РЕԈІГІЈАКӦԀ ԀА НАЦІОНАԈІЗМКӦԀ ВЕРМАԌӦМ — СОЦІАԈІЗМ ВӦСНА ВЕРМАԌӦМ
Міјанлы колӧ јона бергӧԁчыны ас ԍорԋіа јӧзјас пӧвсын уҗ бурмӧԁӧм вынԍӧԁӧмлань. Тајӧ уҗсӧ колӧ топыԁа јітны быԁԍа ԍікас націонаԉізмкӧԁ вермаԍӧмӧн, меԁвојԁӧр роч шовіԋізмкӧԁ вермаԍӧмӧн, коԁі торкалӧ ӧнӧԇ-на торјӧԁны націонаԉнӧј (націонаԉіԍԏіческӧј) еԉементјассӧ классӧвӧј тышԍыс. Торкалӧны сылы і быԁԍа ԍікас меставывса націонаԉізмјас.
Ті тӧԁанныԁ, кыԇі јоԍтіс та јылыԍ вопроссӧ парԏіјалӧн XVI сјезԁ. Сӧмын-тај уна оргаԋізаціјајас-на оз колан выјӧԇ пыԃԃі пуктыны націонаԉізмкӧԁ тышкаԍан тајӧ могсӧ. Міјан емӧԍ уна фактјас (боԍтам-кӧԏ ԁаԉԋевосточнӧј оргаԋізаціјајасӧс), коԁјас віԍталӧны, мыј ӧнӧԇ-на аԍсӧ уна бокԍаԋ петкӧԁлӧ веԉікоԃержавнӧј шовіԋізмыс. Ԋеважӧн-на Ԍібірын ӧԏі конференціја вылын ԁаԉԋевосточԋікјас, рабочӧјас, коԁјас велӧԁчісны міјан Комвузјасын, віԍталӧны вӧлі ԁојмӧм ԍӧлӧмӧн, мыј најӧ вылӧ щӧкыԁа оз овлыны јорт нога віԇӧԁӧмыс, мыј најӧс быԁ ԉок ногыс ԋімтӧны. Міјан парԏіја щӧктӧ оз сӧмын парԏіјаса быԁ шԉенлы, а быԁ вежӧртыԍ проԉетаріјлы, быԁ сӧветскӧј гражԁаԋінлы вермаԍны быԁ пӧлӧс націонаԉізмјаскӧԁ. Ті помԋітанныԁ, кущӧм јона Влаԃімір Іԉԉіч колчаковщіна ԁырјі уԍкӧԁчіс аԋԏіԍеміԏізмлы паныԁ. Сіјӧ леԇіс торја ԃекрет аԋԏіԍеміԏізмкӧԁ вермаԍӧм куԅа, кӧні сознаԏеԉнӧј аԋԏіԍемітјасӧс вӧлі шуӧ јӧзлы врагјасӧн. Мі огӧ вермӧ пуктыны реԉігіјалы паныԁа уҗ торја ас ԍорԋіа јӧзјас костын, огӧ-кӧ віԇӧԁлӧ тајӧ обстојаԏеԉствојас вылас.
Преԋіјӧјасын ӧԏі ԍорԋітыԍ тані пуктіс вопрос націонаԉнӧј каԁрјасӧс гӧтӧвітӧм ԁа воԍпітајтӧм јылыԍ, коԁјас еԍкӧ вермісны нуны аслас ԍорԋіа јӧз піын јенлы ескӧмлы паныԁа уҗ, спеціаԉнӧј массӧвӧј ԉіԏература лӧԍӧԁӧм, коԁӧн сіԇжӧ еԍкӧ поԅіс нуӧԁны реԉігіјалы паныԁа пропаганԁа ас кыв вылын. Тајӧ вопросыслӧн вывті ыҗыԁ тӧԁчанлуныс. Та бокԍаԋ колӧ быԁ ногыс отсавны ас кывјас вылын јенлы ескӧмлы паныԁа періоԃіческӧј гаԅетјас ԁа журналјас петӧмлы. Регыԁ Аԅербајԁжанын кутас петны ԏуркскӧј кыв вылын печатнӧј орган, коԁлы колӧ ԍетны отсӧг меԁвоԇԇа воԍковјасԍаԋыс-жӧ. Талӧн вывті ыҗыԁ значеԋԋӧыс, кор міјан сӧветскӧј Асыввылын ԁа нацреспубԉікајасын, кӧні унҗыкӧныс олӧны мусуԉмана, чужалӧны ас кыв вылын јенлы ескӧмлы паныԁа журналјас.
