхујтӧм порԍлӧн меԁ вӧлі кущӧмкӧ пас, меԁым поԅіс пыр торјӧԁны порԍјасӧс мӧԁа-мӧԁ ԁінԍыс.
10. Кущӧм местајасын вермас лоны чума ԉібӧ рожа віԍӧм, порԍјаслы, коԁјасӧс страхујтӧма, меԁ вӧлі нуӧԁӧма віԍӧмлы паныԁа прівівкајас госстрах кывкутӧм улын, лоӧ-кӧ кулӧмјас прівівкасӧ вӧчігӧн.
БЕКОН ВЫЛӦ ВЕРԀАН ТОМЫԊІК ПОРԌЈАСӦС СТРАХУЈТАН УСЛОВІЈӦ
1. Том порԍјасӧс страхујтӧм мунӧ сӧмын сіјӧ рајонјасын кӧні уҗалӧны бекон проізвоԁство нуӧԁыԍ оргаԋізаціјајас.
2. Страхујтчӧны гырыԍ ангԉіјаса рӧԁа том порԍјас ԁа меставывса порԍјас. Ангԉіјаса бур куԉтурнӧј рӧԁакӧԁ вірӧн сорӧмјас, коԁлӧн ем-ԋін 28 кг ԍӧкта.
3. Страхујтчӧны інԁӧм каԁ ԍерԏі порԍпіјанӧс 4-ԍаԋ 10 тӧлыԍӧԇ.
4. Страхујтчӧны 2 тӧлыԍ кежлӧ ԋе ещаҗык ԁа 6 тӧлыԍыԍ ԋе ԁырҗык кежлӧ сы ԍерԏі, кущӧмҗык ԍӧктаыс вӧлі страхујтігас.
5. Шӧркоԃԃем ԍӧкта соԁӧмсӧ тӧлыԍӧн щӧгӧԁан порԍјаслы боԍтԍӧ 12 кілограм.
6. Страхујтӧм вылӧ боԍтігӧн ԁа страх вылӧ урчітӧм срокјас ԁа убыткајас арталӧм вылӧ лӧԍӧԁԍӧ со кущӧм табԉіца ԍӧкта вежлаԍӧм вылӧ:
| Урчітӧм ԍӧктајас порԍпіјанлӧн (кг) страхујтігӧн. | Ӧԏі порԍлӧн шӧркоԃԃем ԍӧкта страховӧј ԍӧм ԍетӧм вылӧ (кг). | Вынԍӧԁӧм страхујтан срок тӧлыԍјасӧн |
| 28-ԍаԋ 40-ӧԇ | 34 | 6 |
| 40,1 „ 52 „ | 46 | 5 |
| 52,1 „ 64 „ | 58 | 4 |
| 64,1 „ 76 „ | 70 | 3 |
| 76,1 „ 88 „ | 82 | 2 |
| 88,1 „ 100 „ | 94 | — |
7. Порԍлӧн ԍӧктаыс щӧгӧԁӧм бӧр кежлас (фабрікаас ԍетігӧн) інԁыԍԍӧ воԇвыв (страхујтігӧн) вӧлӧм шӧркоԃԃем ԍӧкта ԁорас соԁтыԍԍӧ 12 кг. быԁ тӧлыԍ вылӧ страхујтӧм став срок кежлас.
8. Страхујтӧм ԁоныс інԁыԍԍӧ ¾ мынԁа сулалан ԁон ԍерԏіыс ԁон лӧԍӧԁігӧн тӧԁвылӧ боԍтчӧ шӧркоԃԃем ԍӧктаыс коԁі порԍлӧн лоӧ фабрікаӧ ԍетігӧн ԁа ӧԏі кілограмм ловја јај вылӧ ԁоныс, коԁӧс јӧзӧԁӧма маті гӧгӧрса беконнӧј фабрікаӧн.
9. Страхӧвӧј преміјаыс артавԍӧ сувтӧԁӧм страхӧвӧј суммаыԍ страхујтӧм тӧлыԍ лыԁ ԍерԏіыс (таріф ставка ԍерԏіыс лыԃԃӧмӧн) 7/12% страхујтӧм каԁԍыс быԁ тӧлыԍыԍ.
10. Страховӧј вознагражԃеԋԋӧ артавԍӧ куліг кежлас шӧркоԃԃем ԍӧктасӧ тӧԁвылӧ боԍтӧмӧн, коԁі артмӧ — страхујтігас вӧлӧм шӧркоԃԃем ԍӧкта ԁінас соԁтыԍԍӧ 12 кгр, страхујтӧм быԁ тӧлыԍ вылӧ.
11. Заразнӧј віԍӧмјасыԍ кулӧмыԍ (чума, рожа, ԍепԏіцеміі) госстрахлӧн кывкутӧмыс завоԃітчӧ кӧкјамыс лун мыԍԏі страхујтан лунԍаԋыс арталӧмӧн.
СОԀТӦԀ
Колана інструментјас ԁа ԉекарствојас порԍјас оланінӧ.
Порԍјасӧс пасјавны кԉешщі.
Кок гыжјассӧ вунԁавны ножіч.
Порԍлыԍ піԋјассӧ куртчавны щӧщыԁ ԁора кԉӧщі.
Кружка Есмарха.
Спрінцовка.
Гермаха јем вурысјасӧ.
Шпріца 2–5 грамма.
Кујім скаԉпеԉ (јоԍ јыла пуговчатӧј ԁа брушістӧј.)
Пінцет.
Граԁуԍԋік.
Јоԁ.
Ԉізол ԉібӧ креоԉін.
Јоԁоформ.
Марганцевокіслыј каԉіј.
Каломеԉ.
Глауберовӧј сов.
Ваԅеԉін борнӧј ԁај прӧстӧј.
Бінт, вата.
Піоктаԋін.
Руԁ ртутнӧј маԅ.
Ԃенатурат.
Веж мајтӧг.
Галланскӧј сажа.
