ԂІРІЖАБԈ ОВМӦС КЫПӦԀАН УҖ ВЫЛЫН
ԂІРІЖАБԈ ВЕРМӦ НУНЫ УНА ПӦЛӦС МОГЈАС
СССР-лӧн зев ыҗыԁ ԁа паԍкыԁ местаыс. Меԁ еԍкӧ пыр вӧлі јітӧԁыс куԉтурнӧј центрјаслӧн ылын, бокысса местајасыскӧԁ, колӧ став пӧлӧс тујјасӧн ветлӧмсӧ паԍкӧԁны.
Міјан тујјасыԁ абу-на тырмымӧн, ӧԁјӧ ԁа кокԋіԁа кутны ԍвјаԅ огӧ-на вермӧ, уна рајонјас ԁыр кежлӧ вонас воштылӧны јітӧԁсӧ асланыс аԃміԋістраԏівнӧј ԁа кӧԅајственнӧј центрјаскӧԁ, сеԍԍа-ӧԁ міјан уна-на тӧԁмавтӧм ԁа омӧԉа тӧԁмалӧм рајонјас емӧԍ-і. Ставыс тајӧ щӧктӧ пыр-жӧ боԍтԍыны ӧніја ԏехԋіка ногӧн пуктыны быԁ пӧлӧс тујјас.
А міјан Сӧвет Сојузын абу-на став пӧлӧс сообшщеԋԋӧыс бура лӧԍӧԁӧма. Меԁбӧрја каԁӧԇыс јона-на омӧԉа віԇӧԁлісны ԃіріжабԉ вылын ветлӧм вылӧ. А ԃіріжабԉ вылын ветлӧм, јітӧԁ кутӧм уна бокԍаԋ поԅӧ лыԃԃыны вывті бурӧн ӧніја став ԍікас ветлӧмјас ԁінас.
Мыјӧн-нӧ бур ԃіріжабԉыс? Сіјӧ уна груз вермӧ лептыны; ԁыр вермӧ пукԍывтӧг лебавны, вермӧ лебԅыны војын, руа ԁырјі ԁај кымӧра ԁырјі.
Сеԍԍа-ӧԁ ԃіріжабԉыԁ вывті ӧԁјӧ мунӧ. Сынӧԁті лебалан карабјасыԁ часнаԁ тӧвԅыштӧны 128140 кілометрӧԇ. Лебԅӧм ӧԁја ԍерԏіыс ԃіріжабԉ коԉтчӧ сӧмын самоԉотыԍ, но мукӧԁ бокјасԍаԋыс — ԁыр лебԅыны вермӧм бокԍаԋыс, ылӧԇ лебԅыны вермӧм бокԍаԋыс, груз лыԁ лептыны вермӧм бокԍаԋыс ԁа жугавтӧм, торкԍытӧм бокԍаԋыс сыкоԃ лебалан машінаыс абу.
Емӧԍ, ԃерт, і ԃіріжабԉлӧн тырмытӧмјас, сӧмын сіјӧ тырмытӧмјассӧ поԅӧ бырӧԁны. Тырмытӧмјас бырӧԁны поԅӧмсӧ петкӧԁлӧны Рытыввыв Јевропаын опытјасыс.
Ԃіріжабԉ кутчіԍӧ сынӧԁас, тыртӧма сіјӧс зев кокԋі газӧн-ԁа. Газыс шуԍӧ воԁороԁӧн. Тајӧ воԁороԁыс вывті сотчыԍ. А ԃіріжабԉлӧн моторјасыс уҗалӧны меԁбур бенԅінӧн (јона-жӧ сотчыԍ). Сіԇ-кӧ, пӧжар лоӧмыԍ ԃіріжабԉ вылын лоӧ-на повны. Амерікаын воԁороԁсӧ вежісны мӧԁ газӧн — геԉіјӧн. Геԉіјыс воԁороԁ коԃыԁ-жӧ кокԋі, сӧмын сіјӧ оз сотчы. Сыкӧԁ щӧщ мунӧны уҗјас бенԅінӧн уҗалыԍ моторјассӧ ԋефԏӧн уҗалан моторјас вылӧ вежӧм куԅа.
Ԃіріжабԉјас стрӧітігӧн міјан Сӧвет Сојузын та вылӧ і меԁпервојсӧ колӧ віԇӧԁлыны. Ԃерт геԉіјыԁ міјан ем, сӧмын сіјӧс колӧ корԍны. Кор аԁԇам му пыщкыԍ геԉіј петанінсӧ, ковмас сіјӧс чукӧртны завоԃітны.
Ԃіріжабԉјас стрӧітӧмын ем јешщӧ ӧԏі ыҗыԁ тырмытӧмтор: вывті ԁонаӧԍ сувтӧны ԃіріжабԉыслы колан мувывса сооружеԋԋӧјасыс — еԉԉінгјас, сувтан (прічаԉнӧј) мачтајас, газӧвӧј завоԁ, бенԅін віԇанінјас, маԍԏерскӧјјас, лабораторіјајас ԁа сіԇ воԇӧ. Но еԉԉінгјасыԁ колӧны сӧмын лебалан ԉіԋіја помјасас, а лебԅан туј пунктјасас (ԉіԋіја костјасас) оборуԁоваԋԋӧыс сувтӧ јона ԁонтӧмҗык. А міјан-ӧԁ лебԅан тујјасыԁ зев куԅӧԍ, сіԇ-кӧ ԃіріжабԉнаԁ вӧԃітчӧмыԁ (лебалӧмыԁ), ԃіріжабԉыԁ бура аԍсӧ вештас.