Ӧԁԇӧԁны тыш контрревоԉуціоннӧј ԁуховенствокӧԁ ԁа накӧԁ мірітчӧмкӧԁ.
Ԋеважӧн-на Закавкаԅԅӧ волі став пӧлӧс контревоԉуціоннӧј группіровкајаслӧн сетчӧ кысԍан центрӧн. Најӧ лыԃԃісны, мыј сіјӧ — зев наԃежнӧј туј контревоԉуціоннӧј уҗ нуны, сіјӧ сыкӧԁ щӧщ сещӧм центр, коԁ вылӧ жергӧԁӧмаӧԍ піԋјассӧ межԁунароԁнӧј імперіаԉізмыԍ інтервенціја вӧсна зіԉыԍјас. Закавкаԅԅӧӧ ԍінјассӧ арыштӧмаӧԍ інтервентјас абу ԍӧмын сы понԁа, мыј сені ем уна ԋефԏ ԁа мукӧԁ пӧлӧс озырлун, но і сы понԁа, мыј Закавкаԅԅӧыс Асыввылӧ туј воԍтан кԉуч, аслыс пӧлӧс ыҗыԁ туј, коԁӧс ас кіас кутӧмӧн іԋԏервентјас вермасны ԉічкыны, вԉіјајтны уна госуԁарствојас вылӧ. Тајӧ важԍа „јӧзјаслӧн тујыс“ кутӧ јона ыҗыԁ поԉіԏіческӧј значеԋԋӧ і ӧні. Меԁбӧрја каԁӧԇыс Закавкаԅԅӧ вылӧ торјӧн Аԅербајԁжан вылӧ кутісны вԋімаԋԋӧсӧ контрревоԉуціја, оз сӧмын груԅінса меԋшевікјас, армјанскӧј ԁашнакјас, мусаваԏістјас, но і на мышку сајын сулалыԍјас — ангԉіјаса, франціјаса ԁа мукӧԁ імперіаԉістјас. Тајӧ такӧԁӧны контрревоԉуціоннӧј ԁуховенствоӧс, најӧ оз ӧткажітчыны отсавны кущӧмкӧ выԉ, утонченнӧј, „пріспособітчӧмаҗык“ реԉігіјаӧс, шуам бехоізм коԃԃемӧс ԁа с. в. Ез-на сещӧм важӧн вӧвны контрревоԉуціоннӧј выступԉеԋԋӧјас, коԁјасӧс ышмӧԁӧ вӧлі ԁуховенство, торјӧн-ԋін мусуԉманскӧј ԁуховенство. Ӧнӧԇ-на мусуԉманскӧј ԁуховенствоыс сӧветскӧј Асыввылын ворсӧ ыҗыԁ роԉ. Мусуԉманскӧј ԁуховенство мукӧԁ ԁуховенствокӧԁ щӧщ јавӧ мунӧ паныԁ парԏіја ԁа сӧвет влаԍт став меропріјаԏԏӧјасыслы, торјӧн-ԋін коԉԉекԏівізаціјалы. Меԁбӧрја каԁас-на Аԅербајԁжанын ԁуховенстволӧн вӧліны зіԉӧмјас лӧԍӧԁны аслыс пӧлӧс „ԍватӧјјасӧс“, коԉԉекԏівізаціјакӧԁ тышкаԍны спеціаԉістјасӧс. Муллајас ԁа кулакјас леԇӧмаӧԍ ԍорԋі, сещӧмтӧ-пӧ местаын ем ԍватӧј, коԁі вермӧ отсавны мезԁыны коԉԉекԏівізаціјаыԍ. Сӧмын классӧвӧј тышлӧн логікаыс, соціаԉіԍԏіческӧј овмӧс кыпалан-паԍкалан логікаыс, тајӧ быԁмӧм-паԍкалӧмсӧ воԇӧ јӧткыԍ выныс сещӧм, мыј муллајаслӧн, ішанјаслӧн ԁа став мукӧԁ пӧлӧс ԁуховнӧј јӧзлӧн ԋекущӧм моԉітвајас кулаклы ез отсавны ԁа Закавкаԅԅӧса уҗалыԍ јӧз решіԏеԉнӧја сувтісны коԉԉекԏівізаціја туј вылӧ.
Реԉігіјакӧԁ тыш — классӧвӧј тыш, соціаԉізм вӧсна тыш.
Мі-кӧ јітам реԉігіјакӧԁ тышсӧ націонаԉізмкӧԁ тышӧн, то нӧшта-ԋін колӧ кужны јітны реԉігіјакӧԁ паныԁа міјанлыԍ тышсӧ классӧвӧј тышкӧԁ, петкӧԁлыны, мыј реԉігіјакӧԁ тышыс — классӧвӧј тышлӧн јукӧн. Ԃерт, і націонаԉізмкӧԁ паныԁа тышыс — классӧвӧј тыш, націонаԉіԍԏіческӧј іԃејајассӧ новлӧԁлыԍјасыс ԁа ԁорјыԍјасыс, націонаԉізмлӧн јурнуӧԁыԍјасыс бурещ петӧны буржуазнӧј классјасыԍ, нарԏітыԍ классјасыԍ, коԁјас зіԉӧны, тӧжԁыԍӧны націонаԉноԍт ку пыщкас пырны, ас ԍорԋіја јӧзјассӧ торјӧԁны, најӧ сыыԍ капітал вермӧны чукӧртны-ԁа. Нӧшта јоԍҗыка колӧ петкӧԁлыны реԉігіјалы паныԁа міјан став тышыс кущӧма јавԉајтчӧ классӧвӧј тыш јукӧнӧн.
Менам ем ԋеыҗыԁ своԁка ԁуховенствоӧн ԁа кулачествоӧн сӧвет влаԍтлы паныԁа ԉок уҗ нуӧм куԅа.
Со кымынкӧ моԏівјас ԁа провокаціја — кԉаԍсуӧмјас, коԁјасӧс леԇӧны кулакјас ԁуховенствокӧԁ ӧтвыв, коԉԉекԏівізаціјалы, МТС-лы, ԍіктса овмӧс соціаԉіԍԏіческӧј тујӧԁ кыпӧԁӧмлы паныԁ. Најӧ шуӧны: „пыр колхозӧ, сӧмын кӧјԁыстӧгыԁ, скӧттӧгыԁ ԁа пајтӧгыԁ, ӧԁ МТС ставсӧ вӧчас“. Сіԇ-кӧ најӧ отсалӧны, ышмӧԁӧны, меԁым колхозас пырігӧн таргајтісны кӧјԁыс фонԁсӧ ԁа бырӧԁісны скӧтсӧ.
Разӧԁӧны со кущӧм ԍорԋіјас: тулысын-пӧ лоӧ војна ԁа колхоԅԋікјасӧс боԍтасны меԁвојԁӧр. Ԍвјажскын леԇӧмаӧԍ ԍорԋі, мыј колхоԅԋікјасӧс кутасны вунԁавны, тувјавлыны ԍтен берԁӧ кӧрттувјасӧн ԁа керавлыны кокјассӧ. Мензеԉінскӧј рајонын кулакјас ԁа муллајас шуӧны, мыј рајоныԍ ԍеԉсоветӧ воӧма ԍекретнӧј пакет 80 мортӧс лыјлӧм јылыԍ, меԁвојԁӧр колхоԅԋікјас ԁа комсомоԉецјас піыԍ. Вӧліны случајјас, тащӧм ԍорԋіјас бӧрас торја комсомоԉецјас петавлісны комсомолԍыс.
Ԃелӧыс-кӧ таԇі мунӧ, мі огӧ вермӧ нуны реԉігіјалы паныԁа отвԉечоннӧј тыш, шуам коранлыԍ кущӧмкӧ ԏексткӧԁ, ԉібӧ реԉігіјаӧс ԍералӧмӧн, а міјанлы колӧ реԉігіјакӧԁ тышсӧ топыԁа јітны классӧвӧј тышкӧԁ.
Классӧвӧј сознаԋԋӧ венӧ реԉігіјаа преԁрассуԁокјасӧс.
Ӧԏі прімер вылын ме еԍкӧ кӧсјі петкӧԁлыны, кущӧм ыҗыԁ значеԋԋӧыс сылӧн, мыј классӧвӧј іԋԏересјасыс, классӧвӧј сознаԋԋӧыс венӧны реԉігіознӧј настројеԋԋӧјассӧ. Ме шуа іспаԋіјаса ревоԉуціја јылыԍ. Ӧнӧԇ унаӧн вӧлі чајтӧны, мыј іспаԋецјас — бур катоԉікјас. Іспаԋіја абу і ыҗыԁ местаын, сылӧн ԏерріторіјаыс Мӧскуаса промышԉеннӧј облаԍтыԍ абу ыҗыԁҗыкыс, а сені 20 ԍурсыԍ унҗык манастыр. Мукӧԁлаас 40-80 ԍемејство вылӧ ем манастыр ԉібӧ вічко.