КУЩӦМ ԂІРІЖАБԈЈАС ОВЛӦНЫ ԀА КЫԆІ СІЈӦН ВЕԌКӦԀЛӦНЫ.
Ԃіріжабԉыс баллоныԍ, чері формаа, җеԋыԁ тупӧј јура ԁа куԅ јоԍмӧм бӧжа. Баллонас бӧжас крепітӧма стабіԉізаторјас креста плоскоԍтјасӧн ԁа сіјӧ кутӧ сынӧԁас ԃіріжабԉсӧ верԏікаԉнӧј ногӧн, бергӧԁчӧмыԍ.
Ԃіріжабԉ кутчіԍӧ сынӧԁас оболочкасӧ тыртӧма сынӧԁԍыс кокԋыԁҗык газӧн-ԁа.
Карабнас веԍкӧԁлӧны руԉјасӧн. Најӧс лӧԍӧԁӧма оболочка помас, бӧрас ӧтлаалӧма тросјасӧн (цінк снаԍтјасӧн) штурвалјасыскӧԁ. Гонԁолаԍаԋыс і веԍкӧԁлӧны. Газнас ԃіріжабԉ кыпӧԁчігӧн ԉібӧ увлаԋ летчігӧн веԍкӧԁлӧны сіԇ-жӧ ганԁолаԍаԋыс газӧвӧј ԁа возԁушнӧј клапанјасӧн.
Веԍкӧԁлӧны ԃіріжабԉнас (коԁарӧ лебԅыны, летчыны-ӧ, кыпӧԁчыны вылӧҗык) горізонтаԉнӧј ԁа верԏікаԉнӧј руԉјасӧн. Горізонтаԉнӧј руԉнас веԍкӧԁлӧны кыпӧԁчігас ԁа летчігас, верԏікаԉнӧј руԉнас — коԁарӧ лебԅыны. Кымын вылӧ качӧԁчас ԃіріжабԉыс, сымын сіјӧ ыҗԁӧ, поԉԁӧ, сені сынӧԁыс кіԅӧрҗык-ԁа, ԃіріжабԉ пыщса газыс јонҗыка сеԍԍа паԍкалӧ ԁа. Меԁ баллоныс оз пот, пыщԍыс леԇӧны мыјԁакӧ газсӧ. Кымын вылӧ сынӧԁас кыпӧԁчӧ ԃіріжабԉыс, сымын уна балласт ԃіріжабԉ вывԍыс шыблавԍӧ. Балластсӧ ԃіріжабԉ-вылас боԍтӧны быԁ лебԅігӧн. Балластыс лыаыԍ, ваыԍ. Ваыс бурҗык сіјӧн, лыаыс моторјасас веԍкавны вермас-ԁа.
Вылӧ сынӧԁас качӧԁчылӧм ԁа газсӧ леԇӧм ԃіріжабԉыс бӧр улӧ летчігас вежӧ асԍыс формасӧ ԁа вермас шӧрі орны (жугавны). Сы понԁа, меԁым кутны важ формасӧ оболочкалыԍ, ем нарошнӧ пріспособԉеԋԋӧ — оболочка пыщкас пуктӧма ԋеыҗыԁ баллончік ԁа трубкаӧн (шлангӧн) ӧтлаалӧма возԁушнӧј веԋԏіԉаторкӧԁ ԁа сіјӧн поԅӧ баллонас качајтны сынӧԁсӧ ԁа сіԇӧн кутны оболочкаыслыԍ важ формасӧ. Сіԇі, руԉјасӧн, балластӧн, а кор ковмас, газсӧ леԇӧмӧн, пілот веԍкӧԁлӧ ԃіріжабԉӧн. Емӧԍ сынӧԁті лебалан веԍкӧԁлан ԋебыԁ, җынвыјӧ чорыԁ ԁа чорыԁ ԃіріжабԉјас.
ԊЕБЫԀ ԂІРІЖАБԈЈАС.
Ԋебыԁ ԃіріжабԉјасыслӧн оболочкаыс маԏерјӧыԍ ԁа тыртӧма сіјӧс газӧн. Ганԁолаыс ӧшӧԁчыԍӧ оболочкаас.
Ԋебыԁ ԃіріжабԉјасыԁ абу зев ыҗыԁӧԍ јӧрышнас (10.000 кубіческӧј метрыԍ абу ыҗыԁҗыкыс), ԁај абу ыҗыԁ вына моторыс налӧн. Оз-жӧ ӧԁјӧ і лебав, сӧмын, ԃерт, ԉубӧј курјерскӧј појезԁ ԁорыԍ јона ӧԁјӧҗык мунӧ (лебԅӧ). Оз уна лепты і грузтӧ, ԁај пукԍывтӧг оз јона ԁыр лебԅы. Сы понԁа тащӧм ԃіріжабԉјасыԁ оз шогмыны куԅа (ылӧ) лебалӧм вылӧ ԁа грузјас кыскалӧм вылӧ.