Јона унҗык муыс ԁуховенство кіын. Сен сещӧм јона нарԏітӧ уҗалыԍ јӧзсӧ ԁуховенствоыс ԁа ԍӧкыԁ вӧлі ԁумајтны, мыј став рабочӧјјасыс ԁа креԍԏанаыс раԃејтӧны Іспаԋіјаса попјасӧс ԁа манакјасӧс. Сені уна јӧзјаса быԁԍа ԍікас реԉігіознӧј церемоԋіјајас, — а та вылӧ катоԉіческӧј ԁуховенство зев маԍԏер, — кыскӧны вӧлі јона уна јӧзӧс, ԁа выліԍаԋыс віԇӧԁлӧмӧн ӧԏік-кык во сајын-на кажітчӧ вӧлі, мыј со кӧні вічкоыслӧн масса вылас ыҗыԁ вԉіјаԋԋӧыс. А збыԉ вылассӧ ԋекӧн тащӧм јоԍа ез тыԁӧԁчы уҗалыԍ јӧзӧн ԁуховенствоӧс мустӧмтӧмыс, кущӧм ем Іспаԋіјаын. Мі шуам, ревоԉуціја ԁырјі егӧ сотӧ, буракӧ, ԋіӧԏік манастыр, а сені зев јона манастырјасӧ соталӧны, сені сотны манастыр, ӧзтыны вічко, пазӧԁны манастыр ԉібӧ, кыԇі шуӧ Коԉцов јорт, ԋеуна жарітыштны госа кармеԉітјасӧс, јона паԍкалӧмтор. Став тајӧ маԁоннајасыс, коԁјасӧс сувтӧԁӧмаӧԍ часовԋајасын быԁ пеԉӧсӧ, став тајӧ раԍпјаԏԏӧјасыс, ізображеԋԋӧјасыс „Хрістос ԍӧлӧмлӧн“, став тајӧ „ԍвјатоԍԏыс“, коԁјас тыртӧмаӧԍ Іспаԋіјасӧ, став тајӧ манастырјасыс лоіны вынтӧмӧԍ классӧвӧј ревоԉуціоннӧј ԁвіжӧԋԋӧ ыҗыԁ гы воԇын, кор рабочӧј класс ԇікӧԇ ԍібӧԁчіс нарԏітыԍјаслыԍ влаԍсӧ шыбытан вопрос берԁӧ, кор креԍԏаԋін воіс му боԍтан вопрос берԁӧ, секі најӧ аԁԇісны, мыј муыс ԁуховенство кіын, рабочӧј аԁԇіс, мыј банкјас ԁа уна завоԁјас ԁуховенство кіын, мыј ԁуховенство контрревоԉуціоннӧј вын ԁа сіјӧ вынсӧ колӧ чышкыштны.
Міјан уҗын колӧ унҗык воінственноԍт.
Міјан кӧн ԍурӧ абу-на реԉігіјакӧԁ тышкаԍӧмын воінствујушщӧј безбожіјӧ ԁухыс. Мі шуԍам воінствујушщӧј безбожԋікјасӧн, а щӧкыԁа воінствујушщӧј безбожіјӧ ԁухыс міјан абу. Щӧкыԁа овлӧ уна ԉі еща ԉі пріміренческӧја, оппортуԋіԍԏіческӧја віԇӧԁӧм, а мукӧԁ ԁырјіыс поԁлажіваԋԋӧ. Мі пыр шулывлім, мыј реԉігіјалы паныԁа уҗын колӧ лыԃԃыԍны бӧрӧ коԉӧмнас, фанаԏізмӧн, кӧні ԍурӧ реԉігіја ԁума војтырлӧн ԁа кӧнјасынкӧ ԁуховенство ыҗыԁ вԉіјаԋԋӧӧн. Колӧ аԁԇыны кужӧмӧн ԍібӧԁчӧм ԁа тышкаԍӧмлыԍ ԉучкі, веԍкыԁ ногјассӧ. Сӧмын мукӧԁјас татыԍ вӧчӧны тащӧм вывоԁјас, кыԇі ԋеважӧн вӧлі ас ԍорԋіа јӧза ӧԏі облаԍтын, мыј кужӧмӧн ԍібӧԁчӧм (похоԁ) сіјӧ лоӧ ԁуховенстволы ԋылыԁ мунӧм ԁа ԍетны сылы кущӧмкӧ ԍвјатыԋа, меԁым сіјӧ верміс уԍпешнӧјҗыка нуны реԉігіјаса пропаганԁа ԁа агітаціја.