Ԋебыԁ ԃіріжабԉјассӧ лӧԍӧԁӧны агітаціја нуӧԁӧм понԁа ԁа спорт вылӧ, посԋі могјасӧн ԋеылӧ лебавны, а меԁԍасӧ сы вылын ԁа сы ԁінын гырыԍ ԃіріжабԉјас вылын лебавны-веԍкӧԁлыны јӧзӧс велӧԁӧны.
Тащӧм ԍіԍԏемаа ԃіріжабԉ вӧлі міјан „Московский химико-резинщик“, коԁі лебаліс 1926-ӧԁ воԍаԋ 1928-ӧԁ воӧԇ ԁа „Комсомольская правда“, коԁі лебаліс таво ар Мӧскуа рајонын ԁа Мӧскуа веԍтын.
Тајӧ кыкнан ԃіріжабԉсӧ лӧԍӧԁіс ԁа стрӧітіс ӧԏі морт — інжеԋер П. В. Фомін. Најӧ торјалӧны со мыјӧн: ӧԏі ԃіріжабԉсӧ вӧчӧма завоԁын, сылӧн моторыс „Фіам“, 105 вӧв вына, а „Комсомольская правда“ ԃіріжабԉсӧ вӧчӧма еԍкӧ завоԁын-жӧ, сӧмын сіјӧс вӧчісны Высшӧј агромехаԋіческӧј школаыԍ велӧԁчыԍјас (стуԃентјас), моторыс талӧн Ю.М.В. — 185 вӧв вына. „Комсомольская правда“ ԃіріжабԉыс ыҗыԁҗык моторыс понԁа „Московский Химико-Резинщик“ ԁорыԍ ӧԁјӧҗык лебалӧ ԁај веԍкӧԁлынысӧ кокԋіԁҗык.
Кык во чӧжнас-кӧ „Московский Химико-Резинщик“ лебԅыліс кыԅ ԋоԉыԍ, „Комсомольская правда“ кык тӧлыԍӧн лебԅыліс комыныԍ, а условіјӧыс талӧн волі омӧԉҗык: омӧԉ местаын ԁај ԋекущӧм вевԏԏӧԁтӧг сулаліс ԃіріжабԉыс, аслас команԁаыс ез вӧв, газсӧ ԁа мукӧԁ коланторјас суԇӧԁӧм ез вӧв бура пуктӧма.
Тајӧ кык ԃіріжабԉ вылас лебалӧмыслӧн опытыс петкӧԁліс, мыј тащӧм ічӧт јӧрыша ԃіріжабԉјасыс оз сувтны ԁонаӧԍ ԁај конструкціја ԍерԏіыс прӧстӧјӧԍ, ԁа поԅӧ бура іспоԉзујтны лебалыԍјассӧ (ԉотнӧј составсӧ) ԁа обслужівајушщӧј персоналсӧ (команԁасӧ).
ҖЫНВЫЈӦ ЧОРЫԀ ԂІРІЖАБԈЈАС.
Җынвыјӧ чорыԁ ԃіріжабԉыс ԋебыԁ ԍіԍԏемаа ԃіріжабԉԍыс торјалӧ сӧмын сіјӧн, мыј оболочка пыщкас улыԍаԋыс куԅалаыс мунӧ метаԉԉіческӧј ферма, шуԍӧ сіјӧ кіԉӧн. Јӧрышсӧ ыҗԁӧԁігӧн кіԉыс отсалӧ ԍӧктасӧ ӧткоԃаҗыка лӧԍӧԁны ԃіріжабԉ оболочка паԍталаыс. Сеԍԍа ганԁоласӧ поԅӧ крепітны кіԉ берԁас, а сіԇ-кӧ і оболочка берԁас ԁа сынӧԁыс озҗык сещӧма паныԁав лебԅігас, ԃіріжабԉыс ӧԁјӧҗык вермӧ лебԅыныс.
Сыыԍ кынԇі, ԋебыԁ ԃіріжабԉјас ԁорыԍ тајӧ јӧрышнас ыҗыԁҗык ԁај моторсӧ поԅӧ сувтӧԁавны ыҗыԁҗыкӧс, вынаҗыкӧс, а сіԇ-кӧ і ԃіріжабԉыс вермӧ лебԅыны ӧԁјӧҗык.
Җынвыјӧ чорыԁ карабыслӧн оболочкаыс (кышыс) ԋебыԁ караблӧн моз-жӧ вӧчԍӧ нароԍнӧ сы вылӧ вӧчӧм прореԅіԋеннӧј маԏерјӧыԍ (перкаԉыԍ) ԁа сіјӧ оболочкаыс ас вылас кутӧ став ԍӧктасӧ.
Җынвыјӧ чорыԁ карабјас піыԍ поԅӧ інԁыны „Ітаԉіја“ ԃіріжабԉ вылӧ. Вӧчӧма вӧлі сіјӧс інжеԋер Нобіԉе планјас ԍерԏі.