Чорыԁҗыка паныԁ классӧвӧј враглы.
Ԃерт, міјанын ԃелӧыс абу Іспаԋіјаынкоԃ. Ԁа мі ԋӧԏі ог лӧԍӧԁчӧ ӧзтавны вічкојас ԁа манастырјас: мі вермам најӧс мӧԁтор вылӧ інӧԁны. Міјан ԁуховенстволӧн 1917-ӧԁ воԍа окԏабрԍаԋ абуӧԍ ԋі мујас, ԋі банкјас, ԋі фабрікајас. Мі основаԏеԉнӧја мырԍім тајӧ ԃелӧнас 1917-18-19 војасын-на. Сӧмын оз-жӧ ков вунӧԁны, мыј бӧрја каԁӧԇыс на кӧн ԍурӧ міјан ԁуховенство іспоԉзујтліс манастырјасӧс ԁа маԏеріаԉнӧј бокԍаԋыс іспоԉзујтліс вічкојасӧс, мечеԏјасӧс, ԍінагогјасӧс ԁа быԁԍа ԍікас мукӧԁ реԉігіознӧј учрежԃеԋԋӧјасӧс. Сӧмын тајӧ оз петкӧԁлы, мыј реԉігіјакӧԁ вермаԍӧмыс міјан колӧ лоны ԋебыԁҗык мукӧԁ странајасын ԁорыԍ. Коԉԉекԏівізаціја јылыԍ, ԍіктса овмӧсӧс соціаԉізм туј куԅа нуӧԁан вопросыс, збыԉ вылӧ җуҗыԁа куԉтурнӧј ревоԉуціја јылыԍ, нарԏітыԍјас іԃеологіјаыԍ ԇікӧԇ мезԁыԍӧм јылыԍ вопросыс — сіјӧ реԉігіјалы паныԁа ԋепрімірімӧј, ԍерјознӧј, научнӧј пуктӧм пропаганԁа быԁԍа ԍікас ас ԍорԋіа јӧзјас пӧвсын.
Массӧвӧј безбожнӧј уҗ вӧсна.
Реԉігіјалы паныԁа пропаганԁаын ас ԍорԋіа јӧза облаԍтјасын массовоԍтыс міјан абу-на. Мі ӧні ег-на быԁлаын петӧ кустаршщінаыԍ, ԋеыҗыԁ кружокјасыԍ, коԁјас оз шымыртны став массасӧ. Мі јона-на уна ег вӧчӧ, мыј јылыԍ віԍталіс Влаԃімір Іԉԉіч, мыј колӧ сіԇі і етаԇі, быԁ бокԍаԋ заіԋԏересујтны массајасӧс реԉігіјалы паныԁа тышӧн. Сы бокԍаԋ міјанлы оз сӧмын ков нораԍны ОГІЗ вылӧ ԁа Центрізԁат вылӧ ԁа мукӧԁ вылӧ ԉіԏература омӧԉа леԇӧмыԍ. Ԃерт, тајӧ уҗсӧ колӧ ӧтувтны (центраԉізујтны) ԁа центрын бурмӧԁны сіјӧс.
Колӧ массӧвӧј ԉіԏературасӧ бура віԁлавны, меԁым ԋе ԍетны шогмытӧмјасӧс (халтура), кущӧмјасӧс местајас вылын унаыԍ ԍетлывлісны (а кор ԍурӧ і центрын-на ԍетлывлісны). Сыкӧԁ щӧщ бура пуктӧм меставывса ԉіԏературатӧг ті ԋінӧмтор он вӧчӧ. Мі јона чајтлім ӧнӧԇ „озыр ԃаԃа“ вылӧ. Со, шуам, бумага абу. Ԃерт бумагатӧг ԍӧкыԁ. Сӧмын ԍерјознӧја-кӧ пуктім тајӧ вопроссӧ, то уна облаԍтјасын бумага вӧчан фабрікјас вылын поԅіс еԍкӧ реԉігіјалы паныԁа ԉіԏература вылӧ нарошнӧ лӧԍӧԁны ԋеыҗыԁ фонԁ. Ӧԁ пӧшԏі быԁ облаԍтын ем бумага вӧчан фабріка. Ԉубӧј фабріка вылын поԅіс лӧԍӧԁны тащӧм фонԁсӧ. Ԉубӧј ԏіпографіјаын ем вунԁалӧм бумага ԁа сіјӧ мунӧ обвјортка вылӧ. Сіјӧс поԅӧ іспоԉзујтны ԉістовкајас вылӧ, ԍԏенгаԅетјас вылӧ.