Ітаԉіја вӧчліс сынӧԁті лебалан җынвыјӧ чорыԁ веԉ уна карабјас, ыҗԁанас 1000 кубіческӧј метрԍаԋ 61000 кубіческӧј метрӧԇ^Меԁбӧрја ԃіріжабԉыс ез ло помӧԇ вӧчӧма, Нобіԉе завоԁыс 1928 воԍа аваріја бӧрын (Војвыв поԉусас) ԁугԁіс уҗалӧмԍыс-ԁа./^. Ітаԉіјаса җынвыјӧ чорыԁ карабјас зев ӧԁјӧ вӧлі лебалӧны. „Норвегіја“ караб (ԉібӧ ,,2№“), коԁ вылын Нобіԉе 1926-ӧԁ воын лебԅіс Рімԍаԋ Ԉеԋінграԁ пыр, Шпіцберген пыр Аԉаскаӧ, вӧлі 18500 кубіческӧј метр ыҗԁа ԁа меԁӧԁјӧсӧ вӧлі лебԅӧ 100 кілометрӧн час. „Граф Цеппеԉін“ ԃіріжабԉ (чорыԁ караб), коԁі воліс 1930-ӧԁ воԍа ԍеԋԏабрӧ Мӧскуаӧ, вӧлі бура сыыԍ ыҗыԁ ԁај вына, часнас вӧлі лебԅӧ сӧмын 128 кілометр. Җынвыјӧ чорыԁ карабјас сеԍԍа ԁонтӧмҗык сулалӧны-і.
Лоӧ нӧшта кымынкӧ кыв віԍтавны сынӧԁті лебалан меԁбӧрја ԏіпа ԋемецкӧј җынвыјӧ чорыԁ карабјас јылыԍ. Најӧ аԍнысӧ петкӧԁлісны вывті бурӧн. На вылын вывті бура нуӧԁӧны велӧԁчан уҗ ԁа посԋіԃік могјас куԅа, торја заԁаԋԋӧјас куԅа лебалӧмјас. Сещӧм гырыԍ ԃіріжабԉјассӧ стрӧітігӧн, кыԇі, шуам, „Граф Цеппеԉін“ — 105.000 кубіческӧј метр ыҗԁа ԁа Л. Ц–138 — 150.000 кубіческӧј метр ыҗԁа, быԏтӧ еԍкӧ ԋінӧм вылӧ-ԋін вӧчавны посԋі карабјассӧ. Сӧмын Гермаԋіја сещӧм посԋі карабјассӧ вӧчалӧ, ԁај бура вӧчӧ, велӧԁӧ сы вылын меԁԍасӧ караб вылын лебалыԍјасӧс. На піын меԁтӧԁчана ԃіріжабԉыс — Р.К.–27. Сылӧн ыҗԁаыс 1435 кубіческӧј метр, кык мотора 35 вӧв вын мынԁаӧн. Моторјасыслы ломтыԍансӧ боԍтӧ 10 час лебалӧм вылӧ, вермӧ лебԅыны 2000 метр вылаті.
П.Н.–28 ԃіріжабԉ ыҗԁанас 1800 кубіческӧј метр. Моторыс 80 вӧв вына (Ԍіменс). Лебԅӧ 90 кілометр часнас. Вӧчӧмаӧԍ шоколаԁ фабріка „Тріумф“ щӧктӧм ԍерԏі реклама нуӧԁӧм вылӧ. Тајӧ ічӧԏік ԃіріжабԉыс бӧрја вонас лебԅыліс кыкԍоыԍ унҗыкыԍ, став лебалӧмсӧ арталӧмӧн 600 час чӧж.
П.Н.–29 ԃіріжабԉ ыҗԁанас 2000 кубіческӧј метр. Моторыс (Ԍіменс) 100 вӧв вына. Вӧчӧмаӧԍ сіјӧс Швеціја заказ ԍерԏі.
Тајӧ посԋіԃік ԃіріжабԉјасыслы Гермаԋіјаын вӧчӧмаӧԍ нарошнӧ разборнӧј сувтан мачта. Сіјӧс вӧчнысӧ зев кокԋі ԁа поԅӧ ԃіріжабԉсӧ віԇны еԉԉінгӧ ԍујтӧг.
ЧОРЫԀ ԂІРІЖАБԈЈАС.
Конструкціја ԍерԏіыс чорыԁ караб јона торјалӧ вылынҗык інԁӧм ԍіԍԏемајасыԍ.
Сынӧԁті лебалан чорыԁ караблӧн меԁтӧԁчана, главнӧј чаԍтыс — решетка коԃ метаԉԉіческӧј каркас ԃіріжабԉ формаа.
Каркасыслыԍ пыщкӧссӧ торјӧԁлӧма торја јукӧнјас вылӧ ԁа сетчӧ пуктыԍԍӧны газӧн тыртӧм баллонјас, сӧмын абу-ԋін, ԋебыԁ ԁа җынвыјӧ чорыԁ ԍіԍԏемајасын моз, реԅінаа маԏерјӧыԍ, а нароԍнӧ вӧчӧм маԏерјӧыԍ, коԁі ас пырыс пӧшԏі ԋӧԏі оз леԇ газсӧ. Ортсыԍаԋыс каркассӧ кыщӧма реԅінаа маԏерјӧӧн, меԁ сынӧԁыс езҗык паныԁав лебԅігас. Сы вылӧ газыс пӧшԏі ԋӧԏі оз ԉічкы.
Каркас уліас воԇас чорыԁа крепітӧма веԍкӧԁлан (управԉајтан) ганԁола ԁа пассажірјаслы ганԁола, а сеԍԍа нырԍаԋыс бӧжӧԇыс ӧткоԃ костјасӧн шахмата ԍерӧн моз ӧтар-мӧԁар бокјасас вӧчӧма моторјаслы гонԁолајас, лыԁыс налӧн меԁунасӧ ԃіріжабԉјасын кајӧ вітӧԇ.
Сынӧԁті лебалан чорыԁ карабјас піыԍ поԅӧ інԁыны „Цеппеԉін“ вылӧ. Сещӧм ԃіріжабԉјассӧ вӧчалӧ ԋемецкӧј фірма „Цеппеԉін“ комын во-ԋін.
Ԃіріжабԉјас стрӧітӧмӧ јона кутчіԍіс і Амеріка. Аслас сылӧн опытыс ез вӧв ԃіріжабԉјассӧ вӧчалӧмын ԁа сіјӧ војԁӧр кымынӧскӧ тӧԁмаԍӧм могыԍ ԍетіс вӧчны „Цеппеԉінлы“. Сеԍԍа кораліс Амерікаас уҗавны ԋемецкӧј конструкторјасӧс.
Ангԉіја еԍкӧ чорыԁ ԃіріжабԉјассӧ вӧчалӧ-жӧ, сӧмын колана опытыс ангԉічаналӧн абу-на.
Чорыԁ карабјасыс меԁԍа бурӧԍ уна груз лептӧмӧн. Вермӧ сіјӧ лептыны уна ԁас тонна груз. Сеԍԍа ӧԁјӧ лебԅӧ, 140 кілометрӧԇ ԁај унҗык-на часнас мунӧ. Став тајӧ качествојас вӧснаыс ԃіріжабԉјасыԁ јона колӧны міјанлы.
Кущӧм ԁоԍԏіжеԋԋӧјас емӧԍ став му вылас сынӧԁті лебалӧмын, поԅӧ аԁԇыны со кущӧм лыԁпасјасыԍ (віԇӧԁ 24 ԉістбок):
| Кущӧмӧԍ карабјасыс | „Граф Цеппеԉін“ Гермаԋіја | Р–101 Ангԉіја | Амеріка | Л. Ц–118 Гермаԋіја |
| Ыҗԁаыс (јӧрышнас) кубіч. метр | 105.000 | 141.000 | 184.000 | 150.000 |
| Куԅтаыс метр лыԁӧн | 235 | 220 | 239 | 237 |
| Паԍтаыс метр лыԁӧн | 30,5 | 40,3 | 40,5 | 38,0 |
| Уна-ӧ груз вермӧ ставсӧ кыпӧԁны (асԍыс грузсӧ і быԁӧн) тонна лыԁӧн | 83,2 | 155 | 182,5 | 139 |
| Ыҗыԁ-ӧ торја груз вермӧ новлӧԁлыны (поԉезнӧј нагрузка) тонна лыԁӧн | 15 | 24 | 38 | 25 |
| Кымын вӧв вынаӧԍ моторјасыс | 2650 | 3250 | 4800 | 4800 |
| Уна-ӧ вермӧ меԁунасӧ мунны часнас кілом. лыԁӧн | 128 | 101 | 120 | 120 |
| Ылӧ-ӧ вермӧ пукԍывтӧг лебԅыны кілометрјасӧн | 10.000 | 6000 | 1700 | 14000 |
| Кымын лун вермӧ лебԅыны | 3,5 | 2,5 | 6,0 | 5,0 |
Ԃіріжабԉјас вылын лебалӧм куԅа меԁыҗыԁ опытыс ӧні ем ԋемецјаслӧн. Сы вӧсна ԋемецјаслӧн бӧрја војасас лебалігӧн ԃіріжабԉјасыс ԋекор ез жугавлыны ԁа уԍлыны, кӧԏ еԍкӧ најӧ і зев щӧкыԁа ԁај быԁԍама ԉок повоԃԃајаснас лебавлісны. А ԃіріжабԉјас вылаԁ ԋемецјасыԁ збыԉыԍ ылӧ леблывлісны, ԁај јона бура лебавлывлісны, вежавны вӧлі сӧмын поԅӧ на вылӧ. 1928-ӧԁ воӧ „Граф Цеппеԉін“ лебԅыліс Јевропаԍаԋ Амерікаӧ 111 часӧн. Лебԅігас ԍурліс унаыԍ зев ԉок тӧвјас, зерјас улӧ, сӧмын помӧԇыс лебԅіс.
Ԃіріжабԉ вылас вӧлі 62 морт ԁа 5 тонна пошта. Сіјӧ-жӧ ԃіріжабԉыс 1929-ӧԁ во помлаԋын лебԅыліс став му гӧгӧрыс ԁа сӧмын кујімлаӧ і пукԍыліс секі. Лебԅіс сіјӧ со кытјасті: Фріԁріхсгафен — Токіо (сетчӧ пукԍыліс) — Лос Анжелос (сетчӧ пукԍыліс) — Ԋју-Іорк (сетчӧ пукԍыліс) — Фріԁріхсгафен. Фріԁріхсгафенԍаԋ Токіоӧԇ (12000 кілометр кымын) ԃіріжабԉ лебԅіс пукԍывтӧг 101 часӧн. Став тујыс лоі лебԅӧма 35500 кілометр 12 суткіӧн. Та куԅта тујсӧ шӧркоԃԃема колӧ мунны 50 суткі чӧж. Мӧскуаԍаԋ Токіоӧԇ ԃіріжабԉ лебԅіс сӧмын кујім лун ԁа җын, а меԁ ӧԁјӧ муныԍ појезԁ воӧ сетчӧ 14 суткіӧн сӧмын.