Унҗык воԇмӧстчӧм.
Колӧ аслынымлы вӧрԅӧԁчывны. Шулывлӧны-тај — кӧінӧс-пӧ кокјасыс верԁӧны, а міјанӧс кучкалӧ вӧртӧмным, раԍԍејскӧј ԁышлунным. Ԋеважӧн Бакуын ԍектантјас разӧԁӧмаӧԍ ԉістовкајас. Сіјӧ ԉістовкасӧ ме лыԃԃылі (ціԏірујтлі) аслам ӧԏі ԁоклаԁын Комакаԃеміјаын. Ԉістовкајасӧ јоԍа гіжӧма ԁај, мыј меԁтӧԁчанаыс, сіјӧ бура ізԁајтӧма. Ԃерт ез ОГІЗ снабԃіт најӧс бумаганас, а најӧ аԍныс бумагасӧ аԁԇісны ԁа аԍныс кутӧмаӧԍ зев бура печатајтны. Міјан емӧԍ став возможноԍтјасыс леԇны безбожнӧј ԉіԏературатӧ (лӧԍӧԁны безбожнӧј печаԏ), сӧмын вӧчам вывті ԁыша ԁа, мӧԁ пӧв віԍтала, наԃејтчам „озыр ԃаԃа“ вылӧ. Ме нӧшта тӧԁчӧмӧн віԍтала — колӧ јона кыпӧԁны-паԍкӧԁны меставывса воԇмӧстчӧмсӧ. Колӧ іспоԉзујтны ԍԏенгаԅетјас реԉігіјалы паныԁа пропаганԁа пыр нуӧԁӧм вылӧ. Најӧс пӧшԏі оз іспоԉзујтны. Бӧрја каԁнас меным лоі віԁлавны уна гаԅетјас ԁа ме аԁԇі, мыј реԉігіјалы паныԁа пропаганԁаыс пӧшԏі оз мун. А сіјӧ уҗсӧ міјан колӧ паԍкыԁа пуктыны. Колӧ іспоԉзујтны меставывса гаԅетјас, завоԁса гаԅетјас, колхозса гаԅетјас, ԍԏенгаԅетјас, цехса ԁа мукӧԁ гаԅетјас.
Сеԍԍа мі пӧшԏі ог леԇавлӧ ԉістовкајас, а-ӧԁ ԉістовкасӧ вермас леԇны ԉубӧј оргаԋізаціја, кӧԏ шуам, 100 екԅемпԉарнаԁ. Сы вылӧ уна среԁство оз ков. Веԍіг ԍԏеклограф вылын леԇӧм ԉістовкалӧн јона ыҗыԁ тӧԁчанлуныс. Ԁуховенство ԁа кулакјас выступітӧмлы паныԁ леԇӧм меставывса ԉістовка вермас ворсны ыҗыԁ воԍпітаԏеԉнӧј значеԋԋӧ.
Міјанлы пԉенум вылын колӧ прімітны решеԋԋӧјас, коԁјас еԍкӧ обеспечітісны тајӧ уҗнас бурҗык тујԁӧԁӧм. Уҗалыԍ выԉ каԁрјас лӧԍӧԁӧм, коԁјас еԍкӧ вермісны нуӧԁны уҗсӧ меставывса условіјӧјассӧ бура тӧԁӧмӧн, бур массӧвӧј ԉіԏература лӧԍӧԁӧм, ԏеатр ԁа кіно паԍкыԁа іспоԉзујтӧм — со міјан могным. Абхаԅіјаын ме аԁԇылі меставывса харакԏера кінофіԉм, сені зев тонкӧја ԁа абу омӧԉа пуктӧма реԉігіјалы паныԁа моментјассӧ. Колӧ кыԇ поԅӧ паԍкӧԁны, кыпӧԁны меставывса воԇмӧстчӧмсӧ, паԍкӧԁны быԁԍа ԍікас кружокјас, јонҗыка јітны реԉігіјалы паныԁа уҗсӧ соціаԉізм течан могјаскӧԁ, быԁлунја классӧвӧј тышкӧԁ, націонаԉізмкӧԁ паныԁа тышкӧԁ.
Со мунны колан міјан уҗјаслы основнӧј пасјасыс.