ԂІРІЖАБԈӦН ЛЕБАЛӦМ
Ԋемецјаслӧн сынӧԁті лебалӧмын гырыԍ ԁоԍԏіжеԋԋӧјасыс щӧктӧны збыԉыԍ јона боԍтԍыны і міјан Сојузын гырыԍ ԃіріжабԉјас лӧԍӧԁӧмас. Сӧвет Сојуз пукԍӧма квајтӧԁ јукӧн став му вылас. Міјан Војвылын ԁа Ԍібырын емӧԍ уна ԋӧԏі тӧԁмавтӧм местајас. Сӧвет Сојуз ԋекыԇі оз вермы бокӧ вештыны ԃіріжабԉјасӧн лебалӧм лӧԍӧԁӧмсӧ.
Мі огӧ-ԋін кутӧ ԍорԋітны Мӧскуаԍаԋ Констаԋԏінопоԉӧ, Кавказӧ, Туркестанӧ ԁа Перԍіјаӧ ԃіріжабԉјасӧн лебалӧм колӧм јылыԍ. Міјанлы колӧ ӧні-жӧ збыԉыԍ чорыԁа боԍтԍыны ԍорԋітны Мӧскуаԍаԋ Ԁаԉнӧј Востокӧ, Сахаԉінӧ, Камчаткаӧ ԁа мукӧԁлаӧ сынӧԁті лебалан тујјас лӧԍӧԁӧм јылыԍ. Ԍібырса крајын ем лыԁтӧм-помтӧм озырлун. Сіјӧс колӧ ӧні-жӧ інԁыны інԁустріаԉізаціја нуӧԁӧм вылӧ. А тујјас абутӧмысла мі огӧ-на вермӧ колӧм выјӧԇ тӧԁмавны сіјӧ местајассӧ. Сеԍԍа-ӧԁ сыыԍ кынԇі сынӧԁті лебалан тујјастӧ воԍтӧмыԁ јітас ылын местајассӧ центрјаскӧԁ, во гӧгӧр чӧж поԅны кутас јітӧԁсӧ кутны, а сіјӧ зев коланатор економіка ԁа поԉіԏіка бокԍаԋ. Ԃіріжабԉјас вылын орлытӧм јітӧԁ пуктӧмӧн поԅӧ овмӧԁны овтӧмінјас, завоԃітны перјыны озырлунсӧ. Ԃіріжабԉјаснас лебалӧмсӧ меԁвојԁӧр артавԍӧ лӧԍӧԁны Гаԉчіха — Булун — Ново-Колымск; Гаԉчіха — Туруханск — Краснојарск — Іркутск — Імінск; Јакутск — Верхојанск — Ново-Колымск ԁа Јакутск — Булун. Арталӧмјас ԍерԏі тајӧ сынӧԁ тујјас вылас лебавны колӧ лӧԍӧԁны ԃіріжабԉјассӧ ыҗԁанас 80.000–100.000 кубіческӧј метрӧԇ ԁа меԁ најӧ вермӧны вӧлі боԍтны 10–-15 тонна поԉезнӧј нагрузка, лебԅыны пукԍывтӧг 6–8 ԍурс кілометр.
Міјан абу-на опытыс ылын тујјас кост ԃіріжабԉӧн лебалӧм куԅаыс. Сӧмын міјан ԍінвоԇын ԋемецјаслӧн та бокԍаԋ опытјасыс (11–12 ԍурс кілометрјасӧн лебалӧмыс) щӧктӧ міјанӧс ӧԁԇӧԁны став лӧԍӧԁчан уҗјассӧ ԃіріжабԉјас стрӧітӧм куԅаыс, меԁым асланым лебалан опытӧн сеԍԍа воԇӧ паԍкӧԁны ԃіріжабԉјасӧн лебалӧмсӧ. Ӧԁ вылынҗык інԁӧм прімерыс — Гермаԋіјаԍаԋ Токіоӧԇ ԃіріжабԉ вылын сӧмын кујім суткі ԁа җын лебԅӧмыс (кӧрттуј куԅа 14 лун мунӧм пыԃԃі) зев-ԋін јона віԍталӧ унҗык ԃіріжабԉјас лӧԍӧԁны колӧм куԅаыс. Сеԍԍа і пассажірјасыԁлы ԃіріжабԉнаԁ мунны вывті лӧԍыԁ. Ыҗыԁ ԃіріжабԉ вылын ветлӧм став мувывса тујјас ԁорыԍ меԁлӧԍыԁ. „Граф Цеппеԉін“ ԃіріжабԉ вылын зев бур уԁобствоыс: поԅӧ ветлыны пассажірјаслы лӧԍӧԁӧм став помешщеԋԋӧјастіыс; ӧԏі местаа, кык местаа, торја спаԉнӧј кајутајас межԁунароԁнӧј вагонын моз-жӧ. Еԉектрічествоа бі ем, еԉектрічествоыс-жӧ і шонтӧ помешщеԋԋӧсӧ; ем раԃіо, зев бура лӧԍӧԁӧма мыԍԍанінсӧ, сені-жӧ і возԁушнӧј поштаыԁ.
Ӧні мі тӧԁам-ԋін, кущӧм пӧԉза вајӧ ԃіріжабԉыԁ, мыј вылӧ сіјӧ колӧ. Міјанлы став выныԍ колӧ зіԉны паԍкӧԁны ԃіріжабԉјас вӧчӧмсӧ міјан Сојузын.
ԂІРІЖАБԈ НАРОԀНӦЈ ОВМӦС КЫПӦԀӦМЫН.
Ԃіріжабԉјас тані вермасны ԍетны вывті ыҗыԁ отсӧг. Віԍталам тані сӧмын меԁтӧԁчанајассӧ ԁа сы ԍерԏі сеԍԍа поԅӧ-ԋін гӧгӧрвоны ԃіріжабԉлыԍ коланлунсӧ. Мі віԍтавлім-ԋін, міԍа ԋебыԁ ԁа җынвыјӧ чорыԁ ԃіріжабԉјас меԁԍасӧ вӧчавԍӧны велӧԁчӧм вылӧ. Ԃерт, і најӧ вермӧны-жӧ лебавны кущӧм ԍурӧ торја заԁаԋԋӧјасӧн. Со Нобіԉе лебԅыліс Војвыв поԉус пыр, „Московский Химико-Резинщик“ лебԅыліс Ԉеԋінграԁԍаԋ Ԏверӧ ԁа „Комсомольская правда“ — Мӧскуаԍаԋ Курскӧ. Уна груз лептӧмыс понԁа, ылӧ лебԅыны вермӧмысла, гырыԍ чорыԁ ԃіріжабԉјас, пассажірјасӧс новлӧԁлӧмыԍ кынԇі, вермасны грузјас новлыны. Ԃіріжабԉјасӧн поԅӧ јітчыны прӧмысјаскӧԁ, најӧс снабжајтны, сетыԍ прӧԁукціјасӧ нуавны, кӧні абу матынӧԍ кӧрттујјас; јона бокысса местајасӧс снабжајтны ԃіріжабԉнас сетчӧ лебалӧмӧн; ылын местајасӧ пошта нуны-вајны; віԇму овмӧсын вреԃіԏеԉјаскӧԁ вермаԍӧм нуӧԁны; вӧр сотчӧмјаскӧԁ вермаԍны; тӧԁмавтӧм местајасын аеро-сјомкајас вӧчны; чері кыјан промысјасын отсӧг ԍетны, ізыскаԋԋӧјас нуӧԁан парԏіјајаслы отсӧг ԍетны, најӧс снабжајтны, накӧԁ јітӧԁ кутны ԃіріжабԉ пырыс; експеԃіціјајаслы колана отсӧг ԍетны ԁа уна мукӧԁ могјас-на нӧшта вермасны нуны ԃіріжабԉјас.
Со мыј вермӧны ԍетны ԃіріжабԉјас міјан нароԁнӧј овмӧслы. Ԃерт, тані мі ег-на ставсӧ віԍталӧ. Вајӧԁам ӧԏі прімер. Ӧні јона мунӧны лӧԍӧԁчан уҗјас Војвыв ыҗыԁ туј (Великий северный путь) вӧчӧм куԅа; сені лоӧны і кӧрттујјас і ва тујјас, і сынӧԁті лебалан тујјас. Тајӧ лӧԍӧԁчан уҗјассӧ нуӧԁны ԃіріжабԉјас вывті јона вермасны отсавны, а тајӧ отсӧгнас і тујсӧ вӧчан срокјасыс вермасны чінны.
ԂІРІЖАБԈ ПОԈАРНӦЈ СТРАНАЈАС ԀА АСЫВ ВОЈВЫВСА МЕСТАЈАС ТӦԀМАЛӦМЫН.
Торјӧн сувтлам, мыј вермӧ ԍетны ԃіріжабԉ поԉарнӧј странајас ԁа асыв-војвыв местајас тӧԁмалӧм куԅа.
Міјан поԉарнӧј странајас ӧнӧԇ-на омӧԉа тӧԁмалӧма. Омӧԉа тӧԁмалӧмыс меԁԍасӧ лоі со кущӧм помкајас понԁа: Аркԏіка куԅа муннысӧ вывті ԍӧкыԁ, јона кыз јіа сеті-ԁа, јіыс сетыԍ веԍіг гожӧмјаснас оз сывлы-ԁа, немыс пыр сені кујлӧ-ԁа. Сӧмын јона гырыԍ ԉеԁоколјасӧн поԅӧ муртса мунны Аркԏікатіыс, ԁај сіјӧн-на, кыԇі петкӧԁліс „Краԍінлӧн“ похоԁыс, мыј веԍіг гырыԍ ԉеԁоколјас оз пыр вермыны муннысӧ јіјас пыщтіыс. Тані бара-жӧ ԃіріжабԉыԁ вермас ԍетны ыҗыԁ отсӧг.
Аркԏіка тӧԁмалӧм могыԍ ставмувывса обшество 1931-ӧԁ воӧ кӧсјӧ „Граф Цеппеԉін“ ԃіріжабԉӧс мӧԁӧԁлыны Аркԏікаӧ. Татыԍ-ԋін тыԁалӧ, кущӧм ыҗыԁ наԃеја пуктӧ тајӧ обществоыс Аркԏіка тӧԁмалӧмын ԃіріжабԉ вылас. Ԃіріжабԉыԍ кынԇі ԋекущӧм мӧԁ бурҗык среԁство сетчӧ муннысӧ абу.
Воыԍ-воӧ Војвылын міјан тӧварјас јонҗыка бергӧԁчӧны. Унҗык тӧварјассӧ нуӧ сетчӧ Карскӧј експеԃіціја. Сетчӧ отсӧг вылӧ вывті-жӧ бур іспоԉзујтны ԃіріжабԉјасӧс. Ԃіріжабԉјас ԁа самоԉотјас ӧтвылыԍ јона вермасны отсавны суԁнојасыслы регыԁҗык ԁа кокԋыԁҗыка тујсӧ Војвыв саріԇ куԅа мунны.
Со кущӧм бур вермас ԍетны ԃіріжабԉ овмӧс кыпӧԁӧм бокԍаԋ. Сыыԍ кынԇі, ԃіріжабԉ јона вермас отсавны і војна вылын. Сы понԁа асланым госуԁарствоын ԃіріжабԉјас вӧчӧмсӧ паԍкӧԁӧмыс лоӧ щӧщ ССРС-лыԍ ԁорјыԍан вынсӧ кыпӧԁӧм.
БӦРЈАКЫВ.
Ԃіріжабԉјас вӧчӧмын ԏехԋіка ԁа економіка бокԍаԋ воԇын муныԍ странајас ԍерԏі мі јона коԉім бӧрӧ. Нароԁнӧј овмӧсын реконструкціја нуӧԁӧмыс щӧктӧ Сӧвет Сојузын кыпӧԁны ԁа лӧԍӧԁны ԏехԋіка бокԍаԋ вермана став ԍікас тујјассӧ, транспортсӧ. Јона колӧ боԍтԍыны і ԃіріжабԉјас лӧԍӧԁан уҗӧ.
Ԃіріжабԉјас стрӧітӧмын міјан опытыс пӧшԏі абу-на. Со кущӧм ԃіріжабԉјас мі вӧчім ӧнӧԇ:
| Кущӧм лебалан карабјас. | Кор вӧчӧма (во) | Ыҗыԁ-ӧ јӧрышнас | Ӧԁјӧ-ӧ лебԅӧ часнас | Уна-ӧ груз лептӧ (тонна лыԁӧн) |
| Красная Звезда .... | 1919/20 | 10.000 | 63 | 3,7 |
| VI Октябрь .... | 1923 | 1.700 | 60 | 0,5 |
| Химик-Резинщик .... | 1925 | 2.500 | 55 | 0,9 |
| Комсомольская Правда .... | 1930 | 2.500 | 70 | 0,9 |
Став тајӧ ԃіріжабԉјасыс „Комсомоԉскӧј правԁа“ кынԇі ԁугԁісны-ԋін лебалӧмԍыс, ԁај најӧ вӧлісны сӧмын велӧԁчыны вӧчӧм карабјасӧн, на вылын ылӧҗык груз-ԉі, јӧзӧс новлӧԁлыны ез поԅлы, на піын вӧліны ставыс ԋебыԁ ԁа ічӧт вына ԃіріжабԉјас. Гӧгӧрвоана: міјан воԇын сулалӧ ӧні зев ԍӧкыԁ ԁа ыҗыԁ уҗ ԃіріжабԉјас стрӧіталӧм куԅаыс. Міјанлы ковмас ԃіріжабԉјассӧ вӧчӧмыскӧԁ щӧщ і велӧԁчыны, велӧԁчіг мозыс стрӧітны.
Ԃерт, ԃіріжабԉјассӧ стрӧітӧм куԅаыс міјанлы колӧ боԍтны Рытыввыв странајаслыԍ бур опытсӧ. Міјанлы колӧ боԍтԍыны вӧчавны уна груз лептыԍ, ԁыр ԁа ӧԁјӧ лебавны вермыԍ ԃіріжабԉјас.
Сіԇ-жӧ ковмас міјан віԇӧԁлыны бурҗыка, меԁым ԃіріжабԉјасыс ԁырҗык ез кіԍԍыны ԁа жугавлыны; сы могыԍ корԍны бур выԉ маԏерјалјас ԃіріжабԉјассӧ вӧчавны. Паԍкыԁҗыка колӧ сувтӧԁны проекԏірујтчан уҗ ԁа цеԉнометаԉԉіческӧј ԃіріжабԉјас вӧчӧм. Та куԅа боԍтны ставсӧ, мыј поԅӧ ізобретаԏеԉ К. Е. Ціолковскіј уҗјасыԍ, гіжӧмјасыԍ.
Ԃіріжабԉјас вӧчалӧмыԁ міјанлы выԉ, ыҗыԁ ԁа зев ответственнӧј уҗ. Колӧ та ԁінӧ кутчіԍны јона віԁчіԍӧмӧн, меԁ ез лоны гырыԍ ӧшыбкајас.
Ԃіріжабԉјас стрӧітӧмӧн Совет Сојузса уҗалыԍ јӧз зев јона іԋԏересујтчӧны, советскӧј обшщественноԍԏ, Осоавіахім обшщество тајӧ уҗас јона отсаԍӧны. Тајӧс артыштӧмӧн мі сбоја вермам шуны: кӧԏ і ԍӧкыԁторјас кутасны паныԁаԍавны, кӧԏ і ыҗыԁ уҗыс, ԃіріжабԉјас стрӧітӧм мі вермам нуӧԁны.
